USKORO POČINJE RAD NA PRAVOSUDNIM ZAKONIMA: Sudije neće biti izuzete od bilo kog oblika zakonske odgovornosti za nesavesno obavljanje sudijske dužnosti

Za manje od godinu dana treba da budu doneti zakon o sudijama, zakon o uređenju sudova, zakon o javnom tužilaštvu, zakon o Visokom savetu sudstva i zakon o Visokom savetu tužilaca, dok će ostali zakoni u oblasti pravosuđa biti usklađeni sa ustavnim amandmanima u roku od dve godine. U razgovoru za “Politiku” Dragana Boljević, članica radne grupe koja je radila na izmenama najvišeg pravnog akta u oblasti pravosuđa, govori o tome da je pred budućim članovima radnih grupa veliki posao i govori o pitanjima koja su izazvala najviše pažnje javnosti prilikom izmene Ustava.

Usvojeni su amandmani na Ustav iz oblasti pravosuđa. Čeka nas usvajanje seta zakona i za to je rok februar sledeće godine. Mogu li da se donesu kvalitetni zakoni s obzirom na ovaj rok, ali i činjenicu da još nisu formirane radne grupe za izradu nacrta tih zakona?

Da, od proglašenja ustavnih promena 9. februara teče jednogodišnji rok za donošenje pet pravosudnih zakona – o sudijama, uređenju sudova, Visokom savetu sudstva, javnom tužilaštvu i Visokom savetu tužilaca. Posao je veliki i bilo bi bolje da su već formirane radne grupe za pisanje zakona. Ipak, ako se posle izbora prione na taj rad svakodnevno i intenzivno, moguće je to završiti valjano i u roku. Društvo sudija je već održalo više sastanaka i biće ih još koliko bude trebalo. Trudimo se da identifikujemo nova pitanja koja će morati da se urede zakonima, ona koja bi trebalo menjati, ali i ona koja nikako ne treba menjati, već ih treba zadržati, a zatim i da ponudimo dobra rešenja primerena našem pravnom poretku.

Najviše polemike, čini se, u javnosti su izazvali “istaknuti pravnici” i petočlana komisija koja će ih birati. Koje kriterijume treba da zadovolji istaknuti pravnik i kako može da se obezbedi javnost izbora? Ko garantuje da će biti izabrani zaista najbolji?

Zadatak Narodne skupštine jeste da izabere četiri istaknuta pravnika u Visoki savet sudstva. Oni će, s predsednikom Vrhovnog suda i još šest sudija, biti članovi Visokog saveta sudstva i, između ostalog, birati i razrešavati sudije i predsednike sudova. Suštinski, oni će formirati sudsku vlast u Srbiji. Skupština istaknute pravnike bira dvotrećinskom većinom. To je ogromna većina, koju Ustav propisuje samo za još dva slučaja – za promenu Ustava i za razrešenje predsednika republike. Za slučaj da ta većina ne bude postignuta, o tome će većinom glasova odlučivati petočlana komisija, koju čine predsednici Narodne skupštine, Ustavnog i Vrhovnog suda i vrhovni javni tužilac i zaštitnik građana. Komisija bi trebalo da postupa samo izuzetno. Poslanici nikako ne bi trebalo da priželjkuju da se ne postigne potrebna većina, već bi trebalo da budu rukovođeni svešću da je to državni, a ne stranački posao. Istaknuti pravnici treba da budu osobe od integriteta, sposobne da biraju časne i profesionalne sudije jer su samo takve sudije potrebne državi i građanima. To je zajednički interes svih.

Prema Ustavu, istaknuti pravnici moraju biti dostojni, moraju imati najmanje 10 godina iskustva u pravnoj struci i ne mogu biti članovi političke stranke. Oni će se javljati na javni konkurs, selekciju će vršiti nadležni skupštinski odbor i predlagaće skupštini osam kandidata za četiri mesta.

Tu se javlja niz pitanja. Kako pravnici koji se javljaju na konkurs dokazuju da su istaknuti pravnici, da su dostojni, pa i da nisu članovi političke stranke? Koje još uslove treba propisati za njih da bi bili izabrani zaista istaknuti pravnici i časne osobe koje neće politizovati izbor sudija. Kako “utegnuti” rad i odlučivanje komisije da bi se obezbedilo potrebno poverenje da ona neće odlučivati politički i proizvoljno? Za sve je, po mom mišljenju, ključna maksimalna transparentnost. S tim u vezi, Društvo sudija će uskoro održati konferenciju koja će sigurno doprineti razmatranju ovih pitanja.

Javnost je reagovala i na činjenicu da će sudijska funkcija biti stalna i da će sudija teško moći da bude razrešen. Ko će i na koji način kontrolisati rad sudija i da li će one moći da odgovaraju zbog nesavesnog ili nestručnog obavljanja funkcije?

Da, javnost je izgleda iznenađena time što je sudijama garantovan mandat do penzionisanja iako to postoji još od Ustava Srbije od 1990. godine. Razlozi za razrešenje sudija, suštinski isti kao i ranije, bili su izostavljeni 2006. godine i samo su vraćeni u Ustav. Rad i ponašanje sudija “kontrolišu” mnogi – najpre stranke i javnost, pa zatim sudije u višim instancama, organi za vrednovanje rada sudija i disciplinski organi pri Visokom savetu sudstva. Počeo je s radom i Etički odbor Visokog saveta sudstva, koji će ukazivati na ponašanja koja, iako nisu disciplinski prekršaji, nisu primerena sudijama jer se od njih zahteva uzornije ponašanje od svih. Ne brinite se, sudije neće biti izuzete od bilo kog oblika zakonske odgovornosti za nesavesno obavljanje sudijske dužnosti, a ukoliko bude ocenjeno da njihov rad nije zadovoljavajući, biće dužne da obukom otklone nedostatke u svom radu.

Koje je zamerke imala Venecijanska komisija na ustavne amandmane i da li su one uvažene?

U pogledu onoga što se odnosi na sudstvo komisija je konstatovala da je postupljeno po većini ključnih preporuka, osim po onoj o mehanizmu protiv blokade izbora istaknutih pravnika (petočlana komisija), s tim da to rešenje nije u suprotnosti s međunarodnim standardima. Iako pojedina važna pitanja nisu uređena Ustavom (dodatni uslovi za izbor istaknutih pravnika, uslovi za izbor sudija, budžetska autonomija sudstva), komisija to nije zamerila jer se podrazumeva da će to biti uređeno zakonima.

Pravosudna akademija nije postala ustavna kategorija. Zbog čega?

Nije bilo potrebe za tim. Za državu je bitno da se za sudije biraju osobe koje su stručne i od integriteta. Način na koji se takve osobe obučavaju jeste izvedeno pitanje i nije mu mesto u Ustavu (osim u Albaniji i Peruu), čak ni tamo gde su akademije jake i uhodane. Institucije obrazovanja, pa i one koje služe obuci u pravosuđu, svuda se uređuju zakonima, pa je tako i kod nas.

Vaš kolega tužilac Goran Ilić je nedavno rekao da su zakoni i Ustav dobri, ali da su za njihovo sprovođenje ključni nosioci sudskih i tužilačkih funkcija. Slažete li se s njim?

Jačanje institucionalnih garancija nezavisnosti sudstva i promena Ustava bili su prvi i najznačajniji korak, a moraju da slede i dobra i primenjiva zakonska rešenja. Ipak, ključno je da je sudija svestan važnosti posla koji obavlja i dužnosti da svakom bez izuzetka sudi nepristrasno i pravično, da prepozna izazove koji su svakodnevni i različiti i da ih savladava primereno, dolično i principijelno.

Izvor: Vebsajt Politika, Miroslava Derikonjić, 21.03.2022.
Naslov: Redakcija