ZAKON O UTVRĐIVANJU POREKLA IMOVINE I POSEBNOM POREZU: Inspektori će utvrđivati uvećanje imovine fizičkih lica na osnovu podataka kojima pomenuti sektor raspolaže i onih koje prikupi od drugih organa i organizacija, pravnih ili fizičkih lica
Primena Zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu ("Sl. glasnik RS", br. 18/2020), koji će biti računat po stopi od 75 odsto, zavisiće od efikasnosti rada posebne jedinice Poreske uprave koja će se time baviti, ocenjuju stručnjaci.
Ističu takođe i da još nisu doneti podzakonski akti koji bi omogućili primenu tog dugo najavljivanog Zakona. O Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu poslanici Narodne skupštine raspravljaju na tekućem zasedanju.
Postupak kontrole porekla imovine pokreće se kada se utvrdi da je neko fizičko lice u periodu od tri godine zaredom toliko uvećalo imovinu da je razlika između nje i prijavljenih prihoda veća od 150.000 evra u dinarskoj protiv-vrednosti, stoji u Zakonu donetom prošle godine.
Pravnik i poreski savetnik Đerđ Pap ocenio je da je više reč o poreskom nego antikorupcijskom aktu. Napominje da je osnov za pokretanje postupka kontrole takozvana analiza rizika, ali da u tom delu ima nedoumica.
"Ono što je nepoznato jeste kako će se vršiti odabir tih lica za koje će se vršiti analiza rizika. Ono što znamo je da će postupak moći da bude pokrenut po službenoj dužnosti, ali i da će moći da ga prijave lica koja saznaju za slučaj nezakonito stečene imovine", objašnjava Pap, napominjući da većina stručnjaka smatra da se time otvara mogućnost za zloupotrebe.
Zlatko Minić iz "Transparentnosti Srbija" slaže se da je diskreciono pravo nadležnih sporno u tom zakonu. Dodaje i da su mnoge stavke tog akta nejasne ili nedostupne javnosti.
"Mi nemamo predstavu ne samo o tome ko će biti obuhvaćen kontrolom, da li javni službenici, neki aktuelni ili doskorašnji funkcioneri, već nismo čuli ni za makar grube procene broja lica, to jest poreskih obveznika, čija će se imovina kontrolisati na godišnjem nivou", ističe on.
Ostaje rizik da bi ovaj zakon mogao da bude iskorišćen kao političko oruđe, a činjenica da se sa donošenjem podzakonskih akata kasni već pola godine, dovodi u pitanje i primenu tog Zakona, koja počinje 12.marta.
Sektor za poreklo imovine koji će sprovoditi Zakon o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu sastavljen je od najiskusnijih inspektora Poreske uprave, koji prolaze i dodatne stručne obuke, rečeno je u Ministarstvu finansija.
Inspektori će, kako je propisano zakonom čija primena počinje 12. marta, utvrđivati uvećanje imovine fizičkih lica na osnovu podataka kojima pomenuti sektor raspolaže i onih koje prikupi od drugih organa i organizacija, pravnih ili fizičkih lica.
Pre početka primene poslanici razmatraju Predlog izmena ovog Zakona.
Izmene su terminološke prirode, a najvažnija se odnosi na promenu termina "nezakonito stečena imovina" u "imovina na koju se utvrđuje poseban porez".
To se radi kako se prvobitni izraz ne bi poistovećivao sa izrazom "imovina proistekla iz krivičnog dela".
Druga promena podrazumeva dodavanje izraza "izdaci za privatne potrebe fizičkog lica", koji je definisan kao izdaci koje je fizičko lice imalo za privatne potrebe, a radi utvrđivanja porekla prihoda koje je steklo fizičko lice, a nije ih potrošilo na sticanje imovine.
Suština zakona je, kako kaže predsednik Udruženja sudija i tužilaca Srbije Nenad Stefanović, u tome da će onaj ko ne bude mogao da dokaže da je imovinu stekao na zakonit način ostati bez 3/4 njene vrednosti.
Na udaru zakona naći će se oni za koje poreski organi posumnjaju, odnosno utvrde da za najviše tri uzastopne kalendarske godine, imaju razliku veću od 150.000 evra između uvećanja imovine i prijavljenih prihoda.
Kontrolu imovine građana vodiće pomenuti Sektor za poreklo imovine i ako utvrdi da ima nezakonito stečene imovine, doneće rešenje o utvrđivanju posebnog poreza od 75 odsto na poresku osnovicu.
Zakon uvodi tzv. "unakrsnu proveru imovine" a ko su osobe čija će se imovina proveravati, utvrđivaće se godišnjim smernicama koje na osnovu analize rizika donosi direktor Poreske uprave.
Postupak provere imovine moći će da se pokrene i po prijavi građana ili neke institucije.
Zakon je precizirao da se može kontrolisati sva imovina fizičkog lica koje se kontroliše, pre svega nekretnine, ali i finansijski instrumenti.
Sektor Poreske uprave će u prikupljanju podataka sarađivati sa raznim sektorima, pa i finansijskim.
Generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Vladimir Vasić kaže da saradnja na sprovođenju ovog zakona neće biti velika novina za bankarski sektor.
"Banke već nekoliko godina unazad imaju obavezu da vode računa o svojim klijentima vezano za Zakon o sprečavanju pranja novca", kaže on.
Dodaje da se Zakon o ispitivanju porekla imovine, na neki način naslanja na Zakon o sprečavanju pranja novca pa će banke nastaviti da rade u ovom segmentu, s tim da će se ispoštovati elementi vezani za novi zakon.
Prema njegovim rečima precizno je definisano kako, kada i kome se mogu proslediti lični podaci klijenata banaka i banke će u tome postupati prema zakonskim propisima.
Zakon o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu usvojen je 29. februara prošle godine, stupio je na snagu 11. marta 2019. a počeće da se primenjuje 12. marta ove godine.
Izvor: Vebsajt RTV, Milijana Kočić, 22.02.2021.Naslov: Redakcija