REFORMSKA AGENDA: Srbiju do kraja godine očekuje sprovođenje sedam posebnih mera

Ministarka za evropske integracije u Vladi Republike Srbije Tanja Miščević izjavila je da Srbija do kraja godine treba da ispuni sedam posebnih mera kako bi pokazala spremnost da sprovodi Reformsku agendu, a među njima su primena preporuka ODIHR-a za unapređenje izbornog procesa i ponovni izbor Saveta REM-a.

Miščević je na predstavljanju novinarima Plana rasta za Zapadni Balkan i Reformske agende Republike Srbije, zajedno sa šefom Delegacije EU u Srbiji Emanuelom Žiofreom i koordinatorkom Nacionalnog konventa o EU Bojanom Selaković, navela da je prvi prioritet Reformske agende sprovođenje preporuke ODIHR-a.

Zatim, kako je navela, sledi izbor Saveta REM-a, sprovođenje Paketa mera za energetsku integraciju, popis šema državne pomoći i podzakonski akti vezani za bezbednost 5G mreže.

Ona je naglasila i da je potrebno izmeniti tri zakona, odnosno izmeniti zakone o elektronskim medijima i o javnom informisanju i medijima, odnosno usvojiti novi zakon o javnim medijskim servisima.

Takođe, potrebno je usvajanje akcionog plana za Strategiju borbe protiv korupcije i dodatno usklađivanje sa viznim režimom EU za dodatne tri države čijim državljanima je potrebna viza za ulazak u Uniju, dodala je ministarka.

Tek kada Evropska komisija potvrdi da smo ispunili sve mere, onda možemo dobiti novac iz prve tranše, predočila je Miščević i napomenula da to nema veze sa takozvanim predfinansiranjem.

Prema njenim rečima, mi nemamo datum pristupanja u članstvo, a napravili smo dokument kojim predviđamo da do sredine 2027. godine prihvatamo obaveze koje ima država članica EU, što govori o ambicioznosti ove agende.

Miščević je poručila da sprovođenjem ovih mera Srbija pokazuje da je kredibilan partner u pregovorima i pristupanju EU.

Ona je najavila da će naredne nedelje biti održan sastanak sa Nacionalnim konventom o EU kako bi se postigao dogovor o tome kako će biti uključeni u praćenje primene Reformske agende.

Žiofre je ukazao na to da će, prema procenama, Srbija moći da računa do 1,58 milijardi evra iz Plana rasta, uz IPA finansiranje.

Ovo daje mogućnost Srbiji i zemljama regiona da zatvore ekonomski jaz koji postoji između njih i proseka EU, ali i da osete neke povoljnosti pre samog članstva u Uniji, objasnio je on.

Šef Delegacije EU je poručio da se teži ubrzanju procesa integracija, o čemu govori i sama brzina uspostavljanja Plana rasta, zakonske osnove, budžetiranja u samo godinu dana, a sve to uz izbore u Evropskoj uniji.

Prema njegovim rečima, finansiranje je drugačije od IPA i novac će biti uplaćivan po ispunjenju određenih koraka, kao što je Unija to činila prema svojim državama članicama tokom kovid krize.

Evropska komisija i Vlada Srbije radile su naporno na izradi ove agende i nadamo se da će po usvajanju dva zakona u parlamentu imati do kraja godine predfinansiranje, rekao je Žiofre.

Selaković je predočila da civilno društvo nije u potpunosti zadovoljno ambicioznošću predloženim reformama i smatralo je da je ovo prilika da se one ubrzaju, uz očekivanje da će ispunjavanje mera iz Agende omogućiti da se otkoči proces integracija, koji je tri godine zaustavljen.

Prema njenoj oceni, ovo je dobar znak iz Unije o tome da proces proširenja ima izvestan kraj i da i EU želi da se on okonča i da zemlje Zapadnog Balkana budu integrisane.

Vlada Srbije usvojila je 3. oktobra Reformsku agendu, dokument koji sadrži listu odabranih reformskih oblasti.

Za Srbiju bi, prema metodologiji Evropske komisije, predfinansiranje trebalo da iznosi 112 miliona evra, ali je pre toga potrebno da Srbija sa EU usaglasi i ratifikuje u parlamentu sporazume o finansijskom instrumentu i o zajmu.

U četiri reformske oblasti predviđeno je 98 mera, čije ispunjavanje je uslov za isplatu 1,58 milijardi evra, koliko će Srbiji 2027. godine biti na raspolaganju iz Plana rasta za Zapadni Balkan, u vidu grantova i zajmova.

U oblasti Poslovnog okruženja i razvoja privatnog sektora predviđeno je 26 koraka za isplatu novca, u oblasti Zelene i digitalne tranzicije 39 koraka, Ljudski kapital zahteva ispunjavanje 12 koraka za isplatu, dok je 21 korak potreban za oblast Mere u oblasti vladavine prava.

Za Beograd i Prištinu postoji i specifičan uslov i on se odnosi na konstruktivan pristup dijalogu, koji se odvija pod okriljem EU.

Izvor: Vebsajt Vlade, 21.10.2024.
Naslov: Redakcija