NEOPHODNE IZMENE SETA ZAKONA ZA UNAPREĐENJE POLOŽAJA ŽRTAVA KRIVIČNIH DELA

Predstoje promene u više zakona kako bi se unele odredbe kojima će se unaprediti položaj žrtava krivičnih dela da što bezbolnije prođu kroz sudski postupak i ostvare svoja prava, rečeno je na regionalnoj konferenciji u kojoj su učestvovali predstavnici iz vrha pravosuđa Srbije kao i stručnjaci sa područja bivše Jugoslavije.

Predsednica Vrhovnog kasacionog suda Jasmina Vasović konstatovala je da je u sudskim postupcima uglavnom pažnja usmerena na počinioca krivičnog dela i kažnjavanje, dok “oštećeni imaju nekako sporednu ulogu uprkos zakonom garantovanim pravima”.

“Primetno je da su žrtve zločina, pored svega šta ih muči, veoma često izložene dodatnom stresu izazvanom neprofesionalnim odnosom novinara ili radoznale javnosti”, rekla je Vasovićeva.

Ona je navela da to “nekad ume da traje veoma dugo, svedoci smo svi svega toga”. Ona je pozvala učesnike konferencije da na taj problem obrate pažnju i ako može nađu “instrumenti” kako bi se žrtve zločina zaštitile od toga.

Govoreći o pravima žrtva, ona je istakla da su izvršene brojne izmene zakona ali da je pre svega važno da one ne budu mrtvo slovo na papiru.

Pomoćnik ministra pravde Branislav Stojanović je najavio izmene Krivičnog zakonika i Zakona o krivičnom postupku zbog čega su pre nekoliko meseci formirane radne grupe.

Zamenik Republičkog javnog tužioca Jasmina Kiurski je ukazala da su potrebne izmene procesnog zakonodavstva ocenivši da su prava okrivljenog detaljno navedena “što se za oštećene krivičnim delima ne može reći”.

Ona je naglasila da je velika važnost postojećih službi za pomoć žrtvama, formiranih u pravosudnom sistemu, koje im omogućavaju da dođu do potrebnih informacija i podrške kako bi lakše učestvovale u postupku i ostvarile svoja prava.

Sekretar Upravnog odbora Advokatske komore Srbije Biljana Bjeletić je ukazala, govoreći o potrebnim izmenama zakona, da je položaj žrtve devastiran postojećom odredbom po kojoj žrtva može da preuzme krivično gonjenje tek po potvrđivanju optužnice.

Prema njenim rečima, moglo bi se razmisliti o uvođenju mogućnosti da preuzme krivično gonjenje u fazi istrage.

Ona je naglasila da poboljšanje položaja žrtva krivičnog dela ne sme da ide u pravcu smanjenja prava odbrane

Zamenica šefa misije Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) u Srbiji Sara Gruen je istakla da su žrtve najosetljiviji učesnici sudskog postupka jer su “u stanju emocionalne i fizičke patnje” i da im je neophodno pomoći pre, tokom postupka, ali i kasnije kako bi se što lakše oporavile.

Ona je navela da je OEBS tu da, kao i do sada, pomogne Srbiji da i u ovoj oblasti podigne svoje kapacitete.

Šef I sektora operacija Delegacije Evropske unije u Srbiji Leoneta Pajer je podsetila da je, kao najvažnija za ovu oblast, doneta 2012. godine evropska Direktiva kojom se uspostavljaju minimalni standardi o pravima, podršci i zaštiti žrtva kriminala.

Izvor: Vebsajt Politika, 22.10.2021.
Naslov: Redakcija