PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O JAVNOM DUGU - Tekst propisa

Član 1.

U Zakonu o javnom dugu ("Službeni glasnik RS", br. 61/05, 107/09, 78/11, 68/15, 95/18 i 91/19), u članu 2. tačka 3) posle reči: "za refinansiranje obaveza po osnovu javnog duga i za finansiranje investicionih" dodaju se reči: "i programskih".

U tački 10) tačka na kraju zamenjuje se tačkom i zapetom.

Dodaje se tačka 11), koja glasi:

"11)      Hedžing kao instrument zaštite od finansijskog rizika, u smislu ovog zakona, predstavlja transakcije u vezi sa finansijskim derivatima, koje imaju za cilj upravljanje rizikom od promene deviznog kursa i/ili rizikom od promene kamatne stope, kao i drugih rizika u vezi sa zaduživanjem Republike kroz zaključivanje ugovora o kreditu, davanje garancija i emitovanje državnih hartija od vrednosti.".

Član 2.

U članu 5. stav 1. reči: "investicije u kapitalna ulaganja" zamenjuju se rečima: "finansiranje investicionih i programskih projekata".

U stavu 2. posle reči: "zaduživanju za finansiranje investicionih" dodaju se reči: "i programskih", a posle reči: "projekata" dodaju se reči: "putem uzimanja dugoročnih kredita".

U stavu 3. posle reči: "ako zakonom nije drukčije određeno." dodaju se reči: "Emitovanjem državnih hartija od vrednosti Republika može finansirati projekte navedene u zakonu kojim se uređuje budžet Republike za tekuću godinu, do iznosa navedenih u tom zakonu.".

U stavu 6. posle reči: "(u daljem tekstu: Ministarstvo)." dodaju se reči: "Izuzetno, u opravdanim okolnostima, Vlada može odrediti drugog ministra, da u ime Vlade i za račun Republike zaključi ugovor o kreditu.".

U stavu 8. posle reči: "zakonom kojim se uređuje budžet Republike" dodaju se reči: "za tekuću godinu".

Član 3.

U nazivu člana 9. posle reči: "investicionih" dodaju se reči: "i programskih".

U članu 9. stav 1. posle reči: "investicionih" dodaju se reči: "i programskih", a reč: "razvojnih" briše se.

Posle stava 1. dodaju se novi stav 2. i stav 3, koji glase:

"Emitovanjem državnih hartija od vrednosti Republika može finansirati projekte iz stava 1. ovog člana. Projekti koji se mogu finansirati emitovanjem državnih hartija od vrednosti su projekti koji su navedeni u zakonu kojim se uređuje budžet Republike za tekuću godinu. Emitovanje državnih hartija od vrednosti vrši se do iznosa utvrđenih u zakonu kojim se uređuje budžet Republike za tekuću godinu.

Vlada posebnim aktom uređuje način, postupak i ostale kriterijume u vezi sa odabirom projekata koji će se finansirati emitovanjem državnih hartija od vrednosti na domaćem i međunarodnom finansijskom tržištu. Emitovanje državnih hartija od vrednosti na domaćem i međunarodnom finansijskom tržištu vrši se u skladu sa propisima koji uređuju tu oblast.ˮ.

U dosadašnjem stavu 2, koji postaje stav 4. posle reči: "investicionih" dodaju se reči: "i programskih".

Član 4.

U članu 10. stav 1. reči: "predlog osnove" zamenjuju se rečju: "osnovu".

U stavu 2. reč: "prisustvuje" zamenjuje se rečju: "učestvuje".

Član 5.

U članu 11. stav 2. tačka 1) reči: "od promene kursa, kamatnih stopa i drugih rizika" zamenjuju se rečima: "koji mogu nastati na osnovu promene deviznog kursa i/ili na osnovu promene kamatne stope, kao i drugih rizika koji mogu nastati u vezi sa zaduživanjem Republike. Ministar finansija, u ime Vlade i za račun Republike, može zaključivati poslove u vezi sa finansijskim derivatima radi postizanja povoljnije ročnosti, valutne ili kamatne strukture javnog duga, smanjenja ili eliminisanja rizika od promene deviznog kursa i kamatnih stopa i drugih rizika povezanih sa upravljanjem javnim dugom Republike. Poslovi u vezi sa finansijskim derivatima se zaključuju u skladu sa standardizovanim okvirnim ugovorom o finansijskim derivatima koji je uobičajen u poslovnoj praksi, odnosno na način uobičajen u poslovnoj praksi.".

Član 6.

U članu 19. stav 2. reči: "Ministar finansija, ili postavljeno lice u Ministarstvu koje on ovlasti," zamenjuju se rečima: "Vlada, na predlog Ministarstva, određuje lice koje".

Član 7.

U članu 24. stav 1. reči: "predlog osnove" zamenjuju se rečju: "osnovu".

U stavu 2. reč: "prisustvuje" zamenjuje se rečju: "učestvuje".

U stavu 3. posle reči: "sa nacrtom ugovora o kreditu" dodaju se reči: "i tekstom garancije koju daje Republika".

Član 8.

U članu 39. stav 8. reči: "30. novembra" zamenjuju se rečima: "31. decembra".

Član 9.

U članu 44. tačka 1) reč: "praćenje" zamenjuje se rečju: "realizaciju".

Tačka 4) menja se i glasi:

"4)        upravljanje rizikom koji može nastati na osnovu promene deviznog kursa i/ili na osnovu promene kamatne stope, kao i drugih rizika koji mogu nastati u vezi sa zaduživanjem Republike;".

Posle tačke 10) dodaju se tač. 10a) i 10b), koje glase:

"10a)    praćenje i analiziranje stanja i aktivnosti na primarnom, vanberzanskom i na regulisanom tržištu državnih hartija od vrednosti;

10b)     obaveštavanje institucija nadležnih za nadzor nad učesnicima na primarnom tržištu o uočenim nepravilnostima u postupanju tih učesnika na primarnom tržištu;".

Član 10.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbijeˮ.

IZ OBRAZLOŽENJA

II.RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA

U cilju prilagođavanja zakonskih rešenja efikasnijem delovanju na tržištu kapitala radi upravljanja finansijskim rizicima, uključujući smanjivanje ili eliminisanje rizika nastalih na osnovu promene deviznog kursa i/ili rizika koji mogu nastati na osnovu promene kamatne stope kao i drugih rizika koji mogu nastati u vezi sa zaduživanjem Republike Srbije, vrše se izmene Zakona o javnom dugu ("Službeni glasnik RS", br. 61/05, 107/09, 78/11, 68/15, 95/18 i 91/19) (u daljem tekstu: Zakon) i time se omogućava efikasnije upravljanje javnim dugom Republike Srbije.

Predviđenim izmenama Zakona se dalje razrađuje, ranije predviđena, mogućnost zaduživanja Republike Srbije radi finansiranja projekata putem emitovanja državnih hartija od vrednosti na domaćem i međunarodnom finansijskom tržištu.

Predviđena rešenja takođe imaju za cilj da otklone uočene nedostatke terminološke prirode i da na taj način omoguće efikasniju primenu i preciznije tumačenje važećeg Zakona o javnom dugu.

III. OBJAŠNJENJE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENJA PREDLOGA ZAKONA

Članom 1. vrši se terminološko usklađivanje u članu 2. stav 1. tačka 3. i vrši se izmena u članu 2. stav 1. dodavanjem nove tačke 11. kojom se uvodi nova definicija Hedžinga u Zakonu, kao zaštite od finansijskog rizika.

Članom 2. vrši se terminološko usklađivanje u članu 5. st. 1. i 2. Izmenama stava 3. predviđa se mogućnost da Republika Srbija može finansirati projekte emitovanjem državnih hartija od vrednosti i to one projekte koji su predviđeni zakonom o budžetu Republike Srbije i u iznosima predviđenim zakonom o budžetu Republike Srbije.

Izmenama u stavu 6. predviđena je mogućnost da i drugi ministar, osim ministra finansija, može zaključiti ugovor o kreditu, s obzirom da se u dosadašnjoj praksi dešavalo, iako ne često, da postoje opravdani razlozi da Vlada u posebnim okolnostima ovlasti drugo lice da potpiše ugovor o kreditu.

Izmenama u stavu 8. vrši se terminološko usklađivanje.

Članom 3. pored terminološkog usklađivanja u članu 9. stav 1. dodaju se dva nova stava kojima se omogućava da Republika Srbija može finansirati projekte emitovanjem državnih hartija od vrednosti i to one projekte koji su predviđeni zakonom o budžetu Republike Srbije i u iznosima predviđenim zakonom o budžetu Republike Srbije.

Članom 4. vrši se terminološko usklađivanje u članu 10. st. 1. i 2.

Članom 5. vrši se terminološko usklađivanje u članu 11. stav 2. tačka 1. kojim se bliže uređuje koje su to vrste finansijskih rizika koje se žele smanjiti ili eliminisati kao i način na koji se to postiže.

Članom 6. vrši se terminološko usklađivanje u članu 19. stav 2. s obzirom da se kroz praksu pokazalo da je predloženo rešenje adekvatnije.

Članom 7. vrši se terminološko usklađivanje u članu 24. st. 1, 2. i 3. kako bi se predloženo rešenje uskladilo sa postojećom praksom.

Članom 8. vrši se izmena u članu 39. stav 8. kako bi se izvršilo usklađivanje sa drugim propisima.

Članom 9. vrši se terminološko usklađivanje u članu 44. stav 1. tačka 1, dok se u tački 4) vrši terminološko usklađivanje širim opisom finansijskih rizika koji nastaju zaduživanjem Republike Srbije kao i delovanja na iste.

Nakon tačke 10) dodaju se tač. 10a) i 10b), koje imaju za cilj da prepoznaju u Zakonu aktivnosti Uprave za javni dug koje su u vezi sa tržištem državnih hartija od vrednosti i da predvide mogućnost reagovanja od strane Uprave za javni dug ukoliko ista uoči neke nepravilnosti u radu učesnika na primarnom tržištu hartija od vrednosti.

Članom 10. se propisuje da ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

VI. ANALIZA EFEKATA ZAKONA

- Određenje problema koje ovaj zakon treba da reši            

Izmene i dopune Zakona o javnom dugu vrše se radi definisanja hedžinga kao zaštite od finansijskih rizika, šireg opisa mogućnosti i načina zaduživanja Republike Srbije putem emitovanja državnih hartija od vrednosti na domaćem i međunarodnom finansijskom tržištu kapitala, šireg obuhvata finansijskih rizika, usaglašavanja teksta zakona sa iskustvima stečenim u praksi kroz obavljanje poslova u nadležnosti Uprave za javni dug kao i vršenja određenih terminoloških ispravki.

- Ciljevi koji se postižu njegovim donošenjem

Uvođenje novih instituta u Zakon o javnom dugu, ublažavanje finansijskih rizika koji nastaju prilikom zaduživanja, uspostavljanje okvira za postojeću mogućnost zaduživanja Republike Srbije za finansiranje projekata, putem emitovanja državnih hartija od vrednosti na domaćem i međunarodnom finansijskom tržištu kapitala i usklađivanje zakonskih rešenja sa postojećom praksom.

Pokazatelj učinka na osnovu kog će se pratiti ostvarenje učinka je učešće troškova kamata u BDP-u, da bude na nivou ispod 1,8% do 2023. godine (početna vrednost je 2 %).

- Koje su druge mogućnosti za rešavanje problema?

 S obzirom na značaj materije koja se reguliše izmenom i dopunom Zakona, odnosno da je zakonski regulisana, nije predviđena mogućnost regulisanja podzakonskim aktom.

- Zašto je donošenje akta najbolje za rešavanje problema?

Predviđene izmene se odnose na materiju koja je uređena Zakonom i u tom smislu neophodno je izvršiti predložene izmene i dopune.

- Na koga će i kako najverovatnije uticati rešenja u Zakonu?

Predloženim zakonskim rešenjima očekuju se pozitivni rezultati po budžet Republike Srbije.

- Koji su troškovi koje će primena zakona izazvati građanima i privredi posebno malim i srednjim preduzećima?

Primena ovog akta neće izazvati dodatne troškove građanima i privredi.

- Da li donošenje zakona stimuliše pojavu novih privrednih subjekata na tržištu i tržišnu konkurenciju?

Predložena zakonska rešenja neće direktno uticati na pojavu novih privrednih subjekata na tržištu i tržišnu konkurenciju.

- Da li su zainteresovane strane imale priliku da iznesu svoje stavove o ovom zakonu?

Ovaj zakon je u postupku pripreme dostavljen nadležnim državnim organima.

- Koje će mere tokom primene akta biti preduzete da bi se ostvarili razlozi donošenja akta?

Sama primena zakona trebalo bi da utiče na ostvarenje razloga za donošenje akta u cilju što efikasnijeg i transparentnijeg upravljanja javnim dugom.

Poslovi u vezi sa finansijskim derivatima se zaključuju u skladu sa standardizovanim okvirnim ugovorom o finansijskim derivatima koji je uobičajen u poslovnoj praksi, odnosno na način uobičajen u poslovnoj praksi. ISDA Master sporazum (ISDA Master Agreement) predstavlja standardizovani sporazum, objavljen od strane Međunarodne organizacije za svopove i derivate, koji se koriste za OTS derivatne transakcije. Ovim sporazumom ugovoreni su opšti uslovi poslovanja u vezi sa finansijskim derivatima i uređene su međusobne obaveze ugovornih strana. Vlada Republike Srbije je usvojila nacrte ISDA Okvirnog ugovora i Priloga između Republike Srbije i poslovnih banaka, za potrebe transakcija sa finansijskim derivatima radi upravljanja finansijskim rizikom, u cilju smanjivanja ili eliminisanja rizika od promene kursa i drugih rizika.

Izvor: Vebsajt Narodne skupštine, 20.11.2020.