ZAKON O MALOLETNIM UČINIOCIMA KRIVIČNIH DELA I KRIVIČNOPRAVNOJ ZAŠTITI MALOLETNIH LICA: Zbog sve većeg broja mladih prestupnika s ranom psihopatijom neophodno je sniziti donju starosnu granicu krivične odgovornosti

Rešenja iz Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005 – dalje: Zakon) umnogome, ili čak potpuno, nesaglasna su sa naučno ustanovljenim principima kažnjavanja kriminala čiji su počinioci psihopate u ranoj životnoj dobi, navodi kriminolog Dobrivoje Radovanović.

– Zakon predviđa, a to je i naučno utvrđeno, da su rane psihopate kritična kategorija mladih i da je cilj njegovih odredbi da, što je više moguće, redukuje njihovo buduće delinkventno ponašanje. Ova kategorija maloletnika, naime, trajno će u životu biti najteži i najuporniji povratnici koji čine teška, pa i nasilna krivična dela i kod kojih je korekcija ponašanja gotovo nemoguća. Zato sankcije prema maloletnicima s ranom psihopatijom treba da budu brzo izrečene, da budu oštre i takve da se pokuša njihovo odvraćanje od krivičnih dela – objašnjava Radovanović.

Nažalost, kaže sagovornik, zbog sve većeg broja mladih prestupnika s ranom psihopatijom neophodno je i sniziti donju starosnu granicu krivične odgovornosti s obzirom na to da pojedinci s ovakvom strukturom ličnosti veoma rano počinju da vrše krivična dela, najčešće sa 11, 12 ili 13 godina. Na to rano činjenje ovih dela, kako smatraju psiholozi, mora se neizostavno reagovati.

– Naglašavam da zbog sklopa ličnosti ranih psihopata, u kojoj dominiraju manipulativnost, agresivnost, patološka lažljivost i nepostojanje osećanja krivice, reakcija države mora da bude brza, oštra i odlučna. Svi drugi postupci i mere koje predviđa Zakon, počev od vaspitnih naloga do krivičnih sankcija, neće dati rezultate jer ne nastupaju brzo, nisu dovoljno oštri i nisu odvraćujuće prirode. U tom smislu, odredbe Zakona o pojačanom nadzoru, obezbeđivanju opšteg i stručnog osposobljavanja i neke druge mere deluju gubitnički. Naročito se to odnosi na odredbu koja omogućava maloletnim psihopatama da, uz određene uslove, budu oslobođeni kazni – izričit je kriminolog i dugogodišnji direktor Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja.

Imajući sve to u vidu, smatra Radovanović, čini se da je potrebno izraditi i usvojiti novi i znatno drugačiji zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela ili postojeći dopuniti novim odredbama. Ovo pogotovu, naglašava sagovornik, ako se ima u vidu da se kriminal maloletnika u Srbiji drastično razlikuje od kriminala koji je činjen ranije.

– Ako to ne uradimo, imaćemo nove slučajeve slične onima u školi OŠ “Vladislav Ribnikar”, odnosno u Duboni i Malom Orašju ili veoma veliki broj pojedinih nasilnih dela. Nažalost, ne možemo da se otmemo utisku da takvu situaciju pomalo i negujemo. Pogledajmo samo toleranciju države prema navijačkim grupama i snažan otpor snižavanju granice krivične odgovornosti za prestupnike sa psihopatskom strukturom ličnosti – kaže Radovanović.

Ipak, prema mišljenju sagovornika, Zakon ima i dobrih rešenja. To su, pre svega, kaže Radovanović, odredbe koje omogućavaju da oni ne budu krivično gonjeni.

– Ovim rešenjima otklonjeni su svi negativni efekti koji, kako kaže teorija etiketiranja, govore o tome da maloletnik koji učini bezazleni prestup i ponovi ga nekoliko puta, počinje sebe da doživljava kao kriminalca. Dobra su i rešenja o uslovima pod kojim se vaspitni nalozi primenjuju, njihovoj prirodi i vrsti. Smatram da su dobra i rešenja u delu zakona koji se odnosi na krivične sankcije, vaspitne mere, mere upozorenja i usmeravanja koje nose naziv posebne obaveze – kaže sagovornik.

Izvor: Vebsajt Politika, Miroslava Derikonjić, 20.10.2024.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija