Zastava Bosne i Hercegovine

ZAKON O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU: U slučaju da je dužnik podstanar, koji ima prijavljeno prebivalište na određenoj adresi, Zakon daje osnov javnom izvršitelju da popiše pokretne stvari u stanu. Ukoliko je vlasnik stana ujedno i vlasnik stvari u njemu, on ima mogućnost da priloži dokaze o svojoj imovini. Zbog navedenog je bitno da vlasnik stana i podstanar zaključe ugovor o zakupu sa konstatacijom da li se stan izdaje prazan ili ne, uz navođenje konkretnih stvari koje mu pripadaju. Ugovor je neophodno overiti kod javnog beležnika. Sa takvim ugovorom, u slučaju da dođe do popisa pokretnih stvari u stanu, da li zbog duga vlasnika ili podstanara, jednostavnije će se dokazati vlasništvo


Narodna skupština Republike Srbije usvojila je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima ("Sl. glasnik RS", br. 109/2021), pa će vlasnici nekretnina na čije su se adrese, bez odobrenja, prijavile firme - moći će da ih tuže.

Ma koliko neverovatna, ova situacija nije sasvim nepoznata ni poreznicima, pa ni izvršiteljima. Ukoliko bi se vlasnici nekretnina, bez svoje krivice, našli pred plenidbom stvari, mogli bi da podnesu prigovor. A da bi se od iste nevolje sačuvali stanodavci koji svoje kvadrate izdaju, najbolje je da u ugovoru nabroje sve svoje stvari.

U Komori javnih izvršitelja objašnjavaju da nemaju uvid u pojedinačne predmete, kao ni evidenciju slučajeva u kojima su izvršni dužnici privredni subjekti registrovani na adresama bez saglasnosti vlasnika objekata.

- Poznato nam je da su u jednom broju izvršnih postupaka zabeleženi takvi slučajevi, ali oni ne preovlađuju - kažu u Komori. - Javni izvršitelj ima zakonsku obavezu da dostavi akta na adresu sedišta privrednog subjekta, koja je upisana u Agenciji za privredne registre ili na adresu za prijem pošte. Činjenica da je na nekoj adresi fiktivno prijavljena firma, ne znači da će u praksi doći do toga da se pleni imovina. Zakon o izvršenju i obezbeđenju ("Sl. glasnik RS", br. 106/2015, 106/2016 - autentično tumačenje, 113/2017 - autentično tumačenje, 54/2019 i 9/2020 - autentično tumačenje) daje osnov javnom izvršitelju da izvrši popis pokretnih stvari u tom objektu, a vlasnik kao treće lice ima mogućnost da podnese prigovor kojim će tražiti da se izvršenje utvrdi nedozvoljenim i da priloži dokaze. I tokom samog popisa može da stavi primedbu da na određenim stvarima ima prava koja sprečavaju izvršenje.

U slučaju da je dužnik podstanar, koji ima prijavljeno prebivalište na određenoj adresi, Zakon o izvršenju i obezbeđenju daje osnov javnom izvršitelju da popiše pokretne stvari u stanu.

- Ukoliko je vlasnik stana ujedno i vlasnik stvari u njemu, on ima mogućnost da priloži dokaze o svojoj imovini - kažu izvršitelji. - Zbog navedenog je bitno da vlasnik stana i podstanar zaključe ugovor o zakupu sa konstatacijom da li se stan izdaje prazan ili ne, uz navođenje konkretnih stvari koje mu pripadaju. Ugovor je neophodno overiti kod javnog beležnika. Sa takvim ugovorom, u slučaju da dođe do popisa pokretnih stvari u stanu, da li zbog duga vlasnika ili podstanara, jednostavnije će se dokazati vlasništvo.

Kada su dugovi nastali zbog neplaćenih komunalnih usluga, izvršni dužnik je onaj ko je zvanično prijavljen kod komunalnog preduzeća kao korisnik.

- Zakupodavac i zakupac u svom međusobnom odnosu uređuju ko plaća komunalne usluge za vreme zakupa i kako se kontroliše ispunjenje ove obaveze - kažu u Komori javnih izvršitelja.

Izvor: Vebsajt Novosti, S. B., 24.11.2021.
Naslov: Redakcija