ZAKON O PRESAĐIVANJU LJUDSKIH ORGANA: Izmene i dopune Zakona i dalje na čekanju

Neophodno je da Srbija u ovoj godini reši pitanje Zakona o presađivanju ljudskih organa, kao i da program transplantacije dobije nacionalni prioritet, kako bi pacijenti na listi čekanja mogli da dočekaju svoju šansu za novi život, rečeno je na panel-diskusiji “Transplantacija organa u Srbiji: zašto su na čekanju zakon i životi više od 2.000 ljudi?”, koju je organizovalo Udruženje “Donorstvo je herojstvo”. Kako je naglašeno, Zakon o presađivanju ljudskih organa je pune tri godine na čekanju ("Sl. glasnik RS", br. 57/2018 i 111/2021 - odluka US), s obzirom na to da je Ustavni sud u maju 2021. proglasio neustavnim član 23, koji se odnosio na uslove za darivanje ljudskih organa umrlog lica. Vlada Republike Srbije je u maju 2023. godine utvrdila Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o presađivanju ljudskih organa i prosledila ga Narodnoj skupštini na usvajanje. Uprkos urgentnosti teme koju zakon zastupa, pomenuti predlog i izmene i dopune zakona nisu došle na dnevni red, dok je skupštinski saziv u novembru 2023. raspušten, te će biti potrebno da zakon o izmenama i dopunama ponovo prođe kompletnu proceduru. Za to vreme Srbija je na začelju po broju urađenih kadaveričnih (sa preminulog donora) transplantacija, za prvih pet meseci ove godine samo dva pacijenta sa liste su transplantirana.

Iz udruženja su podsetili da su u prethodne tri godine ukazivali na probleme kroz različite aktivnosti – pokrenuta je peticija za koordinisan pristup transplantacijama, koju je podržalo više od 13.000 građana, upućivano je otvoreno pismo od strane više udruženja pacijenata iz naše zemlje i regiona predsedniku Aleksandru Vučiću, tadašnjoj premijerki Ani Brnabić, kao i ministru zdravlja dr Zlatiboru Lončaru.

Dr Aleksandra Vlačić, direktorka Uprave za biomedicinu Ministarstva zdravlja, istakla je da je po stupanju novog zakona na snagu predviđeno donošenje Pravilnika o registru lica koja ne žele da daruju svoje organe, odnosno tkiva. Osobe koje ne žele da budu davaoci organa/donori izjavu mogu dati kod svog izabranog lekara u pisanoj formi ili kod ovlašćenog državnog službenika u Upravi za biomedicinu. Najveće prepreke koje onemogućavaju veći broj kadaveričnih transplantacija u našoj zemlji su nedovoljno razvijena svest o značaju darivanja i transplantacije organa.

Mirjana Kecman, pomoćnica poverenice za zaštitu ravnopravnost, podsetila je da je poverenica za zaštitu ravnopravnosti još 2022, a zatim i 2023. godine, nakon odluke Ustavnog suda, ukazala na neophodnost što hitnijih izmena i dopuna zakona kako bi se uspostavio potpuni pravni okvir i uredila transplantacija organa i tkiva sa umrlih osoba.

Vladica Ilić, menadžer Pravnog tima Beogradskog centra za ljudska prava, objasnio je da je u odlukama Ustavnog suda naglašeno da zakonska pretpostavka saglasnosti za darivanje nije suprotna Ustavu, ali da je potrebno preciznije i jasnije urediti pojedine delove postupka darivanja.

Srbija bi trebalo da, kao i sve zemlje u okruženju, ratifikuje Dodatni protokol uz Konvenciju o ljudskim pravima i biomedicini koji se bavi pitanjem presađivanja ljudskih organa i koji govori o tome da bi volja umrlog lica o (ne)darivanju njegovih/njenih organa uvek trebalo da bude ispoštovana. Zbog toga bi najcelishodnije rešenje – koje je u skladu sa Ustavom Srbije i pomenutim protokolom – moglo biti da se građanima ostavi mogućnost da se bilo pozitivno bilo negativno izjašnjavaju o tome da li žele da budu darivaoci organa u slučaju moždane smrti.

Pored problema sa zakonom hroničan problem je i koordinisan pristupom transplantacionog sistema, s obzirom na to da je od početka godine bilo svega 11 potencijalnih donora. Poređenja radi, u susednoj Hrvatskoj koja ima približno isti broj stanovnika kao i naša zemlja bilo više od 50 donora za isti vremenski period. Ivana Jović, predsednica Udruženja “Donorstvo je herojstvo”, navela je da se ovo udruženje kontinuirano bori da se što pre reši pitanje zakona, kao i da se isti po donošenju primenjuje, uz poštovanje volje pojedinaca pre svega.

– U potpunosti podržavamo ideju da registar postoji u oba slučaja, bilo da se građani pozitivno bilo negativno izjašnjavaju o tome da li bi u slučaju moždane smrti bili potencijalni donori organa. Ujedno, potrebno je da prijavljivanje u oba registra bude jednostavno i lako dostupno za sve. Nadamo se da ćemo ovim panelom dati svoj doprinos Ministarstvu zdravlja u rešavanju zakonske regulative, ali i da ćemo im kroz buduće aktivnosti biti podrška da program transplantacije organa dobije nacionalni prioritet – zaključila je Jovićeva.

Izvor: Vebsajt Politika, Danijela Davidov-Kesar, 24.05.2024.
Naslov: Redakcija