ZAKON O SUDIJAMA: Predlog da se plate sudija za prekršaje izjednače sa platama sudija osnovnih sudova podržao Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Očekuje se da se ovaj predlog uskoro nađe u skupštinskoj proceduri

Sudovi za prekršaje donose više novca u državni budžet od svih drugih sudija, a imaju najmanje plate u pravosuđu. Prosečna plata sudije za prekršaje iznosi oko 90.000 dinara, u zavisnosti od minulog rada, dok sudije osnovnih sudova primaju mesečnu zaradu od oko 110.000 dinara pa naviše.

U Srbiji rade 44 prekršajna suda sa ukupno 654 sudije i Prekršajni apelacioni sud sa 65 sudija, s tim što nisu popunjena sva sudijska mesta. Zarade sudija u prvom stepenu obračunavaju se po najnižem koeficijentu, koji je određen u Zakonu o sudijama ("Sl. glasnik RS", br. 116/2008, 58/2009 - odluka US, 104/2009, 101/2010, 8/2012 - odluka US, 121/2012, 124/2012 - odluka US, 101/2013, 111/2014 - odluka US, 117/2014, 40/2015, 63/2015 - odluka US, 106/2015, 63/2016 - odluka US i 47/2017), dok su sudije Prekršajnog apelacionog suda izjednačene sa sudijama prvostepenih privrednih sudova. Pritom je reč o sudu republičkog ranga, koji bi trebalo da bude u istom nivou sa svim apelacionim sudovima, gde se plate sudija kreću od 140.000 dinara pa naviše.

Iako su sudovi za prekršaje svrstani u sudove posebne nadležnosti, nosioci sudijskih funkcija u njima nemaju iste plate kao njihove kolege u prvostepenim privrednim sudovima, koji su takođe sudovi posebne nadležnosti i pritom su u platama izjednačeni sa sudijama osnovnih sudova, koji su opšte nadležnosti.

- U pravosuđu ne treba da postoji ovaj vid diskriminacije. Sudovi za prekršaje najviše prihoduju u budžet Republike Srbije i jedini su sudovi u zemlji koji sami sebe isplaćuju i ostavljaju i za druge. Čak 40 odsto budžeta koji daje pravosuđe - daje Prekršajni sud u Beogradu. Pritom smo poslednji na lestvici kada je reč o platama, a uvek smo na prvoj "borbenoj liniji". Kad god je "gusto", mi moramo da radimo, dežuramo, sudimo i osuđujemo, pa budemo često i provlačeni kroz medije na različite načine, a nikada nismo zaštićeni - kaže Olivera Ristanović, predsednica Prekršajnog suda u Beogradu.

Predlog da se plate sudija za prekršaje izjednače sa platama sudija osnovnih sudova podržao je nedavno Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović, koji je dugogodišnji predsednik Udruženja prekršajnih sudija. Očekuje se da se ovaj predlog uskoro nađe u skupštinskoj proceduri.

Sudije Prekršajnog suda u Beogradu, koji je najveći sud za prekršaje u Srbiji, uputili su takav predlog još krajem prošle godine. Podsetili su da prekršajni sudovi uvedeni u naš pravosudni sistem od početka 2010. godine i da od tada imaju najniži koeficijent plata, od 2,5 odsto, iako je njihova nadležnost mnogo složenija, jer u svakodnevnom radu primenjuju 270 zakona i oko 800 podzakonskih propisa. Pored saobraćajnih prekršaja i prestupa iz Zakona o javnom redu i miru ("Sl. glasnik RS", br. 6/2016 i 24/2018), oni sude i carinske prekršaje, zatim predmete iz oblasti borbe protiv korupcije, budžetskog sistema, deviznog poslovanja, pristupa informacijama od javnog značaja, radiodifuzije, prometa eksplozivnih materija, zatim predmete iz oblasti radnih i vojnih propisa, zaštite od požara, predmete iz nadležnosti nadzora Državne revizorske institucije i drugih oblasti.

Ukazuju da je Zakonom o sudijama propisano da sudija ima pravo na platu u skladu sa dostojanstvom sudijske funkcije i njegovom odgovornošću, a posebno ukazuju na član zakona koji navodi da "plata sudije znači garanciju njegove nezavisnosti i sigurnosti njegove porodice".

- Srbija je jedna od retkih zemalja u regionu koja i dalje na neravnopravan način tretira sudije prekršajnih sudova, što je rezultat predrasuda i nepoznavanja njihove nadležnosti. U svim zemljama u okruženju, kao što su Hrvatska, Slovenija, Republika Srpska i Makedonija, prekršajnu materiju sude sudije sudova opšte nadležnosti, što znači da se njihov posao jednako vrednuje - navodi se u obrazloženju sa sednice svih sudija Prekršajnog suda u Beogradu, koji su predložili izmene i dopune Zakona o sudijama.

Apsurdno je i to što sudije za prekršaje imaju manje plate ne samo od drugih sudija, već i od sudijskih pomoćnika u drugim sudovima, a predsednici prekršajnih sudova primaju manje zarade od upravitelja suda. Advokatske tarife za postupanje u prekršajnim postupcima su značajno veće nego za krivični postupak koji se vodi za delo za koje je zaprećena kazna zatvora u trajanju do pet godina. To takođe govori o kompleksnosti i složenosti postupanja u prekršajnom postupku, ističe Olivera Ristanović.

- Imamo manje plate od državnih službenika, koji nemaju odgovornost kao sudije, što nema nikakvu logiku, jer sudije odgovaraju svojim potpisom za sve što urade - kaže ona.

Milan Marinović je istakao da su sudovi za prekršaje "ubedljivo najveći punioci budžeta" i da je Udruženje prekršajnih sudija godinama tražilo da se otkloni zakonska nejednakost. Ukazao je da povećanje plata sudijama za prekršaje ne bi zahtevalo velika ekonomska sredstva, već da je "poenta u tome da sudije za prekršaje budu zakonski izjednačene". Podsetio je da su sudije za prekršaje i za vreme vanrednog stanja radile mnogo više od svih drugih sudija u Srbiji, jer su svakodnevno dežurale i sudile zbog kršenja epidemioloških mera.

Izvor: Vebsajt Politika, Aleksandra Petrović, 21.12.2020.
Naslov: Redakcija