Zastava Bosne i Hercegovine

ZAKON O FINANSIJSKOM LIZINGU: Iako je 2011. godine omogućeno finansiranje nepokretnosti putem lizinga, ova vrsta finansiranja stambenih objekata nije zaživela na našem tržištu. Kod ovog modela kupovine problematičan period otplate i pitanje vlasništva


Finansijski lizing nepokretnosti koji je uveden 2011. godine Zakonom o finansijskom lizingu ("Sl. glasnik RS", br. 55/2003, 61/2005, 31/2011 i 99/2011 - dr. zakoni), po svemu sudeći ni nakon deset godina nije profunkcionisao u praksi.

Iako je dugo najavljivan kao nova mogućnost za one koji do stana ne mogu da dođu uz pomoć stambenih kredita, izgleda da je kupovina nekretnina na lizing i dalje nepoznanica za većinu građana.

Čini se da su u ovom slučaju lizing kuće prednost dale privredi, dok stanovništvo i dalje kao vid finansiranja bira kredite poslovnih banaka.

Kako su potvrdili agenti koji se bave prodajom nekretnina, većina građana nije upoznata sa ovim načinom kupovine. Skoro svi agenti rekli su da na ovaj način nisu posredovali ni u jednoj kupoprodaji stana.

Predsednik Izvršnog odbora S-Leasing-a Bojan Vračević istakao je da, iako je izmenama i dopunama Zakona o finansijskom lizingu 2011. godine omogućeno finansiranje nepokretnosti putem lizinga, ova vrsta finansiranja stambenih objekata nije zaživela na našem tržištu.

“Lizing je, pre svega, usmeren na finansiranje pokretnosti i koriste ga mahom pravna lica, koja čine 90 odsto ukupnog broja korisnika ove usluge. Mašine, automobili ili kamioni sami sebe otplaćuju tokom rada, odnosno upotrebe i njihova namena je da se uglavnom koriste kao osnovna sredstva”, rekao je Vračević.

Na pitanje u čemu je osnovna razlika između kupovine nekretnine na lizing i kupovine uz pomoć kredita poslovnih banaka, predsednik Izvršnog odbora S-Leasing-a objašnjava da je ključna razlika u vlasništvu. Naime, za razliku od kupovine na kredit, kada kupac odmah stiče vlasništvo nad kupljenom nekretninom, u slučaju lizinga suštinski vlasnik je lizing kuća, sve do otplate poslednje rate.

Period otplate nekretnine od najviše 10 godina je takođe ograničavajuća okolnost za fizičko lice. Još jedna ključna razlika između kupovine kuće ili stana na kredit, u odnosu na onu na lizing, je u tome što nosilac kredita odmah nakon kupovine postaje i vlasnik predmetne nekretnine, dok je u slučaju lizinga vlasnik lizing kuća. Takođe, razlikuju se i poreski tretmani, ističe Vračević.

Savet stranih investitora (FIC) u ovogodišnjem izdanju Bele knjige ocenjuje da bi postojeći zakon trebalo uskladiti sa važećim propisima u oblasti nepokretnosti, posebno u delu koji se odnosi na mogućnost upisa zabeležbe postojanja lizinga kod registra nepokretnosti, što je potrebno da bude decidno propisano Zakonom o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova ("Sl. glasnik RS", br. 41/2018, 95/2018, 31/2019 i 15/2020). Takođe, kroz razradu poreskih propisa država bi trebalo da stvori povoljnu klimu za primenu instituta lizinga nekretnina.

Kompanija Paragraf Lex ne preuzima odgovornost za tačnost i istinitost informacija prenetih iz spoljnih sadržaja odnosno drugih izvora, kao i za štetu koja eventualno iz toga, proistekne. Sve informacije objavljene u sekciji "Vesti" su namenjene u svrhu opšteg informisanja.

Izvor: Vebsajt Biznis, Marija Jovanović, 22.12.2021.
Naslov: Redakcija