ZAKON O PROMETU NEPOKRETNOSTI: Pravo svojine stiče se momentom upisa u katastar, a ne potpisivanjem ugovora kod javnog beležnika

Godinama se taloži ogroman broj problema koje građani imaju sa svojom imovinom: nepostojanje upotrebne dozvole, nemogućnost podizanja kredita, otežana prodaja, nesigurnost kupaca. Da stvar bude gora, broj problema se svakodnevno uvećava u dodatno komplikuje, ukazuju iz Udruženja građana “Moja imovina – moje pravo”.

Oni su u saopštenju naveli da Zakon o prometu nepokretnosti ("Sl. glasnik RS", br. 93/2014, 121/2014 i 6/2015) dozvoljava promet nepokretnosti koja nema upotrebnu dozvolu.

“Javni beležnici overavaju ugovore kojima se vrši promet ovakvih nepokretnosti s tim što se vešto oslobađaju odgovornosti svojim klauzulama kojima “ukazuju” strankama na opasnosti. Kako su stranke u većini slučajeva pravno neuke, ovakve klauzule ostaju neprimećene sve dok ne dođe do ozbiljnijeg problema. Dakle, građani veruju javnom beležniku, licu sa javnim ovlašćenjima, smatrajući da su na taj način bezbedni i da su nepokretnost legalno kupili i da će moći njome legalno raspolagati, međutim stvarnost je da novi vlasnik nema sva prava nad tom nepokretnost jer pred zakonom mu je onemogućeno da je legalno koristi, podigne hipoteku na nju, nadogradi i slično”, navodi se u saopštenju.

Kako dodaju, problem je i šta raditi sa ogromnim brojem zaključenih ugovora u ovako neregulisanom tržištu kada na osnovu njih katastar nepokretnosti nije u mogućnosti da izvrši upis prava u skladu sa Zakonom o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova ("Sl. glasnik RS", br. 41/2018, 95/2018, 31/2019 i 15/2020).

“U ovakvim situacijama, pravo svojine se ne prenosi, već se samo vrši određena evidencija da je objekat izgrađen, a nije evidentiran. Ako na sve ovo dodamo i činjenicu da se pravo svojine u našem pravnom sistemu stiče momentom upisa u katastar, a ne potpisivanjem ugovora kod javnog beležnika, onda se postavlja pitanje koliko uopšte ima legalnih objekata u Srbiji i koliko ljudi živi u zabludi da je vlasnik stana, a da to zapravo nije”, ističe se u saopštenju.

Iz udruženja kažu i da Zakon o osnovama svojinskopravnih odnosa ("Sl. list SFRJ", br. 6/80 i 36/90, "Sl. list SRJ", br. 29/96 i "Sl. glasnik RS", br. 115/2005 - dr. zakon) još uvek sadrži arhaične odredbe o građenju na tuđem zemljištu.

Pitaju da li je moguće da neko lice u današnje vreme gradi objekat, a da nije znalo da je u pitanju tuđe zemljište, čemu onda služi javni pristup katastru nepokretnosti, čemu služi načelo pouzdanja u javne podatke katastra nepokretnosti i da li je ovo način za ozakonjenje nelegalne gradnje.

“Sve ovo doprinosi haosu iz kojih građani ne znaju kako sami da izađu. Često se građani sami upuste u rešavanje svojih pojedinačnih problema, ali to pred našim sudovima traje više godina nekada i decenija. Da ne govorimo o trošku koji građani imaju pred sudovima i advokatima. Hitno moramo doći do načina da država prepozna ovaj ogroman problem koji građani imaju a potom i kreira rešenja da se građanima pomogne”, navode iz Udruženja “Moja imovina – moje pravo”.

Izvor: Vebsajt Danas, 20.09.2023.
Naslov: Redakcija