VRHOVNI KASACIONI SUD: Tokom 2020. godine podneto 1.039 pritužbi na rad sudija

Ma kojim se poslom bavili, ma u kojem društvu se kretali, malo je onih koji bar jednom u životu od prijatelja, rodbine ili poznanika nisu čuli pritužbe na rad nekog sudije. Zamerke su mnogobrojne: da su pristrasni prilikom donošenja pojedinih, pa čak i krajnjih odluka, da svojim postupanjem odugovlače postupak, pa čak i da narušavaju poverenje javnosti u sudstvo. Prema podacima Vrhovnog kasacionog suda, građani su u toku prošle godine podneli 1.039 pritužbi na rad sudija. S obzirom na to da je u toj godini širom Srbije rešeno više od dva miliona predmeta, prema oceni sudija, broj pritužbi je neznatan.

Šta građanin može da uradi ukoliko nije zadovoljan sudijom? Koje su mu mogućnosti, koliko se koriste i pomažu li one građanima? Sagovornici “Politike” saglasni su u jednom – građani imaju pravo pritužbi i prigovora po različitim osnovama. Pitanje je, međutim, koliko su one delotvorne i koliko zaista pružaju zaštitu građanima u sudskom postupku.

Renata Pavešković, predsednica Osnovnog suda u Velikoj Plani i zamenik predsednika Društva sudija Srbije, naglašava da je neophodno da građanin ima poverenje u sud i sudije, kao u nekoga ko svoju funkciju obavlja nezavisno i nepristrasno.

– Prema Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima jedno od osnovnih prava koje se garantuje jeste pravo na pravično suđenje. Ono podrazumeva da svaki građanin ima pravo da mu se sudi javno, u razumnom roku, od strane nezavisnog i nepristrasnog suda koji je ustanovljen zakonom – navodi Paveškovićeva.

Kao jedan od instrumenata za ostvarivanje ovih prava jeste i ono na prirodnog ili slučajnog sudiju. U većini sudova u Srbiji, objašnjava predsednica suda u Velikoj Plani, primenjuje se automatsko vođenje predmeta. Radi se o matematičkom algoritmu, na osnovu kojeg se svaki inicijalni akt koji stigne u sud zavodi prema astronomskom računanju vremena, a važno je, naglašava, da se predmeti dodeljuju u rad sudiji po unapred utvrđenoj proceduri, odnosno rasporedu, koji se utvrđuju prema godišnjem rasporedu rada u sudu.

Postoji mogućnost podnošenja pritužbi i prigovora po različitim osnovama, ali je pitanje koliko su one delotvorne i pružaju li zaista zaštitu strankama u postupku

– Samo u zakonom propisanim slučajevima može da se odstupi od ovakvog rasporeda. Na primer, u slučajevima kada sudija odugovlači s radom na predmetu, kada je ugrožena efikasnost suda, ukoliko je sudija dugo bolestan ili je odsutan iz nekog drugog razloga, ukoliko mu je izrečena disciplinska mera zbog neopravdanog odugovlačenja postupka, predsednik suda može da oduzme predmet sudiji uz obrazloženo rešenje. U tom rešenju mora da se navede i razlog odstupanja od uobičajene raspodele predmeta. Na to rešenje i sudija i stranke u postupku imaju pravo žalbe predsedniku neposredno višeg suda, a ukoliko se sudiji oduzme predmet na ovaj način, ponovo se raspodeljuje u skladu sa sudskim poslovnikom – objašnjava predsednica Osnovnog suda u Velikoj Plani.

Jako je važno, naglašava ona, da građanin, odnosno stranka u postupku, kada podnosi pritužbu ili prigovor po bilo kom osnovu detaljno obrazloži svoje navode, kako bi moglo da se odredi koje pravno sredstvo može da se koristi za zaštitu prava koje je, prema oceni stranke, povređeno.

Dejan Petković, sudija Osnovnog suda u Somboru i član Foruma sudija Srbije, objašnjava da stranka može da interveniše bilo kad u toku postupka do zaključenja rasprave, da zahteva isključenje ili izuzeće sudije ukoliko smatra da postoji neki od zakonom propisanih razloga za to.

– Oba ova instituta, i isključenje i izuzeće sudije, štite načelo nepristrasnosti. Kod slučajeva izuzeća stranka podnosi zahtev za izuzeće uvek kada smatra da postoje okolnosti koje mogu da utiču na to da sudija neće da postupa nepristrasno. Može se reći da kod isključenja zakonodavac neoborivo pretpostavlja da će sudija biti pristrasan ukoliko postoji neki od zakonom navedenih razloga. Odluka predsednika suda kojom se sudija isključuje iz konkretnog predmeta ima deklarativno dejstvo: samo se konstatuje da su uslovi ispunjeni i sudija se isključuje. Sudija može da bude isključen ukoliko je on stranka u postupku, ako zajedno sa strankom duguje ili potražuje novac od nekoga, ako mu je stranka poverilac ili dužnik ili ako između sudije i stranke već teče parnica. Druga grupa razloga za isključenje, ako tako mogu da kažem, jeste ukoliko je sudija u srodstvu sa strankom u pravoj liniji neograničeno (predak ili potomak), do četvrtog stepena (brat i sestra od strica ili tetke), njenim zastupnikom ili punomoćnikom ili ukoliko je stranka njegov bračni ili vanbračni partner. Takođe, ako je strankom ili njihovim zastupnikom, punomoćnikom u tazbinskom srodstvu do drugog stepena – objašnjava sudija Petković.

U treću grupu razloga za isključenje spadaju oni koji se odnose na nespojivost obavljanja funkcije. Na primer, sudija koji je odlučivao u prvom stepenu, ne može da učestvuje u odlučivanju u drugostepenom postupku. Takođe, ne može da vodi postupak ukoliko je prethodno bio medijator u postupku koji nije okončan medijacijom.

Razlog za izuzeće sudije, objašnjava sudija Petković, stranka može da podnese kada njegovo postupanje kod nje izaziva strah da mu sud ne pruža dovoljno garancije.

Stranke na raspolaganju imaju i pritužbu za ostvarivanje svojih prava. Po pravilu se ona, objašnjava sudija Pavešković, podnosi predsedniku suda koji na nju treba da odgovori u roku od 15 dana. Da bi doneo odluku o njoj, predsednik suda pritužbu dostavlja sudiji na izjašnjenje i vrši uvid u spise predmeta.

– Ukoliko je pritužba osnovana, predsednik suda nalaže preduzimanje određenih procesnih radnji u predmetu, pri čemu mora da vodi računa da svojim nalogom ne ugrozi nezavisnost i nepristrasnost sudije u postupanju i odlučivanju – objašnjava sudija Pavešković.

Uprkos mnogobrojnim mogućnostima, građani s kojima smo razgovarali priznaju da za neke nisu znali, dok neke ocenjuju samo deklarativnim.

– Možda bi problem moglo da predstavlja to što o pritužbama i prigovorima odlučuje predsednik suda. On će, makar mi se tako čini, stati u “odbranu” svog zaposlenog. Ulaganje prigovora i pritužbi stvaraju dodatne troškove jer ih piše advokat, a u većini slučajeva se odbacuju. Na papiru građani imaju mnoga prava, ali je u praksi to sasvim drugačije – smatra Mladen Tomašević iz Beograda.

Izvor: Vebsajt Politika, Miroslava Derikonjić, 21.11.2021.
Naslov: Redakcija