ZAKON O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O VODAMA: Pokrenuta peticija za raspisivanje referenduma o neustavnim i nezakonitim izmena Zakona
Sporni Zakon o izmenama i dopunama Zakona o vodama, koji je prošle nedelje digao ekološke organizacije i javnost na noge, nije dobio potpis predsednika Republike Srbije. On je u petak Narodnoj skupštini vratio Zakon na ponovno odlučivanje, jer nije usklađen sa ustavnopravnim poretkom naše zemlje.
Kada je nedavno nova verzija Zakona o vodama, koja predviđa da se vodno zemljište daje u zakup direktnom pogodbom, glatko prošla Narodnu skupštinu i dobila potvrdu poslanika, nevladine ekološke organizacije i aktivisti zatražili su da predsednik Srbije ne potpiše izmene Zakona o vodama. Da bi izglasane izmene bile važeće, po Ustavu Srbije, predsednik mora da stavi svoj potpis na njih.
Ekološka udruženja su se pobunila jer bi, kako kažu, Zakon o vodama imao katastrofalne posledice, podrazumevao bi zakup vodnog zemljišta po principu "neposredne pogodbe", koja isključuje proceduru javnih konkursa. Odnosio bi se i na slučajeve postavljanja plutajućih objekata - splavova, i u slučaju korišćenja rečnih nanosa - odnosno, eksploatacije šljunka koji se koristi kao građevinski materijal. Kritike ističu i da se njime eliminiše princip transparentnosti, konkurentnosti i tržišta.
Predsednik je pre nedelju dana obećao da će novi propis pročitati i potpisati ga jedino ako je u skladu sa Ustavom, da je posao države da radi na zelenoj agendi ozbiljno i odgovorno. Zakon je od petka ponovo u Skupštini, ali udruženja za zaštitu prirode strahuju da to ipak nije spasonosno rešenje.
- Poslanici mogu ponovo da izglasaju isti zakon, a tad on prema Ustavu počinje da važi i nije mu potreban potpis - kaže Jovan Rajić, osnivač Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI). - Pokrenuli smo sa Svetskom organizacijom za prirodu peticiju za raspisivanje referenduma o neustavnim i nezakonitim izmena Zakona o vodama. I pozivamo sve građane Srbije da je svojim potpisima podrže. Već smo sakupili 70.000 potpisa kojim tražimo da se Zakon stavi na javnu raspravu, da o izmenama mogu sud da daju stručnjaci.
Prema Rajićevim rečima, nema dileme da je ovaj zakon u interesu Beograda koji ga je predložio, vlasnika splavova i firmi koje eksploatišu šljunak.
- Iako iz Grada izjavljuju da su ovim zakonom hteli da reše haos na rekama, on je zapravo prilagođen gradskoj odluci o splavovima. Smatramo da je neophodno da se haos sredi, ali ustavno, i da se ispoštuju sve procedure - kaže Rajić. - Zakon je neustavan, jer se pre svega ne slaže sa Zakonom o javnoj svojini ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 88/2013, 105/2014, 104/2016 - dr. zakon, 108/2016, 113/2017, 95/2018 i 153/2020).
Izvor: Vebsajt Novosti, B. Caranović, 23.07.2021.Naslov: Redakcija