ZAKON O POLICIJI: Policijski službenik dužan je da pre upotrebe vatrenog oružja izda naređenje “Stoj, policija, pucaću!” Ako lice ne postupi po naređenju, naredno upozorenje mu se daje pucanjem u vazduh. Odstupanje od ove procedure dozvoljeno je ukoliko je život policajaca ili građana ugrožen

Specijalna antiteroristička jedinica (SAJ) MUP-a Srbije tokom prošle nedelje intervenisala je dva puta i neutralisala opasne begunce osumnjičene za teška ubistva. U javnosti se ovih dana često postavljalo pitanje kakva su ovlašćenja policije u potrazi za opasnim beguncem, koji odbija da se preda. Prošlog utorka pripadnici SAJ-a su, posle usmenih pregovora i upozorenja suzavcem i dimnim bombama, pucali na osumnjičenog u Topolnici kod Majdanpeka u trenutku kada je on uperio pušku prema njima stojeći na tremu svoje kuće.

U slučaju albanskog teroriste, policija je znala da je naoružan pištoljem, pa je bila osnovana pretpostavka da će pružiti otpor kada bude pronađen. Ispostavilo se da je potpuno sam na njemu nepoznatom terenu, da je ukrao jedan bicikl i čak od stanovništva tražio vodu i pitao meštane gde je put za Crnu Goru. Policija je imala informacije o njegovom kretanju i vrlo oprezno stezala obruč kako bi osigurala da građani koje se nađu na putu begunca ne budu životno ugroženi.

Stručnjaci za potrage ukazuju da je postojala i opasnost od talačke situacije. Dakle, vodilo se računa o bezbednosti stanovnika u ataru sela Trbušnica.

Pokušaj hapšenja usledio je kada je osumnjičeni lociran u napuštenoj fabrici na putu između Loznice i banje Koviljače.

Za njim su bile raspisane “mere ciljane potrage”, propisane članom 60 Zakona o policiji ("Sl. glasnik RS", br. 6/2016, 24/2018 i 87/2018). Ove mere preduzimaju se “radi hapšenja i sprovođenja nadležnom organu lica za koje se osnovano sumnja da je učinilo krivično delo za koje je po zakonu propisana kazna zatvora od četiri ili više godina i za kojim je raspisana poternica, a u slučaju kada policijski službenici drugim merama i radnjama to lice ne mogu uhapsiti, odnosno kada bi to bilo povezano sa nesrazmernim teškoćama”.

Zakon kaže da policijski službenih može upotrebiti sredstva prinude samo ako se na drugi način ne može izvršiti zadatak i - srazmerno opasnosti koja preti. Pored fizičke snage, raspršivača sa nadražujućim dejstvom, elektromagnetnih i hemijskih sredstava (elektrošokeri i suzavac), uređaja za izbacivanje mlazeva vode (vodeni topovi), posebne vrste oružja i sredstava (dimne bombe), službene palice, sredstava za vezivanje, službenih pasa i konja i specijalnih vozila, policija ima pravo da upotrebi i vatreno oružje.

Zakon o policiji propisuje u članu 125 da je policijski službenik dužan da pre upotrebe vatrenog oružja izda naređenje koje glasi “Stoj, policija, pucaću!” Ako lice ne postupi po naređenju, naredno upozorenje mu se daje pucanjem u vazduh. Međutim, ukoliko je život policajaca ili građana ugrožen, onda policijski službenik može upotrebiti vatreno oružje bez izdavanja naređenja i upozoravajućeg pucnja.

Ako je reč o upotrebi vatrenog oružja prema vozilu u pokretu, policajac je ovlašćen da puca samo ako se to vozilo koristi sa ciljem ugrožavanja života ili bezbednosti ili ako se iz toga vozila puca iz vatrenog oružja.

Napadom vatrenim oružjem na policijskog službenika smatra se i samo potezanje vatrenog oružja ili pokušaj da se ono potegne, a potezanjem se smatra svaki pokret vatrenim oružjem radi njegovog donošenja ili stavljanja u položaj za upotrebu.

Izvor: Vebsajt Politika, Aleksandra Petrović, 22.07.2024.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija