ZAKON O ELEKTRONSKOJ TRGOVINI: Platforme za elektronsko oglašavanje u Srbiji nemaju zakonsku obavezu da štite potrošače koji zbog toga bivaju oštećeni – evo nekih saveta kako da smanjite rizik od prevare prilikom kupovine na Internetu
Srbija, onlajn kupovina i bezbednost: Šta u Srbiji možete da uradite ako ste žrtva prevare putem internet oglasa.
Od početka pandemije korona virusa sve više ljudi kupuje onlajn, pa tako i putem internet oglasa, a rastom broja korisnika raste i broj krivičnih dela, navodi se u izveštaju MUP-a.
„Zakon o elektronskoj trgovini ("Sl. glasnik RS", br. 41/2009, 95/2013 i 52/2019) omogućava platformama za oglašavanje da svu odgovornost za eventualne posledice prenesu na korisnike i zbog toga ga je potrebno promeniti. Naša praksa pokazuje da stotine građana i građanki svakodnevno postaju žrtve prevare putem interneta ", kaže Nenad Bumbić iz Udruženja potrošača Srbije za BBC na srpskom.
U Pravilima i uslovima korišćenja na jednoj platformi stoji da oni „neće snositi nikakvu odgovornost za eventualnu štetu nastalu prilikom bilo kakvih transakcija između Korisnika usluga", a korisnici kažu da uslovi korišćenja nisu jasno istaknuti.
Šta možete da uradite?
Ukoliko je prevara veća od 5.000 dinara, policija je u obavezi da goni počionioca po službenoj dužnosti.
Međutim, u slučaju sitne prevare koju član 210. Krivičnog zakonika ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016 i 35/2019)definiše kao manju od ove sume, preostaje vam samo privatna tužba.
„Kada zatražite te podatke od vlasnika sajta, po pravilu, odmah ćete čuti da zbog obaveze zaštite podataka o ličnosti, informacije koje su vam potrebne možete saznati samo ako ih zatraži nadležni državni organ", objašnjava Bumbić, i ističe da je poseban problem što zakon obavezuje platforme za oglašavanje da podatke o korisnicima čuvaju najmanje 30 dana, jer je po njemu to kratak rok. Pored toga, platforme za oglašavanje nisu dužne da ispituju okolnosti koje bi upućivale na nedopušteno delovanje korisnika usluga, ističe Bumbić.
Zbog velikog broja pritužbi, ni udruženja potrošača ne uspevaju da pomognu svima koji tvrde da su oštećeni.
„Pomažemo gotovo isključivo kada su u pitanju česte, krupne prevare ili prodaje robe koja može da ugrozi zdravlje", kaže.
Aktuelni zakonski okvir ne štiti potrošače koliko bi trebalo, smatraju u Udruženju potrošača Srbije. Mnogi prodavci koji nude robu putem platformi za oglašavanje su fizička lica, a Zakon o zaštiti potrošača ("Sl. glasnik RS", br. 62/2014, 6/2016 - dr. zakon i 44/2018 - dr. zakon) se na njih ne primenjuje, ističe Bumbić.
Ako niste zadovoljni proizvodom, nemate zakonsku mogućnost da povratite novac u roku od 14 dana kao što je to slučaj kada kupujete od firmi. Još jedan problem je što firme prodaju putem platformi za oglašavanje, registrujući naloge na fizička lica, pa umesto od firme kupujete od pojedinca, čime se izbegava obaveza vraćanja u roku o 14 dana.
On se nada da će novim Zakonom o zaštiti potrošača, koji će se u Skupštini Srbije naći u septembru, firmama biti zabranjeno da se oglašavaju kao fizička lica.
Šta je fišing?
Fišing je oblik napada na internetu kada neko pokušava da preko linka ukrade lične podatke ili novac. To je jedan od najčešćih oblika internet prevare u svetu i važno je da naučite kako da ga prepoznate, kaže stručnjakinja za sajber-bezbednost Marija Pavlović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku u razgovoru za BBC na srpskom. Zbog prelaska mnogih biznisa na onlajn režim zbog pandemije korona virusa, broj fišing napada se u 2020. godini povećao za 667 odsto, pokazuje izveštaj Agencije Evropske unije za sajber bezbednost (ENISA).
Ona upozorava da su linkovi koje su kupci dobijali, a koji počinju sa sa http:// sumnjivi, jer bi za bezbedan pristup trebalo da stoji https://, od engleske reči secure, što znači bezbedan.
„Ne treba vršiti nijedno plaćanje na sajtu koji počinje sa http://", ističe stručnjakinja.
Međutim, fišing napadi su sada sve više složeniji i napadači se više trude da sajtovi za prevare izgledaju legitimno, treba proveriti još nekoliko stvari pre plaćanja, dodaje Pavlović.
Obratite pažnju na logo i adresu sajta, a pre uplate proverite da li se sajt koji vam je poslat poklapa sa zvaničnim sajtom službe za koju se predstavlja, savetuje.
„Na primer, ako vodi do sajta koji izgleda kao sajt kurirske službe, ali se nalazi na domenu koji ne odgovara zvaničnom sajtu ove kurirske službe, treba posumnjati da se radi o prevari", navodi Pavlović.
„Dobro obratite pažnju na internet adresu, zato što jedno slovo ili znak razlike mogu da znače da je u pitanju fišing", upozorava.
Osim toga, nikome ne treba da dajete svoj CVC - trocifreni ili četvorocifreni kontrolni broj koji se nalazi na poleđini platne kartice.
„Za uplatu novca dovoljan je samo vaš broj računa, a CVC treba da zna samo osoba koja fizički poseduje karticu, jer je to jedini dokaz da je kartica vaša", kaže Pavlović.
Ona podseća da bez CVC broja nije moguće kupovati na internetu, „zbog čega je jako važan za one koji pokušavaju da na prevaru dođu do vašeg novca".
Izvor: BBC, Jovana Georgievski, 23.08.2021.Naslov: Redakcija