ZAKON O UTVRĐIVANJU POREKLA IMOVINE I POSEBNOM POREZU: Poreska uprava počela sa proverom imovine sumnjivih građana. Među njima je najviše fizičkih lica, mada ima i preduzeća
Poreska uprava počela je da češlja i istražuje imovinu prvih 1.000 sumnjivih građana. Među njima je najviše privatnih lica, mada ima i preduzeća, a prvi nalazi pokazuju da nisu retki slučajevi koji su prema zvaničnim podacima zarađivali po 500 evra mesečno, a s druge strane imali nekretnine i imovinu vrednu i po nekoliko miliona evra.
Trenutno se obrađuju podaci za više od hiljadu ljudi. Reč je o licima kod kojih su upoređivani mnogi podaci, poput plaćenog poreza, prijavljenih prihoda, imovine i još mnogo toga, i kod kojih smo na kraju otkrili veliku razliku između onoga koliko zvanično zarađuju i šta poseduju s druge strane.
Zakon o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu ("Sl. glasnik RS", br. 18/2020 i 18/2021), koji je najavljivan godinama unazad, primenjuje se od 12. marta. Njegovoj proveri podležu svi koji su u roku od tri godine stekli imovinu koja je za 150.000 evra veća od prihoda koje su stekli u isto vreme. Načina na koji će biti proveravani praktično je čitav niz, a osnov je provera imovine, njene vrednosti i poreklo.
Poreski inspektori "češljaće" i bilanse firmi, zatim računovodstvene izveštaje, ali i stanje računa u bankama i druge evidencije i baze. Prilikom provere koristiće i podatke poslovnih banaka, Narodne banke Srbije, Poreske uprave, MUP-a, ali i Uprave za sprečavanje pranja novca, Agencije za sprečavanje korupcije, Republičkog geodetskog zavoda, Agencije za privredne registre, Centralnog registra i svih ostalih resornih institucija. Predmet kontrole biće čak i ponašanje "sumnjivih" na društvenim mrežama, pa bilo to da se hvale skupocenim satovima, limuzinama ili putovanjima.
Kada odeljenje za rizike utvrdi nesrazmeru između imovine i prihoda, to fizičko lice ide u prethodni postupak. Odeljenje za prethodni postupak ima zadatak da se pisanim ili elektronskim putem obrati svim onima koji raspolažu podacima koje nisu mogli da preuzmu.
Poreska uprava trenutno ima 20 specijalizovanih službenika za primenu Zakona o poreklu imovine, a zaposlila je i oko 30 poreskih inspektora. Plan je kako saznajemo angažovanje još većeg broja lica koji bi radili na utvrđivanju porekla imovine.
Zakon se odnosi jednako na sve građane. Dakle, ne samo na političare i estradu i na državne službenike, već i na ostale građane koji kojih se utvrdi nesrazmera između prijavljenih prihoda i uvećanja imovine.
Novi zakon predviđa da su i svi koji imaju račun u inostranstvu, a rezidenti su Srbije, dužni da prijave i taj prihod.
Zakon predviđa da se poreskom stopom od čak 75 odsto oporezuje nezakonito stečena imovina. Takođe, ako se u postupku provere imovine ukažu osnovi sumnje da je izvršeno krivično delo, jedinica Poreske uprave o tome obaveštava policiju, Poresku policiju i javno tužilaštvo.
Praktično, zakon predviđa da ko ne bude mogao da dokaže da je na zakonit način stekao imovinu, ostaće bez tri četvrtine njene vrednosti, a ako sud utvrdi da je imovina stečena krivičnim delom, mogao bi da mu bude oduzeta celokupna nezakonito stečena imovina.
Izvor: Vebsajt Blic, S. Lakić, 27.05.2021.Naslov: Redakcija