FRIDOM HAUS: Dodatno snižena ocena demokratije u Srbiji
Srbija je treću godinu za redom svrstana u kategoriju "hibridnih režima", a kvalitet srpske demokratije još je niže ocenjen od prošle godine, navodi se u novom izveštaju Fridom hausa.
Niže ocene u odnosu na 2020. godinu Srbija je dobila u tri oblasti: nezavisnost medija, borba protiv korupcije i atmosfere u kojoj radi civilno društvo.
Kvalitet demokratije u Srbiji, koji se prema izveštaju Fridom hausa meri od 1 do 7, ove godine ocenjen je sa 3,79, što je još niže u odnosu na prethodnu godinu, kada je srpska demokratija dobila najnižu ocenu do tada (3,89).
Rejting nezavisnih medija (godinama jedna od najlošije ocenjenih oblasti) dodatno je opala sa 3,25 na 3,00 zbog kontinuiranog i sve većeg pritiska vlade na nezavisne medije i novinare, kao i sve većeg "zarobljavanja medija preko državnog Telekoma", piše u Izveštaju.
"Kupovinom državne Pošte NET, bez tendera, Telekom je povećao svoj uticaj na kablovskom tržištu, osnivajući kanal Euronews Srbija, a takođe je "kontroverzno pokušao da sklopi komercijalno sumnjive poslove kako bi ugrozio Junajted grupu kao glavnog konkurenta i vlasnika jedina dva kritička televizijska kanala u zemlji N1 i Nova", piše i u Izveštaju.
Uprkos usvajanju Medijske strategije i Akcionog plana za njegovo sprovođenje, "nivo nepoverenja između medijskih radnika i vlasti nije se smanjio".
Kada je u pitanju borba protiv korupcije, sa prošlogodišnjih 3,50 ocena je opala na 3,25 zbog "niza skandala koji ukazuju na veze između državnih struktura i funkcionera vladajuće partije, sa jedne strane i organizovanog kriminala sa druge".
Atmosfera u kojoj deluje civilno društvo dobila je ocenu 5,25 što je pad sa prošlogodišnjih 5,50. Manja ocena rezultat je "zastrašivanja organizacija civilnog društva od strane vladinih zvaničnika i provladinih medija, kao i nasilja nad mirnim demonstrantima".
Civilno društvo delovalo je u "neprijateljskoj atmosferi uz česte kampanje kleveta od strane predstavnika vladajućih partija i provladinih medija, ali i pod institucionalnim pritiscima", piše u Izveštaju.
Ekološki protesti bili su "najistaknutiji oblik građanskih demonstracija u 2021. godini", jer je nekoliko aktivističkih organizacija i političkih partija skrenulo pažnju na različita pitanja, od zagađenja vazduha i izgrade mini-hidroelektrana do najavljene izgradnju rudnika litijuma, piše u izveštaju.
U izveštaju piše da, iako nije bilo većih sukoba policije i građana, na demonstracijama su korišćeni drugi oblici nasilja i zastrašivanja.
Posebno se navodi slučaj protesta u Šapcu kada su demonstrante napali naoružani nasilnici koji su buldožerom pokušavali da pregaze masu, a policija je zastrašivala građane, aktiviste i novinare da ih odvrati od učešća na protestima.
Kompanija Paragraf Lex ne preuzima odgovornost za tačnost i istinitost informacija prenetih iz spoljnih sadržaja odnosno drugih izvora, kao i za štetu koja eventualno iz toga, proistekne. Sve informacije objavljene u sekciji "Vesti" su namenjene u svrhu opšteg informisanja.
Naslov: Redakcija