Zastava Bosne i Hercegovine

PRAVILNIK O KVALITETU ŽITA, MLINSKIH I PEKARSKIH PROIZVODA I TESTENINA: Ražani hleb je onaj koji ima do 70 posto ražanog brašna, dok mešani ražani hleb može da se napravi i sa 30 posto ražanog brašna


Pravilnik o kvalitetu žita, mlinskih i pekarskih proizvoda i testenina ("Sl. glasnik RS", br. 68/2016 i 56/2018) jasno je definisao procente koji treba da se poštuju da bi pekar svoj hleb mogao da nazove ražanim, kukuruznim, heljdinim ili speltinim. Kod ražanog hleba procenat ražanog brašna je 70 posto, kukuruznog 60 posto, a kod heljdinog 30 posto. To je minimalni procenat da bi se hleb nazvao tako, međutim, jedna reč menja suštinu. Ražani hleb je onaj koji ima do 70 posto ražanog brašna, dok mešani ražani hleb može da se napravi i sa 30 posto ražanog brašna, kaže načelnik poljoprivredne inspekcije Nenad Vujović.

Vujović objašnjava da Pravilnik definiše određene zahteve za proizvođače koje inspekcija kontroliše.

Zahtevi se odnose na kvalitet samog proizvoda, u odnosu na sve one elemente koji čine kvalitet tog proizvoda – oblik, miris, da li je dobro pečen, definiše nazive tog proizvoda, svrstava ih u određenu grupu u zavisnosti od sirovina, propisuje šta može da se koristi u određenom proizvodu.

Načelnik poljoprivredne inspekcije objašnjava da inspekcija kontroliše i upotrebu aditiva i raznih pojačivača ukusa i svežine.

"Posebnu pažnju obraćamo na aditive, jer je javnost jako zainteresovana za to. Aditivi i poboljšivači su sredstva koja se dodaju u proizvodnji da bi popravili kvalitet i nisu uvek tako štetni kako u javnosti možemo da čujemo. Ako se pažljivo doziraju i ako su na spisku proverenih – nema problema. U analizama koje proveravamo u laboratorijama takođe ne nalazimo nepravilnosti", ističe Vujović.

Dodaje da pravila koja se odnose na hleb važe i za peciva. To su isto proizvodi od testa sa nižom gramažom i postoje definisani zahtevi za te proizvode.

Prema rečima Vujovoća, inspektori su svakodnevno na terenu. Posebno se obilaze pekare ovih dana i nalog je malo širi nego standardni.

"Proveravamo uslove proizvodnje, sam proizvod i par uredbi koje su vezane za proizvodnju hleba. Na terenu kontrolišemo, proveravamo i trudimo se da sve bude kako treba i da potrošači budu zadovoljni", naglašava načelnik poljoprivredne inspekcije.

Prema njegovim rečima, kontrole se zasnivaju na proceni rizika, sve su planske i na osnovu toga procenjujemo gde će ih biti više, a gde manje.

"Naše analize pokazuju da smo više u manjim pekarskim pogonima. Veliki sistemi imaju svoje tehnologe i interne inspekcije koje rade provere", kaže Vujović.

Dodaje da se prethodnih godina mnogo pričalo i o bojenju hleba nekim poslastičarskim bojama, ali da sada to više nije tema niti imaju prijave potrošača koji su jako osetljivi na te stvari.

Kada je reč o ceni hleba, nju određuje tržište, osim onog dela gde država interveniše, kao što je zahtev da se proizvodi 30 posto belog hleba.

Smatra da zemlje Evropske unije imaju samo raznovrsnije vrste hleba i da njihovi potrošači imaju posebne zahteve, više specijalnih vrsta hleba sa žitaricama, raznim dodacima, dok je kod nas beli hleb najčešće na trpezi.

"Male pekare su u obavezi da budu u centralnom registru, inspekcija to proverava, vrlo smo rigorozni po pitanju higijene u objektu. Objekat koji ne ispunjava uslove mi zatvaramo i prošle godine smo zatvorili šest objekata", kaže Vujović.

Kompanija Paragraf Lex ne preuzima odgovornost za tačnost i istinitost informacija prenetih iz spoljnih sadržaja odnosno drugih izvora, kao i za štetu koja eventualno iz toga, proistekne. Sve informacije objavljene u sekciji "Vesti" su namenjene u svrhu opšteg informisanja.

Izvor: Vebsajt RTS, 21.01.2022.
Naslov: Redakcija