PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O REPUBLIČKIM ADMINISTRATIVNIM TAKSAMA - Tekst propisa

Član 1.

U Zakonu o republičkim administrativnim taksama (“Službeni glasnik RS”, br. 43/03, 51/03-ispravka, 61/05, 101/05-dr. zakon, 5/09, 54/09, 50/11, 93/12, 65/13-dr. zakon, 83/15, 112/15, 113/17, 3/18-ispravka, 95/18, 86/19, 90/19-ispravka i 144/20), u članu 1a tačka 3) posle reči: “javnih ovlašćenjaˮ dodaju se zapeta i reči: “a koja se za vršenje javnih ovlašćenja finansiraju iz budžetskih sredstava”.

Član 2.

U članu 19. stav 1. tačka 5) posle reči: “događajaˮ dodaje se zapeta, a reči: “uključujući i spise i radnje u postupcima za ostvarivanje prava na podsticaje u skladu sa propisima koji uređuju poljoprivreduˮ zamenjuju se rečima: “spise i radnje u postupcima za ostvarivanje prava na podsticaje koji se isplaćuju u funkciji ostvarivanja ciljeva poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja, spise i radnje u postupcima za ostvarivanje prava na IPARD podsticaje, spise i radnje u postupcima za sprovođenje pravila i mera uređenja tržišta poljoprivrednih proizvodaˮ.

Član 3.

U Tarifi republičkih administrativnih taksi, Odeljak A - Takse za spise i radnje organa u Republici Srbiji, u Tarifnom broju 1. u Napomeni u tački 12) tačka na kraju zamenjuje se tačkom i zapetom.

Dodaju se tač. 13) i 14), koje glase:

“13) za zahtev za izdavanje izvoda i uverenja iz matičnih knjiga elektronskim putem;

14) za izdavanje uverenja o državljanstvu Republike Srbije elektronskim putem.ˮ.

Član 4.

U Tarifnom broju 11. u Napomeni u tački 5) tačka na kraju zamenjuje se tačkom i zapetom.

Dodaje se tačka 6), koja glasi:

“6) izdavanje uverenja o državljanstvu Republike Srbije elektronskim putem, automatskim preuzimanjem podataka iz registra matičnih knjiga putem sredstava elektronske komunikacije.ˮ.

Član 5.

U Tarifnom broju 32. dodaje se tačka 17), koja glasi:

“17) potvrde o prijavi držanja oružja iz kategorije C usled oštećenja, gubitka ili krađe         330.ˮ.

U Napomeni stav 1. menja se i glasi:

“Taksa iz ovog tarifnog broja ne plaća se za zahtev za izdavanje odobrenja za nabavljanje oružja, delova za oružje za potrebe streljačke organizacije.ˮ.

Dodaje se novi stav 2, koji glasi:

“Taksa iz ovog tarifnog broja plaća se za zahtev za izdavanje odobrenja za nabavljanje oružja, delova za oružje za potrebe izvođenja obuke u rukovanju vatrenim oružjem.ˮ.

Dosadašnji stav 2. postaje stav 3.

Član 6.

U Tarifnom broju 33. stav 3. dodaje se tačka 5), koja glasi:

“5) kolekcionarske dozvole usled oštećenja, gubitka ili krađe           940.ˮ.

U Napomeni, stav 1. menja se i glasi:

“Taksa iz ovog tarifnog broja ne plaća se za zahtev za registraciju oružja, odnosno unos podataka o oružju za potrebe streljačke organizacije.ˮ.

Dodaje se novi stav 2, koji glasi:

“Taksa iz ovog tarifnog broja plaća se za zahtev za registraciju oružja, odnosno unos podataka o oružju za potrebe izvođenja obuke u rukovanju vatrenim oružjem.ˮ.

Dosadašnji st. 2 - 6. postaju st. 3 - 7.

Član 7.

U Tarifnom broju 39. stav 4. briše se.

Dosadašnji stav 5. postaje stav 4.

U Napomeni dodaje se stav 2, koji glasi:

“Za zahtev i rešenje za prijem u državljanstvo Republike Srbije stranca, čiji bi prijem u državljanstvo Republike Srbije predstavljao interes za Republiku Srbiju ne plaća se taksa.ˮ.

Član 8.

U Tarifnom broju 44. stav 1. iznos: “13.470ˮ zamenjuje se iznosom: “7.790ˮ.

Član 9.

U Tarifnom broju 48. reči: “Za potvrdu o podacima iz kaznene evidencije radi osiguranja prava u inostranstvuˮ zamenjuju se rečima: “Za uverenje o podacima iz kaznene evidencije radi ostvarivanja prava građanaˮ.

Član 10.

U Tarifnom broju 49. reči: “Za izvod iz kaznene evidencije” zamenjuju se rečima: “Za izvod sa podacima iz kaznene evidencije o fizičkom licu, a po zahtevu pravnog lica”.

Dodaje se Napomena, koja glasi:

“NAPOMENA:

Taksa iz ovog tarifnog broja plaća se za svako pojedinačno fizičko lice za koje se izdaje izvod sa podacima iz kaznene evidencije.ˮ.

Član 11.

U Tarifnom broju 57. Napomena, menja se i glasi:

“Shodno članu 11. Priloga A. Konvencije o privremenom uvozu, plaća se taksa za razduženje ATA karneta (regulaciona taksa) iz ovog tarifnog broja.

Taksa iz ovog tarifnog broja plaća se, shodno članu 11. Priloga A, Konvencije o privremenom uvozu, u slučaju kad ATA karnet nije propisno razdužen i kad se kao dokaz o izvozu robe prihvate podaci o uvozu ili ponovnom uvozu koje su carinski organi druge strane ugovornice unele u ATA karnet, ili potvrdu koju su izdali carinski organi na osnovu podataka iz kupona (vaučer) otkinutog sa karneta prilikom uvoza ili ponovnog uvoza na njihovu teritoriju, ili na osnovu drugog dokaza kojim se potvrđuje da se roba nalazi izvan zemlje uvoza (slučajevi iz člana 10. stav 2. Priloga A. Konvencije o privremenom uvozu).ˮ.

Član 12.

U Tarifnom broju 58a stav 3. briše se.

U stavu 4, koji postaje stav 3, iznos: “20.460ˮ zamenjuje se iznosom: “32.240ˮ.

U stavu 5, koji postaje stav 4, iznos: “10.230ˮ zamenjuje se iznosom: “20.230ˮ.

Dosadašnji stav 6. postaje stav 5.

Član 13.

U Tarifnom broju 96. stav 1. reči: “mišljenje (sertifikaciju)ˮ zamenjuju se rečju: “sertifikovanjeˮ.

U st. 2. i 3. reč: “mišljenjeˮ zamenjuje se rečju: “sertifikatˮ.

Član 14.

U Tarifnom broju 107. posle stava 5. dodaje se novi stav 6, koji glasi:

“Za zahtev za upis evropskog patenta u registar patenata    8.210.ˮ.

Dosadašnji st. 6-13. postaju st. 7-14.

U Napomeni, u stavu 3. posle reči: “malog patentaˮ dodaju se zapeta i reči: “odnosno međunarodne prijave patentaˮ.

U stavu 7. reči: “st. 8-10.ˮ zamenjuju se rečima: “st. 9-11.ˮ.

Član 15.

U Tarifnom broju 134b dodaje se stav 2, koji glasi:

“Za izradu patentnog spisa u elektronskoj formi        7.000.ˮ.

Član 16.

U Tarifnom broju 135. stav 3. tačka 3) menja se i glasi:

“3) za izdavanje odobrenja za eksploataciju nemetaličnih mineralnih sirovina za dobijanje građevinskih materijala/proširenje granica odobrenog eksploatacionog polja        130.590ˮ.

Tačka 3a) menja se i glasi:

“3a) za izdavanje odobrenja za eksploataciono polje/proširenje eksploatacionog polja       125.680ˮ.

Tač. 3b) i 3d) brišu se.           

Tačka 4) menja se i glasi:

“4) za ručno ispiranje plemenitih metala i sakupljanje drugih minerala sa površine zemlje  8.610ˮ.

Tačka 4a) briše se.

Tačka 5) menja se i glasi:

“5) za izdavanje odobrenja za izvođenje rudarskih radova i/ili izgradnju rudarskih objekata           108.800ˮ.

Tačka 5b) menja se i glasi:

“5b) za produženje roka važenja odobrenja za izvođenje rudarskih radova i/ili izgradnju rudarskih objekata            82.430ˮ.

Tač. 5g), 5d), 5đ), 6), 9) i 13) brišu se.

Tačka 14) menja se i glasi:

“14) za izdavanje odobrenja za prenos odobrenja na osnovu kojih se vrši eksploatacija (odobrenje za eksploataciono polje, odobrenje za eksploataciju nemetaličnih sirovina za građevinske materijale, odobrenje za izvođenje rudarskih radova i izgradnju rudarskih objekata, odobrenje za upotrebu i korišćenje rudarskih objekata, odobrenje za upravljanje rudarskim otpadom)      

57.290ˮ.

Tačka 15) menja se i glasi:

“15) za izdavanje odobrenja za prenos odobrenja za istraživanje mineralnih sirovina         57.290ˮ.

Posle tačke 15) dodaje se tačka 15a), koja glasi:

“15a) za izdavanje odobrenja za prenos odobrenja za istraživanje podzemnih voda i geotermalnih resursa            38.190ˮ.

U tački 16) iznos: “37.260ˮ zamenjuje se iznosom: “57.290ˮ.

Dodaje se tačka 17), koja glasi:

“17) za izdavanje odobrenja za prenos potvrde o rezervama mineralnih sirovina i resursa i/ili drugih geoloških resursa            57.290ˮ.

Napomena menja se i glasi:

“Ako se podnese zahtev za smanjenje eksploatacionog polja definisanog odobrenjem za eksploataciju nemetaličnih mineralnih sirovina za dobijanje građevinskih materijala plaća se taksa u iznosu od 50% od takse propisane u stavu 3. tačka 3) ovog tarifnog broja, a u slučaju smanjenja eksploatacionog polja definisanog odobrenjem za eksploataciono polje plaća se taksa u iznosu od 50% od takse propisane u stavu 3. tačka 3a) ovog tarifnog broja.ˮ.      

Član 17.

U Tarifnom broju 135a tačka 2) menja se i glasi:

“2) termomineralne vode”.

Član 18.

U Tarifnom broju 135b tačka 2) menja se i glasi:

“2) termomineralne vode”.

Član 19.

Posle Tarifnog broja 135d dodaje se Tarifni broj 135đ, koji glasi:

“Tarifni broj 135đ

Za zahtev za prenos odobrenja eksploatacionog prostora i količine rezervi i/ili resursa podzemnih voda i geotermalnih resursa  38.190.ˮ.

Član 20.

U Tarifnom broju 142. st. 1. i 2. brišu se.

Dosadašnji stav 3. postaje stav 1.

U dosadašnjem stavu 4, koji postaje stav 2, reč: “ovlašćenogˮ briše se.

Dosadašnji stav 5. postaje stav 3.

U dosadašnjem stavu 6, koji postaje stav 4, zapeta i reči: “odnosno produženjeˮ brišu se, kao i reč: “ovlašćenogˮ briše se.

Član 21.

U Tarifnom broju 146a stav 1. menja se i glasi:

“Za utvrđivanje pojedinačnog plana pojedinačnih dozvola, odnosno revizije pojedinačnog plana   1.150.ˮ.

Posle stava 1. dodaju se novi st. 2. i 3, koji glase:

“Za utvrđivanje pojedinačnog plana vremenskih dozvola      500

Za utvrđivanje pojedinačnog plana CEMT dozvola   500.ˮ.

Dosadašnji st. 2 - 7. postaju st. 4 - 9.

Član 22.

U Tarifnom broju 164. uvodna rečenica menja se i glasi:

“Za potvrdu nadležnog organa o prijemu izjave o završetku izrade temelja i završetku objekta u konstruktivnom smislu, i to:”.

Član 23.

U Tarifnom broju 165. uvodna rečenica menja se i glasi:

“Za rešenje o građevinskoj dozvoli, rešenje o odobrenju za izvođenje radova, rešenje o privremenoj građevinskoj dozvoli, rešenje o građevinskoj dozvoli za pripremne radove, rešenje o izmeni rešenja o građevinskoj dozvoli i rešenje o izmeni rešenja o odobrenju za izvođenje radova, koja donosi nadležni organ, u skladu sa zakonom kojim se uređuje planiranje i izgradnja, i to:”.

Član 24.

U Tarifnom broju 171a uvodna rečenica menja se i glasi:

“Za potvrdu o prijavi radova koju nadležni organ u skladu sa zakonom kojim se uređuje planiranje i izgradnja, izdaje u skladu sa izdatom građevinskom dozvolom, rešenjem o odobrenju za izvođenje radova, rešenjem o privremenoj građevinskoj dozvoli, rešenjem o građevinskoj dozvoli za pripremne radove, rešenjem o izmeni rešenja o građevinskoj dozvoli i rešenjem o izmeni rešenja o odobrenju za izvođenje radova, i to:ˮ.

Član 25.

Posle Tarifnog broja 171v dodaje se Tarifni broj 171g, koji glasi:

“Tarifni broj 171g

Za spise i radnje koji se vrše u skladu sa propisom kojim se uređuju uslovi za stavljanje na tržište i činjenje dostupnim na tržištu građevinskih proizvoda i, između ostalog, sprovođenje ocenjivanja i verifikacije stalnosti performansi građevinskih proizvoda u skladu sa srpskom tehničkom specifikacijom ili tehničkim propisom, i to:       

1) za zahtev za imenovanje tela za ocenjivanje i verifikaciju stalnosti performansi  3.120

2) za zahtev za imenovanje tela za tehničko ocenjivanje      3.120

3) za rešenje koje se donosi po zahtevu podnetom za imenovanje tela za tehničko ocenjivanje    131.100

4) za rešenje koje se donosi po zahtevu podnetom za imenovanje tela za ocenjivanje i verifikaciju stalnosti performansi     131.100

5) za zahtev za priznavanje važenja u Republici Srbiji dokumenta o ocenjivanju i verifikaciji stalnosti performansi građevinskog proizvoda izdatog u inostranstvu 3.120

6) za rešenje koje se donosi po zahtevu za priznavanje važenja u Republici Srbiji dokumenta o ocenjivanju i verifikaciji stalnosti performansi građevinskog proizvoda izdatog u inostranstvu     59.600.ˮ.

Član 26.

Posle Tarifnog broja 186. dodaje se Tarifni broj 186a, koji glasi:

“Tarifni broj 186a

Za podnošenje zahteva za izdavanje uslova zaštite prirode 900

Za izdavanje stručne osnove za izradu Rešenja o uslovima zaštite prirode, i to:    

1) za prostorno plansku dokumentaciju i urbanističko tehničke dokumente:           

(1) za Plan detaljne regulacije            20.000

(2) za Urbanistički projekat     20.000

2) za projekte:

(1) za pejzažno arhitektonsko uređenje         10.000

(2) za istraživanja (odnosi se na sve resurse)           25.000

(3) za eksploataciju     25.000

(4) za rekultivaciju       30.000

3) za tehničku dokumentaciju, za izgradnju objekta, rekonstrukciju, dogradnju, adaptaciju i sanaciju:      

(1) za hidroelektrane, po objektu:      

- manje od 2 MW        20.000

- 2-10 MW       30.000

- više od 10 MW         40.000

(2) za vetrogeneratore, po stubu:      

- do 5   30.000

- od 6 do 10     50.000

- preko 10        70.000

(3) za solarne elektrane, po površini (m2):   

- do 5.000        20.000

- od 5.001 do 10.000   30.000

- preko 10.000 50.000

(4) za privredne/industrijske/komercijalne objekte, po objektu          25.000

(5) za stambene objekte, po objektu i površini (m2) 

- do 100           10.000

- preko 100      18.000

(6) za kuće za odmor (vikend objekti), po objektu i površini (m2):   

- do 50 15.000

- od 50 do 100 20.000

- preko 100      25.000

(7) za posebnu vrstu objekata (RBS, solarni i dr.), po objektu          20.000

(8) za druge objekte, zgrade (pomoćne, ekonomske), po objektu    10.000

(9) za turističke, uslužne objekte, hotele, po objektu 25.000

4) za infrastrukturne objekte, izgradnju, rekonstrukciju, sanaciju i održavanje:       

(1) za linijske infrastrukturne objekte i komunalnu infrastrukturu     

30.000

(2) za studiju procene uticaja na životnu sredinu       35.000

(3) za ocenu prihvatljivosti      35.000

5) za ostalo (za privredne i kulturne manifestacije, moto trke i dr.)   10.000

NAPOMENA:

Iznosi taksi iz stava 2. ovog tarifnog broja, umanjuju se za 50% za izdavanje stručne osnove fizičkom licu za izradu Rešenja o uslovima zaštite prirode, i to:

1) kada obavljaju dozvoljene aktivnosti, odnosno delatnosti u zaštićenim prirodnim područjima na tradicionalan način,

2) za vodosnabdevanje i unapređenje infrastrukture u seoskim domaćinstvima,

3) za izgradnju stambenih, pomoćnih i nekomercijalnih objekata u seoskim domaćinstvima.

Iznosi taksi iz stava 2. ovog tarifnog broja, umanjuju se za 50% za izdavanje stručne osnove pravnom licu za izradu Rešenja o uslovima zaštite prirode za potrebe vodosnabdevanja stanovništva pijaćom vodom i javnu kanalizaciju.   

Takse iz stava 2. ovog tarifnog broja ne plaćaju se za izdavanje stručne osnove za izradu Rešenja o uslovima zaštite prirode za izradu:

1) Prostornog plana Republike Srbije,

2) regionalnih prostornih planova,

3) prostornih planova jedinica lokalne samouprave,

4) prostornih planova područja posebne namene,

5) generalnih urbanističkih planova,

6) planova generalne regulacije i

7) šumskih, ribolovnih, lovnih i vodoprivrednih osnova.        

Taksu za izdavanje stručne osnove za izradu Rešenja o uslovima zaštite prirode iz stava 2. ovog tarifnog broja ne plaćaju:

1) upravljači prirodnih dobara, za aktivnosti u prirodnom dobru,

2) republički, pokrajinski i organi lokalne samouprave,

3) ustanove (delatnost obrazovanja, nauke, kulture, fizičke kulture, učeničkog i studentskog standarda, zdravstvene i socijalne zaštite, društvene brige o deci, socijalnog osiguranja i zdravstvene zaštite životinja),

4) Crveni krst, Crveni polumesec i njihove podružnice, udruženja koja vode brigu o osobama sa posebnim potrebama i slično,

5) crkve i verske zajednice - osim za izgradnju, dogradnju, rekonstrukciju, adaptaciju i sanaciju komercijalnih objekata,

6) fizička lica u zaštićenim prirodnim područjima za radove/aktivnosti kojima se unapređuje prirodno dobro

7) fizička lica za izgradnju solarnih panela na porodičnim i vikend objektima i

8) fizička lica u zaštićenim prirodnim područjima za izgradnju, dogradnju, rekonstrukciju, adaptaciju i sanaciju stambenih, pomoćnih i nekomercijalnih objekata u okviru domaćinstva sa prebivalištem na teritoriji zaštićenog područja.ˮ.

Član 27.

Posle Tarifnog broja 204a dodaje se Tarifni broj 204b, koji glasi:

“Tarifni broj 204b

Za donošenje odobrenja za činjenje dostupnim na tržištu i korišćenje biocidnog proizvoda, i to:   

1) za formalnu procenu dokumentacije koja se dostavlja uz zahtev za donošenje odobrenja         315.890

2) za procenu biocidnog proizvoda na osnovu dostavljene dokumentacije  991.750

Za donošenje odobrenja za činjenje dostupnim na tržištu i korišćenje grupe biocidnih proizvoda, i to:      

1) za formalnu procenu dokumentacije koja se dostavlja uz zahtev za donošenje odobrenja        

631.790

2) za procenu biocidnih proizvoda na osnovu dostavljene dokumentacije   1.983.510

Za pojednostavljeni postupak za donošenje odobrenja za činjenje dostupnim na tržištu i korišćenje biocidnog proizvoda, i to:

1) za formalnu procenu dokumentacije koja se dostavlja uz zahtev za donošenje odobrenja         31.590

2) za procenu biocidnih proizvoda na osnovu dostavljene dokumentacije u pojednostavljenom postupku            99.170

Za pojednostavljeni postupak za donošenje odobrenja za činjenje dostupnim na tržištu i korišćenje grupe biocidnih proizvoda, i to:        

1) za formalnu procenu dokumentacije koja se dostavlja uz zahtev za donošenje odobrenja         47.380

2) za procenu grupe biocidnih proizvoda na osnovu dostavljene dokumentacije u pojednostavljenom postupku         148.760

Za procenu dokumentacije radi donošenja rešenja o upisu biocidnog proizvoda u Privremenu listu            60.840

Za procenu dokumentacije dostavljene uz zahtev za donošenje rešenja kojim se priznaje odobrenje za činjenje dostupnim na tržištu i korišćenje biocidnog proizvoda donetog u skladu sa propisom EU od strane nadležnog organa države članice EU ili od strane Evropske komisije          218.490

 Za procenu dokumentacije dostavljene uz zahtev za donošenje rešenja kojim se priznaje odobrenje za činjenje dostupnim na tržištu i korišćenje grupe biocidnih proizvoda donetog u skladu sa propisom EU od strane nadležnog organa države članice EU ili od strane Evropske komisije          

436.980

Za procenu dokumentacije dostavljene uz zahtev za donošenje rešenja kojim se priznaje odobrenje za činjenje dostupnim na tržištu i korišćenje biocidnog proizvoda donetog u pojednostavljenom postupku u skladu sa propisom EU od strane nadležnog organa države članice EU ili od strane Evropske komisije            21.840

Za procenu dokumentacije dostavljene uz zahtev za donošenje rešenja kojim se priznaje odobrenje za činjenje dostupnim na tržištu i korišćenje grupe biocidnih proizvoda donetog u pojednostavljenom postupku u skladu sa propisom EU od strane nadležnog organa države članice EU ili od strane Evropske komisije            32.770

Za procenu novih podataka koji se odnose na neželjene efekte aktivne supstance ili biocidnog proizvoda na ljude, naročito na osetljive grupe, na životinje ili na životnu sredinu, na mogućnost razvoja rezistencije na aktivnu supstancu, kao i na nedovoljnu efikasnost biocidnog proizvoda     

213.970

Za procenu podataka o novom biocidnom proizvodu u grupi biocidnih proizvoda za koju je doneto odobrenje za činjenje dostupnim na tržištu i korišćenje  39.230

Za procenu podataka o novom biocidnom proizvodu u grupi biocidnih proizvoda za koju je doneto odobrenje za činjenje dostupnim na tržištu i korišćenje u pojednostavljenom postupku           3.920

Za procenu podataka o novom biocidnom proizvodu u grupi biocidnih proizvoda za koju je doneto rešenje kojim se priznaje odobrenje za činjenje dostupnim na tržištu i korišćenje donetog u skladu sa propisom EU od strane nadležnog organa države članice EU ili od strane Evropske komisije          

6.550

Za procenu podataka o novom biocidnom proizvodu u grupi biocidnih proizvoda za koju je doneto rešenje kojim se priznaje odobrenje za činjenje dostupnim na tržištu i korišćenje donetog u pojednostavljenom postupku u skladu sa propisom EU od strane nadležnog organa države članice EU ili od strane Evropske komisije          

650

Za procenu novih podataka u postupku produženja važenja odobrenja za činjenje dostupnim na tržištu i korišćenje biocidnog proizvoda          653.820

Za procenu novih podataka u postupku produženja važenja odobrenja za činjenje dostupnim na tržištu i korišćenje grupe biocidnih proizvoda 1.307.650

Za procenu novih podataka u postupku produženja važenja odobrenja za činjenje dostupnim na tržištu i korišćenje biocidnog proizvoda donetog u pojednostavljenom postupku     65.380

Za procenu novih podataka u postupku produženja važenja odobrenja za činjenje dostupnim na tržištu i korišćenje grupe biocidnih proizvoda donetog u pojednostavljenom postupku        98.070

Za procenu novih podataka u postupku produženja važenja rešenja kojim se priznaje odobrenje za činjenje dostupnim na tržištu i korišćenje biocidnog proizvoda donetog u skladu sa propisom EU od strane nadležnog organa države članice EU ili od strane Evropske komisije    109.240

Za procenu novih podataka u postupku produženja važenja rešenja kojim se priznaje odobrenje za činjenje dostupnim na tržištu i korišćenje grupe biocidnih proizvoda donetog u skladu sa propisom EU od strane nadležnog organa države članice EU ili od strane Evropske komisije          218.490

Za procenu novih podataka u postupku produženja važenja rešenja kojim se priznaje odobrenje za činjenje dostupnim na tržištu i korišćenje biocidnog proizvoda donetog u pojednostavljenom postupku u skladu sa propisom EU od strane nadležnog organa države članice EU ili od strane Evropske komisije       

10.920

Za procenu novih podataka u postupku produženja važenja rešenja kojim se priznaje odobrenje za činjenje dostupnim na tržištu i korišćenje grupe biocidnih proizvoda donetog u skladu sa propisom EU u pojednostavljenom postupku od strane nadležnog organa države članice EU ili od strane Evropske komisije            16.380

Za procenu dokumentacije za odobrenje izmene podataka dostavljenih u postupku donošenja odobrenja za činjenje dostupnim na tržištu i korišćenje biocidnog proizvoda         45.760

Za procenu dokumentacije za odobrenje izmene podataka dostavljenih u postupku donošenja odobrenja za činjenje dostupnim na tržištu i korišćenje grupe biocidnih proizvoda            91.530

Za procenu dokumentacije za odobrenje izmene podataka dostavljenih u pojednostavljenom postupku donošenja odobrenja za činjenje dostupnim na tržištu i korišćenje biocidnog proizvoda     4.570

Za procenu dokumentacije za odobrenje izmene podataka dostavljenih u pojednostavljenom postupku donošenja odobrenja za činjenje dostupnim na tržištu i korišćenje grupe biocidnih proizvoda        9.150

Za procenu dokumentacije za odobrenje izmene podataka dostavljenih u postupku donošenja rešenja o upisu biocidnog proizvoda u Privremenu listu            7.170

Za procenu dokumentacije za odobrenje izmene podataka dostavljenih u postupku donošenja rešenja kojim se priznaje odobrenje za činjenje dostupnim na tržištu i korišćenje biocidnog proizvoda donetog u skladu sa propisom EU od strane nadležnog organa države članice EU ili od strane Evropske komisije        7.640

Za procenu dokumentacije za odobrenje izmene podataka dostavljenih u postupku donošenja rešenja kojim se priznaje odobrenje za činjenje dostupnim na tržištu i korišćenje grupe biocidnih proizvoda donetog u skladu sa propisom EU od strane nadležnog organa države članice EU ili od strane Evropske komisije            15.290

Za procenu dokumentacije za odobrenje izmene podataka dostavljenih u postupku donošenja rešenja kojim se priznaje odobrenje za činjenje dostupnim na tržištu i korišćenje biocidnog proizvoda donetog u pojednostavljenom postupku u skladu sa propisom EU od strane nadležnog organa države članice EU ili od strane Evropske komisije      

760

Za procenu dokumentacije za odobrenje izmene podataka dostavljenih u postupku donošenja rešenja kojim se priznaje odobrenje za činjenje dostupnim na tržištu i korišćenje grupe biocidnih proizvoda donetog u pojednostavljenom postupku u skladu sa propisom EU od strane nadležnog organa države članice EU ili od strane Evropske komisije       1.520

Za procenu podataka koji se dostavljaju uz zahtev za donošenje privremene dozvole za činjenje dostupnim na tržištu ili korišćenje biocidnog proizvoda   238.670

Za procenu podataka koji se dostavljaju uz zahtev za donošenje dozvole za eksperiment ili ispitivanje za svrhe naučnog istraživanja i razvoja ili proizvod i proces-orijentisanog istraživanja i razvoja          13.070.ˮ.

Član 28.

U Tarifnom broju 212. st. 1. i 2. brišu se.

Član 29.

U Tarifnom broju 214. tačka 1) iznos: “246.750ˮ zamenjuje se iznosom: “31.660ˮ.

Član 30.

U Tarifnom broju 215a u stavu 2. dodaje se tačka 9), koja glasi:

“9) za 12 meseci korišćenja servisa za izdavanje koordinata tačaka geodetske osnove     37.200.ˮ.

Stav 4. menja se i glasi:

“Za 12 meseci korišćenja softvera za transformaciju koordinata etrf 2.000-gk i računanje undulacije geoida iz geoidnog modela (sqm 2.011)            16.700.ˮ.

U Napomeni dodaje se stav 7, koji glasi:

“Usluga iz stava 2. tačka 9) ovog tarifnog broja će se primenjivati od 1. maja 2023. godine.ˮ.

Član 31.

U Tarifnom broju 215b stav 2. tač. 3) i 4) menjaju se i glase:

“3) katastarski plan u vektorskom obliku, po parceli:

(1) za jednu katastarsku parcelu        1.000

(2) za svaku sledeću do 100 katastarskih parcela     700

(3) za svaku sledeću preko 100 katastarskih parcela            400

4) alfanumeričke podatke iz baze podataka katastra nepokretnosti u digitalnom obliku, na osnovu spiska nepokretnosti, po nepokretnosti         20ˮ.

Dodaje se tačka 5), koja glasi:

“5) alfanumeričke podatke iz baze podataka katastra nepokretnosti u digitalnom obliku, po specifičnom zahtevu, po nepokretnosti      50ˮ.

U stavu 3. tačka 4) menja se i glasi:

“4) za uverenje o promenama na nepokretnosti:      

(1) za prvobitno stanje i do pet promena       5.010

(2) za prvobitno stanje i preko pet promena  8.030ˮ.

U stavu 5. tačka 4) menja se i glasi:

“4) za promenu nastalu izgradnjom garaže površine do 30 m2, pomoćnog objekta površine do 50 m2, sa upisom imaoca prava 2.700ˮ.

U Napomeni dodaju se novi st. 1. i 2, koji glase:

“Podaci iz stava 2. tačka 1) ovog tarifnog broja izdaju se samo u slučaju kada za nepokretnost iz zahteva ne postoji katastarski plan u rasterskom (georeferenciranom) obliku ili u vektorskom obliku.

Podaci iz stava 2. tačka 2) ovog tarifnog broja izdaju se samo u slučaju kada za nepokretnost iz zahteva ne postoji katastarski plan u vektorskom obliku.ˮ.

Dosadašnji st. 1-17. postaju st. 3-19.

Član 32.

U Tarifnom broju 215v stav 1. tač. 3) - 6) brišu se.

U Napomeni stav 2. briše se.

Član 33.

U Tarifnom broju 215đ stav 2. tačka 7) menja se i glasi:

“7) za overenu kopiju ortofotoa - štampani oblik, kolor, papir do A3 formata           2.010.ˮ.

U stavu 4. u uvodnoj rečenici posle reči: “modela (OTM)ˮ dodaju se reči: “u digitalnom obliku - rasterˮ.

U tač. 1) - 3) reči: “(analogni oblik)ˮ brišu se.

Posle tačke 6) dodaje se tačka 6a), koja glasi:

“6a) dodatak za štampani - kolor oblik osnovne državne karte razmere 1:5.000 ili 1:10.000, topografsku kartu razmere 1.20.000 ili 1:250.000           1.000ˮ.

Stav 5. briše se.

U Napomeni stav 2. briše se.

Član 34.

Tarifni broj 215i menja se i glasi:

“Tarifni broj 215i

Za pristup podacima katastra nepokretnosti putem interneta - uvid u bazu podataka katastra nepokretnosti (pretplatnički servis), i to:       

1) od 0 do 20 upita mesečno  2.260

2) za svaki naredni upit, po upitu        110

Za pristup setovima prostornih podataka putem servisa Nacionalne infrastrukture geoprostornih podataka (u daljem tekstu: NIGP) prema vrsti servisa, i to:          

1) za 12 meseci korišćenja WMS standard servisa NIGP-a za teritoriju Republike ili 200.000 upita godišnje            20.000

2) za 12 meseci korišćenja WMS standard servisa NIGP-a za teritoriju Republike ili 500.000 upita godišnje            40.000

3) za 12 meseci korišćenja WMS prilagođenog korisničkog servisa NIGP-a ili 500.000 upita godišnje            80.000

4) za 12 meseci korišćenja WMTS standard servisa NIGP-a za teritoriju Republike ili 200.000 upita godišnje            20.000

5) za 12 meseci korišćenja WMTS standard servisa NIGP-a za teritoriju Republike ili 500.000 upita godišnje            40.000

6) za 12 meseci korišćenja WMTS prilagođenog korisničkog servisa NIGP-a ili 500.000 upita godišnje            80.000

7) za 12 meseci korišćenja WFS standard servisa NIGP-a za teritoriju Republike ili 200.000 upita godišnje            200.000

8) za 12 meseci korišćenja WFS standard servisa NIGP-a za teritoriju Republike ili 400.000 upita godišnje            400.000

9) za 12 meseci korišćenja REST standard servisa NIGP-a za teritoriju Republike ili 200.000 upita godišnje             200.000

10) za 12 meseci korišćenja REST standard servisa NIGP-a za teritoriju Republike ili 500.000 upita godišnje            400.000

11) za 12 meseci korišćenja REST prilagođenog korisničkog servisa NIGP-a ili 500.000 upita godišnje            800.000

12) za 12 meseci korišćenja DOWNLOAD vektor servisa NIGP-a za teritoriju Republike ili 10.000 upita godišnje           20.000

Za pristup podacima putem WEB servisa, za alfanumeričke podatke katastra nepokretnosti (katastarski operat) - mesec dana pristupa, pretplata za jednu opštinu (gradsku opštinu)         

10.780

NAPOMENA:

Taksa iz stava 1. ovog tarifnog broja ne plaća se za javni uvid u podatke katastra nepokretnosti i katastra zemljišta.        

Ne plaća se taksa za DOWNLOAD vektor servis NIGP-a za:          

1) Adresni registar za teritoriju Republike Srbije (Izvod iz distribucione baze ulica i kućnih brojeva sa geometrijom mesečne ažurnosti).     

2) Registar prostornih jedinica (Izvod iz distribucione baze teritorijalne podele Republike Srbije sa geometrijom mesečne ažurnosti).     

3) Registar geografskih imena (Izvod iz distribucione baze registra geografskih imena mesečne ažurnosti).           

4) Registar investicionih lokacija (Izvod iz distribucione baze registra investicionih lokacija sa geometrijom mesečne ažurnosti).   

5) Nomenklatura statističkih jedinica (Izvod iz distribucione baze nomenklature statističkih jedinica sa geometrijom mesečne ažurnosti).     

Ne plaća se taksa za korišćenje NIGP servisa za transformaciju podataka - GIS Transformacija.ˮ.          

Član 35.

Tarifni broj 215j menja se i glasi:

“Tarifni broj 215j

Za izdavanje podataka arhiva - kopija planova karata, i to:  

1) za kopiju katastarskog plana arhivskog originala i ostalih geodetskih planova u digitalnom obliku - raster:           

(1) za format A4          1.200

(2) za format A3          2.400

(3) veći od A3 formata, po dm2          250

2) za kopiju katastarskog plana arhivskog originala i ostalih geodetskih planova, dodatak za štampane primerke:        

(1) kolor primerak formata A4 60

(2) kolor primerak formata A3             120

3) za kopiju ostalih karata (agrarne, pedološke, pregledne karte atara, hidrogeološke, hidrološke, tematske) u digitalnom obliku -rasteru:     

(1) za razmeru 1:20.000 i 1:25.000, po listu karte     2.000

(2) za razmere sitnije od 1:25.000 do razmere krupnije od 1:400.000, po listu karte           4.000

(3) razmere od 1:400.000 do 1:1.000.000, po listu karte       5.100

4) za kopiju ostalih karata (agrarne, pedološke, pregledne karte atara, hidrogeološke, hidrološke, tematske) dodatak za štampanje:          

(1) za razmeru 1:20.000 i 1:25.000, po listu karte štampanje crno-belo       800

(2) za razmeru 1:20.000 i 1:25.000, po listu karte štampanje u koloru         1.200

(3) za razmere sitnije od 1:25.000 do razmere krupnije od 1:400.000, po listu karte štampanje crno belo            1.600

(4) za razmere sitnije od 1:25.000 do razmere krupnije od 1:400.000, po listu karte štampanje u koloru            2.400

(5) razmere od 1:400.000 do 1:1.000.000, po listu karte štampanje crno belo         1.800

(6) razmere od 1:400.000 do 1:1.000.000, po listu karte štampanje u koloru           2.650

Za izdavanje dokumenata, i to:         

1) u digitalnom obliku - rasteru iz arhive po listu        100

2) dodatak za štampani oblik dokumenata iz arhive:

(1) do formata A4, po listu crno belo  20

(2) do formata A4, po listu u koloru    60

(3) od formata A4 do formata A3, po listu crno belo  40

(4) od formata A4 do formata A3, po listu u koloru    120

(5) od formata A3 do formata A2, po listu crno belo  80

(6) od formata A3 do formata A2, po listu u koloru    300

(7) od formata A2 do formata A0, po listu crno belo  250

(8) od formata A2 do formata A0, po listu u koloru    1.000

Za skeniranje i georeferenciranje, i to:          

1) za skeniranje dokumentacije u rezoluciji 300 dpi, formatu TIFF G4 i JPEG, pun kolor (RGB):  

(1) do formata manjeg od A4, po listu plana/karte     10

(2) od formata A4 do formata manjeg od A3, po listu plana/karte     10

(3) od formata A3 do formata manjeg od A2, po listu plana/karte     20

(4) od formata A2 do formata manjeg od A1, po listu plana/karte     350

(5) od formata A1 do formata manjeg od A0, po listu plana/karte     700

(6) od formata A0 do formata 1.600 x 1.000 mm, po listu plana/karte          1.400

2) za georeferenciranje geodetskih planova ili karata, po listu plana/karte   1.000

3) za pripremu rasterskih podloga, isecanje prema traženom obuhvatu, po listu plana ili karte, po listu plana/karte      600     

Napomena:    

Taksa iz stava 3. tačka 1) ovog tarifnog broja uvećava se za:

1) isporuku u komprimovanom DjVu formatu za 10% propisane takse;      

2) uvećanje rezolucije skeniranja za svakih 100 dpi za 50% propisane takse;        

3) skeniranje ukoričene dokumentacije za 30% propisane takse;    

4) unos atributa rasterskih fajlova (metapodataka) u bazu podataka 10 dinara po jednom meta podatku.

Taksa iz stava 3. tačka 1) ovog tarifnog broja umanjuje se za:        

1) skeniranje u “grejskelu” (Grayscale) ili 8-bitnom koloru za 50% propisane takse;          

2) skeniranje crno-belo (B&W) za 70% propisane takse;     

3) umanjenje rezolucije skeniranja za svakih 100 dpi za 30% propisane takse.     

Ako obveznik takse iz stava 3. ovog tarifnog broja, po jednom zahtevu skenira više od 50 dokumenata, odnosno georeferencira ili transformiše više od 50 planova i karata, ukupna taksa za skeniranje, georeferenciranje ili transformaciju umanjuje se, i to:           

1) od 50 do 100 komada za 20% propisane takse;  

2) od 100 do 1.000 komada za 30% propisane takse;         

3) preko 1.000 komada za 50% propisane takse.ˮ.  

Član 36.

U Tarifnom broju 215lj dodaje se stav 2, koji glasi:

“Za izdavanje podataka i izveštaja, i to:        

1) za izveštaje i za uverenja o podacima poslednjeg stanja registra geodetskih organizacija         690

2) za uverenje o vrsti geodetskih radova za koje geodetska organizacija ima izdatu licencu za rad od strane Republičkog geodetskog zavoda       690

3) za izdavanje dokumenata iz arhive, to jest distribuciju dokumenata u elektronskom formatu     690ˮ.

Član 37.

Posle Tarifnog broja 215n dodaje se Tarifni broj 215nj, koji glasi:

“Tarifni broj 215nj

Za rešenje kojim se odbija zahtev za ispravku greške u katastru     5.050.ˮ.

Član 38.

U Tarifnom broju 220. u Napomeni dodaje se stav 2, koji glasi:

“Taksa iz ovog tarifnog broja ne plaća se za uverenja iz matičnih knjiga u elektronskom obliku.ˮ.

Član 39.

U Tarifnom broju 221. u uvodnoj rečenici posle reči: “knjigaˮ dodaju se reči: “u štampanom oblikuˮ.

U Napomeni dodaje se stav 2, koji glasi:

“Taksa iz ovog tarifnog broja ne plaća se za izvode iz matičnih knjiga u elektronskom obliku.ˮ.

Član 40.

Za taksene obaveze koje su nastale, a nisu plaćene do dana stupanja na snagu ovog zakona, taksa se plaća u skladu sa zakonom koji je bio na snazi u vreme nastanka taksene obaveze.

Član 41.

Usklađivanje dinarskih iznosa taksi propisanih ovim zakonom, izvršiće se u 2023. godini primenom indeksa potrošačkih cena, prema podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike, za period od prvog dana narednog meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona do 30. aprila 2023. godine, pri čemu se zaokruživanje vrši tako što se iznos do pet dinara ne uzima u obzir, a iznos preko pet dinara zaokružuje na deset dinara.

Vlada će, na predlog ministarstva nadležnog za poslove finansija, odlukom utvrditi i objaviti usklađene dinarske iznose taksi iz stava 1. ovog člana.

Objavljeni usklađeni dinarski iznosi taksi iz stava 2. ovog člana primenjivaće se od prvog dana narednog meseca od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”.

Član 42.

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da važe:

1)         Uredba o visini taksi, obveznicima plaćanja, kao i načinu plaćanja taksi za procenu i proveru podataka o biocidnim proizvodima (“Službeni glasnik RSˮ, broj 90/15);

2)         Pravilnik o visini i načinu obračuna i naplate takse za izdvanje akata o uslovima zaštite prirode (“Službeni glasnik RSˮ, br. 73/11 i 106/13).

Član 43.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”.

IZ OBRAZLOŽENJA

II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

• Problemi koje Zakon treba da reši, odnosno ciljevi koji se Zakonom postižu

            Razlozi za donošenje ovog zakona sadržani su u potrebi za usaglašavanjem predmeta taksene obaveze sa spisima i radnjama koji su u nadležnosti organa za čiji se rad republička administrativna taksa plaća, bilo da je reč o novim poslovima u okviru nadležnosti organa, izmeni spisa i radnji, odnosno prestanku osnova za vršenje pojedinih spisa i radnji za koje je sada propisana taksa, a koje su inicirane od strane nadležnih organa.

            Takođe, predlaže se dopuna ovog zakona radi usaglašavanja sa odredbama člana 17. st. 1. i 2. Zakona o budžetskom sistemu (“Službeni glasnik RS”, br. 54/09...31/19 - u daljem tekstu: Zakon o budžetskom sistemu), kojima je propisano da se takse mogu uvoditi samo zakonom kojim se može propisati njihova visina ili se tim zakonom može dati pravo organu lokalne vlasti da utvrdi njihovu visinu, a da se izuzetno posebnim zakonom može dati pravo korisniku javnih sredstava koji nije korisnik sredstava budžeta Republike Srbije da utvrdi visinu takse za javne usluge koje pruža.

            U periodu od poslednjih izmena i dopuna Zakona o republičkim administrativnim taksama (“Službeni glasnik RS”, br. 43/03, 51/03-ispravka, 61/05, 101/05-dr. zakon, 5/09, 54/09, 50/11, 93/12, 65/13-dr. zakon, 83/15, 112/15, 113/17, 3/18-ispravka, 95/18, 86/19, 90/19-ispravka i 144/20, u daljem tekstu: Zakon), donet je određeni broj propisa u čijem sprovođenju se vrše radnje, odnosno donose spisi za koje se plaćaju republičke administrativne takse. S tim u vezi određeni broj ministarstava dostavio je inicijative za izmenu i dopunu Zakona o republičkim administrativnim taksama, i to: Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Ministarstvo unutrašnjih poslova, kao i organizaciona jedinica Ministarstva finansija - Uprava carina.

            Razlozi za donošenje ovog zakona sadržani su i u potrebi da se precizira da se preduzeće, privredno društvo i druge organizacije smatraju organom kada im je povereno vršenje javnih ovlašćenja i kada se za vršenje tih javnih ovlašćenja finansiraju iz budžetskih sredstava. Navedenim se otklanjaju dileme u praksi po pitanju mogućnosti utvrđivanja vrednosti usluga koje pružaju privredna društva koja vrše poverene poslove svojim cenovnicima.  

            Razlozi za dodavanje novog tarifnog broja kojim će se propisati iznosi za takse koje se odnose na sprovođenje novih administrativnih postupaka i donošenje upravnih akata u oblasti upravljanja biocidnim proizvodima sadržani su u potrebi za usaglašavanjem predmeta taksene obaveze sa novim Zakonom o biocidnim proizvodima (“Službeni glasnik RS”, broj 109/21), kao i usaglašavanje sa odredbama člana 17. st. 1. i 2. Zakona o budžetskom sistemu. Jedna od novina koju uvodi Zakon o biocidnim proizvodima jeste mogućnost da se jednim aktom odobri činjenje dostupnim na tržištu i korišćenje grupe biocidnih proizvoda, da se u postupku za produženje važenja akata na osnovu kojih se biocidni proizvod (grupa biocidnih proizvoda) čini dostupnim na tržištu i koristi vrši procena novih podataka, a ne kompletna dokumentacija koja se zahteva u postupku donošenja tih akata, kao i ukoliko se nakon donošenja akata na osnovu kojih se biocidni proizvod (grupa biocidnih proizvoda) čini dostupnim na tržištu i koristi izmene podaci na osnovu kojih je nadležni organ odlučivao u postupku donošenja tih akata, nosioci akata imaju obavezu da podnesu zahtev za izmenu podataka i da dostave propisanu dokumentaciju sa izmenjenim podacima. U cilju podmirenja troškova nastalih radnjama nadležnog organa prilikom sprovođenja upravnih postupaka pokrenutih na zahtev privrednih subjekata u skladu sa zakonom i pružanja konkretnih usluga predviđeno je plaćanje takse (član 15. stav 5, član 24. stav 5, član 28. stav 5, član 34. stav 6, član 36. stav 6. i član 38. stav 7). Neophodno je propisati taksu i za osnovne postupke na osnovu kojih se biocidni proizvod čini dostupnim na tržištu i to: (1) donošenje odobrenja (u redovnom ili pojednostavljenom postupku); 2) donošenje rešenja o upisu u Privremenu listu; 3) donošenje rešenja o priznavanju odobrenja donetog u skladu sa propisom EU od strane nadležnog organa zemlje članice EU ili od strane Evropske komisije), kao i izuzeća za koja se donosi privremena dozvola, odnosno dozvola za eksperiment ili ispitivanje, koje su u ovom momentu propisane Uredbom o visini taksi, obveznicima plaćanja, kao i načinu plaćanja taksi za procenu i proveru podataka o biocidnim proizvodima (“Službeni glasnik RS”, broj 90/15), radi usaglašavanja sa odredbama člana 17. st. 1. i 2. Zakona o budžetskom sistemu.

            U oblasti zaštite životne sredine propisuju se takse (29 taksi) za izdavanje stručne osnove koja predstavlja deo sadržaja Akta o zaštiti prirode i na taj način vrši se usaglašavanje sa članom 3. stav 13. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode (“Službeni glasnik RS”, br. 36/09, 88/10. 91/10-ispr. 14/18- dr. zakon i 71/21), kao i člana 17. st. 1. i 2. Zakona o budžetskom sistemu. Ova taksa se naplaćuje u ovom momentu u skladu sa aktom Zavoda za zaštitu prirode - Pravilnikom o visini i načinu obračuna i naplate takse za izdavanje akta o uslovima zaštite prirode (“Službeni glasnik RSˮ, br. 73/11, 106/13) tako da ne postoje dodatni troškovi za građane i privredu. Visina takse koja je predložena jednaka je visini iz pomenutog Pravilnika o visini i načinu obračuna i naplate takse za izdavanje akta o uslovima zaštite prirode.

            U cilju usaglašavanja pravnog osnova za naplatu takse sa Zakonom o potvrđivanju Konvencije o privremenom uvozu (“Službeni glasnik RS - Međunarodni ugovoriˮ, broj 1/10) i u vezi prestanka primene Uredbe o ratifikaciji Carinske konvencije o karnetu ATA za privremeni uvoz (“Službeni list SFRJ - Međunarodni ugovori i drugi sporazumiˮ, br. 13/63), izvršena je izmena Napomene u Tarifnom broju 57. Navedenom izmenom vrši se preciziranje slučajeva u kojima se plaća taksa za razduženje ATA karneta. Naime, u slučaju kada ATA karnet nije propisno razdužen prihvataju se podaci o uvozu, odnosno ponovnom izvozu koje su carinski organi druge strane ugovornice unele u ATA karnet, ili podaci sa potvrde izdate od strane carinskog organa na osnovu podataka iz kupona.

Radi smanjenja troškova obuke kandidata za carinsko zastupanje, predloženo je brisanje takse za obuku za carinsko zastupanje u Tarifnom broju 58a (po polazniku). Istovremeno se predlaže povećanje visine dve takse, i to: taksi za organizovanje i polaganje, odnosno ponovno polaganje stručnog ispita za zastupanje u carinskom postupku i za organizovanje i polaganje popravnog stručnog ispita iz jedne ili dve oblasti. Povećanje takse predloženo je zbog povećanja troškova za organizovanje i polaganje celog stručnog ispita, kao i povećanja troškova nadoknade angažovanim članovima ispitne komisije, pri čemu napominjemo da se ukupni troškovi polaganja ispita po kandidatu smanjuju, s obzirom da se briše taksa za obuku kandidata.

U cilju preciziranja slučajeva u kojima se plaća, odnosno ne plaća taksa za zahtev i za rešenje o prijemu stranca u državljanstvo Republike Srbije, na inicijativu Ministarstva unutrašnjih poslova u Tarifnom broju 39. Zakona, u Napomeni se navodi da se taksa ne plaća za zahtev i rešenje za prijem u državljanstvo Republike Srbije stranca, čiji bi prijem u državljanstvo Republike Srbije predstavljalo interes za Republiku Srbiju. Pored toga, u stavu 4. briše se taksa za zahtev za upis u evidenciju državljana Republike Srbije koja se naplaćivala licima koja su na dan 27. februara 2005. godine imala državljanstvo druge države nastale na teritoriji ranije SFRJ (član 52. stav 1. Zakona o državljanstvu Republike Srbije (“Službeni glasnik RSˮ, br. 138/04, 90/07 i 24/18) kao i crnogorski državljanin koji je na dan 03. juna 2006. godine imao prijavljeno prebivalište na teritoriji Republike Srbije, ako podnesu izjavu da se smatraju državljanima Republike Srbije i zahtev za upis u evidenciju državljana Republike Srbije. Navedeno je predloženo s obzirom da je zakonski rok za podnošenje zahteva za upis u evidenciju državljana Republike Srbije istekao a predmetnim brisanjem se otklanjaju i dileme u praksi koje su imali organi koji vrše upis činjenice državljanstva u matičnu evidenciju, a koji su u pojedinim slučajevima neosnovano vršili naplatu predmetne takse (naime, ova taksa se naplaćivala samo za izdavanje rešenja o sticanju i prestanku državljanstva Republike Srbije).

Takođe, vrši se izmena u Tarifnom broju 48 Zakona, radi usaglašavanja sa Zakonom o opštem upravnom postupku kojim je propisano da se o činjenicama o kojima se vodi službena evidencija izdaje uverenje pa se reč “potvrdaˮ zamenjuje s rečju “uverenjeˮ i istovremeno izjednačava taksa za izdavanje uverenja o osuđivanosti ili neosuđivanosti bez obzira da li izdato uverenje služi za ostvarivanje prava u zemlji ili inostranstvu.

 Pored toga, u Tarifnom broju 49. Zakona se vrši preciziranje da se taksa plaća za izvod iz kaznene evidencije o fizičkom licu na zahtev pravnog lica, a u novododatoj Napomeni se precizira da se taksa plaća po fizičkom licu za koje se izdaje izvod sa podacima iz kaznene evidencije.

Na predlog Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, propisuje se visina za šest novih taksi i to: za zahtev i donošenje rešenja po zahtevu za imenovanje tela za ocenjivanje i verifikaciju stalnosti performansi, za imenovanje tela za tehničko ocenjivanje, priznavanje važenja u Republici Srbiji dokumenta o ocenjivanju i verifikaciji stalnosti performansi građevinskog proizvoda izdatog u inostranstvu. Navedenim se vrši usaglašavanje sa Zakonom o građevinskim proizvodima (“Službeni glasnik RSˮ, broj 83/18) kojim su propisani predmetni spisi i radnje organa čl. 35. st. 1, 2, 5. i 6. i članom 39. stav 6. kao i obaveza plaćanja republičke administrativne takse (član 35. stav 7, odnosno član 39. stav 5. istog zakona).

Pored navedenog u Tarifnim br. 164, 165 i 171a Zakona, predložena su terminološka usklađivanja sa Zakonom i planiranju i izgradnji (“Službeni glasnik RSˮ, br. 72/09, 81/09 - ispravka, 64/10 - US, 24/11, 121/12, 42/13 - US, 50/13 - US, 98/13 - US, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19 - dr. zakon, 9/20 i 52/21). Predmetnim izmenama precizirano je da se taksa plaća za potvrdu nadležnog organa o prijemu izjave o završetku izrade temelja i završetku objekta u konstruktivnom smislu (Tarifni broj 164), za rešenje o građevinskoj dozvoli, privremenoj građevinskoj dozvoli, izmeni rešenja o građevinskoj dozvoli i izmeni rešenja o odobrenju za izvođenje radova (Tarifni broj 165) da se taksa plaća i za potvrdu nadležnog organa za izvođenje pripremnih radova, kao i za izmenu rešenja o odobrenju za izvođenje radova, odnosno izmenu privremene građevinske dozvole (Tarifni broj 171a).

Razlozi za donošenje su sadržani i u potrebi brisanja određenih taksi organa predlaže se brisanje iz Tarifnog broja 212. takse za obaveštenje, odnosno saglasnost na projektnu dokumentaciju za izgradnju objekata saobraćaja, telekomunikacija i veza, energetike, vodoprivrede, industrije, skladišta, silosa i hladnjača, velikih informacionih sistema, odnosno drugih objekata, u skladu sa odlukom kojom se uređuju vrste investicionih objekata i prostornih i urbanističkih planova značajnih za odbranu zemlje, kao i takse za izdavanje uslova, odnosno zahteva koje investitor treba da ispuni, odnosno da uskladi projektnu dokumentaciju za iste. Razlog za navedeno brisanje je što investitor prilikom podnošenja zahteva za lokacijske uslove već plaća taksu nadležnom organu.

U cilju stimulisanja start ap kompanije, i povećanja broja subjekata koji bi se bavili proizvodnjom NVO, predlaže se smanjenje takse za rešenje po zahtevu za izdavanje dozvole za proizvodnju naoružanja i vojne opreme koje se donosi u skladu sa zakonom kojim se uređuje proizvodnja i promet naoružanja i vojne opreme.

• Razmatrane mogućnosti da se problemi reše i bez donošenja Zakona    

Imajući u vidu da su predložena rešenja zakonska materija, uređivanjem materije republičkih administrativnih taksi zakonom, daje se doprinos pravnoj sigurnosti i ujedno obezbeđuje transparentnost u vođenju taksene politike, i s tim u vezi nema mogućnosti da se problemi reše bez donošenja zakona.

• Zašto je donošenje Zakona najbolji način za rešavanje problema?

Donošenje ovog zakona je najbolji način za rešavanje problema, iz razloga što se radi o zakonskoj materiji koju je jedino i moguće menjati i dopunjavati odgovarajućim izmenama i dopunama zakona.

Pored toga, uređivanjem materije republičkih administrativnih taksi Zakonom, daje se doprinos pravnoj sigurnosti i ujedno obezbeđuje transparentnost u vođenju taksene politike. Naime, zakon je opšti pravni akt koji se objavljuje i koji stvara jednaka prava i obaveze za sve subjekte koji se nađu u istoj situaciji, čime se postiže transparentnost u njegovoj primeni.

III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA

Uz član 1.

Izvršeno je preciziranje da se preduzeće, privredno društvo i druge organizacije smatraju organom kada im je povereno vršenje javnih ovlašćenja i kada se za vršenje javnih ovlašćenja finansiraju iz budžetskih sredstava.

Uz član 2.

Ovim članom uređuje se oslobođenje plaćanja takse za spise i radnje u postupcima ostvarivanja prava na IPARD podsticaje, tj. podsticaje ruralnom razvoju koji se dodeljuju u skladu sa IPARD programom, kao i za spise i radnje u postupcima za sprovođenje pravila i mera uređenja tržišta poljoprivrednih proizvoda.

Uz član 3.

U Napomeni uz Tarifni broj 1. predloženo je da se ne plaća taksa za zahtev za izdavanje uverenja, odnosno izvoda iz matičnih knjiga, kao i taksa za izdavanje uverenja o državljanstvu Republike Srbije kada se izdaju u elektronskom obliku.

Uz član 4.

Ovim članom se uređuje oslobođenje od plaćanja takse za izdavanje uverenja o državljanstvu Republike Srbije iz registra matičnih knjiga kada se izdaju elektronskim putem.

Uz član 5. i 6.

Navedenim članovima se propisuju dve nove takse za izdavanje potvrde o prijavi držanja oružja iz kategorije C usled oštećenja, gubitka ili krađe, odnosno kolekcionarske dozvole usled oštećenja, gubitka ili krađe kako bi se omogućilo sprovođenje odgovarajućeg administrativnog postupka u slučaju gubitka, krađe, oštećenja oružja, jer dozvole za držanje istog važe trajno. Pored toga u Napomeni se precizira da se oslobođenje od plaćanja takse ne primenjuje kada zahtev za izdavanje odobrenja za nabavljanje oružja, delova za oružje streljačka organizacija vrši za potrebe sprovođenja obuke u rukovanju vatrenim oružjem, kako bi se sprečila zloupotreba nabavke oružja koje se koristi za ostvarivanje dobiti (obuke u rukovanju vatrenim oružjem).

            Uz član 7.

U Tarifnom broju 39. Zakona, u stavu 4. briše se taksa za zahtev za upis u evidenciju državljana Republike Srbije koja se naplaćivala licima koja su na dan 27. februara 2005. godine imala državljanstvo druge države nastale na teritoriji ranije SFRJ (član 52. stav 1. Zakona o državljanstvu Republike Srbije (“Službeni glasnik RSˮ, br. 138/04, 90/07 i 24/18) kao i crnogorski državljanin koji je na dan 03. juna 2006. godine imao prijavljeno prebivalište na teritoriji Republike Srbije, ako podnesu izjavu da se smatraju državljanima Republike Srbije i zahtev za upis u evidenciju državljana Republike Srbije. Navedeno je predloženo s obzirom da je zakonski rok za podnošenje zahteva za upis u evidenciju državljana Republike Srbije istekao a predmetnim brisanjem se otklanjaju i dileme u praksi koje su imali organi koji vrše upis činjenice državljanstva u matičnu evidenciju, a koji su u pojedinačnim slučajevima neosnovano vršili naplatu predmetne takse (naime ovim Tarifnim brojem propisana je taksa za izdavanje rešenja o sticanju i prestanku državljanstva Republike Srbije koje izdaje MUP kao nadležni organ).

Pored navedenog, u Napomeni precizira se da se taksa ne plaća za zahtev i rešenje za prijem u državljanstvo Republike Srbije stranca, čiji bi prijem u državljanstvo Republike Srbije predstavljalo interes za Republiku Srbiju.

            Uz član 8.

            Predloženo je smanjenje iznosa takse za odobrenje za održavanje sportskih i drugih priredbi na putevima.

            Uz član 9.

Predloženom izmenom vrši se terminološko usaglašavanje sa Zakonom o opštem upravnom postupku kojim je propisano da se o činjenicama o kojima se vodi službena evidencija izdaje uverenje, tako da se u Tarifnom broju 48 Zakona, reč “potvrdaˮ zamenjuje rečju “uverenjeˮ. Pored navedenog, uverenje o osuđivanosti ili neosuđivanosti se izdaje iz kaznene evidencije radi ostvarivanja prava građana bez obzira da li ona služe za ostvarivanje njihovih prava u zemlji ili inostranstvu (usaglašavanje sa članom 102. stav 5. Krivičnog zakonika Republike Srbije). Do sada se taksa plaćala za izdavanje uverenja o osuđivanosti radi ostvarivanja prava građana u inostranstvu.

Uz član 10.

Ovim članom se u Tarifnom broju 49. Zakona vrši preciziranje da se taksa plaća za izvod iz kaznene evidencije o fizičkom licu na zahtev pravnog lica, a u novododatoj Napomeni se precizira da se taksa plaća po fizičkom licu za koje se izdaje izvod sa podacima iz kaznene evidencije.

Uz član 11.

U Tarifnom broju 57, usaglašava se pravni osnov za naplatu takse sa Zakonom o potvrđivanju Konvencije o privremenom uvozu (“Službeni glasnik RSˮ - Međunarodni ugovoriˮ, br. 1/2010) i iz Napomene se briše pozivanje na Uredbu o ratifikaciji Carinske konvencije o karnetu ATA za privremeni uvoz (“Službeni list SFRJ - Međunarodni ugovori i drugi sporazumiˮ, br. 13/63) zbog prestanka primene. Takođe, navedenom izmenom vrši se preciziranje slučajeva u kojima se plaća taksa za razduženje ATA karneta (u slučaju kada ATA karnet nije propisno razdužen prihvataju se podaci o uvozu, odnosno ponovnom izvozu koje su carinski organi druge strane ugovornice unele u ATA karnet, ili podaci sa potvrde izdate od strane carinskog organa na osnovu podataka iz kupona).            

            Uz član 12.

            Ovim članom, predložena je izmena u Tarifnom broju 58a, i to: brisanje takse za obuku za carinsko zastupanje (po polazniku), i povećanje visine dve takse za organizovanje i polaganje, odnosno ponovno polaganje stručnog ispita za zastupanje u carinskom postupku i za organizovanje i polaganje popravnog stručnog ispita iz jedne ili dve oblasti. Navedene izmene su predložene iz razloga što je Uprava carina nabavila virtuelni server za instalaciju platforme “MOODLEˮ, koja je postavljena na internet adresi i obuhvata 16 elektronskih paketa koji su namenjeni za obuku carinskih službenika i carinskih zastupnika i besplatno su dostupni svima (uslov Evropske Komisije, Generalnog direktorata za carinu i poreze). Povećanje takse takse za organizovanje i polaganje, odnosno ponovno polaganje stručnog ispita za zastupanje u carinskom postupku i za organizovanje i polaganje popravnog stručnog ispita iz jedne ili dve oblasti predloženo je zbog povećanja troškova za organizovanje i polaganje celog stručnog ispita, kao i povećanja troškova nadoknade angažovanim članovima ispitne komisije, pri čemu napominjemo da se ukupni troškovi polaganja ispita po kandidatu smanjuju, s obzirom da se briše taksa za obuku kandidata.

Uz član 13.

Izmenama se vrši terminološko usaglašavanje pojedinih izraza iz Tarifnog broja 96. sa članom 7. stav 2. i članom 8. stav 1. Pravilnika o određivanju poslova koji se smatraju starim i umetničkim zanatima, odnosno poslovima domaće radinosti, načinu sertifikovanja istih i vođenju posebne evidencije izdatih sertifikata (“Službeni glasnik RSˮ, br. 56/12).

            Uz čl. 14.-15.

            Ovim članovima se propisuje taksa za zahtev za upis evropskog patenta u Registar patenata, odnosno taksa za izradu patentnog spisa, kako bi se izvršilo usaglašavanje sa članom 11. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o patentima (“Službeni glasnik RSˮ, br. 123/21). Naime, do sada se patentni spis izrađivao samo u papirnoj formi.

            Uz čl. 16.-18.

Izmenama se vrši terminološko usaglašavanje naziva administrativnih postupaka propisanih Zakonom o rudarstvu i geološkim istraživanjima (“Službeni glasnik RSˮ, br. 101/15, 65/18 - dr. zakon i 40/21) kao i brisanje pojedinih taksi imajući u vidu da su izmenama navedenog zakona neki administrativni postupci spojeni u jedan postupak pa se shodno tome sada naplaćuje jedna taksa.

Uz član 19.

            Propisuje se novi Tarifni broj 135đ kojim se propisuje taksa iz razloga uvođenja novog administrativnog postupka procedure prenosa odobrenja eksploatacionog prostora i količine rezervi i/ili resursa podzemnih voda i geotermalnih resursa, u skladu sa izmenama Zakona o o rudarstvu i geološkim istraživanjima.

            Uz član 20.

            Vrši se brisanje taksi radi usklađivanja sa Zakonom o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije (“Službeni glasnik RSˮ, broj 40/21), kao i terminološko usklađivanje.

            Uz član 21.

            Predloženim izmenama - umesto dosadašnje jedne takse uređuje se plaćanje tri takse u cilju usklađivanja naziva i iznosa takse za utvrđivanjem pojedinačnog plana sa postupkom utvrđivanja pojedinačnog plana (koji obuhvata pojedinačni plan dozvola, odnosno reviziju pojedinačnog plana, pojedinačni plan vremenskih dozvola i pojedinačni plan CEMT dozvola). Visina sve tri (nove) takse u zbiru jednaka je iznosu takse koja se briše.

            Uz čl. 22.-24.

Ovim članovima su, u Tarifnim br. 164, 165 i 171a Zakona, predložena terminološka usklađivanja sa Zakonom i planiranju i izgradnji (“Službeni glasnik RSˮ, br. 72/09, 81/09 - ispravka, 64/10 - US, 24/11, 121/12, 42/13 - US, 50/13 - US, 98/13 - US, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19 - dr. zakon, 9/20, 52/21), čime se preciziraju vrste spisa za koje je propisana taksa prilikom izdavanja građevinske dozvole. Naime, predmetnim izmenama precizirano je da se taksa plaća za potvrdu nadležnog organa o prijemu izjave o završetku izrade temelja i završetku objekta u konstruktivnom smislu (Tarifni broj 164), za rešenje o građevinskoj dozvoli, privremenoj građevinskoj dozvoli, izmeni rešenja o građevinskoj dozvoli i izmeni rešenja o odobrenju za izvođenje radova (Tarifni broj 165), kao i da se taksa plaća i za potvrdu nadležnog organa za izvođenje pripremnih radova, kao i za izmenu rešenja o odobrenju za izvođenje radova, odnosno izmenu privremene građevinske dozvole (Tarifni broj 171a).

Uz član 25.

            Propisuje se novi Tarifni broj 171g kojim se uređuje visina za šest novih taksi koje se odnose na postupke podnošenja zahteva i donošenje rešenja po zahtevu za imenovanje tela za ocenjivanje i verifikaciju stalnosti performansi, za imenovanje tela za tehničko ocenjivanje, priznavanje važenja u Republici Srbiji dokumenta o ocenjivanju i verifikaciji stalnosti performansi građevinskog proizvoda izdatog u inostranstvu. Navedenim izmenama Zakona se vrši usaglašavanje sa odredbama čl. 35. st. 1, 2, 5. i 6. i članom 39. stav 6. Zakona o građevinskim proizvodima (“Službeni glasnik RSˮ, broj 83/18) kojim su propisani predmetni spisi i radnje organa, kao i obaveza plaćanja republičke administrativne takse (član 35. stav 7, odnosno član 39. stav 5. istog zakona). Visina takse je utvrđena primenom metodologije iz Pravilnika.

            Uz član 26.

            Ovim članom propisuju se takse za izdavanje stručne osnove koja predstavlja deo sadržaja Akta o zaštiti prirode i na taj način vrši se usaglašavanje sa članom 3. stav 13. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode (“Službeni glasnik RS”, br. 36/09, 88/10. 91/10-ispr. 14/18- dr. zakon i 71/21). Naime, navedenim članom propisano je da se plaća taksa za izdavanje stručne osnove. U postupku izrade planova, osnova, programa, projekata, radova i aktivnosti planiranja, uređenja i korišćenja prostora, prirodnih resursa, zaštićenih područja i ekološke mreže pribavlja se akt o uslovima zaštite prirode. Akt o uslovima zaštite prirode za nacionalne parkove i zaštićena područja I i II kategorije koje proglašava Vlada, izdaje ministarstvo nadležno za poslove zaštite životne sredine po prethodno pribavljenoj stručnoj osnovi nadležnog zavoda.

            Akt o uslovima zaštite prirode za zaštićeno područje koje proglašava nadležni organ autonomne pokrajine, izdaje nadležni organ autonomne pokrajine po prethodno pribavljenoj stručnoj osnovi nadležnog zavoda.

            Izuzetno u postupku izrade planova ili projekata na područjima koja nisu zaštićena akt o uslovima zaštite prirode izdaje nadležni zavod za zaštitu prirode.

            Akt o uslovima zaštite prirode sadrži stručnu osnovu koju izdaje nadležni Zavod za zaštitu prirode.

            Do donošenja Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode za sve planove, programe, radove i aktivnosti u prirodi, administrativne takse za izdavanje stručne osnove naplaćivali su nadležni Zavodi za zaštitu prirode, u skladu sa svojim aktom - Pravilnikom o visini i načinu obračuna i naplate takse za izdavanje akta o uslovima zaštite prirode (“Službeni glasnik RSˮ, br. 73/11, 106/13) tako da ne postoje dodatni troškovi za građane i privredu.

            Visina takse koja je predložena jednaka je visini iz pomenutog Pravilnika o visini i načinu obračuna i naplate takse za izdavanje akta o uslovima zaštite prirode. Predmetnom dopunom Zakona vrši se i usaglašavanje sa članom 17. Zakona o budžetskom sistemu (“Službeni glasnik RSˮ, br. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13 - ispravka, 108/13, 142/14, 68/15 - dr. zakon, 103/15, 99/16, 113/17, 95/18, 31/19, 72/19, 149/20, 118/21, 118/21 - dr. zakon) kojim je propisano da se takse mogu uvoditi samo zakonom kojim se može propisati njihova visina ili se tim zakonom može dati pravo organu lokalne vlasti da utvrdi njihovu visinu.

            Uz član 27.

            Ovim članom propisana je visina takse za administrativne postupke koji se vrše u skladu sa Zakonom o biocidnim proizvodima (“Službeni glasnik RSˮ, br. 109/21, u daljem tekstu: Zakon o biocidnim proizvodima).

            Novi Zakon o biocidnim proizvodima uređuje postupke donošenja akata na osnovu kojih se biocidni proizvodi čine dostupnim na tržištu i koriste. Osnovni postupci na osnovu kojih se biocidni proizvod čini dostupnim na tržištu i koristi su: 1) donošenje odobrenja (u redovnom ili pojednostavljenom postupku); 2) donošenje rešenja o upisu u Privremenu listu; 3) donošenje rešenja o priznavanju odobrenja donetog u skladu sa propisom EU od strane nadležnog organa zemlje članice EU ili od strane Evropske komisije. Pored standardnih postupaka, Zakon o biocidnim proizvodima predviđa i izuzeća i tada se donosi privremena dozvola, odnosno dozvola za eksperiment ili ispitivanje. Ovi administrativni postupci bili su propisani i starim Zakonom o biocidnim proizvodima (“Službeni glasnik RS”, br. 36/09, 88/10, 92/11 i 25/15), a takse za njihovo sprovođenje su se naplaćivale u skladu sa Uredbom o visini taksi, obveznicima plaćanja, kao i načinu plaćanja taksi za procenu i proveru podataka o biocidnim proizvodima (“Službeni glasnik RS”, broj 90/15).

            Novim Zakonom o biocidnim proizvodima vrši se i usklađivanje propisa kojima se uređuju biocidni proizvodi sa zahtevima EU Uredbe o biocidnim proizvodima (prethodni zakon je bio usklađen sa Direktivom o biocidnim proizvodima) i propisivanje jasnijih pravila i procedura za činjenje dostupnim na tržištu i korišćenje biocidnih proizvoda.

            Jedna od novina koju uvodi novi Zakon o biocidnim proizvodima jeste mogućnost da se jednim aktom odobri činjenje dostupnim na tržištu i korišćenje grupe biocidnih proizvoda. S tim u vezi, za procenu podataka koji se dostavljaju u postupcima donošenja akata na osnovu kojih se grupa biocidnih proizvoda čini dostupnom na tržištu i koristi plaća se taksa.

            Pored toga, Zakon o biocidnim proizvodima predviđa da se u postupku za produženje važenja akata na osnovu kojih se biocidni proizvod (grupa biocidnih proizvoda) čini dostupnim na tržištu i koristi vrši procena novih podataka, a ne kompletna dokumentacija koja se zahteva u postupku donošenja tih akata. Za procenu tih podataka predviđeno je plaćanje takse.

            Takođe, ukoliko se nakon donošenja akata na osnovu kojih se biocidni proizvod (grupa biocidnih proizvoda) čini dostupnim na tržištu i koristi izmene podaci na osnovu kojih je nadležni organ odlučivao u postupku donošenja tih akata, nosioci akata imaju obavezu da podnesu zahtev za izmenu podataka i da dostave propisanu dokumentaciju sa izmenjenim podacima. Ministarstvo vrši procenu da li biocidni proizvod (grupa biocidnih proizvoda) i dalje ispunjava zakonom propisane uslove i donosi odluku po zahtevu. Za odobrenje izmene podataka predviđeno je plaćanje takse.

            U skladu sa Zakonom o biocidnim proizvodima za sledeće postupke se plaća taksa:

- za formalnu procenu dokumentacije koja se dostavlja uz zahtev za donošenje odobrenja, odnosno uz zahtev za pojednostavljeni postupak za donošenje odobrenja, kao i za procenu biocidnog proizvoda, odnosno grupe biocidnih proizvoda na osnovu podataka iz dosijea (član 15. stav 5. navedenog zakona);

- za procenu dokumentacije radi donošenja rešenja o upisu biocidnog proizvoda u Privremenu listu (član 24. stav 5. navedenog zakona);

- za procenu dokumentacije dostavljene uz zahtev za donošenje rešenja o priznavanju odobrenja za činjenje dostupnim na tržištu i korišćenje biocidnog proizvoda odnosno grupe biocidnih proizvoda donetog u skladu sa propisom EU od strane nadležnog organa zemlje članice EU ili od strane Evropske komisije (član 28. stav 5. navedenog zakona);

- za procenu novih podataka koji se odnose na neželjene efekte aktivne supstance ili biocidnog proizvoda na ljude, naročito na osetljive grupe, na životinje ili na životnu sredinu, na mogućnost razvoja rezistencije na aktivnu supstancu, kao i na nedovoljnu efikasnost biocidnog proizvoda (član 34. stav 6. navedenog zakona);

- za procenu podataka o novom biocidnom proizvodu u grupi biocidnih proizvoda za koju je doneto odobrenje, odnosno rešenje o priznavanju odobrenja (član 34. stav 6. navedenog zakona);

- za procenu novih podataka dostavljenih u postupku produženja važenja odobrenja odnosno rešenja o priznavanju odobrenja (član 31. stav 2. i član 34. stav 6. navedenog zakona);

- za procenu dokumentacije za odobrenje izmene podataka dostavljenih u postupku donošenja akata na osnovu kojih se biocidni proizvod čini dostupnim na tržištu i koristi (član 34. stav 6. navedenog zakona);

- za procenu podataka koji proizvođač, uvoznik ili korisnik biocidnog proizvoda dostavlja uz zahtev za donošenje privremene dozvole, odnosno dozvole za eksperiment ili ispitivanje (član 36. stav 6. i član 38. stav 7. navedenog zakona).

            Visina taksi utvrđena je u apsolutnom iznosu, u skladu sa Pravilnikom o metodologiji i načinu utvrđivanja troškova pružanja javne usluge (“Službeni glasnik RS", br. 14/13 i 25/13 - ispr.) (u daljem tekstu: Pravilnik), kao i primenom Smernica Evropske komisije o harmonizovanoj strukturi naknada (CA-Dec12-Doc.5.1.b-konačan tekst).

            Radi izdavanja odobrenja vrši se formalna procena podnete dokumentacije. Navedenim postupkom ministarstvo utvrđuje da li podneta dokumentacija (dosije za biocidni proizvod, sažetak karakteristika biocidnog proizvoda) sadrži sve propisane delove u skladu sa Zakonom o biocidnim proizvodima i propisima donetim za sprovođenje ovog zakona. Pored navedenog, vrši se procena biocidnog proizvoda na osnovu podataka iz dosijea koja uključuje procenu opasnosti na osnovu podataka o ispitivanjima fizičko-hemijskih, toksikoloških i ekotoksikoloških svojstava aktivne supstance i biocidnog proizvoda, procenu izloženosti ljudi, životinja i životne sredine za sve scenarije izloženosti, procenu efikasnosti i na kraju procenu rizika za sve predviđene načine korišćenja. Ukoliko se procenom utvrdi da je rizik koji biocidni proizvod predstavlja prihvatljiv, ministarstvo odobrava činjenje dostupnim na tržištu i korišćenje biocidnog proizvoda. Na ovaj način osigurava se da se na tržištu Republike Srbije čine dostupnim samo biocidni proizvodi koji su dovoljno efikasni i čije je korišćenje bezbedno.

            Pored toga, da bi se olakšalo činjenje dostupnim na tržištu i korišćenje biocidnih proizvoda koji imaju iste aktivne supstance, sličan sastav sa određenim odstupanjima, slične načine korišćenja i slične nivoe rizika ili efikasnosti, zakon daje mogućnost da se jednim aktom odobri činjenje dostupnim na tržištu i korišćenje grupe biocidnih proizvoda.

            Takođe, kako bi se podstaklo činjenje dostupnim na tržištu i korišćenje biocidnih proizvoda sa povoljnijim karakteristikama na zdravlje ljudi, zdravlje životinja i životnu sredinu, zakonom se predviđa da se biocidni proizvodi koji ispunjavaju propisane uslove odobravaju po pojednostavljenom postupku.

            S obzirom na komplikovan i zahtevan postupak donošenja odobrenja za biocidni proizvod, kako u pogledu finansijskih, tako i ljudskih kapaciteta, Zakonom o biocidnim proizvodima je propisan alternativni administrativni postupak koji je s jedne strane jednostavniji i vremenski i finansijski prihvatljiviji domaćim privrednim subjektima, a s druge strane obezbeđuje da biocidni proizvodi koji se čine dostupnim na tržištu i koriste na teritoriji Republike Srbije budu dovoljno bezbedni i efikasni. U skladu sa ovim postupkom biocidni proizvodi se upisuju u Listu biocidnih proizvoda koji se mogu činiti dostupnim na tržištu i koristiti do donošenja odobrenja za činjenje dostupnim na tržištu i korišćenje biocidnog proizvoda (u daljem tekstu: Privremena lista).

            Pored toga, radi činjenja dostupnim na tržištu i korišćenja u Republici Srbiji biocidnog proizvoda za koji je u EU Evropska komisija ili nadležni organ države članice EU doneo odobrenje u skladu sa EU Uredbom o biocidnim proizvodima, Zakon o biocidnim proizvodima propisuje obavezu privrednim subjektima da kod ministarstva pokrenu postupak priznavanja tog odobrenja. Činjenica da je za određeni biocidni proizvod već doneto odobrenje u EU znači da je taj biocidni proizvod procenjen i da su utvrđeni uslovi za njegovo bezbedno činjenje dostupnim na tržištu i korišćenje. Na ovaj način izbegava se ponovna procena biocidnog proizvoda i olakšava se trgovina biocidnim proizvodima sa zemljama EU. U ovom postupku ministarstvo vrši procenu da li su uslovi u kojima se biocidni proizvod čini dostupnim na tržištu i koristi u državi članici EU koja je donela odobrenje, odnosno na nivou EU u skladu sa uslovima u kojima bi se taj proizvod činio dostupnim na tržištu i koristio u Republici Srbiji ili ih je potrebno prilagoditi. Isti postupak se sprovodi i ukoliko je u EU doneto odobrenje za činjenje dostupnim na tržištu i korišćenje grupe biocidnih proizvoda.

            U skladu sa Zakonom o biocidnim proizvodima, nosilac odobrenja, nosilac rešenja o upisu biocidnog proizvoda u Privremenu listu i nosilac rešenja o priznavanju odobrenja dužni su da prate dejstva i okolnosti u vezi sa biocidnim proizvodom koje mogu štetno delovati na zdravlje ljudi, zdravlje životinja i životnu sredinu, kao i da prate efikasnost biocidnog proizvoda i da odmah po saznanju obaveste ministarstvo o novim podacima koji se odnose na neželjene efekte aktivne supstance ili biocidnog proizvoda na ljude, naročito na osetljive grupe, na životinje ili na životnu sredinu, na mogućnost razvoja rezistencije na aktivnu supstancu, kao i na nedovoljnu efikasnost biocidnog proizvoda (član 30. stav 1). Ministarstvo na osnovu novih podataka može doneti rešenje kojim menja uslove za činjenje dostupnim na tržištu i korišćenje biocidnog proizvoda, odnosno može doneti rešenje o prestanku važenja tih akata (član 31. stav 2).

            Pored toga, nosilac odobrenja i nosilac rešenja o priznavanju odobrenja dužni su da bez odlaganja ministarstvo obaveste o svakom novom biocidnom proizvodu u grupi biocidnih proizvoda za koju je donet akt o činjenju dostupnim na tržištu i korišćenju i dostave trgovački naziv i podatke o punom sastavu biocidnog proizvoda (član 30. stav 2).

            Osim toga, rok na koji je doneto odobrenje odnosno rešenje o priznavanju odobrenja može se produžiti na zahtev nosioca odobrenja odnosno nosioca rešenja o priznavanju odobrenja (član 29).

            Takođe, nosilac odobrenja, nosilac rešenja o upisu biocidnog proizvoda u Privremenu listu i nosilac rešenja o priznavanju odobrenja dužni su da bez odlaganja ministarstvu podnesu zahtev za izmenu podataka dostavljenih u postupku donošenja akata na osnovu kojih se biocidni proizvod čini dostupnim na tržištu i koristi.

            Pored redovnih postupaka koji ministarstvo sprovodi radi činjenja dostupnim na tržištu i korišćenja biocidnog proizvoda odnosno grupe biocidnih proizvoda, Zakonom o biocidnim proizvodima uređuju se i posebne situacije (npr. kada se biocidni proizvod za koji nije sproveden standardni postupak kojim se dozvoljava njegovo činjenje dostupnim na tržištu i korišćenje ipak može staviti na tržište odnosno koristiti u Republici Srbiji. U ove situacije spada slučaj nepredviđene pojave štetnih organizama koji ne mogu biti suzbijeni drugim sredstvima ili biocidnim proizvodima za koji je već donet akt u redovnom postupku, kada se donosi privremena dozvola, ali i situacija kada se takvi biocidni proizvodi mogu koristiti u posebno kontrolisanim uslovima odnosno u eksperimentu ili ispitivanju za svrhe naučnog istraživanja i razvoja ili proizvod i proces-orijentisanog istraživanja i razvoja, kada se donosi dozvola za eksperiment ili ispitivanje.

            Uz član 28.

            Ovim članom predlaže se ukidanje plaćanja taksi iz Tarifnog broja 212. za obaveštenje, odnosno saglasnost na projektnu dokumentaciju za izgradnju objekata saobraćaja, telekomunikacija i veza, energetike, vodoprivrede, industrije, skladišta, silosa i hladnjača, velikih informacionih sistema, odnosno drugih objekata, u skladu sa odlukom kojom se uređuju vrste investicionih objekata i prostornih i urbanističkih planova značajnih za odbranu zemlje, kao i takse za izdavanje uslova, odnosno zahteva koje investitor treba da ispuni, odnosno da uskladi projektnu dokumentaciju za iste. Razlog za navedeno brisanje je što investitor prilikom podnošenja zahteva za lokacijske uslove već plaća taksu nadležnom organu. Takođe, u skladu sa Odlukom o vrstama investicionih objekata i prostornih i urbanističkih planova od značaja za odbranu (“Službeni glasnik RSˮ, broj 85/15) prilikom postavljanja uslova za projektovanje i priključenje, Ministarstvo odbrane postavlja uslove za prilagođavanje potrebama odbrane koji već iziskuju dodatne troškove za investitore (npr. priključenje na komunalnu i saobraćajnu infrastrukturu, obezbeđivanje optičkih vlakana za potrebe Ministarstva odbrane i Vojske Srbije).

            Uz član 29.

            Predlaže se smanjenje takse za rešenje po zahtevu za izdavanje dozvole za proizvodnju naoružanja i vojne opreme koje se donosi u skladu sa zakonom kojim se uređuje proizvodnja i promet naoružanja i vojne opreme sa 246.750,00 na 31.660,00 dinara, kako bi se stimulisale start ap kompanije, i time povećao broj subjekata koji bi se bavili proizvodnjom NVO.

            Uz član 30.

            Propisuje se nova taksa za 12 meseci korišćenja servisa za izdavanje tačaka geodetske osnove radi stimulisanja usluge za profesionalne korisnike. Ova taksa objedinjuje usluge iz stava tač. 1) do 8), a vrednost takse je utvrđena na osnovu prosečne vrednosti pruženih usluga za tačke geodetske osnove putem web servisa od strane geodetskih organizacija. Navedena usluga bi se primenjivala od 1. maja 2023. godine.

            Pored toga brisane su usluge iz stava 4. tač. 1)-4) u okviru usluge transformacije koordinata i računanja undulacije geoida iz geoidnog modela, s obzirom da od implementacije usluge 12 mesečnog korišćenja softvera transformacije koordinata i računanja undulacije geoida iz geoidnog modela nije bilo zahteva korisnika za predmetnim uslugama.

            Uz član 31.

            Ovim članom vrše se izmene u stavu 2. tački 3) Tarifnog broja 215b u cilju jednostavnijeg načina utvrđivanja iznosa takse - po parceli, umesto po dm2. Navedena izmena omogućava da se umanji taksa za izdavanje podataka katastra nepokretnosti - katastarski plan u vektorskom obliku za velike parcele. Predložena visina takse je u skladu sa metodologijom iz Pravilnika.

            Povećana je taksa za izdavanje alfanumeričkih podataka u digitalnom obliku, na osnovu spiska nepokretnosti, s obzirom da godinama nije promenjena jer se radi o malom iznosu koji se ne povećava putem godišnjeg usklađivanja, pa ne odražava prave troškove organa. Istovremeno je propisana nova taksa u slučaju izdavanja iz katastra alfanumeričkih podatak po specifičnom zahtevu (npr: ukupna površina zemljišta pod određenim kulturama ili vrstom zemljišta; spisak nepokretnosti za određeno lice sa upisanim određenim teretima; spisak parcela na kojima je određeno lice imalac prava (često se traži samo određena vrsta prava i oblik svojine), a koje su određena kultura; izveštaji o vrstama zemljišta na određenom području kategorisano po površinama; računanje površina određene kulture parcela koje poseduju lica za dati spisak lica; uparivanje alfanumeričkih sa digitalnim podacima, pa nakon toga generisanje podataka i drugo), imajući u vidu da isti zahtevaju daleko veći utrošak vremena, visokotehnoloških sredstava i visoko obrazovanog i obučenog kadra.

            Izmenom stava 3. tačke 4) povećana je taksa za izdavanje uverenja o promenama na nepokretnostima, kada se izdaje zainteresovanim licima, odnosno strankama za druge potrebe osim za potrebe vođenja sudskog ili upravnog postupka. Naime, nadležni organ pred kojim je pokrenut odgovarajući postupak, shodno važećim propisima, isti pribavlja i može da pribavi, bez plaćanja takse, posredstvom Servisne magistrale organa u skladu sa Zakonom o elektronskoj upravi, Pravilnikom o načinu na koji organi vrše uvid, pribavljaju, obrađuju i ustupaju, odnosno dostavljaju podatke o činjenicama o kojima se vodi službena evidencija iz registara u elektronskom obliku, a koji su neophodni za odlučivanje u upravnom postupku, a sudovi mogu navedena uverenja pribaviti posredstvom servisa Pravosudnog informacionog sistema (PIS) Ministarstva pravde. Takođe, Republički geodetski zavod je u završnoj fazi izrade centralnog informacionog sistema digitalnog arhiva preko koga će ovaj tip dokumentacije biti dostupan preko online servisa svim korisnicima. Navedeno povećanje takse je neophodno iz razloga što priprema uverenja po zahtevu stranke iziskuje veliki broj utrošenih radnih sati angažovanih državnih službenika. Vreme potrebno za izradu ove vrste uverenja je u proseku 3 radna dana, za koje visoko obrazovani državni službenik, angažovan na poslovima izrade ovih uverenja, onemogućen je da odlučuje u upravnim predmetima u kojima je predmet odlučivanje o pravima u vezi sa upisom u katastar nepokretnosti, što utiče na ažurnost podataka katastra nepokretnosti a samim tim i na načelo pouzdanja katastra nepokretnosti. Osim toga, organizacija procesa je, zbog reorganizacije analogne arhivske građe, drastično komplikovanija nego ranijih godina, zahteva angažovanje državnih službenika visokog obrazovanja i različitih struka, zbog čega je potrebno više vremena za njeno prikupljanje i obradu. Pored navedenog, kod izdavanja uverenja za druge potrebe službenici Republičkog geodetskog zavoda pored prikupljanja arhivske građe, dužni su da vrše obradu podataka radi izdavanja uverenja. Pravni osnov za pružanje javne usluge je član 10. Zakona o državnom premeru i katastru, član 52. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova i član 29. Zakona o opštem upravnom postupku.

            U stavu 5. tačka 4) je izmenjena iz razloga što trafostanice navedene voltaže nisu predmet upisa u katastar nepokretnosti pa se taksa za njihov upis obračunava po tarifnom broju za katastar vodova.

            Dodati su novi stavovi u Napomeni radi preciziranja da se podaci iz stava 2. tačka 1) izdaju samo kada ne postoji katastarski plan u rasterskom obliku ili u vektorskom obliku, odnosno podaci iz stava 2. tačka 2) se izdaju samo kada ne postoji katastarski plan u vektorskom obliku.

Uz član 32.

Ovim članom predložena su brisanja taksi iz stava 1. tač. 3)-6) za izdavanje uverenja i izveštaja, iz adresnog registra za spiskove ulica, odnosno trgova kao i za georeferencirani pregled naziva ulica, trgova i kućnih ulica u digitalnom obliku imajući u vidu da su podaci Adresnog registra javni i da su deo Nacionalne infrastrukture geoprostornih podataka pa se koriste u skladu sa propisima kojima se uređuje elektronska uprava.

Uz član 33.

Vrši se izmena načina utvrđivanja takse za izdavanje ortofotoa po papiru, a do sada se plaćala po dm2,, čime se postiže jednostavniji i transparentniji obračun takse za plaćanje.

U stavu 4. izvršeno je preciziranje da se topografski model izdaje u digitalnom obliku - raster.

Predloženo je da se briše taksa za izdavanje podataka registra geografskih imena (tačke), u vektorskom obliku obzirom da je podatak od opšteg nacionalnog interesa čije bi otvaranje doprinelo razvoju privrede ali i standardizaciji u ažuriranju i korišćenju navedenih podataka od strane državne uprave i lokalne samouprave (ovi podaci će biti dostupni kao otvoreni podatak).

Uz član 34.

Ovim članom predložena je izmena načina utvrđivanja republičke administrativne takse na godišnjem nivou umesto na mesečnom nivou u cilju masovnog korišćenja digitalnih servisa Republičkog geodetskog zavoda sa maksimalnim korisničkim efektom i minimalnom intervencijom zaposlenih u RGZ kako bi se raspoloživi resursi optimizovali i pravilno iskoristili. Republički geodetski zavod je u prethodnih nekoliko godina, kroz projekat “Unapređenje zemljišne administracije u Srbiji” koji se sprovodi u saradnji sa Svetskom bankom unapredio procese i infrastrukturu za distribuciju podataka. Predloženi način obračuna republičke administrativne takse je stimulativna mera radi masovnijeg korišćenja digitalnih servisa. Taksa za korišćenje veb servisa je niža od definisanih u prethodnom Zakonu jer je i cena održavanja ovakve infrastrukture postala niža. Način obračuna taksi je prilagođen modelu digitalne komunikacije i pojednostavljen je način obrade. Ova usluga se sada odnosi na celu teritoriju Republike Srbije i 12 meseci pristupa, a ranije je bila na mesečnom nivou i po opštini/gradskoj opštini što će stimulativno delovati na privredu i masovnost korišćenja podataka pa će i priliv u budžetu biti veći. Prelazak na novi način obračuna u cilju brže i efikasnije komunikacije sa korisnicima usluge, tehnički jednostavniji način obračuna takse, kao i potpuna automatizacija obračuna takse. Korisnik usluge bi imao bolji uvid u ostvarenu potrošnju. Opseg je skaliran prema specifičnim potrebama različitih vrsta korisnika. Tarifni paketi su napravljeni da deluju stimulišuće na korisnika i ponovnu upotrebu podataka.

Pored toga, predlaže se omogućavanje besplatnog korišćenja Adresnog registra koji sadrži podatke o nazivima ulica i kućnim brojevima i jedan je od ključnih državnih registara pored Centralnog registra stanovništva. Šifarnik adresnog registra je po Zakonu o republičkim geodetskim taksama besplatan, dok se za geometriju naplaćivala usluga RGZ-a. Uspostavljanjem nove infrastrukture distribucije i uspostavljanja digitalnih procesa ažuriranja, ova taksa je postala beznačajna i prepreka za masovno korišćenje adresnog registra. U toku 2021. godine samo 6 pravnih lica je platilo taksu za njihovo korišćenje u vrednosti od 1.129.884,00 dinara. Činjenje besplatnim adresni registar doćiće do njegovog masovnog korišćenja i razvoja privrede i poslovanja naročito u delu usluga i saobraćaja kod taksi usluga, logistike prilikom optimizacije ruta za dostavu i vožnju, kurirskih službi i mnogih drugih grana privrede. Prelazak na novi način obračuna u cilju brže i efikasnije komunikacije sa korisnicima usluge, tehnički jednostavniji način obračuna takse, kao i potpuna automatizacija obračuna takse. Korisnik usluge bi imao bolji uvid u ostvarenu potrošnju. Opseg je skaliran prema specifičnim potrebama različitih vrsta korisnika. Tarifni paketi su napravljeni da deluju stimulišuće na korisnika i ponovnu upotrebu podataka.

 Pored navedenog, ovim članom se predlaže da se za korišćenje NIGP Servisa za transformaciju podataka - GIS Transformacija ne plaća taksa. Reč je o novoj usluzi Republičkog geodetskog zavoda koji će uvesti u red nedostatak interoperabilnosti među podacima i sistemima u Republici Srbiji i poštovanje zakonskih normi propisanih u Zakonu o državnom premeru i katastru u vezi važećih projekcija i datuma. Iako je norma propisana 2011 godine da je zvanična projekcija UTM34, veliki broj institucija javnog sektora i dalje koriste stari Gaus-Kriger zbog nemogućnosti transformacije svojih podataka na novi sistem. Ovaj Servis za transformaciju će drastično doprineti rešenju ovih problema. Infrastruktura i podaci su već uspostavljeni kroz projekat distribucije geoprostornih podataka pa ne postoje dodatni troškovi za njegovu izradu i korišćenje. Servis predstavlja jedan od osnovnih servisa NIGP-a koji doprinosi razvoju privrede i standardizaciji u obradi geoprostornih podataka od strane komercijalnih korisnika, geodetskih organizacija i javnih preduzeća, ali i državne uprave i lokalne samouprave i građana.

Uz član 35.

Ovim članom menja se Tarifni broj 215j delom zbog drugačijeg - pojednostavljenog načina obračuna taksi za izdavanje arhivskih podataka Republičkog geodetskog zavoda.

Uz član 36.

Predlaže se propisivanje novih taksi (3) imajući u vidu da je uočena potreba da se geodetskim organizacijama izdaju izveštaji i uverenja o podacima poslednjeg stanja registra geodetskih organizacija, uverenje o vrsti geodetskih radova, izdavanje dokumenata iz arhive i distribuciju u elektronskom formatu, izveštaje o licencama za rad, izmenama licenci, uverenja o vrsti geodetskih radova i dr. dokumenata iz arhive koja su im neophodna radi učešća na tenderima i u dr. svrhe.

Uz član 37.

Ovim članom predlaže se da se propiše taksa za rešenje kojim se odbija zahtev za ispravku greške u katastru. Naime, kada se ispravka greške vrši po službenoj dužnosti i kada je zahtev za ispravku greške u katastru nepokretnosti osnovan (greška je nastala postupanjem nadležnog organa), Republički geodetski zavod vrši ispravku greške bez naplate republičke administrativne takse. Međutim, uočeno je da se zloupotrebljava pravo na podnošenje zahteva za ispravkom, uprkos tome što se unapred zna da je zahtev neosnovan i da nema greške ili nedostatka. Na ovakav zahtev se stavlja zabeležba na nepokretnost koja sprečava provođenje promena po kasnije pokrenutim postupcima. Za RGZ to dalje znači da se na nepokretnostima vrši upis zabeležbe pokrenutog postupka i postupak utvrđivanja osnovanosti zahteva za ispravku greške prolazi kroz iste faze kao i kada se radi o postupku upisa- utvrđivanje osnovanosti zahteva, da li postoji ili ne greška ili nedostatak u podacima. Takođe, u ovoj vrsti postupka se shodno članu 37. stav 2. Zakona o postupku upisa u katastar neokretnosti i vodova može se održati usmena rasprava, ako je to potrebno radi utvrđivanja odlučnih činjenica i okolnosti koje su od značaja za razjašnjenje stvari. Za vođenje ovakvih postupaka utrošeno je dodatno vreme zbog čega RGZ otežano i usporeno realizuje poslove svojih nadležnosti. Zbog toga je neophodno da se za zahteve za koje su utvrdi da su neosnovani plati odgovarajuća republička administrativna taksa čime će se preventivno delovati na posledice ovakvih aktivnosti. Predloženo nije u suprotnosti sa članom 19. stav 3. Zakona o republičkim administrativnim taksama jer se odlukom u ovom postupku utvrđuje da nema greške u podacima o nepokretnostima i pravima na njima.

Uz član 38.

Kao uz član 3.

Uz član 39.

Kao uz član 3.

Uz član 40.

Uređuje se način plaćanja taksene obaveze koja je nastala, a nije plaćena do dana stupanja na snagu ovog zakona.

Uz član 41.

Predlaže se usklađivanje dinarskih iznosa taksi iz ovog zakona, u 2023. godini primenom indeksa potrošačkih cena, prema podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike, za period od prvog dana narednog meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona do 30. aprila 2023. godine, kao i da se zaokruživanje vrši tako što se iznos do pet dinara ne uzima u obzir, a iznos preko pet dinara zaokružuje na deset dinara.

Uz član 42.

Stupanjem na snagu ovog zakona prestaju da važe odredbe podzakonskih akata na osnovu kojih je vršena naplata troškova postupanja organa.

Uz član 43.

Propisuje se da zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije.

V. ANALIZA EFEKATA ZAKONA

1. Ključna pitanja za analizu postojećeg stanja i pravilno definisanje promene koja se predlaže

1) Koji pokazatelji se prate u oblasti, koji su razlozi zbog kojih se ovi pokazatelji prate i koje su njihove vrednosti? Da li se u predmetnoj oblasti sprovodi ili se sprovodio dokument javne politike ili propis? Predstaviti rezultate sprovođenja tog dokumenta javne politike ili propisa i obrazložiti zbog čega dobijeni rezultati nisu u skladu sa planiranim vrednostima.

Pokazatelji koji se prate u oblasti republičkih administrativnih taksi, a koji predstavljaju uspešnost sprovedenih ciljeva ogledaju se u nesmetanom sprovođenju administrativnih postupaka nadležnih organa, i odmeravanju visine takse u skladu sa troškovima organa za sprovođenje odgovarajućeg postupka. Takođe, prati se dostupnost usluga organa građanima i privredi.

Izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama se sprovodio Program za pojednostavljenje administrativnih postupaka i regulative “e-Papir” za period 2019 - 2021. godine - Akcioni plan za sprovođenje Programa za pojednostavljenje administrativnih postupaka i regulative “e-Papir” za period 2020-2021. godine (u daljem tekstu: Akcioni plan). Izvršenim izmenama zakona, na osnovu dostavljenih inicijativa nadležnih organa koji su sproveli optimizaciju administrativnih postupka koji se reflektuju na izmenu visine troškova privrede i građana tj. propisane visine takse delimično je ispunjen poseban cilj 3. Akcionog plana: Pojednostavljenje administrativnih procedura i uspostavljanje sistema za kontinuirano merenje i praćenje administrativnih troškova privrede i građana - Mera 1.3. - Optimizacija administrativnih postupaka,

2) Koji su važeći propisi i dokumenti javnih politika od značaja za promenu koja se predlaže i u čemu se taj značaj ogleda?

Za promenu koja se predlaže od značaja je Zakon o republičkim administrativnim taksama, imajući u vidu da je tim zakonom, između ostalog uređena visina republičkih administrativnih taksi, kao i prava na oslobođenje od plaćanja istih.

3) Da li su uočeni problemi u oblasti i na koga se oni odnose? Predstaviti uzroke i posledice problema.

 U oblasti republičkih administrativnih taksi uočeno je da je neophodno sprovesti izmene koje bi omogućile usklađivanje tog propisa sa izmenama i dopunama zakona koje su izvršene od poslednjih izmena Zakona a koje su rezultirale uvođenjem novih administrativnih postupaka, optimizacijama postojećih administrativnih postupaka, odnosno prestankom vršenja određenih administrativnih postupaka. Pored toga, uočena je potreba za preciziranjem naziva određenih administrativnih postupaka za koje je propisana taksa, kako bi se nedvosmisleno moglo utvrditi za koji postupak se naplaćuje taksa. Prema tome neophodno je sprovesti predložene izmene Zakona kako bi se uskladila visina takse sa stvarnim troškovima organa, kako bi se uskladili spisi i radnje za koje je propisana visina taksi sa spisima i radnjama organa koji su propisani odgovarajućim zakonom, kao i da bi se brisali spisi i radnje organa koji se ne primenjuju. član 52. stav 1. Zakona o državljanstvu Republike Srbije (“Službeni glasnik RSˮ, br. 138/04, 90/07 i 24/18) kao i crnogorski državljanin koji je na dan 03. juna 2006. godine imao prijavljeno prebivalište na teritoriji Republike Srbije, ako podnesu izjavu da se smatraju državljanima Republike Srbije i zahtev za upis u evidenciju državljana Republike Srbije. usklađivanja sa Zakonom i planiranju i izgradnji (“Službeni glasnik RSˮ, br. 72/09, 81/09 - ispravka, 64/10 - US, 24/11, 121/12, 42/13 - US, 50/13 - US, 98/13 - US, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19 - dr. zakon, 9/20, 52/21), čime se postižu odgovarajuća preciziranja spisa organa za koje je propisana taksa prilikom izdavanja građevinske dozvole. Usaglašavanje sa odredbama čl. 35. st. 1, 2, 5. i 6. i članom 39. stav 6. Zakona o građevinskim proizvodima (“Službeni glasnik RSˮ, broj 83/18) kojim su propisani predmetni spisi i radnje organa za ocenjivanje i verifikaciju stalnosti performansi građevinskih proizvoda.

4) Koja promena se predlaže? Da li je promena zaista neophodna i u kom obimu?

U cilju usklađivanja sa izmenama zakona koji su doneti od poslednjih izmena Zakona (Zakona o biocidima, Zakona o zaštiti prirode, Zakona o građevinskim proizvodima) kojima je uređeno da se za određene spise i radnje, odnosno administrativne postupke naplaćuje taksa, neophodno je da se propiše 77 novih taksi u oblasti prostornog planiranja i izgradnje, zaštite životne sredine, ministarstva unutrašnjih poslova, Republičkog geodetskog zavoda. Deo novih taksi (u oblasti zaštite životne sredine) se propisuje radi usaglašavanja sa odredbama člana 17. st. 1. i 2. Zakona o budžetskom sistemu (“Službeni glasnik RS”, br. 54/09... 31/19) kojima je propisano da se takse mogu uvoditi samo zakonom kojim se može propisati njihova visina ili se tim zakonom može dati pravo određenom subjektu da utvrdi njihovu visinu, a da se izuzetno posebnim zakonom može dati pravo korisniku javnih sredstava koji nije korisnik sredstava budžeta Republike Srbije da utvrdi visinu takse za javne usluge koje pruža, predmetne takse se propisuju ovim zakonom.

Naime, neophodno je propisati visinu takse (6 novih) u oblasti prostornog planiranja i izgradnje, i to za zahtev i donošenje rešenja po zahtevu za imenovanje tela za ocenjivanje i verifikaciju stalnosti performansi, za imenovanje tela za tehničko ocenjivanje, priznavanje važenja u Republici Srbiji dokumenta o ocenjivanju i verifikaciji stalnosti performansi građevinskog proizvoda izdatog u inostranstvu, s obzirom da ne postoji opšta taksa koja bi se mogla naplaćivati za predmetne spise i radnje. Navedenim izmenama Zakona se vrši usaglašavanje sa odredbama čl. 35. st. 1, 2, 5. i 6. i članom 39. stav 6. Zakona o građevinskim proizvodima (“Službeni glasnik RSˮ, broj 83/18) kojim su propisani predmetni spisi i radnje organa, kao i obaveza plaćanja republičke administrativne takse (član 35. stav 7, odnosno član 39. stav 5. istog zakona).

Pored navedenog izmenama Zakona o biocidnim proizvodima uređeni su novi administrativni postupci (ukupno 23 nove takse koje se odnose na te postupke) za koje je propisano plaćanje takse (član 15. stav 5, član 24. stav 5, član 28. stav 5, član 34. stav 6, član 36. stav 6. i član 38. stav 7). Propisivanje 37 novih taksi je neophodno imajući u vidu da se za te postupke ne mogu naplaćivati opšte takse, za zahtev, odnosno rešenje s obzirom da iste ne mogu pokriti troškove organa. Za osnovne postupke (14 taksi) na osnovu kojih se biocidni proizvod čini dostupnim na tržištu (1) donošenje odobrenja (u redovnom ili pojednostavljenom postupku); 2) donošenje rešenja o upisu u Privremenu listu; 3) donošenje rešenja o priznavanju odobrenja donetog u skladu sa propisom EU od strane nadležnog organa zemlje članice EU ili od strane Evropske komisije, kao i izuzeća za koja se donosi privremena dozvola, odnosno dozvola za eksperiment ili ispitivanje, takse su propisane Uredbom o visini taksi, obveznicima plaćanja, kao i načinu plaćanja taksi za procenu i proveru podataka o biocidnim proizvodima (“Službeni glasnik RS”, broj 90/15). Radi usaglašavanja sa odredbama člana 17. st. 1. i 2. Zakona o budžetskom sistemu (“Službeni glasnik RS”, br. 54/09... 31/19). Neophodno je propisati visinu takse za nove postupke koji su uređeni predmetnim zakonom da se jednim aktom odobri činjenje dostupnim na tržištu i korišćenje grupe biocidnih proizvoda, da se u postupku za produženje važenja akata na osnovu kojih se biocidni proizvod (grupa biocidnih proizvoda) čini dostupnim na tržištu i koristi vrši procena novih podataka, a ne kompletna dokumentacija koja se zahteva u postupku donošenja tih akata, kao i ukoliko se nakon donošenja akata na osnovu kojih se biocidni proizvod (grupa biocidnih proizvoda) čini dostupnim na tržištu i koristi izmene podaci na osnovu kojih je nadležni organ odlučivao u postupku donošenja tih akata, nosioci akata imaju obavezu da podnesu zahtev za izmenu podataka i da dostave propisanu dokumentaciju sa izmenjenim podacima, kako bi se pokrili troškovi organa koje ima prilikom sprovođenja istih.

Ovim članom propisuju se takse za izdavanje stručne osnove koja predstavlja deo sadržaja Akta o zaštiti prirode i na taj način vrši se usaglašavanje sa članom 3. stav 13. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode (“Službeni glasnik RS”, br. 36/09, 88/10. 91/10-ispr. 14/18- dr. zakon i 71/21). Naime, navedenim članom propisano je da se plaća taksa na izdavanje stručne osnove. Izuzetno u postupku izrade planova ili projekata na područjima koja nisu zaštićena akt o uslovima zaštite prirode izdaje nadležni zavod za zaštitu prirode. Do donošenja Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode za sve planove, programe, radove i aktivnosti u prirodi, administrativne takse za izdavanje stručne osnove naplaćivali su nadležni Zavodi za zaštitu prirode, u skladu sa svojim aktom - Pravilnikom o visini i načinu obračuna i naplate takse za izdavanje akta o uslovima zaštite prirode (“Službeni glasnik RSˮ, br. 73/11, 106/13) tako da ne postoje dodatni troškovi za građane i privredu. Visina takse koja je predložena jednaka je visini iz pomenutog Pravilnika o visini i načinu obračuna i naplate takse za izdavanje akta o uslovima zaštite prirode. Predmetnom dopunom Zakona vrši se i usaglašavanje sa članom 17. Zakona o budžetskom sistemu.

 Predloženo brisanje takse za obuku za carinsko zastupanje u Tarifnom broju 58a (po polazniku) neophodno je imajući u vidu da se sprovodi radi smanjenja troškova obuke kandidata za carinsko zastupanje. Istovremeno se predlaže povećanje visine dve takse, i to: takse za organizovanje i polaganje, odnosno takse za ponovno polaganje stručnog ispita za zastupanje u carinskom postupku i za organizovanje i polaganje popravnog stručnog ispita iz jedne ili dve oblasti. Povećanje takse predloženo je zbog povećanja troškova za organizovanje i polaganje celog stručnog ispita, kao i povećanja troškova nadoknade angažovanim članovima ispitne komisije.

Predlaže se terminološko usaglašavanje sa izmenama Zakona o opštem upravnom postupku u delu kojim je propisano da se o činjenicama o kojima se vodi službena evidencija izdaje uverenje pa se reč “potvrdaˮ zamenjuje s rečju “uverenjeˮ.

Takođe, se vrši usaglašavanje sa Zakonom o potvrđivanju Konvencije o privremenom uvozu čime se precizira da se plaća taksa za razduženje ATA karneta u slučaju kada ATA karnet nije propisno razdužen u kom slučaju se prihvataju podaci o uvozu, odnosno ponovnom izvozu koje su carinski organi druge strane ugovornice unele u ATA karnet, ili podaci sa potvrde izdate od strane carinskog organa na osnovu podataka iz kupona.

Navedene promene su neophodne kako bi nadležni organ mogao nesmetano da obavlja nove poslove iz svoje nadležnosti, odnosno kako bi se smanjili troškovi kandidata za obuku po kandidatu i time postigla optimizacija administrativnog postupka.

Pored napred navedenog, neophodno je propisati oslobođenja za podnošenje zahteva i izdavanje uverenja iz matičnih knjiga, odnosno za izdavanje uverenja o državljanstvu Republike Srbije kada se ta uverenja izdaju u elektronskom obliku, u cilju unapređenja elektronskog poslovanja i istovremeno rasterećenja službenika nadležnih organa.

U oblasti katastra nepokretnosti predloženo je da se taksa ne plaća za korišćenje podataka Adresnog registra u cilju omogućavanja masovnog korišćenja što bi uticalo na stvaranje boljih uslova za razvoj privrede i poslovanja naročito u delu usluga i saobraćaja kod taksi usluga, logistike prilikom optimizacije ruta za dostavu i vožnju, kurirskih službi i mnogih drugih grana privrede.

Takođe je predloženo da se za korišćenje NIGP Servisa za transformaciju podataka - GIS Transformacija ne plaća se taksa. Servis predstavlja jedan od osnovnih servisa NIGP-a koji doprinosi razvoju privrede i standardizaciji u obradi geoprostornih podataka od strane komercijalnih korisnika, geodetskih organizacija i javnih preduzeća, ali i državne uprave i lokalne samouprave i građana, i isti bi trebalo da omogući transformaciju podataka sa starog Gaus Kriger sistema na novi sistem.

5) Na koje ciljne grupe će uticati predložena promena? Utvrditi i predstaviti ciljne grupe na koje će promena imati neposredan odnosno posredan uticaj.

Predložena promena iz člana 18. Zakona, nametnuće najveće troškove privrednim subjektima koji čine dostupnim na tržištu ili koriste biocidne proizvode. Ovaj predlog ne izaziva dodatne troškove u odnosu na troškove na koje su proizvođači i uvoznici biocidnih proizvoda već bili obavezani prethodnim zakonom jer se novim zakonom ne uvode nove obaveze. Naime, s obzirom da se od stupanja na snagu starog Zakona o biocidnim proizvodima biocidni proizvodi stavljaju na tržište na osnovu rešenja o upisu biocidnog proizvoda u Privremenu listu, jedini trošak koji su privredni subjekti jednokratno plaćali jeste taksa za sprovođenje ovog administrativnog postupka. Međutim, imajući u vidu da se ovim zakonom uvode novi nosioci obaveza i to distributer i korisnik biocidnog proizvoda, oni će takođe imati obavezu da za biocidni proizvod koji čine dostupnim na tržištu i koriste pribave akt na osnovu kog se on čini dostupnim na tržištu i koristi i shodno tome ta lica biće obveznici plaćanja takse za sprovođenje administrativnih postupaka propisanih novim zakonom.

I postojeća, kao i predložena rešenja najveće troškove nameću domaćim proizvođačima biocidnih proizvoda radi sprovođenja postupka donošenja odobrenja za biocidni proizvod. Naime, proizvođači biocidnih proizvoda će i dalje snositi troškove koji obuhvataju troškove izrade dosijea za biocidni proizvod, na primer troškove ispitivanja svojstava biocidnog proizvoda radi procene njegovih efekata na zdravlje ljudi, zdravlje životinja i životnu sredinu za sve predviđene načine korišćenja, kao i troškove ispitivanja njegove efikasnosti na ciljne organizme, ali i troškove vezane za sprovođenje postupka procene biocidnog proizvoda na osnovu dosijea u postupku donošenja odobrenja.

Međutim, novi Zakon o biocidnim proizvodima uvodi novi instrument kojim se omogućava da se jednim aktom odobri činjenje dostupnim na tržištu i korišćenje grupe biocidnih proizvoda (biocidni proizvodi koji ispunjavaju propisane uslove, npr. imaju iste aktivne supstance, sličan sastav itd.), čime će se smanjiti opterećenje domaćih proizvođača biocidnih proizvoda jer će umesto plaćanja takse za procenu svakog pojedinačnog biocidnog proizvoda u grupi biocidnih proizvoda plaćati taksu za procenu grupe biocidnih proizvoda. Na ovaj način omogućiće se znatne uštede privrednim subjektima, ne samo finansijske nego i vremenske.

Pored toga, imajući u vidu da odobrenje za biocidni proizvod koje bi donelo ministarstvo ne bilo priznato kada Republika Srbija postane država članica EU i da bi domaći proizvođači biocidnog proizvoda morali ponovo da pokrenu postupak za donošenje odobrenja u skladu sa zahtevima EU Uredbe o biocidnim proizvodima, što bi za njih predstavljalo dupli trošak, Zakonom o biocidnim proizvodima se proizvođačima biocidnih proizvoda daje mogućnost da te proizvode učine dostupnim na tržištu tako što će ih upisati u Privremenu listu.

Kada su u pitanju troškovi privrednih subjekata koji uvoze biocidne proizvode za koje je u EU doneto odobrenje za činjenje dostupnim na tržištu i korišćenje u skladu sa EU Uredbom o biocidnim proizvodima od strane Evropske komisije ili nadležnog organa države članice, oni će se odnositi na plaćanje takse za sprovođenje postupka priznavanja odobrenja. Imajući u vidu da većina privrednih subjekata koji proizvode i čine dostupnim biocidne proizvode na tržištu EU ima svoje ćerke firme u Republici Srbiji i da one imaju pristup neophodnoj dokumentaciji koja je potrebna radi sprovođenja postupka za donošenje rešenja o priznavanju odobrenja (sažetak karakteristika biocidnog proizvoda, izveštaj o proceni biocidnog proizvoda, podaci o efikasnosti biocidnog proizvoda), ne očekuju se dodatni troškovi za uvoznike biocidnih proizvoda koji te proizvode uvoze iz EU. Međutim, imajući u vidu da ministarstvo u ovom postupku na osnovu dostavljene dokumentacije procenjuje da li su uslovi u kojima se biocidni proizvod čini dostupnim na tržištu i koristi u državi članici EU, odnosno na nivou EU u skladu sa uslovima u kojima bi se taj proizvod činio dostupnim na tržištu i koristio u Republici Srbiji ili ih je potrebno prilagoditi, privredni subjekti koji čine takve proizvode dostupnim na tržištu su obveznici plaćanja takse za sprovođenje postupka priznavanja odobrenja.

Imajući u vidu da je cilj Zakona o biocidnim proizvodima da se smanji mogućnost nastupanja štetnih posledica po zdravlje ljudi, zdravlje životinja i životnu sredinu, procenom biocidnog proizvoda pre njegovog činjenja dostupnim na tržištu u okviru postupaka propisanih zakonom štiti se zdravlje ljudi, zdravlje životinja i životna sredina. Pozitivni efekti koje predlog inicijative treba da pruži u potpunosti opravdavaju troškove primene s obzirom da krajnji cilj predloženih rešenja treba da bude bolja zaštita zdravlja ljudi, zdravlja životinja i životne sredine.

Izmene u članu 19. kojim se ukida plaćanje taksi iz Tarifnog broja 212. za obaveštenje, odnosno saglasnost na projektnu dokumentaciju za izgradnju objekata saobraćaja, telekomunikacija i veza, energetike, vodoprivrede, industrije, skladišta, silosa i hladnjača, velikih informacionih sistema, odnosno drugih objekata, u skladu sa odlukom kojom se uređuju vrste investicionih objekata i prostornih i urbanističkih planova značajnih za odbranu zemlje, kao i takse za izdavanje uslova, odnosno zahteva koje investitor treba da ispuni, odnosno da uskladi projektnu dokumentaciju za iste uticaće na smanjenje troškova investitora.

Predložena izmena u članu 20 (smanjenje takse sa 246.750,00 dinara na 31.660 dinara, uticaće na smanjenje troškova proizvođača naoružanja i vojne opreme i stimulisati start ap kompanije, i time povećao broj subjekata koji bi se bavili proizvodnjom NVO.

Predloženo oslobođenje od plaćanja takse za zahtev za izdavanje izvoda i uverenja iz matičnih knjiga elektronskim putem, zahteva za izdavanje uverenja o državljanstvu Republike Srbije, takse za izdavanje izvoda i uverenja iz matičnih knjiga, kao i takse za izdavanje uverenja o Državljanstvu Republike Srbije u elektronskom obliku (takse iz Tar. br. 1, 11, 220 i 221. Odeljka A Tarife) uticaće na smanjenje izdataka građana koji podnesu zahtev za izdavanje izvoda, odnosno uverenja iz matičnih knjiga elektronskim putem, kao i da na brz i ekonomičan način dobiju tražene isprave bez odlaska na šaltere. Predmetnim izmenama vrši se i unapređenje sistema javne uprave uslugama E-izvod i E-uverenje, omogućava bolji kvalitet usluga, racionalizaciju vremena i troškova građana. Istovremeno će ostvareni prihod budžeta po navedenom osnovu smanjiti za oko 37 miliona dinara. Naime, procenjuje se da će se broj izdatih izvoda u papirnom obliku u 2023. godini smanjiti za 25%.

Predložena dopuna u Napomeni uz Tarifni broj 39. da se ne plaća taksa za zahtev i rešenje za prijem u državljanstvo Republike Srbije stranca, čiji bi prijem u državljanstvo Republike Srbije predstavljao interes za Republiku Srbiju dovela bi do smanjenja prihoda budžeta Republike Srbije za oko 995.000 dinara (oko 50 zahteva se podnosi na godišnjem nivou a taksa za zahtev iznosi 330 dinara, a taksa za rešenje za prijem u državljanstvo iznosi 19.910 dinara).

Predloženo propisivanje taksi u Tarifnom broju 171a Zakona uvećaće troškove pravnih lica - podnosilaca zahteva za imenovanje tela za ocenjivanje i verifikaciju stalnosti performansi, zahteva za imenovanje tela za tehničko ocenjivanje kao i za priznavanje važenja dokumenta o ocenjivanju i verifikaciji stalnosti performansi, ali je uticaj mali, imajući u vidu da je mali broj podnetih zahteva u 2021. godini (1-3) kao i da je utvrđena primerena visina taksi. Takođe je minimalan uticaj na povećanje prihoda budžeta.

Zakon će imati uticaj i na:

1) pravni sistem Republike Srbije imajući u vidu da se usaglašava predmet taksene obaveze sa spisima i radnjama iz nadležnosti republičkih organa (Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, kao i organizacione jedinice Ministarstva finansija - Uprava carina);

2) smanjenje troškova licima - kanditima za polaganje stručnog ispita za obuku i polaganje stručnog ispita za zastupanje u carinskom postupku (do sada troškovi obuke i polaganja ispita su iznosili 77.000 dinara po kandidatu, a sada bi iznosli 32.237 dinara pošto se briše taksa za obuku u iznosu od 56.540 dinara a povećava taksa za polaganje ispita sa 20.460 dinara na 32.237 dinara);

6) Da li postoje važeći dokumenti javnih politika kojima bi se mogla ostvariti željena promena i o kojim dokumentima se radi?

Ne postoje važeći dokumenti javnih politika kojim bi se mogla ostvariti predložena promena.

7) Da li je promenu moguće ostvariti primenom važećih propisa?

Predloženu promenu nije moguće ostvariti primenom važećih propisa, već isključivo ovim zakonom.

Uređivanjem ove materije zakonom daje se doprinos pravnoj sigurnosti i obezbeđuje transparentnost u vođenju poreske politike. Naime, zakon je opšti pravni akt koji stvara jednaka prava i obaveze za sve subjekte koji se nađu u istoj poresko-pravnoj situaciji, čime se postiže transparentnost u njegovoj primeni.

8) Kvantitativno (numerički, statistički) predstaviti očekivane trendove u predmetnoj oblasti, ukoliko se odustane od intervencije (statusquo).

Zakonom o republičkim administrativnim taksama propisuje se visina takse za adminitrativne postupke organa. Prilikom donošenja zakona i drugih propisa iz nadležnosti organa propisuje se obaveza plaćanja takse za spise i radnje organa i tada se navode i efekti koji se očekuju prilikom izmena odgovarajućih postupaka (propisivanja novih postupaka za koje se uvode nove takse, odnosno brisanje odgovarajućih postupaka koji se ne primenjuju).

Novopredložene takse iz člana 17. Zakona su se već naplaćivale u istom iznosu na osnovu podzakonskog akta nadležnog organa, pa ne mogu imati uticaja na trendove u predmetnoj oblasti.

Uticaj propisivanja taksi koje se naplaćuju na osnovu Zakona o biocidnim proizvodima nismo u mogućnosti kvantitativno da predstavimo, imajući u vidu da se radi o novim postupcima organa koji bi trebalo da omogući da se jednim aktom odobri činjenje dostupnim na tržištu i korišćenje grupe biocidnih proizvoda (biocidni proizvodi koji ispunjavaju propisane uslove, npr. imaju iste aktivne supstance, sličan sastav itd.), čime će se smanjiti opterećenje domaćih proizvođača biocidnih proizvoda jer će umesto plaćanja takse za procenu svakog pojedinačnog biocidnog proizvoda u grupi biocidnih proizvoda plaćati taksu za procenu grupe biocidnih proizvoda. Na ovaj način omogućiće se znatne uštede privrednim subjektima, ne samo finansijske nego i vremenske. Sa druge strane izvršeno je uvećanje taksi za osnovne postupke, koji su se do sada naplaćivali u skladu sa aktom Vlade.

9) Kakvo je iskustvo u ostvarivanju ovakvih promena u poređenju sa iskustvom drugih država, odnosno lokalnih samouprava (ako je reč o javnoj politici ili aktu lokalne samouprave)?

U ostvarivanju ovakvih promena nije nam poznato iskustvo drugih država.

2. Ključna pitanja za utvrđivanje ciljeva

1) Zbog čega je neophodno postići željenu promenu na nivou društva? (odgovorom na ovo pitanje definiše se opšti cilj).

Neophodno je rešiti navedenu promenu u cilju usaglašavanja predmeta taksene obaveze sa spisima i radnjama koji su u nadležnosti organa za čiji se rad republička administrativna taksa plaća, bilo da je reč o novim poslovima u okviru nadležnosti organa, izmeni spisa i radnji, odnosno prestanku osnova za vršenje pojedinih spisa i radnji za koje je sada propisana taksa, a koje su inicirane od strane nadležnih organa. Takođe, neophodno je izvršiti usaglašavanja sa odredbama člana 17. st. 1. i 2. Zakona o budžetskom sistemu, kako bi se racionalnije upravljalo prihodima od taksi i omogućila kontrola nad visinom taksi.

2) Šta se predmetnom promenom želi postići? (odgovorom na ovo pitanje definišu se posebni ciljevi, čije postizanje treba da dovode do ostvarenja opšteg cilja. U odnosu na posebne ciljeve, formulišu se mere za njihovo postizanje).

Promene koje se žele postići donošenjem ovog zakona su stvaranje optimalnih uslova za poslovanje organa i privrednih subjekata.

3) Da li su opšti i posebni ciljevi usklađeni sa važećim dokumentima javnih politika i postojećim pravnim okvirom, a pre svega sa prioritetnim ciljevima Vlade?

Donošenje ovog zakona usklađeno je sa postojećim pravnim okvirom, a pre svega sa prioritetnim ciljevima Vlade u smislu efikasnije naplate neporeskih prihoda.

4) Na osnovu kojih pokazatelja učinka će biti moguće utvrditi da li je došlo do ostvarivanja opštih odnosno posebnih ciljeva?

Poseban cilj pokazatelja učinka jeste utvrđivanje visine takse tako da pokrije troškove organa a da ne predstavlja preterano veliko opšterećenje za privredne subjekte, omogući, efikasniju kontrolu povećanja visine takse.

3. Ključna pitanja za identifikovanje opcija javnih politika

1)         Koje relevantne opcije (alternativne mere, odnosno grupe mera) za ostvarenje cilja su uzete u razmatranje? Da li je razmatrana “status quo” opcija?

“Status quo” opcija nije razmatrana, vodeći računa da bi nedonošenjem ovog zakona pojedini organi bili stavljeni u položaj koji se ogleda kroz povećanje troškova i a privrednim subjektima se ne bi omogućilo pružanje efikasne usluge organa.

Ne postoje alternativne mere za ostvarenje cilja imajući u vidu da su predložena rešenja normativna materija tako da nema mogućnosti da se ciljevi koji se žele postići reše bez donošenja ovog zakona.

2)         Da li su, pored regulatornih mera, identifikovane i druge opcije za postizanje željene promene i analizirani njihovi potencijalni efekti?

Izmena regulatornog okvira je osnovni uslov koji je potrebno da bude ispunjen kako bi se omogućilo stvaranje adekvatne podrške za postizanje željenih ciljeva.

Ne postoje druge opcije za postizanje željene promene, imajući u vidu da je neophodna izmena regulatornog okvira s obzirom da su predložena rešenja normativna materija.

3)         Da li su, pored restriktivnih mera (zabrane, ograničenja, sankcije i slično) ispitane i podsticajne mere za postizanje posebnog cilja?

/

4)         Da li su u okviru razmatranih opcija identifikovane institucionalno upravljačko organizacione mere koje je neophodno sprovesti da bi se postigli posebni ciljevi?

Ovim zakonom ne uvode se organizacione, upravljačke i institucionalne promene.

5) Da li se promena može postići kroz sprovođenje informativno-edukativnih mera?

Ova promena se ne može postići kroz sprovođenje informativno-edukativnih mera.

6) Da li ciljne grupe i druge zainteresovane strane iz civilnog i privatnog sektora mogu da budu uključene u proces sprovođenja javne politike, odnosno propisa ili se problem može rešiti isključivo intervencijom javnog sektora?

Imajući u vidu da su predložena rešenja normativna materija, nema mogućnosti da se ciljevi koji se žele postići reše bez donošenja ovog zakona, odnosno bez intervencije nadležnog poreskog organa.

7) Da li postoje raspoloživi, odnosno potencijalni resursi za sprovođenje identifikovanih opcija?

Postoje administrativni kapaciteti.

8) Koja opcija je izabrana za sprovođenje i na osnovu čega je procenjeno da će se tom opcijom postići željena promena i ostvarenje utvrđenih ciljeva?

Predložene izmene ovog zakona omogućiće da se postigne željena promena u smislu smanjenja troškova i nepotrebnog administriranja kod pojedinih privrednih subjekta, kao i efikasnija kontrola od strane poreskog organa i bolja naplata poreza.

4. Ključna pitanja za analizu finansijskih efekata

1)         Kakve će efekte izabrana opcija imati na javne prihode i rashode u srednjem i dugom roku?

Predložene izmene propisane ovim zakonom imaju za cilj da se omogući nesmetano funkcionisanje pružanja usluga organa, kao i da se privreda i građani ne opterete previsokim iznosima administrativnih taksi. Imajući u vidu da se republičke administrativne takse plaćaju kada zainteresovano lice zahteva izvršenje određene radnje od strane organa, odnosno donošenje spisa, da je iznos taksi za odgovarajuće spise i radnje opredeljen u odnosu na njihovu složenost, te da prihod po tom osnovu pripada budžetu Republike Srbije, s jedne strane, kao i da Republika Srbija (između ostalog) uređuje i obezbeđuje organizaciju i rad republičkih organa, s druge strane, pozitivne posledice donošenja ovog zakona ogledaju se, između ostalog, u obezbeđenju sredstava, kao prihoda Republike Srbije, za podmirenje troškova organa nastalih na zahtev zainteresovanih lica za izdavanje spisa, odnosno za izvršenje radnji što bi, kroz izvršenje budžeta, trebalo da doprinese stvaranju uslova za efikasniji rad organa.

Očekivano smanjenje priliva u oblasti taksi koje naplaćuje Ministarstvo unutrašnjih poslova iznosi u 2022 godini oko 335.000 dinara, dok je u narednim godinama oko 2.095.000 dinara na godišnjem nivou pod uslovom da broj podnetih zahteva bude u skladu sa godišnjim prosekom.

2)         Da li je finansijske resurse za sprovođenje izabrane opcije potrebno obezbediti u budžetu, ili iz drugih izvora finansiranja i kojih?

Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti sredstva u budžetu Republike Srbije.

3) Kako će sprovođenje izabrane opcije uticati na međunarodne finansijske obaveze?

/

4) Koliki su procenjeni troškovi uvođenja promena koji proističu iz sprovođenja izabrane opcije (osnivanje novih institucija, restrukturiranje postojećih institucija i obuka državnih službenika) iskazani u kategorijama kapitalnih troškova, tekućih troškova i zarada?

/

Da li je moguće finansirati rashode izabrane opcije kroz redistribuciju postojećih sredstava?

/

6) Kakvi će biti efekti sprovođenja izabrane opcije na rashode drugih institucija?

/

5. Ključna pitanja za analizu ekonomskih efekata

1) Koje troškove i koristi (materijalne i nematerijalne) će izabrana opcija prouzrokovati privredi, pojedinoj grani, odnosno određenoj kategoriji privrednih subjekata?

Postojeća, kao i predložena rešenja najveće troškove nameću domaćim proizvođačima biocidnih proizvoda radi sprovođenja postupka donošenja odobrenja za biocidni proizvod. Naime, proizvođači biocidnih proizvoda će i dalje snositi troškove koji obuhvataju troškove izrade dosijea za biocidni proizvod, na primer troškove ispitivanja svojstava biocidnog proizvoda radi procene njegovih efekata na zdravlje ljudi, zdravlje životinja i životnu sredinu za sve predviđene načine korišćenja, kao i troškove ispitivanja njegove efikasnosti na ciljne organizme, ali i troškove vezane za sprovođenje postupka procene biocidnog proizvoda na osnovu dosijea u postupku donošenja odobrenja.

Međutim, novi Zakon o biocidnim proizvodima uvodi novi instrument kojim se omogućava da se jednim aktom odobri činjenje dostupnim na tržištu i korišćenje grupe biocidnih proizvoda (biocidni proizvodi koji ispunjavaju propisane uslove, npr. imaju iste aktivne supstance, sličan sastav itd.), čime će se smanjiti opterećenje domaćih proizvođača biocidnih proizvoda jer će umesto plaćanja takse za procenu svakog pojedinačnog biocidnog proizvoda u grupi biocidnih proizvoda plaćati taksu za procenu grupe biocidnih proizvoda. Na ovaj način omogućiće se znatne uštede privrednim subjektima, ne samo finansijske nego i vremenske.

Pored toga, imajući u vidu da odobrenje za biocidni proizvod koje bi donelo ministarstvo ne bilo priznato kada Republika Srbija postane država članica EU i da bi domaći proizvođači biocidnog proizvoda morali ponovo da pokrenu postupak za donošenje odobrenja u skladu sa zahtevima EU Uredbe o biocidnim proizvodima, što bi za njih predstavljalo dupli trošak, Zakonom o biocidnim proizvodima se proizvođačima biocidnih proizvoda daje mogućnost da te proizvode učine dostupnim na tržištu tako što će ih upisati u Privremenu listu.

Kada su u pitanju troškovi privrednih subjekata koji uvoze biocidne proizvode za koje je u EU doneto odobrenje za činjenje dostupnim na tržištu i korišćenje u skladu sa EU Uredbom o biocidnim proizvodima od strane Evropske komisije ili nadležnog organa države članice, oni će se odnositi na plaćanje takse za sprovođenje postupka priznavanja odobrenja. Imajući u vidu da većina privrednih subjekata koji proizvode i čine dostupnim biocidne proizvode na tržištu EU ima svoje ćerke firme u Republici Srbiji i da one imaju pristup neophodnoj dokumentaciji koja je potrebna radi sprovođenja postupka za donošenje rešenja o priznavanju odobrenja (sažetak karakteristika biocidnog proizvoda, izveštaj o proceni biocidnog proizvoda, podaci o efikasnosti biocidnog proizvoda), ne očekuju se dodatni troškovi za uvoznike biocidnih proizvoda koji te proizvode uvoze iz EU. Međutim, imajući u vidu da ministarstvo u ovom postupku na osnovu dostavljene dokumentacije procenjuje da li su uslovi u kojima se biocidni proizvod čini dostupnim na tržištu i koristi u državi članici EU, odnosno na nivou EU u skladu sa uslovima u kojima bi se taj proizvod činio dostupnim na tržištu i koristio u Republici Srbiji ili ih je potrebno prilagoditi, privredni subjekti koji čine takve proizvode dostupnim na tržištu su obveznici plaćanja takse za sprovođenje postupka priznavanja odobrenja.

Imajući u vidu da je cilj Zakona o biocidnim proizvodima da se smanji mogućnost nastupanja štetnih posledica po zdravlje ljudi, zdravlje životinja i životnu sredinu, procenom biocidnog proizvoda pre njegovog činjenja dostupnim na tržištu u okviru postupaka propisanih zakonom štiti se zdravlje ljudi, zdravlje životinja i životna sredina. Pozitivni efekti koje predlog inicijative treba da pruži u potpunosti opravdavaju troškove primene s obzirom da krajnji cilj predloženih rešenja treba da bude bolja zaštita zdravlja ljudi, zdravlja životinja i životne sredine

2) Da li izabrana opcija utiče na konkurentnost privrednih subjekata na domaćem i inostranom tržištu (uključujući i efekte na konkurentnost cena) i na koji način?

Izabrana opcija nema uticaja na konkurentnost privrednih subjekata na domaćem i inostranom tržištu.

3) Da li izabrane opcije utiču na uslove konkurencije i na koji način?

Predmetni zakon nema uticaja na uslove konkurencije.

4) Da li izabrana opcija utiče na transfer tehnologije i/ili primenu tehničko-tehnoloških, organizacionih i poslovnih inovacija i na koji način?

/

5) Da li izabrana opcija utiče na društveno bogatstvo i njegovu raspodelu i na koji način?

/

6) Kakve će efekte izabrana opcija imati na kvalitet i status radne snage (prava, obaveze i odgovornosti), kao i prava, obaveze i odgovornosti poslodavaca?

6. Ključna pitanja za analizu upravljačkih efekata

1)         Da li se izabranom opcijom uvode organizacione, upravljačke ili institucionalne promene i koje su to promene?

Predmetnim zakonom ne uvode se organizacione, upravljačke i institucionalne promene.

2)         Da li postojeća javna uprava ima kapacitet za sprovođenje izabrane opcije (uključujući i kvalitet i kvantitet raspoloživih kapaciteta) i da li je potrebno preduzeti određene mere za poboljšanje tih kapaciteta?

Postojeća javna uprava ima kapaciteta za sprovođenje izabrane opcije.

3)         Da li je za realizaciju izabrane opcije bilo potrebno izvršiti restrukturiranje postojećeg državnog organa, odnosno drugog subjekta javnog sektora (npr. proširenje, ukidanje, promene funkcija/hijerarhije, unapređenje tehničkih i ljudskih kapaciteta i sl.) i u kojem vremenskom periodu je to potrebno sprovesti?

Za realizaciju izabrane opcije nije potrebno izvršiti restrukturiranje postojećeg državnog organa niti bilo kog drugog subjekta.

4)         Da li je izabrana opcija u saglasnosti sa važećim propisima, međunarodnim sporazumima i usvojenim dokumentima javnih politika?

Izabrana opcija je u saglasnosti sa važećim propisima.

5)         Da li izabrana opcija utiče na vladavinu prava i bezbednost? Da li izabrana opcija utiče na odgovornost i transparentnost rada javne uprave i na koji način?

Izabrana opcija omogućava transparentnost rada javne uprave imajući u vidu da se istom utiče da se propisivanje taksi organa vrši ovim zakonom, što omogućava transparentnost rada javne uprave, smanjenja troškova i nepotrebnog administriranja kod pojedinih organa ali i privrednih subjekta.

6)         Koje dodatne mere treba sprovesti i koliko vremena će biti potrebno da se sprovede izabrana opcija i obezbedi njeno kasnije dosledno sprovođenje, odnosno njena održivost?

/

7. Ključna pitanja za analizu rizika

1)         Da li je za sprovođenje izabrane opcije obezbeđena podrška svih ključnih zainteresovanih strana i ciljnih grupa? Da li je sprovođenje izabrane opcije prioritet za donosioce odluka u narednom periodu (Narodnu skupštinu, Vladu, državne organe i slično)?

Za sprovođenje izabrane opcije obezbeđena je podrška svih ključnih zainteresovanih strana i ciljnih grupa. Potreba za propisivanjem određenih mera predmet je kontinuiranog interesovanja zainteresovanih lica. S tim u vezi, sprovođenje izabrane opcije predstavlja prioritet za donosioce odluka u narednom periodu.

2) Da li su obezbeđena finansijska sredstva za sprovođenje izabrane opcije? Da li je za sprovođenje izabrane opcije obezbeđeno dovoljno vremena za sprovođenje postupka javne nabavke ukoliko je ona potrebna?

/

3) Da li postoji još neki rizik za sprovođenje izabrane opcije?

/

Informacije o sprovedenim konsultacijama:

U radu na Nacrtu ovog zakona aktivno su učestvovali predstavnici organa i organizacija državne uprave.

Posebno ističemo da Ministarstvo finansija, periodičnim publikovanjem Biltena službenih objašnjenja i stručnih mišljenja za primenu finansijskih propisa, kao i na drugi pogodan način, dodatno obezbeđuje transparentnost, informisanost i pristup informacijama, kako bi se i na ovaj način doprinelo ostvarivanju ciljeva postavljenih donošenjem ovog zakona.

Odredbama člana 41. stav 3. Zakona o planskom sistemu Republike Srbije (“Službeni list RS”, broj 30/18) propisano je da se na organe državne uprave shodno primenjuje član 37. tog zakona u pogledu kontrole sprovođenja analize efekata propisa pre njihovog usvajanja od strane Vlade, za sve zakone i druge propise kojima se bitno menja način ostvarivanja prava, obaveza i pravnih interesa fizičkih i pravnih lica.

Ukazujemo da tokom postupka donošenja, Nacrt zakona zbog svog sadržaja, odnosno prirode predloženih izmena i dopuna, nije bio predmet drugih konsultacija u skladu sa članom 44. stav 2. Uredbe o metodologiji upravljanja javnim politikama, analizi efekata javnih politika i propisa i sadržaju pojedinačnih dokumenata javnih politika (“Službeni list RS”, broj 8/19).

Izvor: Vebsajt Narodne skupštine, 18.11.2022.
Naslov: Redakcija