POSTUPAK ENERGETSKE ZAJEDNICE PROTIV SRBIJE ZBOG PREKOMERNE EMISIJE IZ VELIKIH LOŽIŠTA: Ukoliko za dva meseca Srbija ne počne da radi na smanjenju zagađenja vazduha, Energetska zajednica o tome će obavestiti i Savet Evropske unije, koji je krajnji donosilac odluka
Ministarstvo zaštite životne sredine mesecima je držalo u fioci nedovršeni nacionalni plan za smanjenje emisije (NERP), zbog čega je Energetska zajednica (EZ) bila primorana da pokrene preliminarnu proceduru protiv Srbije.
Ukoliko za dva meseca naša zemlja ne bude reagovala na pokrenutu proceduru te ne počne da radi na smanjenju zagađenja vazduha na nivou cele Srbije, Energetska zajednica o tome će obavestiti i Savet Evropske unije, koji slovi za krajnjeg donosioca odluka.
Direktiva o velikim ložištima se, inače, odnosi na poštovanje određenih granica za emisije štetnih gasova. Prema saopštenju EZ, devet od šesnaest velikih ložišta u Srbiji emituju previše štetnih gasova. Naša zemlja bila je u obavezi da u 2019. izradi nacionalni plan za smanjenje emisija. Tu obavezu, međutim, Ministarstvo za zaštitu životne sredine nikada nije ispunilo, a kada su iz EZ resorno ministarstvo upitali za konačnu verziju, prvi put su dobili odgovor da je i dalje u izradi, dok na drugi upit nikada nisu ni odgovorili.
Kako je objasnio, dr Dirk Bušle, pravni savetnik i zamenik direktora Evropske energetske zajednice, Sekretarijat EZ, u skladu sa Ugovorom o Energetskoj zajednici, mora osigurati da obe ugovorne strane poštuju sve svoje obaveze.
- Da bi ispunio ovaj zadatak, Sekretarijat može pokrenuti postupke za rešavanje sporova poput ovog koji je započeo upravo protiv Srbije. Slanjem uvodnog pisma, pokrenuli smo preliminarni postupak, čija je svrha da Srbiji pruži priliku da u roku od dva meseca reaguje na navode o nepoštovanju zakona Energetske zajednice- upozorio je dr Bušle.
Iako je ministarstvo energetike navelo da je NERP usaglašen između njihovog Ministarstva, Ministarstva zaštite životne sredine i svih kompanija koje posluju u energetskom sektoru Srbije, i dalje nema odgovora zašto ga ministarstvo zaštite životne sredine nije predalo na usvajanje, već ga je držalo u fioci.
- Možda se odgovor krije i u trenutku kada je Energetska zajednica objavila pokretanje postupka, kada je za glavnog zagađivača optužila termoelektrane. Srbija je bila okružena oblacima PM čestica, koje doduše ne dolaze iz termoelektrana, već od drugih zagađivača. Ali bio je odličan trenutak za ciljeve koje treba ispuniti. Skoro je saopšteno da termopostrojenja Elektroprivrede Srbije predstavljaju polovinu najvećih zagađivača u Evropi, što može da navede na pogrešan zaključak da Srbija doprinosi zagađenju Evrope sa 50 odsto, a to ni izdaleka nije tačno. Emisija ugljen-dioksida u Srbiji po stanovniku daleko zaostaje sa emisijom po prosečnom stanovniku - rekao je stručnjak za inženjersku ekonomiju i održivi razvoj Petar Đukić.
Takođe, Đukić ističe da, ako bi se uračunali svi društveni (ekološki i odloženi) troškovi, proizvodnja električne energije bila bi daleko skuplja, kao što bi morala bar za 30 odsto da bude viša i cena za domaćinstva.
- A onda na tržište Srbije ulaze strani uvoznici električne energije, sa znatno višim cenama - nagoveštava on.
Premijerka Ana Brnabić predsedavala je prvom sastanku Radne grupe za zaštitu vazduha u Srbiji na kojem su dogovoreni hitni koraci koji će u najkraćem roku biti preduzeti.
Dogovoreno je odobravanje subvencija za kupovinu elektro i hibridnih vozila i u tom kontekstu postavljanje brzih elektro-punjača na ključnim mestima koridora.
Prioritet je i pošumljavanje Srbije, a ministar za životnu sredinu Goran Trivan ukazao je da se na tome već radi i da je sve spremno za nastupajući period sadnje.
Tema razgovora bilo je kako da što više toplana pređe sa fosilnih energenata na korišćenje biomase. Projekat "Podsticanje korišćenja obnovljivih izvora energije - razvoj tržišta biomase" koji tako nešto predviđa, već je potpisan u nekoliko gradova.
Izvor: Vebsajt Blic, Andriana Ranković, 22.01.2020.Naslov: Redakcija