NACRT AMANDMANA NA USTAV RS: Preporuke Visokog saveta sudstva o ustavnim izmenama nakon Mišljenja Venecijanske komisije

Nakon razmatranja trenutne situacije u pravosuđu Srbije, posebno teksta Nacrta amandmana na Ustav RS od 13.04.2018. godine (Nacrt amandmana), koji je Ministarstvo pravde dostavilo Evropskoj komisiji za demokratiju putem prava (Venecijanskoj komisiji), i o kome se Venecijanska komisija izjasnila u svom Mišljenju br. 921/2018 od 25. juna 2018. godine, kao i radnog teksta Ustavnog zakona za sprovođenje Amandmana I do XXIX na Ustav RS, Visoki savet sudstva (VSS) zahteva veću zaštitu sudske nezavisnosti i u tom cilju doslednu primenu principa podele vlasti u demokratskom društvu vladavine prava, kao i da bude u potpunosti uključen u izradu konačnog teksta Nacrta amandmana.

Na pojavu ugrožavanja navedenih vrednosti i postignutih rezultata u razvoju sudske vlasti u našoj Republici ukazuju i Mišljenje Konsultativnog veća evropskih sudija od 4. maja, Rezolucija o situaciji u srpskom pravosuđu Evropskog udruženja sudija od 25. maja i Saopštenje MEDEL (Evropskog udruženja sudija i tužilaca za demokratiju i slobode) o ustavnoj reformi u Srbiji od 8. juna 2018. godine, kao i pomenuto mišljenje Venecijanske komisije, u kome se izražava zabrinutost da je "važan proces promene Ustava Republike Srbije iz 2006. godine u njegovim delovima koji se odnosi na pravosuđe, u cilju usklađivanja sa evropskim standardima, započeo javnim konsultativnim procesom koji je bio narušen atmosferom zajedljivosti i ogorčenosti."

VSS smatra da bi posle prispeća Mišljenja Venecijanske komisije bilo neophodno da se oformi radna grupa za izradu konačnog teksta Nacrta amandmana, u čijem sastavu bi bili i predstavnici pravosuđa, nauke i strukovnih udruženja, koja bi razmotrila sve primedbe i sugestije iz Mišljenja Venecijanske komisije, a što bi obuhvatilo i stručne konsultacije, pre nego se tekst Nacrta amandmana uputi u proceduru Narodne skupštine. Ukoliko do toga ne dođe, a što je moguće imajući u vidu prethodnu praksu i iskustva u radu na pripremama izmene Ustava, VSS ukazuje da je Ustav ne samo najviši pravni akt nego i društveni sporazum od presudne važnosti za razvoj i budućnost društva i države. Ovoj posao je stoga zajednička obaveza i prioritet koji treba sprovesti u atmosferi demokratičnosti, slobode i ravnopravnosti u pogledu iznošenja i uvažavanja mišljenja svih učesnika u javnoj raspravi, sa ciljem podizanja kvaliteta ustavnih amandmana sve do njihovog usvajanja u Narodnoj skupštini i potvrđivanja na referendumu.

VSS iznosi svoje mišljenje i predloge o najznačajnijim pitanjima i dilemama u materiji promena Ustava u oblasti pravosuđa:

Dostignuti nivo nezavisnosti i nepristrasnosti sudstva i sudija se ne sme umanjivati, utoliko pre što to ne zahtevaju zvanična politika i dokumenti Republike Srbije, već naprotiv. Ukoliko bi se dogodilo da se uticaj Narodne skupštine na sudstvo preobrazi, umesto da se ukine ili smanji, vrlo teško i sporo bi postigli dostignuti nivo razvoja sudske vlasti koji postoji u zemljama EU koji imaju ova tela.

Osnovni cilj ovih promena - utvrđen Nacionalnom strategijom reforme pravosuđa za period 2013-2018. godine ("Sl. glasnik RS", br. 57/2013), a što je preuzeo Akcioni plan za Poglavlje 23. (2016) - je da se ustavne promene iniciraju zbog unapređivanja strateškog principa nezavisnosti pravosuđa u delu koji se odnosi na uticaj zakonodavne i izvršne vlasti na proces izbora i razrešenja sudija, predsednika sudova, javnih tužilaca i njihovih zamenika i izbornih članova VSS i Državnog veća tužilaca. Ovi organi bi, u skladu sa strateškim ciljevima, trebali da postanu ključne institucije pravosuđa sa punim kapacitetom ovlašćenja i precizno definisanim sistemom transparentnosti i odgovornosti.

Tekst Nacrta amandmana koji je upućen Venecijanskoj komisiji je sačinjen bez neophodnih konsultacija sa Visokim savetom sudstva i nije otklonio suštinske nedostatke na koje je ukazano u dokumentima: Mišljenje i sugestije VSS na radni tekst amandmana Ministarstva pravde na Ustav RS (usvojen 13.2. o.g.) i Analiza radnog teksta amandmana Ministarstva pravde na Ustav Republike Srbije Opšte sednice Vrhovnog kasacionog suda od 8. i 9.2. 2018. godine.

U Nacrtu amandmana nisu razjašnjena pitanja položaja i sadržine sudske vlasti u odnosu na zakonodavnu i izvršnu vlast (čl. 4. st. 3 Ustava RS). Potpuno su ignorisani predlozi radne grupe Komisije za sprovođenje Nacionalne strategije reforme pravosuđa 2013-2018, sastavljene od profesora ustavnog prava i drugih stručnjaka iz ove oblasti koji su predlagali da se navedeni stav briše ili bar izmeni i predložili druge izmene u pogledu ustavnog okvira o pravosuđu, o čemu su se pravosudna javnost i institucije pozitivno izjasnile 2016. godine i u toku debate o izmenama Ustava. Iako je ova tema izvan predloženog teksta Nacrta amandmana, i Venecijanska komisija smatra važnim da skrene pažnju na čl. 4 važećeg Ustava Srbije i ističe da izraz koji se koristi u st. 3. navedenog člana "međusobna kontrola" izaziva zabrinutost.

Takođe, se skreće pažnja na stav Venecijanske komisije (III A. Opšta zapažanja, tač.16), da je između 2005. i 2014. godine, analizirajući Ustav Srbije i njenokasnije zakonodavstvo, kao što su to učinila i druga međunarodna tela, uključujući GREKO i Konsultativno veće evropskih sudija, Venecijanska komisija usvojila dvanaest mišljenja o Srbiji koja se tiču pravosuđa, i da je najrelevantnije od njih Mišljenje o Ustavu Srbije br. 405/2006 od 19.03.2007. godine.

Značajni sui stavovi Venecijanske komisije iz najnovijeg Mišljenja br. 921/2018 da postoje određena pitanja koja bi trebalo rešavati zakonima i podzakonskim aktima, a koja su trenutno uključena u Nacrt Amandmana, kao i da postoji određeni broj pitanja koja bi trebalo da se nađu u Ustavu, ali za koja se upućuje na akte niže pravne snage (tač.18), da ustavno uređenje ne bi trebalo da bude previše detaljno (tač. 94), kao i da, osim glavnih preporuka iz tač. 92, i ostala rešenja iz Nacrta moraju biti preispitana

Umesto da se kritički sagledaju i na jasan i nedvosmislen način sistematizuju garancije institucionalne i personalne nezavisnosti i samostalnosti sudova i sudija, i primereno njihovoj ulozi - tužilaca, što je bilo izloženo kritici prilikom razmatranja Radnog teksta Amandmana Ministarstva pravde na Ustav od 22.01.2018. godine kada je zatraženo da se navedeni tekst zbog brojnih slabosti i propusta povuče iz javne rasprave, isti je ostao osnova za Nacrt amandmana.

I pored određenih izmena, koja su vratila u tekst pojedina izvorna načela pravosuđa, kao što je ono da je zabranjen svaki pritisak na sudiju u vršenju sudijske funkcije, u tekst Nacrta amandmana uneta su pojedina rešenja koja do tada nikada nisu ni bila pomenuta, kao što su: izbor članova VSS iz reda "istaknutih pravnika" od strane petočlane komisije, većinom glasova njenih članova tj. sa ukupno tri glasa, kao i raspuštanje VSS svaki put kada ne odluči o pitanjima iz svoje nadležnosti u roku od 30 dana od dana kada je o tome prvi put odlučivao (Nacrt amandmana XIII st.3). Takva je i ustavna formulacija iz Amandmanu III stav 7. da u suđenju mogu da učestvuju i sudijski pomoćnici, u skladu sa zakonom, za koju zaključujemo da je nejasna, nije bila predmet rasprave, zahteva i druge izmene sistemskog karaktera, te je iz tih razloga treba izostaviti. Osim iznetog, u Nacrtu amandmana su zadržana su mnoga od rešenja koja su od strane stručne i naučne javnosti bila kritikovana, a takođe su osporena i u Mišljenju Venecijanske komisije.

Između ostalih, reč je i o predlogu da se zakonom uređuje jedinstvena primena zakona od strane sudova (Amandman V st. 3) - koji stoga treba brisati i odlučujuću ulogu u ujednačenoj primeni prava poveriti Vrhovnom sudu, kroz njegove sudske odluke Amandmanom X. I dalje Nacrt amandmana ne sadrži odredbu da li se predlaže da i ubuduće, pored sudova opšte nadležnosti, postoje i sudovi posebne nadležnosti, a sudovi - bez šire rasprave i uporednopravne analize - dobijaju atribut "državnih organa", iako Venecijanska komisija u Mišljenju broj 70., između ostalog, navodi: "Samo sud može biti sudski organ."

Venecijanska komisija u tačkama 47, 48 i 49. Mišljenja iznosi niz osnovanih primedbi u pogledu postupka razrešenja sudija predviđenog u Amandmanu VII. I Visoki savet sudstva takođe smatra da načini na koji su formulisani osnovni principi za razrešenje sudija mogu ugroziti princip stalnosti sudske funkcije, jer su predloženi osnovi neodređeni, veoma široki i ne prati ih odgovarajuća pravna zaštita. Pre svega, pozivanje na "nestručnost" je previše neodređeno i kao takvo veoma opasno za sudsku nezavisnost i stoga ga treba brisati kao ustavni osnov za razrešenje sudije. Osnov za razrešenje sudije ukoliko je učinio težak disciplinski prekršaj odmah upućuje na razmatranje o tome ko će ga tumačiti i primenjivati, kakva bi tela i metodi mogli biti korišćeni za kažnjavanje sudija.

Javnosti nisu saopšteni razlozi zbog čega Nacrt amandmana propisuje smanjenje broja i paran broj članova VSS (10), kao i smanjenje broja članova iz reda sudija sa 7 na 5 (Amandmani XIII i XV), radikalno nov način na koji se biraju i razrešavaju članovi ovog tela i uređuje njegov rad i odlučivanje (Amandman XV), ali i zbog čega se menja definicija i sužavaju nadležnosti ovog tela koje bi se, osim izbora i razrešenja sudija i predsednika sudova, vrednovanja njihovog rada i disciplinske odgovornosti, moglo još baviti samo "pitanjima položaja sudija, predsednika sudova i sudija-porotnika određenih Ustavom i zakonom" (Amandman XII).

Nacrtom amandmana se, između ostalog, predlaže mehanizam u slučaju nedonošenja nekih odluka iz nadležnosti VSS u roku od 30 dana od dana kada je o tome prvi put odlučivano, po kome prestaje mandat svim članovima VSS, pa i onim iz reda sudija, što predstavlja direktan pritisak na članove VSS kako bi činili ustupke pri odlučivanju. Venecijanska komisija takođe smatra da, uzimajući u obzir sastav VSS od pet-pet, blokadu u postupku odlučivanja mogu izazvati članovi VSS koje je izabrala Narodna skupština, što stvara mogućnost da se VSS učini neoperativnim i da bi ovaj stav trebalo izbrisati ili bi barem trebalo pooštriti uslove za raspuštanje. Stoga smatramo da navedenu odredbu treba brisati.

Nije u skladu sa zvaničnim dokumentima Republike Srbije o pravosuđu, a i sa Akcionim planom za Poglavlje 23, uvođenje u sastav VSS "istaknutih pravnika" koji bi taj status dobijali izborom u Narodnoj skupštini, što bi moglo dovesti do političko-stranačkog uticaja na rad VSS. Ne samo oba međunarodna udruženja sudija, već i Konsultativno veće evropskih sudija koje je telo Saveta Evrope, kao i VSS i Venecijanska komisija u svom Mišljenju, izjasnili su se da garancije objektivnog izbora članova VSS većinom od 3/5, odnosno 5/9 glasova svih narodnih poslanika nisu dovoljne (Amandman II, st.2 i 4). Stoga se u zaključku Mišljenja Venecijanske komisije ocenjuje da nije dopustivo da polovina članova VSS bude "povezana grupa istomišljenika po želji aktuelne vlasti. Malo je verovatno, prema tome, da je ovaj amandman odgovarajući za obezbeđenje pluralizma unutar VSS i Venecijanska komisija poziva srpske vlasti da pronađu drugo rešenje."

Takođe, po mišljenju VSS sporno je i rešenje prema kojem u slučaju neizbora svih članova VSS, preostale članove većinom glasova bira komisija koju čine predsednik Narodne skupštine, predsednik Ustavnog suda, predsednik Vrhovnog suda, Vrhovni javni tužilac i Zaštitnik građana, s obzirom da se radi o državnim funkcionerima različitih vidova vlasti, kao i o dva pravosudna funkcionera koje biraju ili predlažu za funkciju tako izabrani članovi VSS i VST.

VSS smatra da Nacrt amandmana iz koga proističe da sudije nemaju većinu u VSS, te da predsednik VSS ne može biti biran iz reda sudija, pokazuje očiglednu nameru predlagača ovog dokumenta da u najvažnijem telu sudsko-upravne vlasti, koje treba da garantuje i obezbeđuje samostalnost i nezavisnost sudova i sudija, sudije ne budu odlučujući faktor. Dovođenje u vezu tela čiji su članovi "sudije koji su međusobno ravnopravni i razlikuju se samo po funkcijama koje imaju" (definicija jednog od osnova sudijske nezavisnosti Venecijanske komisije) sa korporacijom neosnovano je i netačno, tvrde, nasuprot predstavnicima predlagača ovih ustavnih izmena, ne samo brojni predstavnici struke, nego i najugledniji predstavnici nauke teorije države i prava, ustavnog i pravosudno-organizacionog prava.

Zbog svega iznetog, VSS ocenjuje da je sadašnji broj članova i sudija u sastavu VSS neophodan za ostvarivanje njegovih ustavnih funkcija, a da se kontrola ostvarivanja tih funkcija, uz inovirani normativni okvir, može postići još većom javnošću i transparentnošću rada, kao i uvođenjem kvalifikovane većine za donošenje najvažnijih odluka. Ukoliko, ipak, prevlada drugačiji stav, uočeni problem bi se eventualno mogao prevazići kada bi radna grupa koja će raditi na izradi konačnog teksta Nacrta amandmana uvažila alternativu koju je Venecijanska komisija, kao moguća rešenja, predložila u tač. 62, kao treću (povećanje broja sudija kao članova koje bi birale njihove kolege sudije) ili uključiti predsednika Vrhovnog suda u sastav VSS kao ex-officio člana, s obzirom da je i ova mogućnost predviđena u tač. 63. Mišljenja Venecijanske komisije.

VSS smatra da okončana obuka u instituciji za obuku u pravosuđu nikako ne sme biti Ustavom definisana kao jedini prethodni uslov za izbor sudije koji se prvi put bira na sudijsku funkciju, već bi morali biti navedeni svi opšti uslovi, bilo u Ustavu, bilo u zakonu. Institucija za obuku u pravosuđu treba da bude definisana kao državna institucija sa svim potrebnim garancijama nezavisnosti. Ukoliko, ipak, predmetna materija ostane ustavna, završena obuka u instituciji za obuku u pravosuđu ne bi trebala nikako da bude prethodni uslov za prijavljivanje na oglas, već eventualno naknadni ili dodatni uslov ili obaveza koju bi izabrani sudija imao nakon što VSS završi postupak izbora na sudijsku funkciju.

U svojoj analizi Amandmana VI (Uslovi za izbor sudija) Venecijanska komisija, u prvom delu, respektuje iznete argumente ističući da bi navedeni amandman trebalo izmeniti kako bi se jasnije uredili uslovi koji su potrebni da neko lice postane sudija, iako nije jasan zaključak iz tačke 42. Pri tome treba imati u vidu da ni u Francuskoj, ni u drugim zemljama, Pravosudna akademija (PA) nije ustavna kategorija. Navedeni zaključak je sporan i sa aspekta analize domaćih tela koja su se bavila analizom kapaciteta PA, uključujući i Radnu grupu za reformisanje i razvoj Pravosudne akademije koja je na sednici od 2.4.2014. godine zauzela stav prema kojem PA ne treba da postane ustavna kategorija, zbog čega je Radna grupa za izradu analize pravnog okvira za izmenu Ustava u oblasti pravosuđa, predložila da se u koordinaciji sa navedenom radnom grupom, oformi tim stručnjaka koji bi izradio naučno i stručno utemeljenu studiju o PA. Zbog iznetog VSS, kao i Venecijanska komisija, smatra da ovaj amandman treba da bude ponovo napisan, počev od toga da sadržaj odgovara naslovu.

Predložene odredbe o premeštanju i upućivanju sudija u druge sudove bez svoje saglasnosti (Amandman VIII st.2) i dalje nisu dovoljno precizne, jer nije jasno šta znači "ukidanje suda ili pretežnog dela nadležnosti suda u koji je izabran" i da li sudija koji se premešta zadržava dostignutu poziciju i primanja, tim pre što će i o ovim pitanjima odlučivati VSS u kome sudije nisu u većini. U Nacrtu amandmana na Ustav je izostavljena zabrana nepremestivosti u slučaju upućivanja sudije u drugi sud, koja postoji u važećem čl. 150 st.2. Ustava, pa bi navedenu odredbu trebalo zadržati i pored toga precizno definisati ovu situaciju.

VSS smatra da nije dovoljno jasno i precizno ustavno rešenje u Amandmanu IX: "Zabranjeno je političko delovanje sudija i predsednika sudova, a zakonom se uređuje koje su funkcije, poslovi ili privatni interesi nespojivi..", pa bi ga, kako to predlaže i Venecijanska komisija, trebalo jasnije definisati ili zameniti zabranom članstva u političkoj stranci, da se tumačenjem ove norme ne bi ugrozila prava sudija da u pitanjima struke učestvuju u javnom životu i deluju kroz strukovna udruženja i NVO.

Oblast koja je, po Mišljenju Venecijanske komisije (tač. 24.), a i VSS, neopravdano potpuno izostavljena u Nacrtu amandmana, a koja je važna za nezavisno sudstvo, jeste njegov budžet. Postoji veoma snažan razlog da se uzme u obzir mišljenje sudstva kada se priprema budžet. Ovu sugestiju treba imati u vidu kada se budu razmatrala pitanja nadležnosti VSS (Amandman XII), u kome je nasuprot dosadašnjim ustavnim i zakonskim rešenjima izostalo i davanje mišljenja na sve zakonske projekte koji se odnose na sudove i sudije, kao i nadležnosti u pogledu organizovanja edukacije i specijalizacije sudija.

Sudije i tužioci imaju izuzetno loša iskustva sa sadržinom, tumačenjem i sprovođenjem prethodnog Ustavnog zakona, na osnovu čega je došlo do neopravdanog narušavanja vladavine prava 2009. godine reizborom svih sudija, tužilaca i zamenika tužilaca. Stoga, objavljivanje radnog teksta Ustavnog zakona za sprovođenje amandmana I do XXIX na Ustav RS, u kome se suštinski navodi da neće doći do reizbora za Vrhovni sud i Vrhovno javno tužilaštvo i prestanka radnog odnosa zaposlenih u tim organima, bi moglo predstavljati pozitivni signal da se neće ponoviti zbivanja iz 2009. godine.

Međutim, s obzirom da u pogledu ovog akta, kao ni u pogledu Nacrta Amandmana na Ustav RS, ne postoje zvanični razlozi - obrazloženje - zašto se pristupa izmenama svih odredaba Ustava o pravosuđu koje niko, pa ni međunarodna zajednica, u tom smislu i opsegu nije tražila, te da ničim nije garantovano da neće biti reizbora za sve sudije u Srbiji, VSS smatra da ne postoje dovoljne garancije da se nešto slično kao 2009. ne bi moglo ponovo dogoditi sudijama, a i tužiocima. Ovo posebno stoga što se, uz sve već iznete primedbe na Nacrt amandmana na Ustav, se sadržina Ustavnog zakona, koji se ne donosi na osnovu referenduma, može izmeniti u Narodnoj skupštini. Konačno, rokovi za donošenje potpuno novih zakona iz oblasti pravosuđa i za sprovođenje izbora za novi sastav VSS nerealno su kratki (od trideset do devedeset dana).

Imajući u vidu napred izloženo, polazeći od činjenice da se Republika Srbija obavezala Nacionalnom strategijom reforme pravosuđa 2013/2018 i Akcionim planom za pregovaračko poglavlje 23 da promeni svoj Ustav u delu koji se odnosi na pravosuđe u cilju jačanja nezavisnosti sudstva i samostalnosti tužilaštva,

svestan da vladavinu prava obezbeđuju i da su za nju podjednako odgovorne sve tri grane vlasti,

podržavajući napore, koje je prepoznala i Venecijanska komisija, da se Srbija razvije i unapredi kao moderna demokratija u korist svih građana Srbije i da se prioritet posveti potrebi postizanja najveće usaglašenosti sa međunarodnim pravnim tekovinama i vladavinom prava,

uveren da dostignuti nivo nezavisnosti sudstva ne sme da bude umanjen,

ukazujući na značaj stvarne javne rasprave o ustavnim amandmanima u delu koji se odnosi na pravosuđe,

u želji da Republika Srbija iznedri demokratski i dugovečni Ustav,

Visoki savet sudstva, na sednici održanoj 19. i 20. jula 2018. godine, usvojio je sledeće:

P R E P O R U K E

Visoki savet sudstva smatra da je neophodno da se formira radna grupa za izradu konačnog teksta Nacrta amandmana na Ustav Republike Srbije, u čijem sastavu bi bili i predstavnici pravne nauke, pravosuđa i strukovnih udruženja.

Visoki savet sudstva predlaže da se ustavnim amandmanima:

uredi pitanje odnosa tri grane vlasti, tako da sistem kontrole i ravnoteže iz člana 4. stav 3. važećeg Ustava postoji između zakonodavne i izvršne vlasti
odredi sadržina sudske vlasti koja pripada sudovima kao nosiocima sudske vlasti, po uzoru na sadašnju odredbu člana 143. stav 2. važećeg Ustava
izostavi ustavna formulacija u amandmanu III stav 7. da u suđenju mogu da učestvuju i sudijski pomoćnici, u skladu sa zakonom
briše treći stav amandmana V Nezavisnost sudija kojim je propisano da se zakonom uređuje način na koji se obezbeđuje jedinstvena primena zakona od strane sudova i da se treći stav amandmana X Vrhovni sud Srbije dopuni tako da glasi: Vrhovni sud Srbije obezbeđuje jedinstvenu primenu zakona od strane sudova
garantuje materijalna nezavisnost sudova (sudski budžet) i sudija (plate, penzije), sloboda izražavanja i udruživanja sudija
institucija za obuku u pravosuđu sistemski i detaljno uredi zakonom, kao nezavisna državna institucija dostupna, pod zakonom određenim uslovima, svima bez diskriminacije, uz tranzicione odredbe koje se tiču sadašnjih sudijskih pomoćnika
propišu razlozi za razrešenje sudija koji će isključiti svaki neodređeni pojam i(li) neodgovarajući automatizam
zadrži garancija nepremestivosti sudija iz člana 150. važećeg Ustava
zadrži definicija Visokog saveta sudstva iz člana 153. stav 1. važećeg Ustava po kojoj je Visoki savet sudstva nezavisan i samostalan organ koji obezbeđuje i garantuje nezavisnost i samostalnost sudova i sudija
zadrži neparan broj od 11 članova Visokog saveta sudstva iz člana 153. stav 2. važećeg Ustava i sastav u kome su sudija većina, predsednik Vrhovnog suda Srbije ex officio član, i u kome bi predsednik Visokog saveta sudstva bio biran iz reda sudija
propišu odgovarajući kriterijumi za člana Visokog saveta sudstva i način izbora onih članova koje ne biraju sudije, tako da bude izbegnuta mogućnost da ti članovi budu povezana grupa istomišljenika pod uticajem vladajuće većine
odustanu od rešenja o "raspuštanju" Visokog saveta sudstva (amandman XVI stav 3) u slučaju da Visoki savet sudstva ne odluči u zakonom određenim pitanjima iz svoje nadležnosti, u roku od 30 dana od dana kada je o tome prvi put odlučivao
nadležnosti Visokog saveta sudstva reguliše na način da zakonodavac može da ih proširi i po vrsti i po broju zaduženja/ovlašćenja, kako to omogućuje važeći Ustav i uređuje Zakon o Visokom savetu sudstva.

Izvor: Vebsajt Visokog saveta sudstva, 24.07.2018.
Naslov: Redakcija