U PRIPREMI ZAKONSKI OKVIR ZA REŠAVANJE STATUSA FRILENSERA: Frilenseri plaćaju trostruki iznos najniže osnovice za doprinose ako izaberu model oporezivanja sa većim prihodima
Predlog za budući model oporezivanja frilensera od 1. januara 2023. godine trebalo bi da uđe u skupštinsku proceduru sa jesenjim setom finansijskih zakona. Kako je saopštilo Udruženje frilensera i preduzetnika Srbije (UFPS), novo zakonsko rešenje odnosiće se na sve prihode fizičkih lica koja podležu samooporezivanju. Konkretno, na sve prihode od frilens delatnosti iz inostranstva od pravnih i fizičkih lica, kao i na prihode od fizičkih lica u Srbiji.
Ovim rešenjem predviđena su dva modela samooporezivanja, a obveznik sam bira model koji će biti primenjen na njegove prihode.
“Navedeni predlog odnosi se na frilensere koji žele da posluju kao fizička lica. Oni će na raspolaganju imati dve opcije. Prva je namenjena fizičkim licima koja ostvaruju manje i neredovne prihode i uvodi novinu za ona fizička lica koja u kvartalu ostvare prihod do 96.000 dinara (32.000 dinara mesečno). Na taj prihod ne postoji obaveza plaćanja poreza i doprinosa. Na sav prihod preko 96.000 dinara u kvartalu imaju obavezu da plate porez od 20 odsto, doprinose za zdravstveno osiguranje 10,3 odsto i doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje 25 odsto”, objašnjava Sofija Popara Parmaković, predsednica Upravnog odbora udruženja Digitalna zajednica.
Druga opcija, kako napominje, namenjena je licima kojima je poslovanje preko interneta stalni vid angažovanja i koji ostvaruju veće prihode. Novine koje je uneo ovaj model je uvođenje normiranih troškova u dinarskom iznosu od 57.900 dinara, uz dodatno povećanje sa 20 na 34 odsto bruto prihoda ostvarenog u kvartalu.
“Frilenseri bi trebalo da budu oprezni prilikom odabira druge opcije, jer prema ovom predlogu osnovica doprinosa za PIO mora biti plaćena na najmanje trostruki iznos najniže mesečne osnovice za doprinose. Trenutno najniža mesečna osnovica iznosi 30.880 dinara, što znači da u ovom konkretnom slučaju frilenseri bi morali dati najmanje 7.720 dinara mesečno (23.160 dinara kvartalno) na konto doprinosa za penzijsko osiguranje. Napominjem da će se osnovica menjati u sledećoj godini, i da će samim tim minimalno opterećenje za PIO biti veće”, podvlači ona.
Ona napominje da može doći do minimalnih izmena predloga, jer sva udruženja treba da daju svoje komentare.
Na pitanje koliko će novi model oporezivanja smanjiti opterećenje frilensera za poreze i doprinose, predsednica UO udruženja Digitalna zajednica kaže da će to biti u značajnoj meri i podseća da su frilenseri koji posluju kao fizička lica pre postizanja dogovora sa državom i usvajanja prelaznog režima bili u obavezi da na ime poreza i doprinosa plate 44,24 odsto od ukupnog prihoda.
“Različita istraživanja su pokazala da je prosečna zarada frilensera 80.000 dinara. Za razliku od pomenutog opterećenja, ova lica će prema predloženom modelu moći da plaćaju samo 18 odsto prihoda. Dodatno, predloženi model daje opciju licima kojima frilensing nije stalno angažovanje i omogućava im da do određenog iznosa nemaju obavezu plaćanja poreza i doprinosa”, dodaje.
Na pitanje da li će i na koji način novi model oporezivanja omogućiti lakše ostvarivanje prava na staž i zdravstveno osiguranje po osnovu frilens prihoda, ona kaže da se radna grupa, nažalost, nije posebno bavila pravima fizičkih lica koja posluju preko interneta, ali da će se i ona naći u fokusu u narednom periodu.
“U skladu sa tim, fizička lica koja posluju preko interneta ostaju uskraćena za neka osnovna prava kao što su porodiljsko i trudničko odsustvo. Stav članova Digitalne zajednice je da u budućnosti aktivnosti treba usmeriti ka tome da se fizičkim licima koja se samooporezuju omogući uživanje i navedenih prava. Što se tiče konkretno prava na staž i zdravstveno osiguranje, fizička lica su ih i ranije imala, jedino što je bilo administrativno komplikovano njihovo ostvarenje. Kada se svi učesnici radne grupe usaglase oko predloga, sledeći koraci su administrativno rasterećenje i digitalizacija prijave prihoda fizičkih lica koja se samooporezuju. U isto vreme to će biti prilika da im se omogući veća dostupnost navedenih prava”, kaže Sofija Popara Parmaković.
Radna grupa za rešavanje pitanja frilensera bavi se konkretno fizičkim licima koja se samooporezuju, pa novi model neće uticati na frilensere koji se odluče za model poslovanja kao preduzetnici.
“Učesnici radne grupe su se usaglasili da fizička lica koja posluju preko interneta ostanu u okviru člana 85, tačka 16 Zakona o porezu na dohodak građana ("Sl. glasnik RS", br. 24/2001, 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 135/2004, 62/2006, 65/2006 - ispr., 31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011 - odluka US, 7/2012 - usklađeni din. izn., 93/2012, 114/2012 - odluka US, 8/2013 - usklađeni din. izn., 47/2013, 48/2013 - ispr., 108/2013, 6/2014 - usklađeni din. izn., 57/2014, 68/2014 - dr. zakon, 5/2015 - usklađeni din. izn., 112/2015, 5/2016 - usklađeni din. izn., 7/2017 - usklađeni din. izn., 113/2017, 7/2018 - usklađeni din. izn., 95/2018, 4/2019 - usklađeni din. izn., 86/2019, 5/2020 - usklađeni din. izn., 153/2020, 156/2020 - usklađeni din. izn., 6/2021 - usklađeni din. izn., 44/2021, 118/2021, 132/2021 - usklađeni din. izn. i 10/2022 - usklađeni din. izn.), koji podrazumeva oporezivanje namenjeno fizičkim licima za transakcije koje se ne mogu podvesti ni pod jednu drugu kategoriju. To su, na primer, fizička lica koja pružaju usluge ili prodaju robu drugim fizičkim licima unutar zemlje ili pravnim i fizičkim licima van zemlje. Budući da frilensing nije način oporezivanja, već način poslovanja, oni će imati mogućnost izbora modela poslovanja”, kaže predsednica UO udruženja Digitalna zajednica.
“S obzirom na to da su određene šifre delatnosti koje su dominantne među licima koja posluju preko interneta problematične zbog visine paušalnog opterećenja, Digitalna zajednica i NALED su pokrenuli inicijativu da se promeni način obračuna opterećenja kako bi ova lica imala na raspolaganju još jednu opciju uređenja svog poslovanja”, zaključuje Sofija Popara Parmaković.
Kompanija Paragraf Lex ne preuzima odgovornost za tačnost i istinitost informacija prenetih iz spoljnih sadržaja odnosno drugih izvora, kao i za štetu koja eventualno iz toga, proistekne. Sve informacije objavljene u sekciji "Vesti" su namenjene u svrhu opšteg informisanja.
Naslov: Redakcija