ZAKON O UTVRĐIVANJU POREKLA IMOVINE I POSEBNOM POREZU: Agencije koje ne dostave podatke o platežnim turistima biće kažnjene
Vest da Poreska uprava traži od turističkih agencija da dostavljaju podatke klijenata koji su godišnje za odmor potrošili 5.000 evra naišla je poslednjih dana na čuđenje javnosti. Ne toliko zbog činjenice da poreznici rade svoj posao, već zbog načina na koji su u ovom slučaju postupili. Većina onih koji ostavljaju komentare na sajtu “Politike” ili javno komentarišu, kažu da ima mnogo platežnijih klijenata od turista, ali ne znaju da li ih iko kontroliše. Tu se pre svega misli na najskuplje nekretnine koje se najbrže prodaju i to za gotovinu koja je mnogo veća od 5.000 evra.
Upitani da li su utvrdili poreklo novca za 84 odsto stanova plaćenih u kešu samo u periodu januar-maj 2020. u Poreskoj upravi odgovaraju da su upoznati i svesni činjenice da promet nepokretnosti gotovim novcem nosi daleko veći rizik po poštovanje Zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu ("Sl. glasnik RS", br. 18/2020 i 18/2021).
- U tom smislu poreznici su obradili više od 600.000 rešenja o utvrđenom porezu na prenos apsolutnih prava. Iz tih rešenja su pregledali podatke o kupcima koji su imali promet nepokretnosti veći od 150.000 evra, a pri tom su dobijali male ili nikakve prihode, bez obzira na to da li je promet nepokretnosti plaćen u gotovini ili preko računa - objašnjavaju u upravi.
Upitani da li je u redu da je svako ko ima ovaj novac problematičan ili da se smatra bogatim, poreznici kažu da ako je neko potrošio 5.000 evra na kupovinu turističkih aranžmana ne znači da je “sumnjiv”, kako “Politika” navodi.
- Naprotiv, namera Poreske uprave bila je da za grupu obveznika fizičkih lica kod kojih je prethodno utvrđena nesrazmera izmenu uvećanja imovine i prijavljenih prihoda, utvrdi i izdatke za privatne potrebe i te podatke pridruži onima o ukupnoj vrednosti imovine kojom te osobe raspolažu - napominju u upravi.
Poreska uprava je u cilju obavljanja potrebnih aktivnosti propisanih zakonom tražila i dobila sve relevantne podatke od navedenih državnih organa. Uprava nema informacije o tome da ti državni organi i organizacije raspolažu podacima o korisnicima turističkih aranžmana.
Zakonom o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu, koji je u primeni od 12. marta 2021. godine, uređuju se uslovi, način i postupak pod kojima se utvrđuje imovina i njeno povećanje i poseban porez na uvećanje imovine za koju fizičko lice ne može da dokaže da je stečena na zakonit način, kao i organi nadležni za sprovođenje ovog zakona. U skladu sa članom 7. pomenutog zakona, definisana je obaveza dostavljanja dokumenata Poreskoj upravi.
U tom smislu, traženje podataka spada u redovne aktivnosti uprave, koja preduzima prikupljanje dokaza koji su neophodni kako bi uprava bila u situaciji da obavlja poslove iz nadležnosti propisanih zakonom. Podacima o izvršenim prometima nepokretnosti na teritoriji Republike Srbije Poreska uprava raspolaže, i koristi ih i u postupku utvrđivanja porekla imovine.
Ukoliko turističke organizacije u navedenom periodu odbiju da dostave upravi podatke, čine prekršaj, kažnjiv prema članu 179 Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Sl. glasnik RS", br. 80/2002, 84/2002 - ispr., 23/2003 - ispr., 70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005 - dr. zakon, 62/2006 - dr. zakon, 63/2006 - ispr. dr. zakona, 61/2007, 20/2009, 72/2009 - dr. zakon, 53/2010, 101/2011, 2/2012 - ispr., 93/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014, 105/2014, 91/2015 - autentično tumačenje, 112/2015, 15/2016, 108/2016, 30/2018, 95/2018, 86/2019, 144/2020 i 96/2021).
Izvor: Vebsajt Politika, Jasna Petrović-Stojanović, 22.10.2021.Naslov: Redakcija