ZAKON O DIGITALNOJ IMOVINI: Ko zaradi na kriptovalutama plaća kapitalnu dobit od 15 odsto. Porez se plaća i na nasleđen i na poklonjen bitkoin
Najveća svetska kriptovaluta, bitkoin, pala je pre nekoliko dana ispod 40.000 dolara prvi put u poslednjih 14 nedelja. Međutim i pored najnovijeg pada, bitkoin je još u plusu za više od 40 procenata od početka godine do danas, dok je u poslednjih 12 meseci u dobitku od 320 odsto, podaci su sa svetskih kriptoberzi. Ukratko, ova nova tehnologija donosi zaradu onima koji se time bave, a procenjuje se da to u Srbiji čini nekoliko kompanija i desetak hiljada pojedinaca.
Ova materija bliže je uređena Zakonom o digitalnoj imovini ("Sl. glasnik RS", br. 153/2020) koji je donet i stupio na snagu krajem prošle godine, mada su je i ranije parcijalno uređivali drugi propisi poput onih o sprečavanju pranja novca. Primena zakona počinje krajem juna, ali izmene nekih drugih koji se tiču korisnika kriptovaluta poput poreskih i o nasleđivanju važe otkako je Zakon o digitalnoj imovini stupio na snagu.
Prema izmenama Zakona o porezu na dohodak građana zarada ostvarena trgovinom kritpovalutama smatra se kapitalnom dobiti i zato se oporezuje poreskom stopom od 15 odsto. Prijava dobiti Poreskoj upravi je obaveza samog poreskog obveznika. Predviđeni su i slučajevi da ovaj porez ne mora da se plati, pravnički rečeno poreska oslobođenja, a to je kada neko novac koji je zaradio prodajom digitalne imovine u roku od 90 dana od dana prodaje uloži u osnovni kapital nekog privrednog društva ili investicionog fonda u Srbiji. Tada može da računa da će biti oslobođen polovine poreza na kapitalni dobitak, kao i da će mu država vratiti drugu polovinu koju je platio.
Takođe, izmenama Zakona o porezu na imovinu uvodi se oporezivanje u slučaju da digitalna imovina bude nasleđena ili dobijena na poklon. Ta stopa iznosi 1,5 i 2,5 odsto, a koja će biti primenjena zavisi od toga da li su ostavilac ili poklonodavac u bližem ili daljem srodstvu, odnosno naslednom redu.
Digitalna imovina koja se naziva i "kriptoimovina" ili "virtualna", u zakonu je definisana kao "digitalni zapis vrednosti koji se može digitalno kupovati, prodavati, razmenjivati ili prenositi i koji se može koristiti kao sredstvo razmene ili u svrhu ulaganja". Najpoznatiji primer digitalne imovine u svetu je bitkoin, a najčešća tehnologija kojom se digitalna imovina stvara je blokčejn tehnologija.
Interesantno je da se u pomenutom zakonu navodi da ni država, ni Narodna banka Srbije, ni komisija predviđena zakonom kao nadzorni organ i drugi organi javne vlasti ne garantuju za vrednost digitalne imovine i ne snose odgovornost za bilo koju eventualnu štetu i gubitke koji nastanu u vezi sa obavljanjem transakcija s digitalnom imovinom. Ona nema pravni status novca ili valute, ali je fizička ili pravna lica prihvataju kao sredstvo razmene i može se kupovati, prodavati, razmenjivati, prenositi i čuvati elektronski.
Predviđeno je i da su pružaoci usluga koji su u vezi sa digitalnom imovinom dužni da pre uspostavljanja poslovnog odnosa s korisnikom digitalne imovine ili obavljanja transakcije s digitalnom imovinom tog korisnika obaveste o rizicima obavljanja transakcija. Uključujući rizik od delimičnog ili potpunog gubitka novčanih sredstava, kao i o tome da se na transakcije s digitalnom imovinom ne primenjuju propisi kojima se uređuje osiguranje depozita ili zaštita investitora, kao ni propisi kojima se uređuje zaštita korisnika finansijskih usluga.
To, drugim rečima, znači da je oblast digitalne imovine sfera u kojoj korisnici moraju da budu svesni visokih rizika koji prate ta ulaganja i mogućnosti da uopšte neće moći da povrate svoja ulaganja, kao i da u tom slučaju ne mogu da zahtevaju odgovornost od države i njenih institucija (kao kod osiguranja depozita kod banaka ili zaštite investitora na tržištu kapitala).
Korisnici usluga digitalne imovine nemaju pravo ni na zaštitu prava u posebnom postupku koji se vodi radi zaštite korisnika finansijskih usluga, već raspolažu u krajnjoj liniji sudskom zaštitom ako smatraju da su im prava povređena, navedeno je u obrazloženju predloga zakona.
Tržišna kapitalizacija svih kriptovaluta u prvoj polovini novembra 2020. iznosila je više od 450 milijardi američkih dolara i bila je skoro duplo veća od tržišne kapitalizacije u 2019. Poređenja radi, do 2016. godine ukupna tržišna kapitalizacija bila je ispod 18 milijardi američkih dolara.
Izvor: Vebsajt Politika, Jovana Rabrenović, 25.05.2021.Naslov: Redakcija