NACRT ZAKONA O SEZONSKIM I DRUGIM POVREMENIM POSLOVIMA U ODREĐENIM DELATNOSTIMA: Nacrt zakona nije usaglašen sa Ustavom RS, te potvrđenim međunarodnim sporazumima i obavezama
Nacrt zakona o sezonskim i drugim povremenim poslovima u određenim delatnostima je neustavan, stoji u izveštaju Američke advokatske komore.
U obrazloženju se navodi da Nacrt propisa nije usaglašen sa potvrđenim međunarodnim sporazumima i obavezama Srbije.
Izveštaj “Komentar na uticaj Nacrta zakona o sezonskim i drugim povremenim poslovima u određenim delatnostima u Srbiji na prava za sindikalno organizovanje“ objavio je Centar za ljudska prava Američke advokatske komore u okviru programa Justice Defenders (pravosudni branioci).
U njemu se navodi da su uslovi i efekti Nacrta zakona u suprotnosti sa sporazumima i međunarodnim obavezama Srbije.
"Budući da u skladu sa članom 167, stav 1. tačka Ustava Republike Srbije("Sl. glasnik RS", br. 98/2006 i 115/2021), svi zakoni moraju biti usklađeni sa ratifikovanim međunarodnim sporazumima, nacrt zakona o sezonskim radnicima je u sadašnjem obliku, prema pravu Srbije - neustavan", ocenila je Američka advokatska komora.
Nacrt zakona, kako se ističe, nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije i sa obavezama Srbije u pogledu ljudskih prava, uključujući i one koje proističu iz članstva u Međunarodnoj organizaciji rada i njenim potvrđenim konvencijama.
U izveštaju Američke advokatske komore navodi se da je Vlada Republike Srbije predstavila zakon o sezonskim i drugim povremenim poslovima u određenim delatnostima za koji se predviđa da će biti usvojen pre aprila 2022. Nacrt zakona širi upotrebu nestandardnih oblika radnog angažovanja šireći broj industrijskih grana i vrsta poslova koji se mogu smatrati sezonskim i produžava dozvoljeno maksimalno trajanje takvih ugovora.
"U isto vreme, Nacrt zakona stavlja nestandardne oblike radnog angažovanja uređene ovim zakonom van tradicionalnog sistema rada, lišavajući ogroman broj radnika njihovih radnih prava, uključujući i pravo na sindikalno organizovanje", ističe se u izveštaju.
Dalje, kako se dodaje, Nacrt zakona spušta kriterijume u pogledu angažovanja i upošljavanja radnika iz inostranstva kada se angažuju pod nestandardnim oblicima radnog angažovanja "što posebno zabrinjava u svetlu nedavnih incidenata i optužbi u pogledu prinudnog rada stranaca kao posledice trgovine ljudima u Srbiji".
Nacrt zakona, kako se ocenjuje, utiče ne samo na radnike u sezonskom zapošljavanju i njihova prava na sindikalno organizovanje, već i na sindikalno organizovanje onih radnika koji su u tradicionalnim oblicima rada u skladu sa postojećom regulativom o radu.
U dokumentu se ističe da Zakon o radu o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) koji je trenutno na snazi, eksplicitno garantuje prava sindikalnog organizovanja radnika koji se nalaze u stalnom radnom odnosu.
"Ipak, član 2. Nacrta zakona eksplicitno kaže da će angažovanje u skladu s ovim zakonom biti smatrano radom van radnog odnosa. Posledično, ako ovaj Nacrt zakona bude usvojen radnici će biti van radnog odnosa i bez prava na sindikalno organizovanje", upozorava se u izveštaju.
Oduzimanje radnicima slobode organizovanja i kolektivnog pregovaranja ovim Nacrtom zakona, nije u skladu sa brojnim međunarodnim obavezama koje je Srbija preuzela.
"Pored obaveza preuzetih članstvom u Međunarodnoj organizaciji rada u pogledu poštovanja i promovisanja slobode udruživanja, Srbija je ratifikovala i fundamentalne konvencije Međunarodne organizacije rada u pogledu slobode udruživanja, zaštite prava organizovanja i priznavanja kolektivnog pregovaranja. Srbija je takođe priznala prava svih da formiraju ili se priključe sindikatima i preduzela mere da ta prava pripadaju svima, kao i da sindikati mogu da funkcionišu samostalno na osnovu paktova UN o ljudskim pravima kao i slobodu udruživanja i cilju zaštite svojih interesa i prava na kolektivno pregovaranje u Revidiranoj evropskoj socijalnoj povelji", navodi se u dokumentu.
Američka advokatska komora ukazuje da Nacrt zakona bitno proširuje spektar radnika koji se smatraju radnicima van radnog odnosa i negativno utiče na pravo na organizovanje i kolektivno pregovaranje.
Zloupotreba radnih prava migranata i stranih radnika u Srbiji je u porastu i Nacrt zakona će verovatno pogoršati situaciju, ocenjuje se u ovom izveštaju.
"Ukratko rečeno, zaštita prava na sindikalno organizovanje je imperativ kod radnika migranata, zato što su podložniji lošim radnim uslovima, krađi nadnice i surovim ekonomskim uslovima. Suzbijanje slobode udruživanja i kolektivnog pregovaranja na osnovu ovog Nacrta zakona, samo će pogoršati izrabljivačke uslove rada i rizike po bezbednost i zdravlje na radu, što je u suprotnosti sa brojnim konkretnim obavezama Međunarodne organizacije rada koje Srbija prihvatila, kao i sa navedenim fundamentalnim konvencijama", ističe se u izveštaju.
U tekstu se ukazuje da je poštovanje slobode udruživanja je ključno za efikasnu zaštitu bezbednosti i zdravlja na radu, kako je već prepoznato brojnim konvencijama Međunarodne organizacije rada kojima je Srbija pristupila.
"Na primer, prema Konvenciji o bezbednosti i zdravlju na radu iz 1981. godine, članice koje su ratifikovale konvenciju, poput Srbije, prihvatile su obavezu da osiguraju sporazume sa predstavnicima radnika ili njihovim reprezentativnim organizacijama, da sarađuju i konsultuju se sa poslodavcem o svim aspektima bezbednosti i zdravlja na radu. Slično tome, Srbija je prihvatila međunarodne obaveze da obezbedi jednake mogućnosti i tretman svih regularnih radnika migranata u pogledu prava sindikalnog organizovanja na osnovu Konvencije o radnicima migrantima iz 1975. godine", navodi se, između ostalog, u izveštaju Centra za ljudska prava Američke advokatske komore.
Inače, program Justice Defenders (pravosudni branioci), u okviru kojeg je objavljeno ovo istraživanje, mobiliše globalnu pravnu zajednicu da podrži branioce ljudskih prava širom sveta koji se suočavaju sa odmazdom za svoj rad. Program je nedavno - u julu 2021. godine - pokrenuo svoj "Labor portfolio", preko kojeg se pruža pomoć braniteljima radnih prava i koji ima za cilj unapređenje radnih prava i poboljšanje uslova rada.
Kompanija Paragraf Lex ne preuzima odgovornost za tačnost i istinitost informacija prenetih iz spoljnih sadržaja odnosno drugih izvora, kao i za štetu koja eventualno iz toga, proistekne. Sve informacije objavljene u sekciji "Vesti" su namenjene u svrhu opšteg informisanja.
Naslov: Redakcija