ZAKON O FISKALIZACIJI: Fiskalni savet ukazuje da je nepoznato zašto se subvencije za prelazak na novi sistem odobravaju čak i onim preduzećima koja sama mogu da snose taj trošak i upozorava da privremeno zatvaranje preduzeća zbog neizdavanja fiskalnih računa ubija poslovanje

Fiskalni savet, u upravo objavljenoj analizi, ukazuje na netransparentnost prilikom planiranja novog sistema fiskalizacije, ističe da je nepoznato zašto se subvencije za prelazak na novi sistem odobravaju čak i onim preduzećima koja sama mogu da snose taj trošak, ali i upozorava da privremeno zatvaranje preduzeća, kao dominantni vid kažnjavanja zbog neizdavanja fiskalnih računa - ubija poslovanje.

Fiskalni savet nije bio uključen, niti upoznat sa razvojem sistema e-fiskalizacije, niti je imao mogućnost uvida u njegovu studiju isplativosti, te stoga nije u mogućnosti da oceni u kojoj meri će novi sistem doneti poboljšanje poslovnih procesa – pored nespornog unapređenja tehničkih aspekata, navodi se u Oceni Predloga zakona o budžetu Srbije za 2022. godinu, gde su analizirane i predložene izmene u oblasti poreske administracije.

Najveća planirana izmena u toj oblasti je upravo prelazak na sistem e-fiskalizacije.

Novi sistem podrazumeva da sertifikovani elektronski uređaji (kompjuteri, tableti, telefoni) budu u stalnoj vezi sa centralom Poreske uprave kojoj šalju podatke sa svakog izdatog fiskalnog računa. Ideja novog pristupa je, podseća se, da se modernizacijom fiskalnih uređaja omogući korišćenje najnovijih tehnologija i na taj način smanji administrativni teret za poreske obveznike, dok bi sa druge strane bogatija baza informacija o izdatim računima trebalo da omogući Poreskoj upravi efikasnije ciljanje kontrola sa ciljem daljeg suzbijanja neregistrovanog prometa i sive ekonomije.

“Ne sporeći potrebe za modernizacijom moramo da ukažemo na dozu netransparentnosti prilikom planiranja novog sistema. Prilikom donošenja Zakona o fiskalizaciji ("Sl. glasnik RS", br. 153/2020 i 96/2021) krajem 2020. godine ukazali smo na brojne strateške propuste koji su učinjeni u periodu 2003-2005. godine prilikom uvođenja GPRS sistema za daljinsko očitavanje fiskalnih kasa – što je ovaj sistem učinilo praktično beskorisnim sa stanovišta dodatnog suzbijanja sive ekonomije”, ističe Fiskalni savet.

Kako se iste greške ne bi ponovile, savet je, dodaje se, apelovao da se pored tehnoloških unapređenja insistira i na unapređenju poslovnog procesa koji će obezbediti da nove, detaljne baze podataka budu adekvatno korišćene u cilju dodatnog suzbijanja sive ekonomije.

“Nažalost, nismo u mogućnosti da ocenimo u kojoj meri će novi sistem doneti poboljšanje poslovnih procesa (pored nespornog unapređenja tehničkih aspekata) jer Fiskalni savet nije bio uključen niti upoznat sa razvojem sistema e-fiskalizacije. Konkretno, upoznati smo da je postojala radna grupa Ministarstva finansija koja je između ostalog uradila studiju isplativosti novog sistema – ali nismo učestovali u njenom radu niti smo imali mogućnost da vidimo studiju isplativosti novog sistema. Otuda nam je nepoznato da li je postojala mogućnost da se smanji opterećenje za privredu putem postepenog prelaska na novi sistem – na primer, u prvoj godini se zahteva prelazak velikih preduzeća, u drugoj godini prelaze srednja preduzeća, dok mala i mikro preduzeća na kraju prelaze na novi sistem”, ukazuje Fiskalni savet.

Takođe, dodaje se, ostaje nepoznato zašto se subvencije za prelazak na novi sistem fiskalizacije omogućavaju svim preduzećima, uključujući i velika preduzeća koja su svakako u mogućnosti da sama snose ovaj trošak.

“Tim pre što će najveće uštede administrativnih troškova, koje Ministarstvo finansija procenjuje na oko ili preko 20 miliona evra godišnje, upravo ostvariti velika preduzeća usled ekonomije obima”, ističe savet.

Fiskalni savet upozorava da je propuštena i prilika da se sa novim sistemom fiskalizacije unapredi i 20 godina stara i neadekvatna kaznena politika za neizdavanje fiskalnih računa.

“Još prilikom inicijalnog uvođenja fiskalnih kasa u Srbiji pre skoro dve decenije ocenjeno je da je kaznena politika koja podrazumeva dominantno, ili isključivo, oslanjanje na zatvaranje privrednih subjekata na dve nedelje ili duže – neracionalna. Naime, u slučaju zatvaranja privredni subjekti se onemogućavaju da redovno posluju, da isplaćuju plate svojim zaposlenima i naposletku da plaćaju poreze državi. Ova vrsta kazne zapravo ubija poslovanje, umesto da predstavlja adekvatnu kaznu za izbegavanje poreskih obaveza”, objašnjava se u analizi.

Savet ukazuje da bi racionalniji pristup bio novčano kažnjavanje putem progresivnih kazni koje bi se višestruko uvećavale za svaki ponovljeni slučaj neizdavanja fiskalnih računa, čime bi se privredni subjekti ili primorali da redovno izdaju račune, ili bi bili primorani da prestanu da rade usled prevelikog iznosa kazni (zatvaranje bi takođe ostalo kao jedna od mogućih kazni, ali ne kao prva i jedina kazna).

“Međutim, već 20 godina nije uspostavljen adekvatan pravni okvir za sprovođenje politike progresivnih kazni i zatvaranje privrednih subjekata je ostalo kao dominantna – jedina opcija. Ova neadekvatna kaznena politika će naročito doći do izražaja nakon prelaska na sistem e-fiskalizacije koji pruža izuzetno detaljne podatke o prometu privrednih društava i samim tim bi trebalo da omogući preciznu identifikaciju ne samo subjekata koji ne izdaju račune, već i procenjen obim neizdatih računa, što bi omogućilo adekvatan – proporcionalan iznos mandatne kazne. Međutim, i pored uvođenja najmodernijeg sistema za praćenje fiskalizacije poreski inspektori će i dalje (dominantno) na raspolaganju imati samo grub mehanizam zatvaranja privrednih subjekata, što smatramo neprimerenim”, ističe savet.

Odsustvo unapređenja sistema kazni za neizdavanje fiskalnih računa nažalost, prema oceni Fiskalnog saveta, sugeriše da novi sistem fiskalizacije neće nužno pratiti i adekvatna modernizacija poslovnog modela, što će umanjiti mogućnosti novog sistema za efikasniju borbu protiv sive ekonomije.

“Važno je podsetiti se da borbu protiv sive ekonomije ne sprovode kompjuteri već ljudi – pa je imperativ nastavak institucionalne izgradnje Poreske uprave. Iako IT sistemi, poput sistema za fiskalizaciju, mogu da pomognu i pruže korisne informacije u borbi protiv sive ekonomije, međunarodna iskustva pokazuju da uspešnost borbe protiv sive ekonomije pre svega zavisi od institucija koje je sprovode – poreskih administracija i nadležnih sudskih organa. Otuda je prioritet izgradnja odgovarajuće poreske administracije, budući da Poreska uprava godinama ima hroničan manjak zaposlenih i nedovoljno atraktivan sistem zarada koji otežava, ili čak onemogućava, da se zadrže najkvalitetniji kadrovi”, navodi se u analizi.

Bez adekvatnog broja kvalifikovanih poreskih profesionalaca, ukazuje Fiskalni savet – nije realno očekivati dalje napretke u borbi protiv sive ekonomije, naročito u uslovima modernizacije i digitalizacije poslovanja koji zahtevaju visoko kvalifikovane kadrove kako bi uspešno rešavali sofisticirane oblike poreskih utaja koji uveliko prevazilaze puke slučajeve neizdavanja fiskalnih računa.

Izvor: Vebsajt N1, 21.11.2021.
Naslov: Redakcija