RAZLOZI ZA VRAĆANJE SA GRANICE

Ukoliko putnici tek na aerodromu ili graničnom prelazu shvate da im pasoš uskoro ističe ili da su zaboravili da uplate putno osiguranje, to može biti veliki problem. To su neki od primera zbog kojih turisti mogu da budu vraćeni sa granice.

Postoji 10 konkretnih i striktnih pravila zbog kojih putnici mogu da budu vraćeni sa granice ili da im ne bude omogućeno da polete sa aerodroma.

Jedna od stvari koja najlakše može da se previdi jeste datum isteka pasoša, a upravo ovo može da napravi ozbiljan problem na granici ili pasoškoj kontroli na aerodromu.

Naime, ukoliko pasoš ističe za manje od tri meseca, putnici rizikuju da budu vraćeni sa granice, a ovo se prvenstveno odnosi na putovanje u zemlje Evropske unije. Razlog za to je mogućnost da on istekne dok je putnik u inostranstvu, a on ipak odluči da se zadrži duže nego što je planirao, te se u nekoj drugoj zemlji zatekne sa nevažećom putnom ispravom.

Iako je tri meseci standard, pojedine države, poput Turske, traže da pasoš traje još najmanje šest meseci, a to je rok koji savetuju i turističke agencije.

Ko ipak nije siguran u to koliko vremena pasoš treba da važi, to može da proveri na sajtu Ministarstva spoljnih poslova.

S obzirom na to da u našem jeziku ogromna većina ličnih imena i prezimena sadrži slova naše abecede kao što su Đ, Ć, Š ili Ž, izuzetno je važno da na putnim dokumentima, kao što je avionska karta, vaši lični podaci budu napisani potpuno isto kao što su u pasošu ili ličnoj karti.

Dakle, na primer, ukoliko u vašem pasošu piše Živan Živanović, tako vaše ime mora biti odštampano i na avionskoj karti jer ako nije, Zivan će se tretirati kao potpuno druga osoba i neće mu biti omogućen ulazak u avion.

Međunarodna vozačka dozvola nije potrebna onim građanima Srbije koji putuju u zemlje okruženja, ali predstavnici turističkih agencija ipak preporučuju da se uzme, jer izdavanje nije komplikovano.

Zahtev za izdavanje međunarodne vozačke dozvole podnosi se u Auto-moto savezu Srbije. Ova dozvola nije potrebna onim vozačima koji putuju u:

• Albaniju
• Austriju
• Bosnu i Hercegovinu
• Bugarsku
• Crnu Goru
• Češku
• Grčku
• Hrvatsku
• Luksemburg
• Mađarsku
• Severnu Makedoniju
• Moldaviju
• Poljsku
• Portugal
• Slovačku
• Sloveniju
• Tursku
• Ukrajinu
• Veliku Britaniju

Ipak, potrebna je onima koji će godišnji odmor provesti u Italiji, Španiji, Belgiji, Danskoj, Lihtenštajnu, Monaku, Norveškoj, Nemačkoj, Francuskoj, Holandiji, Rusiji, Švajcarskoj i Švedskoj.

“Zeleni karton”, kao i dokaz da je vaše vozilo osigurano, potrebni su ukoliko putujete u Severnu Makedoniju, Tursku, Tunis, Albaniju, Maroko... Takozvani Zeleni karton od 2020. godine nije potreban za Bosnu i Hercegovinu.

Putno osiguranje, kao što piše na sajtu MUP-a, obavezno je bez obzira na to na koju destinaciju putujete, mada su u praksi retki slučajevi da će vam na granici tražiti taj dokument.

Da bi dete koje ima navršenih 16 ili manje godina, moglo da pređe granicu Srbije, bilo da putuje samo ili u pratnji drugog lica koje mu nije roditelj ili zakonski zastupnik, ono mora posedovati overenu saglasnost oba roditelja, bez obzira da li su oni u braku ili ne, odnosno zakonskog zastupnika. U slučaju da samo jedan biološki roditelj obavlja roditeljsku obavezu, onda je za putovanje maloletnog lica u inostranstvo dovoljna samo njegova saglasnost.

U Crnu Goru državljani Srbije mogu da uđu samo sa ličnom krtom, ali deca moraju da imaju pasoš, ukoliko nemaju ličnu kartu.

"Državljani Srbije mogu ulaziti u Crnu Goru i u njoj boraviti do 30 dana, sa važećom ličnom kartom. Od 1. januara 2020. godine maloletni državljani Srbije i Crne Gore državnu granicu između Srbije i Crne Gore mogu da prelaze samo uz važeći pasoš ili ličnu kartu", navodi se na sajtu Ministarstva spoljnih poslova Srbije.

Da o ovome mora i te kako da se vodi računa, potvrđuje slučaj od pre mesec dana kada je baka povela unuka na more, a onda su ih vratili sa granice i to usred noći. Majka je detetu za put spakovala izvod iz matične knjige rođenih i overenu zdravstvenu knjižicu, misleći da je to dovoljno. Međutim, putovanje im je preselo, morali su da se vrate nazad, jer je za prelazak u Crnu Goru deci potreban pasoš.

Konačno, na putovanje nećete moći da odete ukoliko se dogodi da uz sebe nemate vaučer kao dokaz da ste rezervisali smeštaj tamo gde planirate da odete, jer to u nekim slučajevima, pre polaska na put, traže turističke agencije.

Za nekolicinu država važi da vam je potrebno pozivno pismo onoga kod koga putujete u inostranstvo, a kod nekih zemalja postavljeni uslov za ulazak na njihovu teritoriju je imate dovoljno novca kod sebe, izračunato po danu boravka. Što se tiče popularnih turističkih destinacija, za Grčku je potrebno 50 evra po danu a za Hrvatsku 70.

Da biste proverili da li imate neplaćenu kaznu, najpre internet u pretraživaču ukucajte “registar neplaćenih novčanih kazni i drugih novčanih iznosa”, a kada pristupite tom sajtu jednostavnim ukucavanjem svog matičnog broja dobićete informaciju da li možda imate neku neplaćenu kaznu.

Naime, sve neplaćene novčane kazne, troškovi postupka i drugi novčani iznosi koji su izrečeni pravosnažnom i izvršnom odlukom suda ili putem konačnog i izvršnog prekršajnog naloga koji nisu plaćeni u zakonski ostavljenom roku, upisuju se u taj Registar.

Ako vas zbog ovoga zaustave na granici, rešenje je da u najbližoj pošti izmirite dugovanja i s uplatnicom, kao dokazom, nastavite putovanje.

Izvor: Vebsajt Blic, 23.07.2024.
Naslov: Redakcija