RAZLIKE O POSLOVANJU PREDUZETNIKA I DRUŠTVA SA OGRANIČENOM ODGOVORNOŠĆU
Kada se odluče da pokrenu sopstveni biznis budući vlasnici preduzeća često se pitaju da li da postanu preduzetnici ili otvore društvo sa ograničenom odgovornošću (d.o.o.). Knjigovođe, ali i poreznici, smatraju da bi pre donošenja ovakve odluke trebalo razmisliti o svim prednostima i manama oba načina pravnog organizovanja.
Kao prednosti poslovanja u formi preduzetnika obično se navode manji porezi i lakši početak rada, dok je mana u odnosu na d.o.o. to što preduzetnik odgovara celokupnom imovinom, kako za privatne, tako i za poslovne obaveze.
S druge strane, mana preduzetnika je prednost onih koji rade u formi društva sa ograničenom odgovornošću – što vlasnik odgovara samo uplaćenim ili unetim kapitalom i preko toga ne postoji odgovornost. Takođe, ako biznismen planira da unapredi i razvija svoje poslovanje, prema rečima poreskih savetnika, bolje je da izabere formu d.o.o.
Ono što se može navesti kao nedostatak d.o.o. je obaveza plaćanja većeg poreza, kao i obavezno vođenje knjiga, u odnosu na preduzetnike koji mogu biti i paušalci i tu obavezu izbeći.
Preduzetnik plaća porez na prihod od samostalne delatnosti u visini od 10 odsto, dok d.o.o. plaća porez na dobit u visini od 15 procenata.
Većina lica se opredeljuje da poslovanje započne kao preduzetnik zato što je to mnogo jednostavnija forma organizovanja. Preduzetnik slobodno raspolaže novcem sa preduzetničkog računa i može ga podizati bez takozvanog “pravdanja gotovinskim računima”.
Međutim, u slučaju da preduzetnik posluje tako da ostvari mogućnosti razvijanja biznisa i pređe granicu za ulazak u PDV može, prema rečima advokata Nevene Petrović, da pređe u drugi oblik organizovanja.
“Postoji mogućnost prelaska preduzetnika u d.o.o. ali ne neposredno, već je to moguće ostvariti prvo gašenjem preduzetničke radnje, a zatim nastavljanjem obavljanja delatnosti u drugoj formi, odnosno kao d.o.o.”, navodi Petrović.
Razlozi zbog kojih se, prema njenom iskustvu, preduzetnici odlučuju da promene formu poslovanja jeste skaliranje biznisa, ulazak još jednog partnera ili više njih, jer d.o.o. ima takvu strukturu da može imati više vlasnika.
“Takođe, oni koji nisu vodili knjige, odnosno koji su bili paušalci, probijanjem limita od osam miliona dinara moraju da počnu da vode knjige, a ne mogu ni uzimati novac sa poslovnog računa bez pravdanja, ujedno dolaze u obavezu plaćanja poreza na dobit. Sve to su uglavnom razlozi zbog kojih se preduzetnici odlučuju da pređu u d.o.o.”, navodi Petrović.
Pošto preduzetnička radnja mora da se ugasi da bi se nastavilo poslovanje d.o.o će dobiti novi matični broj i novi PIB, a poreske prijave se moraju ponovo podneti.
“Važno je naglasiti da se pre otvaranja d.o.o. umesto preduzetničke radnje moraju namiriti sve obaveze preduzetnika, pa onda ponovo podneti prijava za registraciju u APR-u. Na taj način preduzetnik će biti ugašen, a novoosnovani d.o.o. će nastaviti da obavlja delatnost kao naslednik preuzimajući na osnovu rešenja APR-a sve dosadašnje poslove”, objašnjava advokat Nevena Petrović.
Ona dodaje da kada jednom preduzetnik ugasi svoju firmu i počne da radi kao d.o.o. neće moći ponovo da se vrati u preduzetnike.
“Praktično je moguće ugasiti d.o.o. i ponovo otvoriti preduzeće kao preduzetnik, ali u tom slučaju neće biti nastavljen kontinuitet”, naglašava advokat.
Procedura registracije jednočlanog d.o.o:
- Posedovanje kvalifikovanog elektronskog sertifikata
- Registracija u Agenciji za privredne registre (APR)
- Otvaranje tekućeg računa
- Upis u evidenciju stvarnih vlasnika kod APR-a
- Prijava Poreskoj upravi
Kompanija Paragraf Lex ne preuzima odgovornost za tačnost i istinitost informacija prenetih iz spoljnih sadržaja odnosno drugih izvora, kao i za štetu koja eventualno iz toga, proistekne. Sve informacije objavljene u sekciji "Vesti" su namenjene u svrhu opšteg informisanja.
Naslov: Redakcija