REPUBLIČKI GEODETSKI ZAVOD: Upis u katastar može da traje i samo pet dana
Iako je prema ocenama Saveta stranih investitora (FIC) primetan napredak u digitalizaciji procesa Republičkog geodetskog zavoda (RGZ), jedan od gorućih problema u radu ove institucije i dalje su rokovi za odlučivanje po zahtevima stranaka za upis u registar katastra. Uprkos napravljenom pomaku, investitori navode da je i dalje ostao veliki broj nerešenih predmeta.
“Tačan broj nerešenih predmeta u prvom i drugom stepenu još uvek nije utvrđen, ali je pretpostavka da ih ima više stotina hiljada. Nedostatak kapaciteta i neažurnost u radu dovode do stihijskog rada na nerešenim predmetima, dajući prioritet zahtevima koje su podneli javni beležnici. Efekti pandemije Covid-19 su dodatno doprineli inače značajnom kašnjenju, uprkos uloženim naporima na digitalizaciji usluga RGZ-a. Nezavisno od mogućih efekata pandemije ili drugih nepredviđenih poteškoća, nužno je dodatno organizovati službe, kako bi u što skorijem periodu smanjile broj nerešenih predmeta i ubrzale proces donošenja odluka”, navodi se u Beloj knjizi Saveta stranih investitora.
Prema njihovoj oceni, i dalje glavni problem ostaju nekonzistentna tumačenja važećih propisa od strane različitih službi za katastar nepokretnosti, koja su često neusklađena sa drugim zakonima i podzakonskim aktima.
“Jedan od najvećih problema ostaju rokovi za odlučivanje po zahtevima stranaka za upis u registar katastra, koji se i dalje redovno prekoračuju usled preopterećenosti službi za katastar nepokretnosti predmetima u radu. Iako je napravljen izvestan napredak i dalje je ostao veliki broj nerešenih predmeta iz prošlosti, od kojih su neki stari i po više godina. Ovo se odnosi i na rešavanje drugostepenih predmeta”, ističe FIC.
Direktor Republičkog geodetskog zavoda Borko Drašković kaže da RGZ uz podršku Svetske banke realizuje projekat “Unapređenje zemljišne administracije u Srbiji” kojim su definisani strateški koraci koje je neophodno implementirati sa ciljem da se zemljišna administracija transformiše u moderan sistem. To je, kako navodi, dugotrajan proces koji mora pažljivo da se sprovodi kako bi reforma bila realizovana u najkraćem roku, a rezultati bili efikasni.
“Pritisci bilo kojih interesnih grupa koje problem sagledavaju usko, samo iz svog ugla, predstavljaju teret za proces transformacije i često zbunjuju građane do kojih te informacije stižu selektivno preko medija. Katastar nepokretnosti, koji vodi Republički geodetski zavod, predstavlja registar sa podacima o nepokretnostima, a svi postupci pred katastrom se sprovode isključivo u skladu sa zakonom”, navodi Drašković.
Proces digitalizacije, objašnjava on, ušao je u treću i završnu fazu, što je omogućilo da se već sada ostvari potpuna transparentnost u postupku rešavanja zahteva podnetih službama za katastar nepokretnosti ili vodova.
“To znači da je moguće pratiti svaki korak koji u rešavanju zahteva napravi referent ili njegov nadređeni. Ukoliko nedostaju dokumenta jedna od najvećih zabluda je da u katastru može pomoći veza. Takav kafanski inženjering ima koren u prošlim vremenima. Kada bi danas neki referent eventualno pokušao da zaobiđe zakon to bi bilo vidljivo u bazi podataka jer svaki korak ostavlja pisani, ili preciznije, digitalni trag koji se trajno beleži. Protiv te osobe bilo bi moguće podneti krivičnu prijavu, a podaci iz baze katastra služili bi kao dokaz u postupku”, napominje on.
Još jedna zabluda o katastru koja je široko rasprostranjena u društvu, a na koju direktor RGZ-a skreće pažnju, odnosi se na utvrđivanje imovinsko-pravnih odnosa. Taj posao je u nadležnosti sudova, javnih beležnika, izvršitelja, ministarstava i lokalnih samouprava, dodaje on.
“Katastar u toku rešavanja zahteva u svoju bazu registruje podatke koji su u svojim dokumentima naveli organi koji se i bave utvrđivanjem vlasništva. Zakonska obaveza katastra je da u svoj registar unese tačno ono što je u dokumentu navedeno. Rad onih koji utvrđuju vlasništvo može biti neujednačen jer zakon može biti neprecizan, onda to postane vidljivo prilikom upisa u katastar nepokretnosti koji je posledično takođe neprecizan, pa se stvara privid o nekonzistentnosti rada službi katastra. Raznoliku pravnu praksu, pa i različite upise, eliminisalo bi uvođenje digitalizacije i zbog toga RGZ do sada nije otvarao tu temu. Katastri isključivo mogu postupati po propisima, a nikako na osnovu prakse. Sudovi i javni beležnici zaduženi su za tumačenje zakona”, navodi on.
Kada su “svi papiri čisti”, kako to građani često kolokvijalno kažu, upis u katastar nepokretnosti rešava se za pet dana. Sa druge strane, ukoliko dokumenta nisu uredna ili postoji prethodni zahtev na istoj nepokretnosti, nastaje problem, ocenjuje Drašković.
“Stari predmeti se rešavaju po starom zakonu koji propisuje analogne poslovne procese koji su neprecizni i konfuzni za razliku od novih digitalnih procesa koje RGZ primenjuje od 2018. godine, od uvođenja Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova("Sl. glasnik RS", br. 41/2018, 95/2018, 31/2019 i 15/2020), i koji omogućava da službenici katastra rešavaju podnete zahteve u roku od pet dana, a žalbe u roku od 60 dana. RGZ je pokazao da je moguće uspostaviti sistem koji je pouzdan, efikasan, transparentan i lako dostupan građanima. Zaostali predmeti su posledica primene starog zakona i procesa koji mogu biti koruptivni. Ukoliko se taj zakon ne promeni, rešavanje zaostalih predmeta može trajati zauvek”, ističe Drašković.
Ex post analiza efekata Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova dala je smernice za unapređenje ovog Zakona, a rezultati njegove primene pokazuju u kom pravcu je potrebno menjati i stari koruptivni zakon koji je još uvek u primeni i za reformu katastra predstavlja kamen spoticanja, zaključuje direktor Republičkog geodetskog zavoda.
Izvor: Vebsajt Biznis, Marija Jovanović, 19.11.2021.Naslov: Redakcija