ZAKON O SPREČAVANJU NASILJA U PORODICI: Još uvek nema centralne evidencije o slučajevima nasilja u porodici, koju bi trebalo da vodi RJT

Ni nakon pet godina od početka primene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici ("Sl. glasnik RS", br. 94/2016)  nije uspostavljena centralna evidencija o slučajevima nasilja u porodici, koju bi trebalo da vodi Republičko javno tužilaštvo, što bi u mnogome olakšalo sagledavanje i praćenje podataka koji potiču iz različitih izvora (policije, tužilaštva, sudova i centara za socijalni rad). Shodno tome, nema ni objedinjenog javno dostupnog izveštaja o primeni Zakona koji objedinjuje podatke svih relevantnih organa i ustanova. Ipak, treba pohvaliti redovnu pripremu i objavljivanje podataka o učiniocima i žrtvama nasilja u porodici na mesečnom nivou na portalu Isključi nasilje.

Ovo su samo neki od podataka iz najnovijeg izveštaja Autonomnog ženskog centra “DESETI IZVEŠTAJ o nezavisnom praćenju primene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici u Srbiji za period januar – decembar 2021. godine”, koji je pripremila Tanja Ignjatović.

U izveštaju se navodi da su pandemija COVID-19 i rad u izmenjenim okolnostima obeležili i 2021. godinu, uključujući postupanje nadležnih organa i ustanova u zaštiti od nasilja u porodici u Srbiji.

Zaustavljen je rast prijava događaja nasilja u porodici, kojih je bilo svega 122 više nego u prethodnoj godini, što je smanjenje u odnosu na 2019. godinu od 1.518 prijavljenih događaja.

Došlo je do smanjenja broja događaja u kojima je procenjen rizik (policijska procena), ali smanjenje od 912 rizičnih događaja u 2021. (u odnosu na 2020. godinu) ne odgovara broju prijavljenih događaja nasilja u porodici (nije došlo do smanjenja broja prijava), kao ni podatku o znatnom povećanju broja procena rizičnih događaja u 2020. godini (za 1.393) u odnosu na 2019. godinu.

Broj policijskih naređenja bio je sličan broju iz prethodne godine, ali je registrovano znatno smanjenje izricanja obe hitne mere i znatno manje mera privremenog udaljenja, verovatno kao posledica manjeg broja procena rizičnih događaja.

Kada je reč o primeni Zakona na druga krivična dela (rodno zasnovanog nasilja prema ženama), dosledno su niske stope prijavljivanja i još niže stope osuđujućih ishoda i za krivično delo proganjanje i za krivično delo polno (seksualno) uznemiravanje.

Izgleda da ni žrtve ni zamenici javnih tužilaca ne uspevaju da dokažu najveći broj prijava ovih dela, što bi zahtevalo pažljiviju analizu podataka, uključujući i to kakvo je znanje profesionalaca o specifičnostima ovih krivičnih dela i njihovim posledicama.

U izveštaju se navodi i to da je u 2021. po prvi put je registrovano krivično delo sakaćenje ženskog polnog organa, a o ishodima postupaka za prijavu dela prinudno zaključenje braka, koje je registrovano u 2020. godini, nema podataka u izveštaju Republičkog javnog tužilaštva za 2021. godinu.

Ukupni broj događaja nasilja u porodici koje je registrovala policija u 2021. bio je 26.696, što je (samo) za 122 događaja nasilja više nego prethodne godine.

Policija je procenila da u 19.057 prijavljenih događaja nasilja u porodici postoji rizik, što znači da je „rizične događaje“ činilo 71 odsto svih prijavljenih događaja nasilja u porodici, a to je za 5,5 odsto događaja manje nego 2020. godine.

Policija je u 2021. izdala 19.702 naređenja za hitne mere, što je sasvim neznatno manji broj u odnosu na 2020. kada je izrečeno 19.721 naređenje.

Među učiniocima nasilja prošle godine bilo je i 107 radnika MUP-a, što je manje nego u prethodnoj godini (kada ih je bilo 118, i još manje nego u 2019. kada ih je bilo 134).

Policija je u 2021. izdala 8.397 naređenja sa obe hitne mere, a što je za 367 mere manje u odnosu na 2020. godinu.

Kada je reč o merama privremenog udaljenja, u 2021. godini bilo ih je 8.704, što je za šest odsto manje u odnosu na iste mere izrečene u 2020. godini.

U 2021. izrečeno je i 19.672 policijskih mera zabrane privremenog približavanja i komunikacije sa žrtvom nasilja, što je sasvim slično broju iz prethodne godine.

Broj učinilaca koji su ponovili nasilje u 2021. godini je bio 8.227, što čini čak 42 odsto od broja izrečenih naređenja, a što je čak za 1.520 učinilaca više u odnosu na 2020. godinu.

Ovaj podataka bi takođe mogao da ukazuje na opasniji/rizičniji karakter događaja nasilja u porodici u 2021. godini (iako je policija procenila manje rizičnih događaja nego prethodnih godina), kao i na dosledan trend ponavljanja nasilja u porodici od strane istih učinilaca, što odgovara prirodi pojave (reč je o kontinuiranom i/ili cikličnom ponašanju, a ne o jednokratnom incidentu). Iz brojeva se ne može zaključiti šta je bila reakcija policije i tužilaštva na ponavljano nasilje – nove hitne mere ili neke druge mere zaštite žrtve ili krivični postupak za nasilje u porodici.

Osnovna javna tužilaštva u Srbiji u 2021. godini evidentiraju 45.471 razmatrani predmet nasilja u porodici.

To je manje nego prethodne godine, ali ni približno smanjenju koje je registrovano 2020. godine u odnosu na 2019. godinu, što govori o trendu smanjenja efikasnosti/efektivnosti rada Grupa za koordinaciju i saranju, odnosno o trendu „stabilizacije“ rada u vanrednim okolnostima.

Iz evidencija koje vodi MUP o polu (samo) za učinioce nasilja u porodici, u 2021. godini bilo je 16.994 učinilaca muškog pola i 3.187 učinilaca ženskog pola

Tokom prošle godine evidentirano je 553 lica u vezi sa krivičnim delom proganjanje, što je 75 lica više nego prethodne godine. Prijave su odbačene u odnosu na 86 lica, istrage i dokazne radnje obavljene su u odnosu na 422 lica, ali su optužni akti podneti (samo) prema 66 lica.

Kada je reč o krivičnom delu polno (seksualno) uznemiravanje, ukupni broj prijavljenih lica u 2021. godini bio je (svega) 254, što je za 53 prijave (lica) više nego u 2020. godini.

Odbačene su prijave za 34 lica, dok su istrage i dokazne radnje sprovedene u odnosu na 215 lica.

Ceo izveštaj možete pročitai ovde.

Izvor: Vebsajt Danas, J.D., 23.06.2022.
Naslov: Redakcija