ZAKON O DIGITALNOJ IMOVINI: Problematično određivanje osnovica za porez i doprinose na zaradu u digitalnom novcu
Zakon o digitalnoj imovini ("Sl. glasnik RS", br. 153/2020) kaže da kriptovaluta nije novac, jer nema odlike novca, ali je fizička i pravna lica mogu prihvatiti kao sredstvo razmene i može se kupovati, prodavati, razmenjivati, prenositi i čuvati elektronski. To znači da se i zarada zaposlenom može isplatiti u kriptovalutama.
Ova pojava nije retkost u svetu, ali u Srbiji predstavlja novitet i nepoznanicu. Pre svega, treba definisati visinu zarade. U tom smislu postavlja se pitanje da li ona može biti isplaćena u obliku kriptovalute?
Poreska savetnica Zvezdana Pisarević kaže da nema smetnji da firma svojim zaposlenima isplaćuje zaradu u kriptovalutama ako se zaposleni slože sa tim, ali je neophodno, bez obzira na to, prilikom zasnivanja radnog odnosa ugovoriti bruto zaradu u dinarima kao zakonskom sredstvu plaćanja, a shodno odredbama Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje).
Pošto je reč o zaradi koja se isplaćuje digitalnom imovinom, pitanje je kada ona postaje “oporeziva”.
Pisarević objašnjava da je, s obzirom na to da kriptovalute menjaju svoju vrednost iz sekunde u sekundu, veoma teško odrediti koja je to dinarska protivvrednost zarade isplaćene u kriptovalutama, a koja je osnovica za obračun poreza i doprinosa.
“S druge strane, ugovorena bruto zarada je osnov za obračun ukupne zarade. Poslodavac je u obavezi da obračuna i isplati topli obrok, regres i minuli rad, a ako zaradu isplaćuje u dogovorenom iznosu određene kriptovalute tada se javlja dodatni problem oko iskazivanja dinarske protivvrednosti i svih elemenata zarade na isplatnom listiću, što je zakonska obaveza svakog poslodavca”, ističe Pisarević.
Ona kaže da ako je zarada dogovorena u fiksnom iznosu kriptovalute, a konkretna kriptovaluta izgubi na vrednosti, poslodavac može da bude u problemu jer se ugovorena bruto zarada mora isplatiti onako kako je navedeno.
“Svako umanjenje zarade mora biti dokumentovano kadrovskim rešenjem, a pad vrednosti kriptovalute kao osnov umanjenja zarade nije razlog koji uvažava Zakon o radu”, navodi poreska savetnica.
Da bi se isplatila zarada potrebno je podneti poresku prijavu PPP PD i prilikom isplate zarade uz šifru plaćanja 240 ili 140 potrebno je upisati BOP - broj koji se dobija predavanjem poreske prijave. U slučaju isplate zarade u kriptovalutama obračunska služba će podneti poresku prijavu i platiti fiskalne obaveze sa pozivom na BOP, ali prilikom prenosa zarade u vidu kriptovaluta ne postoji mogućnost upisa BOP.
“Ovo ne mora da bude problem, ali ako zaposleni jednog momenta bude hteo da podigne kredit imaće problem dokazivanja kolika mu je zarada i teško da će moći da uzme zajam. Na osnovu toga možemo zaključiti da je teoretski gledano moguće isplaćivati zaradu u kriptovalutama, ali to sa sobom vuče čitav niz problema, od obračuna zarade do isplate”, navodi poreska savetnica Zvezdana Pisarević.
Izvor: Vebsajt Biznis, Ljiljana Begović, 25.04.2022.Naslov: Redakcija