AKT O PROMENI USTAVA REPUBLIKE SRBIJE: Potrebno propisati uslove i postupak za izbor sudija i istaknutih pravnika

Izlaznost građana od preko 30 odsto, po oceni Društva sudija Srbije, sasvim je dobra i dala je legitimitet ustavnim promenama, ako se imaju u vidu sve okolnosti koje su obeležile referendum. Naime, birački spisak sadrži evidenciju državljana Republike Srbije koji imaju biračko pravo, a evidentno je da znatan broj njih živi u inostranstvu i ne glasa. Svakako su i vremenski uslovi i veliki broj zaraženih građana virusom korona, pa i zimski raspust, uticali na izlaznost birača. Pri tome, izrazito negativna kampanja, koja je u dobroj meri uzrokovana predstojećim političkim izborima, a ne lošim ustavnim rešenjima, dodatno je zakomplikovala ceo proces. Konačno, pitanje pravosuđa je izuzetno složeno stručno pitanje koje, razumljivo, ne motiviše građane da se o tome izjasne.

Tema o kojoj smo se na referendumu izjašnjavali složena je i za pravnike i do sada nije bila prisutna u javnosti. Međutim, svako ko je želeo da se informiše imao je priliku da sazna o čemu se odlučuje na referendumu, kao i koji su argumenti za predložene izmene Ustava i da li su valjani argumenti za glasanje protiv. U medijskom prostoru, a što se odavno kod nas nije desilo, sučeljavala su se mišljenja i vodile stručne debate o sadržini Akta za promenu Ustava. Predstavnici Društva sudija Srbije učestvovali su u tim debatama i obrazlagali svoj stav da predložena rešenja čine prvi i važan korak u depolitizaciji sudstva, a time i u jačanju njegove nezavisnosti i da je ovo prilika koju ne bi trebalo propustiti ukoliko građani žele da politička vlast i njeni neprimereni uticaji budu ograničeni. Nezavisni sudija je pravo građanina i obaveza je države da građanima obezbedi to pravo. Građani su mahom zainteresovani za jedan segment prava na pravično suđenje, a to je da sudske odluke dobiju u razumnom roku. Međutim, važno je i da te odluke budu i zakonite i pravične i donete na nepristrasan način. A da bi sudija svoju funkciju obavljao nepristrasno neophodno je da mu se obezbede garancije nezavisnosti. Naš pravni okvir i sada pruža određene garancije nezavisnosti sudstva, ali su se potvrđivanjem Akta o promeni Ustava na referendumu te garancije proširile i stvorili uslovi za izgradnju sudstva kome će građani moći da veruju, sudstva s jednakim šansama za sve.

Ustavnim amandmanima menja se položaj sudstva kao jedne od tri grane vlasti. Sudije, predsednike sudova i izborne članove Visokog saveta sudstva iz reda sudija više ne bira Narodna skupština, dakle političari, već sudski savet, koji čini sedam sudija, dakle usko stručnih članova i četiri istaknuta pravnika, koje bira Narodna skupština, kao vid društvene kontrole. Dakle, sudije će birati telo koje ima kapacitet da proceni stručnost, osposobljenost i dostojnost kandidata. Predsednik saveta više neće biti po položaju predsednik Vrhovnog suda, već član saveta iz reda sudija, što će dodatno ojačati nezavisnost samog saveta. Sve sudije će se ubuduće birati na trajni mandat, tj. do navršetka radnog veka, sa izuzetkom za slučaj da se steknu uslovi da sudija bude razrešen. Zatim, čvršće su garancije nepremestivosti sudija, razlozi za razrešenje sudijske funkcije propisani su Ustavom, proširen je funkcionalni imunitet sudija u smislu da će sudija moći da izrazi svoje mišljenje o stvarima koje su u vezi s vršenjem sudijske funkcije, a ne samo kod donošenja sudskih odluka i glasanja. Sve to jača položaj i sigurnost sudija, a time i omogućava uslove za nepristrasno, pravilno i pravično suđenje.

Šta promene znače za sudije i sudski sistem? Nezavisnost je preduslov za odgovornost, koja se povećava srazmerno stepenu nezavisnosti, pa će zbog toga sudije preuzeti veći deo odgovornosti, kako u obavljanju sudijske funkcije tako i u upravljanju sudskim sistemom, naročito kada su izbor i napredovanja sudija u pitanju. U svakom slučaju, karijera sudija više neće zavisiti od političara, a time će na dobitku, što i jeste cilj promena, biti građani.

Sada nas očekuje donošenje novih pravosudnih zakona kojima se konkretizuju ustavna rešenja. Potrebno je naročito propisati uslove i postupak za izbor sudija i istaknutih pravnika, način odlučivanja saveta, sve kako bi građani mogli da vrate i ojačaju poverenje u pravosuđe.

Izvor: Vebsajt Politika, Snežana Bjelogrlić, predsednica Društva sudija Srbije, članica Visokog saveta sudstva i predsednica Osnovnog suda u Ivanjici, 23.01.2022.
Naslov: Redakcija