ZAKON O ZAŠTITI POTROŠAČA: Operatori mešaju institut raskida i otkaza ugovora. Otkaz se može primeniti samo kod ugovora na neodređeno vreme, a raskid samo na ugovore na određeno vreme
Pojedini kablovski i mobilni operateri u Srbiji polako počinju da povećavaju cene svojih usluga. Jedan od glavnih problema na koje se žale potrošači jeste način obaveštavanja potrošača o novonastalim poskupljenjima, kažu u organizaciji potrošača “Efektiva”.
"Većina operatera to uradi 30 dana pre promene cene (kako je definisano zakonom), neki i ne urade, ali to uradi tako što to stavi na svoj sajt. Pretpostavlja se da potrošač stalno mora da bude na njihovom sajtu, kako bi to video", napominje predstavnik Efektive Jovan Ristić.
Kako objašnjava, prema Zakonu o elektronskim komunikacijama ("Sl. glasnik RS", br. 44/2010, 60/2013 - odluka US, 62/2014 i 95/2018 - dr. zakon), to nije adekvatan način za obaveštavanje potrošača.
"Na žalost, nije definisano ni šta je pogodan način, ali zdrav razum govori da je to onaj način za koji najpouzdanije možemo reći da će stići do svih potrošača", dodaje Ristić.
Kako objašnjava, to je po pravilu račun, ili nekakav skroling koji mora da se pojavi na ekranu telefona i koji korisniku ne može da promakne.
Ristić dodatno precizira i da pravi način sigurno nije da se obaveštenja o poskupljenjima usluga "kače" samo na sajtove operatera.
Ristić dodaje i da telekomunikacioni operatori sebi često daju za pravo da promene programsku šemu kod pružanja usluga kablovske televizije, odnosno promene kanale, ali to neće da priznaju kao razlog za raskid ugovora bez obaveze plaćanja naknade štete
"To je jedan pravno netačan stav koji se ponavlja od operatora do operatora. Oni smatraju da kada ukinu kanale korisnicima ne snose nikakvu odgovornost, to je ozbiljna zabluda i ozbiljan problem", kaže Ristić.
Kako objašnjava, svako od nas sa telekomunikacionim operaterom zaključi određenu ponudu, na osnovu koje se opredeljujemo da li ćemo uopšte da zaključimo neki ugovor.
"Ako nam se izmeni ponuda, onda i taj ugovor za nas nema isti smisao kao što je imao ranije. To se prilično često dešava", smatra predstavnik Efektive.
Ristić dodaje da se žalbe korisnika telekomunikacionih usluga u Srbiji najčešće odnose na kršenje Zakona o zaštiti potrošača ("Sl. glasnik RS", br. 88/2021) i to na štetu potrošača kod raskida ugovora.
Kako dodaje, to se dešava u situacijama kada potrošač jasno i glasno ima pravo da raskine ugovor bez naknade štete, a operator ga tretira kao štetnika koji je dužan da plati naknadu štete.
Prema Rstićevim rečima, u tim situacijama, sve vreme je problem u kršenju ugovora, odnosno kršenju zakona od strane operatora. On podseća i da operatori uporno brkaju institut raskida i otkaza ugovora.
"Postoji jedno pravničko neznanje, s obzirom da se otkaz može primeniti samo kod ugovora na neodređeno vreme, a raskid samo na ugovore na određeno vreme. U zakonu postoji samo otkazni rok, a ništa slično ne postoji u vezi sa raskidom. Mi imamo situaciju da telekomunikacioni operatori kod raskida računaju otkazni rok", naglašava Ristić.
Kako ocenjuje, to je "mešanje baba i žaba".
Prema njegovim rečima, potrošači se takođe žale da im se situacija kada je ugovor istekao, ugovor automatski produžava, iako je u takvoj situaciji neophodno zaključenje aneksa ugovora, u pisanom obliku.
Kako dodaje, korisnici se žale da im u tim situacijama operatori nalažu da plate otkazni rok, koji se kako podseća, ne može primeniti na istek ugovora.
Kako se podseća, rok za predaju Izjave o raskidu ugovora je 30 dana od dana obaveštenja o povećanju cena i ko to ne uradi do tada, gubi pravo na raskid ugovora po gore opisanim uslovima. Pre toga, kako se dodaje, treba proveriti cene drugih operatera, kao i kada su one menjane, pa se tek posle toga treba odlučiti za dalje korake.
Ristić dodaje i da operatori stavljaju svašta u svoje opšte uslove poslovanja, kao i da dozvoljavaju sebi pravo da na druga pravna i fizička lica prenesu pravo da u njihovo ime zovu potrošače i opominju ih da plate dospele obaveze.
"Takvo ponašanje striktno zabranjeno zakonom. Da bi tako nešto mogao da uradi operator mora da pribavi izričitu dozvolu potrošača, to ne može da se radi kroz opšte uslove, već mora da postoji odvojena, pisana izjava sa kojom je potrošač izričito upoznat", kaže on.
Kada se to stavi u opšte uslove, kako dodaje, u neki član tog teksta, to nije izričito upoznavanje potrošača, već je izričito onda kada se potrošaču omogući da potpiše neki dokument kojim se slaže sa tim uslovima.
Tu bi kako objašnjava, potrošač trebalo da bude obavešten o tome da operator ima pravo, ako potrošač kasni sa plaćanjem, da angažuje drugo fizičko, ili pravno lice koje će da ga opominje o kašnjenju.
Kako dodaje, neki od operatora u Srbiji imaju te posebne izjave, a neki ih nemaju i tvrde pred Tržišnom inspekcijom kako im je dovoljno da to stave samo u opšte uslove poslovanja.
"Mi smo čak viđali da to stavljaju sitnim slovima u ugovore, što je još gore", ocenjuje on.
Pored tih problema, korisnici se često opterete i troškovima rominga, ako su boravili u nekom graničnom području.
Ristić podseća da operateri tada izbegavaju odgovornost, ali kao podseća to nema veze sa zakonom, jer su upravo oni dužni da pruže "saobraznu uslugu" svojim potrošačima.
Kompanija Paragraf Lex ne preuzima odgovornost za tačnost i istinitost informacija prenetih iz spoljnih sadržaja odnosno drugih izvora, kao i za štetu koja eventualno iz toga, proistekne. Sve informacije objavljene u sekciji "Vesti" su namenjene u svrhu opšteg informisanja.
Naslov: Redakcija