PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA ZAKONA O PRIVREDNIM DRUŠTVIMA - Tekst propisa

Član 1.

U Zakonu o privrednim društvima (“Službeni glasnik RS”, br. 36/11, 99/11, 83/14 - dr. zakon, 5/15, 44/18, 95/18, 91/19 i 109/21), DEO SEDMI A i čl. 514a - 514m, menjaju se i glase:

“DEO SEDMI A

PREKOGRANIČNO PRIPAJANJE I SPAJANJE PRIVREDNIH DRUŠTAVA

1. Pojam i osnovne odredbe

Prekogranično pripajanje

Član 514a

Prekogranično pripajanje u smislu ovog zakona je pripajanje u kome učestvuju najmanje dva društva, od kojih je najmanje jedno, društvo iz člana 139. ili člana 245. ovog zakona registrovano na teritoriji Republike Srbije i najmanje jedno društvo kapitala registrovano na teritoriji druge države članice Evropske unije ili države potpisnice Ugovora o evropskom ekonomskom prostoru (u daljem tekstu: države članice).

Jedno ili više društava iz stava 1. ovog člana pripajaju se drugom društvu prenošenjem na to društvo celokupne imovine i obaveza, čime društvo koje se pripaja prestaje da postoji bez sprovođenja postupka likvidacije.

Prekogranično spajanje

Član 514b

Prekogranično spajanje u smislu ovog zakona je ono spajanje u kome učestvuju najmanje dva društva, od kojih je najmanje jedno, društvo iz člana 139. ili člana 245. ovog zakona registrovano na teritoriji Republike Srbije i najmanje jedno društvo kapitala registrovano na teritoriji druge države članice.

Dva ili više društava iz stava 1. ovog člana spajaju se osnivanjem novog društva prenošenjem na to društvo celokupne imovine i obaveza, čime društva koja se spajaju prestaju da postoje bez sprovođenja postupka likvidacije.

Primena

Član 514v

U prekograničnom pripajanju i spajanju ne mogu učestvovati zadruge ni kada su prema pravu druge države članice osnovane kao društvo kapitala.

U prekograničnom pripajanju i spajanju ne mogu učestvovati društva za upravljanje investicionim fondovima i investicioni fondovi.

Ako odredbama ovoga dela zakona nije drugačije propisano, na prekogranična pripajanja i spajanja shodno se primenjuju odredbe ovog zakona koje se odnose na statusne promene pripajanja i spajanja.

2. Postupak sprovođenja prekograničnog pripajanja Zajednički nacrt ugovora o pripajanju

Član 514g

Nadležni organi društava koja učestvuju u pripajanju pripremaju zajednički nacrt ugovora o pripajanju.

Zajednički nacrt ugovora o pripajanju sadrži naročito:

1) pravnu formu, poslovna imena i registrovana sedišta svih društava koja učestvuju u pripajanju;

2) podatke o srazmeri zamene udela, odnosno akcija u društvu prenosiocu za udele, odnosno akcije u društvu sticaocu, kao i visinu novčanog plaćanja ako postoji;

3) način preuzimanja udela, odnosno akcija u društvu sticaocu i datum od koga ti udeli, odnosno akcije daju pravo učešća u dobiti i sve pojedinosti u vezi tog prava;

4) datum od koga se transakcije društva prenosioca smatraju, u računovodstvene svrhe, transakcijama obavljenim u ime društva sticaoca;

5) očekivane posledice pripajanja na zaposlene društva prenosioca;

6) prava koja društvo sticalac daje članovima društva koji imaju posebna prava, kao i imaocima drugih hartija od vrednosti, odnosno mere koje se u odnosu na ta lica predlažu;

7) sve posebne pogodnosti koje se odobravaju članovima nadležnih organa društava koja učestvuju u pripajanju, kao i stručnim licima koja ocenjuju zajednički nacrt ugovora o pripajanju i sačinjavaju izveštaje o tome;

8) predlog odluke o izmenama i dopunama osnivačkog akta, odnosno statuta društva sticaoca;

9) ako je to odgovarajuće, informacije o postupcima kojima se određuju uslovi za učešće zaposlenih u odlučivanju i ostvarivanju drugih prava u društvu sticaocu, u skladu sa propisima kojima se uređuje učešće zaposlenih u odlučivanju;

10) procenu vrednosti imovine i visine obaveza koji se prenose na društvo sticaoca i njihov opis, kao i način na koji se taj prenos vrši društvu sticaocu;

11) datume finansijskih izveštaja koji predstavljaju osnov za pripajanje.

Kad sve akcije, odnosno udele u pripojenom društvu ima društvo sticalac, zajednički nacrt ugovora o pripajanju ne mora da sadrži podatke iz stava 2. tač. 2) i 3) ovog člana.

Objavljivanje

Član 514d

Zajednički nacrt ugovora o pripajanju društvo objavljuje na svojoj internet stranici, ako je ima i dostavlja registru privrednih subjekata radi objavljivanja na internet stranici tog registra, najkasnije mesec dana pre dana održavanja sednice skupštine na kojoj se donosi odluka o pripajanju.

Uz zajednički nacrt ugovora o pripajanju, objavljuju se i:

1) podaci o registrima u kojima su upisana društva koja učestvuju u pripajanju i broj pod kojim su ta društva upisana u registar;

2) obaveštenje poveriocima i manjinskim članovima društava koja učestvuju u pripajanju o načinu na koji je predviđeno da mogu ostvariti svoja prava, kao i o vremenu i mestu gde mogu, bez naknade, izvršiti uvid u dokumente i akte iz člana 514g ovog zakona;

3) obaveštenje članovima društva, predstavnicima zaposlenih, odnosno zaposlenima, o vremenu i mestu gde mogu, bez naknade, izvršiti uvid u dokument iz člana 514đ ovog zakona;

4) obaveštenje članovima društva o vremenu i mestu gde mogu, bez naknade, izvršiti uvid u dokument iz člana 514e ovog zakona.

Izveštaj nadležnog organa društva

Član 514đ

Nadležni organ svakog društva koje je registrovano na teritoriji Republike Srbije, a koje učestvuje u pripajanju, sačinjava izveštaj o pripajanju iz člana 494. ovog zakona, najkasnije mesec dana pre dana održavanja sednice skupštine na kojoj se donosi odluka o pripajanju.

Izveštaj revizora o pripajanju

Član 514e

Svako pojedinačno društvo koje učestvuje u pripajanju imenuje revizora radi revizije zajedničkog nacrta ugovora o pripajanju, koji sačinjava izveštaj o pripajanju, najkasnije mesec dana pre dana održavanja sednice skupštine na kojoj se donosi odluka o pripajanju.

Ako nadležni organ društva koje je registrovano u Republici Srbiji, a koje učestvuje u pripajanju, ne imenuje revizora iz stava 1. ovog člana, na zahtev društva, odnosno člana tog društva, nadležni sud, u vanparničnom postupku, imenuje revizora koji sačinjava revizorski izveštaj o pripajanju za to društvo.

Sva društva koja učestvuju u pripajanju mogu sporazumno imenovati jednog revizora, koji sačinjava zajednički izveštaj o pripajanju iz stava 1. ovog člana.

Izuzetno, izveštaj revizora o pripajanju ne sačinjava se ako se svi članovi društava koja učestvuju u pripajanju izričito saglase da se taj izveštaj ne sačinjava.

Sud iz stava 2. ovog člana, na zajednički zahtev svih društava koja učestvuju u pripajanju, imenuje revizora koji sačinjava zajednički izveštaj o pripajanju za sva društva i određuje rok u kome je revizor obavezan da ovaj izveštaj dostavi svim društvima koja učestvuju u pripajanju.

Revizor sačinjava izveštaj o pripajanju u pisanoj formi, koji sadrži mišljenje o tome da li je srazmera u skladu sa kojom se vrši zamena udela, odnosno akcija pravična i primerena, kao i obrazloženje u okviru kojeg je dužan da navede naročito:

1) koji su metodi procene vrednosti primenjeni prilikom utvrđivanja predložene srazmere zamene udela, odnosno akcija i koji su ponderi dodeljeni vrednostima dobijenim primenom tih metoda;

2) da li su primenjeni metodi i ponderi dodeljeni vrednostima dobijenim primenom tih metoda primereni okolnostima tog slučaja, kao i kakva bi srazmera zamene udela bila da su dodeljeni drugačiji ponderi;

3) koje okolnosti su otežavale procenu vrednosti i obavljanje revizije, ako ih je bilo.

Usvajanje na skupštini

Član 514ž

Na skupštini svakog od društava koja učestvuju u pripajanju, nakon upoznavanja sa izveštajima iz čl. 514đ i 514e ovog zakona, kao i mišljenjem predstavnika zaposlenih na izveštaj iz člana 514đ ovog zakona, ako je dostavljeno, odlučuje se o usvajanju zajedničkog nacrta ugovora o pripajanju.

Skupština svakog od društava koja učestvuju u pripajanju ima pravo da sprovođenje pripajanja uslovi hitnim postizanjem sporazuma o načinu učestvovanja zaposlenih u odlučivanju u društvu sticaocu.

Kada je društvo koje se pripaja registrovano u Republici Srbiji, a u postupku pripajanja učestvuju društva koja imaju registrovano sedište u drugim državama članicama u kojima nije propisana mogućnosti vođenja sudskih postupaka ispitivanja srazmere zamene akcija, odnosno udela, kao i sudskih postupaka u vezi sa ostvarivanjem posebnih prava akcionara, odnosno članova društva koji ne sprečavaju registraciju pripajanja, postupak pripajanja će se sprovesti samo u slučaju da skupštine tih društava izričito prihvate mogućnost vođenja takvih postupaka u Republici Srbiji.

Odluka suda iz stava 3. ovog člana obavezuje društvo sticaoca i sve njegove članove.

Zajednički nacrt ugovora o pripajanju smatra se ugovorom o pripajanju kada ga usvoje skupštine svih društava koja učestvuju u pripajanju.

Javnobeležnička isprava koja prethodi registraciji pripajanja

Član 514z

Na zahtev društva koje je registrovano na teritoriji Republike Srbije, a koje učestvuje u pripajanju, javni beležnik, u skladu sa zakonom kojim se uređuje javno beležništvo, izdaje javnobeležničku ispravu o tome da su sve radnje i aktivnosti u vezi sa pripajanjem sprovedene u skladu sa odredbama ovog zakona, odnosno da su ispunjeni svi propisani uslovi za pripajanje.

Javni beležnik je ovlašćen da od društva iz stava 1. ovog člana zatraži sve podatke, isprave i druge dokumente, kao i da preduzme sve ostale radnje za proveru ispunjenosti uslova za pripajanje.

U slučaju sudskih postupaka iz člana 514ž stav 3. ovog zakona, javni beležnik u javnobeležničkoj ispravi iz stava 1. ovog člana obavezno navodi da su ti sudski postupci u toku.

Registracija pripajanja

Član 514i

Ako je društvo sticalac registrovano u Republici Srbiji, registracija pripajanja vrši se u skladu sa zakonom o registraciji, s tim što se za ovu registraciju podnose i javnobeležnička isprava iz člana 514z ovog zakona i potvrda nadležnog organa druge države članice, u kojoj je registrovano društvo koje učestvuje u pripajanju, o ispunjenosti uslova za prekogranično pripajanje u skladu sa pravom te države, koje ne mogu biti starije od šest meseci od dana njihovog izdavanja.

Registar privrednih subjekata je dužan da bez odlaganja, nadležnom organu druge države članice u kojoj je registrovano društvo koje učestvuje u pripajanju dostavi obaveštenje o registraciji iz stava 1. ovog člana.

Ako je društvo koje se pripaja registrovano u Republici Srbiji, registracija brisanja tog društva iz registra privrednih subjekata vrši se u skladu sa zakonom o registraciji, s tim što se registracija brisanja ne može izvršiti pre prijema obaveštenja o izvršenoj registraciji pripajanja od strane organa nadležnog za registraciju u državi članici u kojoj je registrovano društvo sticalac.

Ako je društvo sticalac registrovano u Republici Srbiji, pripajanje stupa na snagu danom registracije pripajanja u registru privrednih subjekata.

Ako je društvo koje se pripaja registrovano u Republici Srbiji, pripajanje stupa na snagu prema pravu države u kojoj je registrovano društvo sticalac.

Pravne posledice pripajanja

Član 514j

Pravne posledice pripajanja iz člana 505. ovog zakona proizvode dejstvo danom stupanja na snagu pripajanja.

Ako je, za prenos imovine i obaveza sa društva koje se pripaja na društvo sticaoca u skladu sa propisima država članica u kojima su registrovana društva koja učestvuju u pripajanju, potrebno ispuniti posebne uslove, odnosno postupke i procedure da bi taj prenos proizveo pravno dejstvo prema trećim licima, te uslove, odnosno postupke i procedure ispunjava društvo sticalac.

Pojednostavljeni postupak pripajanja

Član 514k

Kada u prekograničnom pripajanju učestvuje društvo sticalac koje je registrovano na teritoriji Republike Srbije i jedini je član društva koje se pripaja, skupština društva sticaoca ne donosi odluku o usvajanju zajedničkog nacrta ugovora o pripajanju, a zajednički nacrt ugovora o pripajanju ne sadrži podatke iz člana 514g stav 2. tač. 2) i 3) ovog zakona.

U slučaju iz stava 1. ovog člana, ne sačinjava se izveštaj revizora o pripajanju iz člana 514e ovog zakona.

Kada u prekograničnom pripajanju učestvuje društvo sticalac koje je registrovano na teritoriji Republike Srbije koje ima najmanje 90% udela ili akcija u društvu koje se pripaja, ali ne i sve udele, odnosno akcije i druge hartije od vrednosti koje daju pravo glasa, skupština društva sticaoca ne donosi odluku o usvajanju zajedničkog nacrta ugovora o pripajanju, osim u slučaju iz člana 501. stav 1. tačka 3) ovog zakona, a društvo koje se pripaja nije u obavezi da sačini izveštaj nadležnog organa društva iz člana 514đ ovog zakona, kao ni izveštaj revizora o pripajanju iz člana 514e ovog zakona.

Učestvovanje zaposlenih u odlučivanju

Član 514l

Zaposleni u društvima koja učestvuju u prekograničnom pripajanju imaju pravo da učestvuju u odlučivanju u društvu sticaocu koje je registrovano na teritoriji Republike Srbije, u skladu sa propisima kojima se uređuje učestvovanje zaposlenih u odlučivanju.

Zaposleni u društvu koje se pripaja i koje je registrovano na teritoriji Republike Srbije, imaju pravo da učestvuju u odlučivanju u društvu sticaocu koje je registrovano na teritoriji druge države članice, u skladu sa propisima iz stava 1. ovog člana.

Ništavost registracije pripajanja

Član 514lj

Nakon stupanja na snagu registracije pripajanja, ako je društvo sticalac registrovano u Republici Srbiji, registracija pripajanja ne može se oglasiti ništavom.

Shodna primena

Član 514m

Odredbe ovog dela zakona o prekograničnim pripajanjima shodno se primenjuju na prekogranična spajanja.ˮ.

Član 2.

DEO JEDANAESTI A i čl. 577a - 577š, menjaju se i glase:

“DEO JEDANAESTI A

EVROPSKO DRUŠTVO

1. Osnovne odredbe

Pojam

Član 577a

U Republici Srbiji može se osnovati Evropsko akcionarsko društvo (Societas Europea).

Evropsko akcionarsko društvo (u daljem tekstu: evropsko društvo) osniva se u pravnoj formi akcionarskog društva, čiji je osnovni kapital podeljen na akcije koje ima jedan ili više akcionara, koji ne odgovaraju za obaveze društva, osim u slučajevima iz člana 18. ovog zakona.

Shodna primena

Član 577b

Na pitanja koja nisu propisana odredbama ovog dela zakona primenjuju se odredbe ovog zakona koje se odnose na akcionarsko društvo.

Sticanje svojstva pravnog lica

Član 577v

Evropsko društvo koje se osniva na teritoriji Republike Srbije stiče svojstvo pravnog lica registracijom u registar privrednih subjekata u skladu sa zakonom o registraciji.

Pravna forma evropskog društva se u poslovnom imenu označava latiničkom oznakom: “SEˮ.

Način osnivanja evropskog društva

Član 577g

Evropsko društvo na teritoriji Republike Srbije može se osnovati:

1) pripajanjem, odnosno spajanjem akcionarskih društava, od kojih je najmanje jedno registrovano na teritoriji Republike Srbije, a drugo na teritoriji druge države članice, pri čemu se:

(1) jedno ili više akcionarskih društava pripajaju akcionarskom društvu registrovanom na teritoriji Republike Srbije, prenošenjem na to društvo celokupne imovine i obaveza, čime društva koje se pripajaju prestaju da postoje bez sprovođenja postupka likvidacije, a društvo sticalac menja pravnu formu u formu evropskog društva ili

(2) dva ili više društava spajaju uz osnivanje evropskog društva prenošenjem na to društvo celokupne imovine i obaveza, čime društva koja se spajaju prestaju da postoje bez sprovođenja postupka likvidacije;

2) kao holding koga osnivaju:

(1) najmanje dva društva, od kojih je najmanje jedno, društvo iz člana 139. ili člana 245. ovog zakona registrovano na teritoriji Republike Srbije i najmanje jedno, društvo kapitala registrovano na teritoriji druge države članice, ili

(2) najmanje dva društva iz člana 139. ili člana 245. ovog zakona registrovana na teritoriji Republike Srbije od kojih svako, u periodu od najmanje dve godine, na teritoriji druge države članice ima registrovan ogranak ili kontrolisano društvo čiji je isključivi vlasnik;

3) osnivanjem kontrolisanog društva u formi evropskog društva, koga osnivaju:

4) promenom pravne forme akcionarskog društva koje u periodu od najmanje dve godine, na teritoriji druge države članice ima registrovano kontrolisano društvo čiji je isključivi vlasnik.

U slučaju iz stava 1. tačka 2) ovog člana društva koja osnivaju evropsko društvo kao holding, nastavljaju da postoje.

Promena pravne forme u slučaju iz stava 1. tačka 4) ovog člana ne utiče na pravni subjektivitet akcionarskog društva i nema za posledicu osnivanje novog pravnog lica.

Osnovni kapital

Član 577d

Osnovni kapital evropskog društva izražava se u evrima i iznosi najmanje 120.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan uplate.

Na osnovni kapital evropskog društva, povećanje i smanjenje osnovnog kapitala, akcije i druge hartije od vrednosti primenjuju se odredbe ovog zakona kojima se uređuju akcionarska društva.

Osnivački akt i statut

Član 577đ

Osnivački akt je konstitutivni akt evropskog društva.

Evropsko društvo pored osnivačkog akta ima i statut, kojim se uređuje upravljanje društvom i druga pitanja u skladu sa ovim zakonom.

U osnivačkom aktu i statutu evropskog društva sedište društva određuje se u skladu sa odredbama člana 19. ovog zakona.

Izmene i dopune statuta donosi skupština evropskog društva dvotrećinskom većinom glasova svih akcionara sa pravom glasa.

Na osnivački akt i statut, ako je reč o elektronskom, odnosno digitalizovanom dokumentu, shodno se primenjuju odredbe člana 11. ovog zakona.

2. Osnivanje evropskog društva pripajanjem i spajanjem

Zajednički nacrt ugovora o pripajanju

Član 577e

Nadležni organi društava koja učestvuju u pripajanju pripremaju zajednički nacrt ugovora o pripajanju.

Zajednički nacrt ugovora o pripajanju sadrži naročito:

1) pravnu formu, poslovna imena i registrovana sedišta svih društava koja učestvuju u pripajanju, kao i poslovno ime i sedište evropskog društva;

2) podatke o srazmeri zamene akcija društva prenosioca za akcije u evropskom društvu, kao i visinu novčanog plaćanja ako postoji;

3) način preuzimanja akcija u evropskom društvu i datum od koga te akcije daju pravo učešća u dobiti evropskog društva i sve pojedinosti u vezi tog prava;

4) datum od koga se transakcije društva prenosioca smatraju, u računovodstvene svrhe, transakcijama obavljenim u ime evropskog društva;

5) očekivane posledice pripajanja na zaposlene društva prenosioca;

6) prava koja evropsko društvo daje akcionarima društva koji imaju posebna prava, kao i imaocima drugih hartija od vrednosti, odnosno mere koje se u odnosu na ta lica predlažu;

7) sve posebne pogodnosti koje se odobravaju članovima nadležnih organa iz stava 1. ovog člana društava koja učestvuju u pripajanju, kao i stručnim licima koja ocenjuju zajednički nacrt ugovora o pripajanju i sačinjavaju izveštaje o tome;

8) predlog osnivačkog akta i statuta evropskog društva;

9) ako je to odgovarajuće, informacije o postupcima kojima se određuju uslovi za učestvovanje zaposlenih u odlučivanju i ostvarivanju drugih prava u evropskom društvu, u skladu sa propisima kojima se uređuje učestvovanje zaposlenih u odlučivanju;

10) procenu vrednosti imovine i visine obaveza koje se prenose na evropsko društvo i njihov opis, kao i način na koji se taj prenos vrši evropskom društvu;

11) datume finansijskih izveštaja koji predstavljaju osnov za pripajanje.

Kad sve akcije u pripojenom društvu ima društvo sticalac, zajednički nacrt ugovora o pripajanju ne mora da sadrži podatke iz stava 2. tač. 2) i 3) ovog člana.

Objavljivanje

Član 577ž

Uz zajednički nacrt ugovora o pripajanju, objavljuju se i:

1) podaci o registrima u kojima su upisana društva koja učestvuju u pripajanju i broj pod kojim su ta društva upisana u registar;

2) obaveštenje poveriocima i manjinskim akcionarima društava koja učestvuju u pripajanju o načinu na koji je predviđeno da mogu ostvariti svoja prava, kao i o vremenu i mestu gde mogu, bez naknade, izvršiti uvid u dokumente i akte iz člana 577e ovog zakona;

3) obaveštenje članovima društva, predstavnicima zaposlenih, odnosno zaposlenima, o vremenu i mestu gde mogu, bez naknade, izvršiti uvid u dokument iz člana 577z ovog zakona i

4) obaveštenje članovima društva o vremenu i mestu gde mogu, bez naknade, izvršiti uvid u dokument iz člana 577i ovog zakona.

Izveštaj nadležnog organa društva

Član 577z

Nadležni organ svakog društva koje je registrovano na teritoriji Republike Srbije, a koje učestvuje u pripajanju, sačinjava izveštaj o pripajanju iz člana 494. ovog zakona najkasnije mesec dana pre dana održavanja sednice skupštine na kojoj se donosi odluka o pripajanju.

Izveštaj revizora o pripajanju

Član 577i

Svako pojedinačno društvo koje učestvuje u pripajanju imenuje revizora radi revizije zajedničkog nacrta ugovora o pripajanju, koji sačinjava izveštaj o pripajanju najkasnije mesec dana pre dana održavanja sednice skupštine na kojoj se donosi odluka o pripajanju.

Ako nadležni organ društva koje je registrovano u Republici Srbiji, a koje učestvuje u pripajanju, ne imenuje revizora iz stava 1. ovog člana, na zahtev društva, nadležni sud, u vanparničnom postupku, imenuje revizora koji sačinjava revizorski izveštaj o pripajanju za to društvo.

Sva društva koja učestvuju u pripajanju mogu sporazumno imenovati jednog revizora, koji sačinjava zajednički izveštaj o pripajanju iz stava 1. ovog člana.

Izuzetno, izveštaj revizora o pripajanju ne sačinjava se ako se svi članovi društava koja učestvuju u pripajanju izričito saglase da se taj izveštaj ne sačinjava.

Revizor sačinjava izveštaj o pripajanju u pisanoj formi, koji sadrži mišljenje o tome da li je srazmera u skladu sa kojom se vrši zamena akcija pravična i primerena, kao i obrazloženje u okviru kojeg je dužan da navede naročito:

1) koji su metodi procene vrednosti primenjeni prilikom utvrđivanja predložene srazmere zamene akcija i koji su ponderi dodeljeni vrednostima dobijenim primenom tih metoda;

2) da li su primenjeni metodi i ponderi dodeljeni vrednostima dobijenim primenom tih metoda primereni okolnostima tog slučaja, kao i kakva bi srazmera zamene akcija bila da su dodeljeni drugačiji ponderi;

3) koje okolnosti su otežavale procenu vrednosti i obavljanje revizije, ako ih je bilo.

Usvajanje na skupštini

Član 577j

Na skupštini svakog od društava koja učestvuju u pripajanju, nakon upoznavanja sa izveštajima iz čl. 577z i 577i ovog zakona, kao i mišljenjem predstavnika zaposlenih na izveštaj iz člana 577z ovog zakona, ako je dostavljeno, odlučuje se o usvajanju zajedničkog nacrta ugovora o pripajanju.

Kada je društvo sa teritorije Republike Srbije društvo koje se pripaja, a u postupku pripajanja učestvuju društva koja imaju registrovano sedište u drugim državama članicama u kojima nije propisana mogućnosti vođenja sudskih postupaka ispitivanja srazmere zamene akcija, kao i sudskih postupaka u vezi sa ostvarivanjem posebnih prava akcionara koji ne sprečavaju registraciju pripajanja, postupak pripajanja će se sprovesti samo u slučaju da skupštine tih društava izričito prihvate mogućnost vođenja takvih postupaka u Republici Srbiji.

Odluka suda iz stava 3. ovog člana obavezuje evropsko društvo i sve njegove akcionare.

Zajednički nacrt ugovora o pripajanju smatra se ugovorom o pripajanju kada ga usvoje skupštine svih društava koja učestvuju u pripajanju.

Javnobeležnička isprava koja prethodi registraciji

Član 577 k

Javni beležnik je ovlašćen da od društva iz stava 1. ovog člana zatraži sve podatke, isprave i druge dokumente, kao i da preduzme sve ostale radnje za proveru ispunjenosti uslova za pripajanje.

U slučaju sudskih postupaka iz člana 577j stav 3. ovog zakona, javni beležnik u javnobeležničkoj ispravi iz stava 1. ovog člana obavezno navodi da su ti sudski postupci u toku.

Registracija

Član 577l

Ako se evropsko društvo registruje u Republici Srbiji, registracija se vrši u skladu sa zakonom o registraciji, s tim što se za ovu registraciju podnose i javnobeležnička isprava iz člana 577k ovog zakona i potvrda nadležnog organa druge države članice, u kojoj je registrovano društvo koje učestvuje u pripajanju, o ispunjenosti uslova za pripajanje u skladu sa pravom te države, koje ne mogu biti starije od šest meseci od dana njihovog izdavanja.

Evropsko društvo ne može se registrovati, ako nije zaključen sporazum o učestvovanju zaposlenih u evropskom društvu, u skladu sa propisima kojima se uređuje učestvovanje zaposlenih u odlučivanju u evropskom društvu

Registar privrednih subjekata dužan je da, bez odlaganja, nadležnom organu druge države članice u kojoj je registrovano društvo koje učestvuje u pripajanju, dostavi obaveštenje o registraciji iz stava 1. ovog člana.

Ako je društvo koje se pripaja registrovano u Republici Srbiji, registracija brisanja tog društva iz registra privrednih subjekata vrši se u skladu sa zakonom o registraciji, s tim što se registracija brisanja ne može izvršiti pre prijema obaveštenja o izvršenoj registraciji evropskog društva od strane organa nadležnog za registraciju u državi članici u kojoj je registrovano evropsko društvo.

Ako je evropsko društvo registrovano u Republici Srbiji, pripajanje stupa na snagu danom registracije evropskog društva u registru privrednih subjekata.

Ako je društvo koje se pripaja registrovano u Republici Srbiji, pripajanje stupa na snagu danom registracije evropskog društva u registru druge države članice.

Pravne posledice osnivanja evropskog društva pripajanjem

Član 577lj

Osnivanjem evropskog društva pripajanjem nastupaju pravne posledice iz člana 505. ovog zakona.

Pravne posledice iz stava 1. ovog člana proizvode dejstvo danom registracije evropskog društva.

Ako je za prenos imovine i obaveza sa društva koje se pripaja na evropsko društvo, u skladu sa propisima država članica u kojima su registrovana društva koja učestvuju u pripajanju, potrebno ispuniti posebne uslove, odnosno postupke i procedure da bi taj prenos proizveo pravno dejstvo prema trećim licima, te uslove, odnosno postupke i procedure ispunjavaju društva koja učestvuju u pripajanju ili evropsko društvo.

Pojednostavljeni postupak osnivanja evropskog društva pripajanjem

Član 577m

Kada u osnivanju evropskog društva pripajanjem učestvuje društvo sticalac koje je registrovano na teritoriji Republike Srbije i jedini je član društva koje se pripaja, skupština društva sticaoca ne donosi odluku o usvajanju zajedničkog nacrta ugovora o pripajanju, a zajednički nacrt ugovora o pripajanju ne sadrži podatke iz člana 577e stav 2. tač. 2) i 3) ovog zakona.

U slučaju iz stava 1. ovog člana, ne sačinjava se izveštaj revizora o pripajanju iz člana 577i ovog zakona.

Kada u osnivanju evropskog društva pripajanjem učestvuje društvo sticalac koje je registrovano na teritoriji Republike Srbije koje ima najmanje 90% akcija u društvu koje se pripaja, ali ne i sve akcije i druge hartije od vrednosti koje daju pravo glasa, skupština društva sticaoca ne donosi odluku o usvajanju zajedničkog nacrta ugovora o pripajanju, osim u slučaju iz člana 501. stav 1. tačka 3) ovog zakona, a društvo koje se pripaja nije u obavezi da sačini izveštaj nadležnog organa društva iz člana 577z ovog zakona, kao ni izveštaj revizora o pripajanju iz člana 577i ovog zakona.

Učestvovanje zaposlenih u odlučivanju

Član 577n

Zaposleni u društvima koja učestvuju u pripajanju imaju pravo da učestvuju u odlučivanju u evropskom društvu koje je registrovano na teritoriji Republike Srbije, u skladu sa propisima kojima se uređuje učestvovanje zaposlenih u odlučivanju u evropskom društvu.

Zaposleni u društvu koje se pripaja i koje je registrovano na teritoriji Republike Srbije, imaju pravo da učestvuju u odlučivanju u evropskom društvu koje je registrovano na teritoriji druge države članice, u skladu sa propisima iz stava 1. ovog člana.

Ništavost registracije

Član 577nj

Nakon registracije evropskog društva u Republici Srbiji, registracija se ne može oglasiti ništavom.

Shodna primena

Član 577o

Odredbe ovog dela zakona o osnivanju evropskog društva pripajanjem shodno se primenjuju na osnivanje evropskog društva spajanjem.

Ako odredbama ovoga dela zakona nije drugačije propisano, na osnivanje evropskog društva pripajanjem, odnosno spajanjem shodno se primenjuju odredbe ovog zakona koje se odnose na statusne promene pripajanja i spajanja.

3. Osnivanje evropskog društva kao holdinga

Član 577p

Nadležni organi društava koja učestvuju u osnivanju evropskog društva kao holdinga (u daljem tekstu: holding), pripremaju zajednički plan osnivanja holdinga (u daljem tekstu: plan osnivanja).

Plan osnivanja, osim elemenata iz člana 577e ovog zakona, sadrži i planirani osnovni kapital holdinga, kao i planiranu srazmeru akcija, odnosno udela svakog društva koje učestvuje u osnivanju holdinga, a koje članovi moraju uložiti u osnivanje holdinga. Akcije, odnosno udeli koji se ulažu u osnivanje holdinga moraju činiti više od 50% akcija, odnosno udela koje daju pravo glasa.

Na objavljivanje plana osnivanja, izveštaj nadležnog organa, izveštaj revizora i usvajanje na skupštini shodno se primenjuju odredbe čl. 577ž do 577j ovog zakona.

U roku od tri meseca od dana usvajanja plana osnivanja na skupštini svakog od društava koja učestvuju u osnivanju holdinga, članovi svakog društva obaveštavaju društvo da li će uložiti svoje akcije, odnosno udele u holding.

Po isteku roka iz stava 4. ovog člana, ako su ispunjeni uslovi u pogledu minimalnog osnovnog kapitala, a prema srazmeri koja je utvrđena u planu osnivanja, kao i svi drugi uslovi, svako društvo je u obavezi da na svoj internet stranici, kao i na internet stranici registra u kome je registrovano, objavi da su ispunjeni uslovi za osnivanje holdinga.

Članovi društava koji učestvuju u osnivanju holdinga, koji se u roku iz stava 4. ovog člana nisu izjasnili da li nameravaju da ulože svoje akcije, odnosno udele u holding, mogu se izjasniti u roku od mesec dana od dana objavljivanja obaveštenja iz stava 5. ovog člana.

Osnivački akt i statut holdinga usvajaju se po isteku roka iz stava 6. ovog člana.

Registracija

Član 577r

Ako se holding registruje u Republici Srbiji, registracija se vrši u skladu sa zakonom o registraciji, s tim što se za ovu registraciju podnose i javnobeležnička isprava iz člana 577k ovog zakona i potvrda nadležnog organa druge države članice, u kojoj je registrovano društvo koje učestvuje u osnivanju holdinga, o ispunjenosti uslova u skladu sa pravom te države, koje ne mogu biti starije od šest meseci od dana njihovog izdavanja.

4. Osnivanje kontrolisanog društva u formi evropskog društva

Opšta odredba

Član 577s

Na osnivanje kontrolisanog društva u formi evropskog društva, shodno se primenjuju odredbe ovog zakona koje se odnose na akcionarsko društvo, kao i odredbe čl. 577e do 577nj ovog zakona.

5. Osnivanje evropskog društva promenom pravne forme akcionarskog društva i promena pravne forme evropskog društva u akcionarsko društvo

Promena pravne forme akcionarskog društva u evropsko društvo

Član 577t

Jedan ili više direktora, odnosno odbor direktora akcionarskog društava koje je registrovano na teritoriji Republike Srbije, a menja pravnu formu u evropsko društvo, priprema plan promene pravne forme (u daljem tekstu: plan promene).

Plan promene naročito sadrži:

1) poslovno ime i adresu sedišta društva koje sprovodi postupak promene pravne forme;

2) predlog osnivačkog akta i statuta evropskog društva;

3) očekivane posledice promene pravne forme na zaposlene, kao i na učestvovanje zaposlenih u odlučivanju i ostvarivanju drugih prava u evropskom društvu;

4) planirani rok za promenu pravne forme;

5) prava za zaštitu akcionara i poverilaca.

Pored plana iz stava 1. ovog člana, jedan ili više direktora, odnosno odbor direktora najkasnije mesec dana pre dana održavanja sednice skupštine na kojoj se donosi odluka o promeni pravne forme, priprema i izveštaj o potrebi sprovođenja postupka promene pravne forme, koji obavezno sadrži razloge i analizu očekivanih efekata promene pravne forme i objašnjenje pravnih posledica promene pravne forme na akcionare i zaposlene.

Ako je upravljanje društvom dvodomno, akta i dokumente iz st. 1. i 2. ovog člana priprema jedan ili više direktora, odnosno izvršni odbor, a nadzorni odbor ih utvrđuje i dostavlja skupštini radi usvajanja.

Akcionarsko društvo iz stava 1. ovog člana imenuje revizora radi revizije plana promene, koji sačinjava izveštaj o promeni pravne forme, najkasnije mesec dana pre dana održavanja sednice skupštine na kojoj se donosi odluka o promeni pravne forme. Ako nadležni organ društva ne imenuje revizora, na zahtev društva, nadležni sud, u vanparničnom postupku, imenuje revizora koji sačinjava revizorski izveštaj o promeni pravne forme.

Revizor sačinjava izveštaj o promeni pravne forme u pisanoj formi, kojim potvrđuje da akcionarsko društvo raspolaže neto imovinom koja je jednaka najmanje njegovom osnovnom kapitalu uvećanom za rezerve, koje se ne raspoređuju.

Na objavljivanje plana promene, izveštaja o potrebi sprovođenja postupka promene pravne forme i revizorskog izveštaja o promeni pravne forme shodno se primenjuju odredbe člana 577ž ovog zakona.

Odluka o promeni pravne forme donosi se tročetvrtinskom većinom glasova prisutnih akcionara, ako statutom nije određena veća većina.

Prenos sedišta akcionarskog društva registrovanog na teritoriji Republike Srbije u drugu državu članicu ne može se vršiti istovremeno sa promenom pravne forme u evropsko društvo.

Registracija

Član 577ć

Registracija se vrši u skladu sa zakonom o registraciji, s tim što se za ovu registraciju podnose i javnobeležnička isprava iz člana 577k ovog zakona koja ne može biti starija od šest meseci od dana njenog izdavanja.

Promena pravne forme evropskog društva u akcionarsko društvo

Član 577u

Evropsko društvo registrovano na teritoriji Republike Srbije može promeniti pravnu formu u akcionarsko društvo.

Promena pravne forme iz stava 1. ovog člana može se sprovesti nakon isteka roka od dve godine od dana osnivanja, odnosno nakon usvajanja dva godišnja finansijska izveštaja.

Promena pravne forme iz stava 1. ovog člana ne utiče na pravni subjektivitet društva i nema za posledicu osnivanje novog pravnog lica.

Na promenu pravne forme evropskog društva u akcionarsko društvo shodno se primenjuju odredbe čl. 577t i 577ć ovog zakona.

6. Prenos sedišta evropskog društva

6.1. Prenos sedišta evropskog društva registrovanog na teritoriji Republike Srbije u drugu državu članicu

Plan prenosa i javnobeležnička potvrda

Član 577f

Jedan ili više direktora, odnosno odbor direktora evropskog društava koje je registrovano na teritoriji Republike Srbije, priprema plan prenosa sedišta.

Plan prenosa sedišta naročito sadrži:

1) poslovno ime i adresu sedišta evropskog društva;

2) predloženo novo sedište;

3) predlog izmena statuta evropskog društva;

4) očekivane posledice prenosa sedišta na zaposlene, kao i na učestvovanje zaposlenih u odlučivanju i ostvarivanju drugih prava u evropskom društvu;

5) planirani rok za prenos sedišta;

6) predviđena prava za zaštitu akcionara i poverilaca;

7) predviđenu novčanu naknadu za otkup akcija nesaglasnih akcionara.

Pored plana iz stava 2. ovog člana, jedan ili više direktora, odnosno odbor direktora evropskog društva najkasnije mesec dana pre dana održavanja sednice skupštine na kojoj se donosi odluka o prenosu sedišta u drugu državu članicu, priprema i izveštaj, koji obavezno sadrži razloge i analizu očekivanih efekata prenosa sedišta i objašnjenje pravnih posledica prenosa sedišta na akcionare i zaposlene.

Ako je upravljanje društvom dvodomno, izveštaj iz stava 3. ovog člana dostavlja se nadzornom odboru na usvajanje pre podnošenja skupštini na odobrenje.

Plan prenosa sedišta evropsko društvo objavljuje na svojoj internet stranici, ako je ima i dostavlja registru privrednih subjekata radi objavljivanja na internet stranici tog registra najkasnije dva meseca pre dana održavanja sednice skupštine na kojoj se donosi odluka o prenosu sedišta.

Uz plan prenosa objavljuje se i obaveštenje akcionarima i poveriocima o načinu na koji je predviđeno da mogu ostvariti svoja prava, kao i o vremenu i mestu gde mogu, bez naknade, izvršiti uvid u dokumente i akte iz st. 2. i 3. ovog člana.

Odluka o prenosu sedišta donosi se dvotrećinskom većinom glasova prisutnih akcionara, ako osnivačkim aktom, odnosno statutom nije određena veća većina.

Na zahtev evropskog društva koje je registrovano na teritoriji Republike Srbije, a koje vrši prenos sedišta u drugu državu članicu, javni beležnik, u skladu sa zakonom kojim se uređuje javno beležništvo, izdaje javnobeležničku ispravu o tome da su sve radnje i aktivnosti u vezi sa prenosom sedišta sprovedene u skladu sa odredbama ovog zakona, odnosno da su ispunjeni svi propisani uslovi za prenos sedišta.

Pre izdavanja javnobeležničke isprave iz stava 8. ovog člana, evropsko društvo dokazuje da su interesi poverilaca i trećih lica u vezi sa obavezama evropskog društva nastalim pre objavljivanja plana prenosa sedišta zaštićeni u skladu sa odredbama ovog zakona.

Javni beležnik je ovlašćen da od evropskog društva zatraži sve podatke, isprave i druge dokumente, kao i da preduzme sve ostale radnje za proveru ispunjenosti uslova za prenos sedišta.

U slučaju sudskih postupaka u vezi sa ostvarivanjem posebnih prava nesaglasnih akcionara i zaštite poverilaca, javni beležnik u javnobeležničkoj ispravi iz stava 8. ovog člana obavezno navodi da su ti sudski postupci u toku.

Registracija

Član 577h

Planirani prenos sedišta evropskog društva registruje se u registru privrednih subjekata u skladu sa zakonom o registraciji, s tim što se za ovu registraciju podnose i:

1) javnobeležnička isprava iz člana 577f stav 8. ovog zakona, koja ne može biti starija od šest meseci od dana izdavanja i

2) izjava direktora ili odbora direktora, odnosno izvršnog odbora da nisu nastupili stečajni razlozi u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečaj, kao i da nisu nastupili razlozi za prinudnu likvidaciju u skladu sa ovim zakonom.

Registracija brisanja evropskog društva iz registra privrednih subjekata vrši se u skladu sa zakonom o registraciji, s tim što se registracija brisanja ne može izvršiti pre prijema obaveštenja o izvršenoj registraciji novog sedišta evropskog društva od strane organa nadležnog za registraciju u državi članici u koju se prenosi sedište.

Nakon prenosa sedišta evropskog društva u drugu državu članicu, tužba protiv evropskog društva koja se podnosi radi zaštite pravnog interesa nastalog iz pravnog posla pre prenosa sedišta, podnosi se nadležnom sudu u Republici Srbiji.

6.2. Prenos sedišta evropskog društva registrovanog na teritoriji druge države članice u Republiku Srbiju

Registracija

Član 577c

Ako se sedište evropskog društva prenosi u Republiku Srbiju, registracija se vrši u skladu sa zakonom o registraciji, s tim što se za ovu registraciju podnose i potvrda nadležnog organa države članice u kojoj je registrovano društvo koje prenosi sedište o ispunjenosti uslova za prenos sedišta, u skladu sa pravom te države, koja ne može biti starija od šest meseci od dana izdavanja.

Registar privrednih subjekata u Republici Srbiji, dužan je da bez odlaganja, nadležnom organu druge države članice u kojoj je registrovano evropsko društvo koje prenosi sedište, dostavi obaveštenje o registraciji iz stava 1. ovog člana, radi registracije brisanja evropskog društva iz registra nadležnog organa druge države članice.

Registracija prenosa sedišta evropskog društva iz druge države članice u Republiku Srbiju, stupa na snagu danom registracije prenosa sedišta evropskog društva u registru privrednih subjekata, s tim što se treća lica i dalje mogu pozivati na prethodno registrovano sedište, sve dok se ne izvrši brisanje društva iz prethodnog registra, osim ako evropsko društvo ne dokaže da su ta lica znala za novo registrovano sedište.

7. Upravljanje evropskim društvom

Član 577č

Upravljanje evropskim društvom koje je registrovano u Republici Srbiji može biti organizovano kao jednodomno ili dvodomno, u skladu sa odredbama člana 326. ovog zakona.

Na jednodomno upravljanje evropskim društvom shodno se primenjuju odredbe čl. 327. do 416. ovog zakona.

Izuzetno od odredaba stava 2. ovog člana, u evropskom društvu mora biti obrazovan odbor direktora, a sednice odbora direktora održavaju se najmanje jednom u tri meseca.

Na dvodomno upravljanje evropskim društvom shodno se primenjuju odredbe čl. 327. do 381. ovog zakona i odredbe čl. 417. do 467. ovog zakona.

Odredbe ovog zakona koje se odnose na skupštinu akcionarskog društva shodno se primenjuju i na skupštinu evropskog društva.

8. Prestanak evropskog društva i obaveza objavljivanja

Likvidacija i stečaj evropskog društva

Član 577dž

Odredbe ovog zakona o likvidaciji shodno se primenjuju i na likvidaciju evropskog društva.

Odredbe zakona kojim se uređuje stečaj shodno se primenjuju i na stečaj evropskog društva.

Objavljivanje u Službenom listu Evropske unije

Član 577 š

Registar privrednih subjekata u roku od mesec dana od dana registracije osnivanja evropskog društva, brisanja evropskog društva iz registra i prenosa sedišta, dostavlja Kancelariji za zvanična izdanja Evropskih zajednica obaveštenje o registrovanim podacima radi objavljivanja u “Službenom listu Evropske unijeˮ.ˮ.

Član 3.

DEO DVANAESTI A i čl. 580a - 580č, menjaju se i glase:

“DEO DVANAESTI A

EVROPSKA EKONOMSKA INTERESNA GRUPACIJA

1. Osnovne odredbe

Pojam

Član 580a

U Republici Srbiji može se osnovati Evropska ekonomska interesna grupacija.

Pravni položaj

Član 580b

Evropska ekonomska interesna grupacija koja se osniva na teritoriji Republike Srbije (u daljem tekstu: grupacija) je pravno lice koje osnivaju najmanje dva privredna društva, preduzetnika, odnosno druga pravna ili fizička lica koja obavljaju poljoprivrednu ili drugu delatnost u skladu sa zakonom, od kojih je najmanje jedno registrovano na teritoriji Republike Srbije, a drugo na teritoriji druge države članice.

Cilj osnivanja i aktivnosti grupacije

Član 580v

Grupacija se osniva radi lakšeg ostvarivanja, razvoja, usklađivanja i zastupanja privrednih i drugih ekonomskih interesa i aktivnosti njenih članova.

Grupacija nema sopstvenu delatnost, a poslove i aktivnosti koje preduzima radi ostvarivanja cilja zbog kojeg je osnovana predstavlja dopunsku, odnosno pomoćnu aktivnost u obavljanju delatnosti njenih članova.

Cilj grupacije nije sticanje sopstvene dobiti.

Grupacija može imati predstavništvo u drugoj državi članici.

Evropska ekonomska interesna grupacija koja je registrovana na teritoriji druge države članice može imati predstavništvo u Republici Srbiji.

Grupacija ne može:

1) neposredno ili posredno, upravljati ili vršiti nadzor nad delatnostima svojih članova ili drugih privrednih društava, naročito u pogledu zaposlenih i drugih angažovanih lica, finansija i ulaganja;

2) neposredno ili posredno, po bilo kom osnovu, imati u vlasništvu akcije ili udele u osnovnom kapitalu svojih članova, s tim da može posedovati akcije ili udele u drugim privrednim društvima, ako je to u interesu njenih članova i ako je neophodno za ostvarivanje ciljeva grupacije;

3) zapošljavati više od 500 lica;

4) direktoru člana grupacije ili sa njim povezanom licu davati zajam ili u korist tih lica raspolagati imovinom grupacije, niti se preko grupacije može vršiti prenos imovine sa člana grupacije na njegovog direktora ili sa njim povezanog lica;

5) biti član druge grupacije;

6) ne može promeniti pravnu formu u formu privrednog društva ili druge oblike organizovanja, niti sprovoditi statusne promene.

Osnivanje grupacije

Član 580g

Osnivački akt grupacije je ugovor o osnivanju grupacije, koji se sačinjava u pisanoj formi.

Lica koja osnivaju grupaciju i lica koja mu naknadno pristupe su članovi grupacije.

Grupacija se može osnovati na određeno ili neodređeno vreme. Smatra se da je grupacija osnovana na neodređeno vreme, ako ugovorom o osnivanju grupacije nije drugačije određeno.

Potpisi na ugovoru iz stava 1. ovog člana overavaju se u skladu sa zakonom kojim se uređuje overa potpisa, s tim da overu potpisa, ako je reč o elektronskom dokumentu, zamenjuje kvalifikovani elektronski potpis članova grupacije, osim ako to nije u suprotnosti sa propisima kojima se uređuje promet nepokretnosti.

Ugovor o osnivanju grupacije sadrži naročito:

1) poslovno ime, odnosno naziv grupacije uz navođenje oznake “Evropska ekonomska interesna grupacijaˮ ili “EEIGˮ;

2) sedište i adresu sedišta grupacije;

3) cilj radi koga se osniva grupacija;

4) poslovno ime, odnosno naziv, pravnu formu, odnosno lično ime, uključujući jedinstveni matični broj građana ili broj pasoša i državu izdavanja pasoša za stranca, registrovano sedište i adresu člana grupacije, uključujući i datum i broj pod kojim je taj član grupacije registrovan u odgovarajućem registru;

5) vreme trajanja grupacije, ako se osniva na određeno vreme.

Ugovorom o osnivanju grupacije uređuju se i finansiranje i upravljanje grupacijom, sticanje i prestanak svojstva člana grupacije, prestanak grupacije, kao i druga pitanja od značaja za rad grupacije.

Registracija grupacije

Član 580d

Na registraciju grupacije koja se osniva na teritoriji Republike Srbije shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuju udruženja, osim ako ovim delom zakona nije drugačije propisano.

U registru udruženja, obavezno se registruju i:

1) ugovor o osnivanju grupacije i njegove izmene;

2) podaci o članovima grupacije iz člana 580g stav 5. tačka 4) ovog zakona;

3) zastupnici grupacije i podaci iz člana 580g stav 5. tačka 4) ovog zakona za zastupnike, ograničenja ovlašćenja zastupnika, kao i promene podataka o zastupnicima;

4) obaveštenje o osnivanju, odnosno prestanku predstavništva grupacije u drugoj državi članici;

5) odluka nadležnog suda o zabrani rada grupacije;

6) podaci o promeni članova grupacije;

7) podaci o likvidaciji i stečaju grupacije;

8) prestanak grupacije;

9) promena sedišta grupacije;

10) klauzula ugovora o osnivanju grupacije ili drugi odgovarajući pisani dokument, kojim se novi član grupacije izuzima od obaveze plaćanja dugova i drugih obaveza grupacije koji su nastali pre njegovog pristupanja.

U registru stranih udruženja, u skladu sa zakonom kojim se uređuju udruženja, registruje se predstavništvo Evropske ekonomske interesne grupacije koja je registrovana na teritoriji druge države članice.

Registar udruženja, odnosno registar stranih udruženja u roku od mesec dana od dana registracije dostavlja Kancelariji za zvanična izdanja Evropskih zajednica podatke iz st. 1, 2. i 3. ovog člana radi objavljivanja u “Službenom listu Evropske unijeˮ.

Sticanje svojstva pravnog lica

Član 580đ

Grupacija koja se osniva na teritoriji Republike Srbije stiče svojstvo pravnog lica registracijom u registru udruženja u skladu sa zakonom kojim se uređuju udruženja.

Pravna forma grupacije se u poslovnom imenu označava sa: “Evropska ekonomska interesna grupacijeˮ ili “EEIGˮ.

Finansiranje grupacije

Član 580e

U zavisnosti od cilja osnivanja grupacije i potrebnih sredstava za osnivanje i rad grupacije, grupacija se može osnovati i finansirati od uloga članova grupacije ili članarina, u skladu sa ugovorom o osnivanju grupacije.

Ulozi članova mogu biti novčani i nenovčani.

Nenovčani ulozi mogu biti u stvarima, pravima, radu, uslugama i veštinama.

Članovi grupacije stiču udele u grupaciji srazmerno svojim ulozima, osim ako ugovorom o osnivanju nije drugačije određeno.

Udeli u grupaciji ne mogu se sticati objavljivanjem javnog poziva.

Ugovor o osnivanju grupacije sadrži iznos i rok za uplatu novčanog uloga člana grupacije, opis vrste, vrednost, način i rok za unos nenovčanog uloga člana grupacije, odnosno iznos, rok i način plaćanja članarine.

Grupacija se može finansirati i iz kredita, kao i na drugi zakonom dozvoljen način.

Odgovornost za obaveze grupacije

Član 580ž

Članovi grupacije su neograničeno solidarno odgovorni celokupnom svojom imovinom za obaveze grupacije.

Lice koje posle osnivanja grupacije stekne svojstvo člana odgovara za obaveze grupacije, uključujući i obaveze nastale pre njegovog pristupanja grupaciji.

Izuzetno od stava 2. ovog člana, klauzulom ugovora o osnivanju grupacije ili drugim odgovarajućim pisanim dokumentom, novi član grupacije može biti izuzet od obaveze plaćanja dugova i drugih obaveza grupacije koji su nastali pre njegovog pristupanja grupaciji.

Ograničenje odgovornosti iz stava 3. ovog člana proizvodi pravno dejstvo prema trećim licima od dana objavljivanja na internet stranici registra udruženja.

Poverioci ne mogu zahtevati namirenje potraživanja od člana grupacije, u skladu sa stavom 1. ovog člana, pre okončanja likvidacije grupacije, osim ako su prvo zahtevali namirenje potraživanja od grupacije, a grupacija ne izmiri dospela potraživanja u predviđenom roku.

Članovi grupacije odgovaraju neograničeno solidarno za obaveze grupacije u likvidaciji i nakon brisanja grupacije iz registra udruženja.

Svaki član grupacije kome prestaje članstvo u grupaciji i dalje odgovara neograničeno solidarno za obaveze grupacije koje su nastale pre prestanka njegovog članstva.

Potraživanja poverilaca prema članovima grupacije iz st. 6. i 7. ovog člana zastarevaju u roku od pet godina od dana brisanja grupacije iz registra udruženja, odnosno od dana prestanka članstva.

Za obaveze proistekle iz aktivnosti koje su preduzete u ime grupacije, pre njene registracije, neograničeno solidarno odgovaraju lica koja su te aktivnosti preduzela, ako grupacija nakon registracije ne preuzme obaveze proistekle iz tih aktivnosti.

Promena sedišta

Član 580z

Odluku o promeni sedišta grupacije donose članovi grupacije jednoglasno, osim ako ugovorom o osnivanju grupacije nije drugačije određeno.

Prenos sedišta

Član 580i

Sedište grupacije može se preneti u drugu državu članicu.

Zastupnik grupacije sačinjava predlog odluke o prenosu sedišta.

Predlog odluke o prenosu sedišta, grupacija objavljuje na svoj internet stranici, ako je ima i dostavlja registru udruženja radi objavljivanja na internet stranici tog registra, najkasnije dva meseca pre dana održavanja sednice skupštine na kojoj se donosi odluka o prenosu sedišta.

Skupština grupacije donosi odluku o prenosu sedišta jednoglasno.

Odluka o prenosu sedišta stupa na snagu danom registracije novog sedišta u nadležnom registru države članice u koju se prenosi sedište.

Registracija brisanja grupacije iz registra zbog prenosa sedišta, ne može se izvršiti pre prijema obaveštenja o izvršenoj registraciji novog sedišta od strane organa nadležnog za registraciju u državi članici u koju se prenosi sedište.

Organi grupacije

Član 580j

Organi grupacije su:

1) skupština i

2) jedan ili više direktora, odnosno odbor direktora.

Ugovorom o osnivanju grupacije mogu se predvideti i drugi organi i njihova ovlašćenja.

Skupština grupacije

Član 580k

Skupštinu grupacije čine svi članovi grupacije.

Svaki član grupacije ima jedan glas.

Ugovorom o osnivanju grupacije može se predvideti da pojedini članovi grupacije imaju više od jednog glasa, s tim da nijedan član ne može imati većinu od ukupnog broja glasova.

Skupština grupacije odluke donosi jednoglasno, osim ako ugovorom o osnivanju nije drugačije određeno.

Jednoglasna odluka skupštine obavezna je za:

1) izmenu ciljeva grupacije;

2) izmenu broja glasova koji se dodeljuju određenom članu;

3) izmenu načina glasanja i broja glasova potrebnih za donošenje odluka;

4) produženje vremena trajanja grupacije, ako je osnovana na određeno vreme i

5) izmenu učešća članova grupacije u finansiranju grupacije.

Direktori grupacije

Član 580l

Grupacija ima jednog ili više direktora koji su zakonski zastupnici grupacije, koji mogu biti imenovani ugovorom o osnivanju grupacije ili odlukom skupštine.

Ugovorom o osnivanju grupacije određuje se broj direktora, a uslovi za imenovanje, ovlašćenja i opoziv direktora mogu biti određeni jednoglasnom odlukom skupštine, ako to ugovorom o osnivanju nije određeno.

Direktor iz stava 1. ovog člana može biti svako poslovno sposobno fizičko lice.

Direktor grupacije ne može biti lice:

1) koje je direktor ili član nadzornog odbora u više od pet privrednih društava, odnosno drugih pravnih lica;

2) koje je osuđeno za krivično delo protiv privrede, tokom perioda od pet godina računajući od dana pravnosnažnosti presude, s tim da se u taj period ne uračunava vreme provedeno na izdržavanju kazne zatvora;

3) kome je izrečena mera bezbednosti zabrana obavljanja delatnosti, za vreme dok traje ta zabrana.

Svaki direktor je ovlašćen da samostalno zastupa grupaciju, ako ugovorom o osnivanju nije drugačije određeno.

Pravni poslovi i radnje koje preduzima direktor prema trećim licima obavezuju grupaciju i u slučaju kada su ti poslovi i radnje preduzeti izvan ciljeva grupacije, osim ako grupacija dokaže da je treće lice znalo ili moralo znati da su ti poslovi i radnje izvan ciljeva grupacije.

Direktor je dužan da postupa u skladu sa ograničenjima svojih ovlašćenja koja su utvrđena ugovorom o osnivanju grupacije ili odlukom skupštine.

Ograničenja ovlašćenja direktora ne mogu se isticati prema trećim licima.

Izuzetno od stava 8. ovog člana, ograničenja ovlašćenja direktora u vidu zajedničkog zastupanja, odnosno obaveznog supotpisa mogu se isticati prema trećim licima, ako su registrovana u skladu sa članom 580d ovog zakona.

Pristupanje novog člana

Član 580lj

Odluku o pristupanju novih članova, skupština grupacije donosi jednoglasno.

Prestanak svojstva člana

Član 580m

Svojstvo člana grupacije prestaje u slučaju:

1) istupanja člana;

2) isključenja člana;

3) brisanja člana koji je pravno lice iz nadležnog registra, kao posledice likvidacije, prinudne likvidacije ili zaključenja stečaja;

4) prenosa celokupnog udela;

5) smrti člana grupacije;

6) u drugim slučajevima određenim ugovorom o osnivanju grupacije.

Nakon prestanka svojstva člana grupacije u slučajevima iz stava 1. ovog člana, grupacija nastavlja da postoji pod uslovima predviđenim u ugovoru o osnivanju ili jednoglasnom odlukom preostalih članova, ako ugovorom o osnivanju nije drugačije određeno.

Istupanje člana

Član 580n

Član grupacije može istupiti iz grupacije pod uslovima i na način određenim ugovorom o osnivanju, a ako ugovorom o osnivanju to nije određeno, o istupanju člana grupacije odlučuje skupština grupacije jednoglasno.

Svaki član grupacije može istupiti iz grupacije iz opravdanog razloga.

Član grupacije koji istupa iz grupacije ne može glasati u skupštini kada se donosi odluka o njegovom istupanju.

Isključenje člana

Član 580nj

Član grupacije može biti isključen iz grupacije na osnovu odluke skupštine grupacije, pod uslovima i na način određen ugovorom o osnivanju.

Grupacija može tužbom, koju podnosi nadležnom sudu prema mestu sedišta grupacije, zahtevati isključenje člana grupacije iz razloga koji su određeni ugovorom o osnivanju grupacije, a naročito ako član grupacije svojim radnjama i propuštanjem protivno ugovoru o osnivanju sprečava ili u značajnoj meri otežava aktivnosti grupacije, ne izvršava posebne obaveze prema grupaciji utvrđene ugovorom o osnivanju i namerno ili grubom nepažnjom prouzrokuje štetu grupaciji.

Tužbu iz stava 2. ovog člana mogu zajedno podneti članovi grupacije koji čine većinu, osim ako ugovorom o osnivanju nije drugačije određeno.

Član grupacije ne može glasati u skupštini kada se donosi odluka o njegovom isključenju iz grupacije.

Prenos udela

Član 580o

Svaki član grupacije može preneti svoj udeo u grupaciji, ili deo udela, drugom članu grupacije ili trećem licu.

Odluku o prenosu udela skupština grupacije donosi jednoglasno.

Član grupacije koji prenosi svoj udeo ili deo udela ne može glasati u skupštini kada se donosi odluka o prenosu udela.

Udeo kao sredstvo obezbeđenja

Član 580p

Član grupacije može svoj udeo koristiti kao sredstvo obezbeđenja samo ukoliko skupština grupacije to odobri, osim ako ugovorom o osnivanju nije drugačije određeno.

Odluku iz stava 1. ovog člana skupština grupacije donosi jednoglasno.

Član grupacije koji svoj udeo koristiti kao sredstvo obezbeđenja ne može glasati u skupštini kada se donosi odluka iz stava 2. ovog člana.

Lice u čiju korist je dato sredstvo obezbeđenja iz stava 1. ovog člana, ne može na osnovu sredstva obezbeđenja postati član grupacije.

Prestanak svojstva člana usled smrti

Član 580r

U slučaju smrti člana grupacije, njegov naslednik ne može nastaviti članstvo u grupaciji, osim ako ugovorom o osnivanju grupacije nije drugačije određeno.

U slučaju da naslednik ne može nastaviti članstvo u grupaciji ili ne prihvati članstvo u grupaciji, grupacija je obavezna da nasledniku isplati protivvrednost udela u grupaciji.

Obaveza obaveštavanja o prestanku svojstva člana grupacije

Član 580s

Direktor, odnosno direktori grupacije o prestanku svojstva člana bez odlaganja obaveštavaju ostale članove grupacije i registru udruženja podnose prijavu za upis promene člana grupacije.

Prijavu za upis promene člana grupacije iz stava 1. ovog člana, može podneti i član kome prestaje svojstvo člana ili bilo koji drugi član grupacije.

Posledice prestanka svojstva člana

Član 580t

Vrednost prava i obaveza član grupacije kome prestaje svojstvo člana, osim u slučaju iz člana 580o ovog zakona, utvrđuje se na osnovu stanja aktive i pasive grupacije u trenutku prestanka svojstva člana.

Vrednost prava i obaveza iz stava 1. ovog člana ne može se unapred odrediti.

Raspodela dobiti i pokriće gubitaka

Član 580ć

Dobit koju grupacija eventualno ostvari obavljanjem aktivnosti predstavlja dobit članova i raspodeljuje se između članova u srazmeri određenoj ugovorom o osnivanju grupacije, a ako ovim ugovorom srazmera nije određena, dobit se raspodeljuje između članova na jednake delove.

Članovi grupacije učestvuju u pokriću gubitaka grupacije u srazmeri određenoj ugovorom o osnivanju grupacije, a ako ovim ugovorom srazmera nije određena, članovi grupacije učestvuju u pokriću gubitaka grupacije u jednakim delovima.

Prestanak grupacije

Član 580u

Grupacija prestaje brisanjem iz registra udruženja u slučaju:

1) likvidacije grupacije usled:

(1) isteka vremena na koje je osnovana;

(2) ispunjenja cilja zbog kojeg je grupacija osnovana ili je njegovo postizanje onemogućeno;

(3) odluke skupštine;

(4) sudske odluke;

(5) ako je u grupaciji ostao samo jedan član ili kada grupacija ostane bez člana koji je registrovan u drugoj državi članici;

(6) nastupanja drugog razloga određenog ugovorom o osnivanju.

2) zaključenja stečaja grupacije.

Ako u roku od tri meseca od nastanka uslova iz stava 1. tačka 1) podtač. (1) i (6) ovog člana, skupština grupacije ne donese odluku kojom se utvrđuje prestanak grupacije, svaki član grupacije može podneti tužbu nadležnom sudu za donošenje te odluke.

Direktor, odnosno direktori grupacije odluku o prestanku grupacije bez odlaganja, dostavljaju registru udruženja radi registracije.

Odluku iz stava 3. ovog člana registru udruženja može dostaviti i svaki član grupacije.

Prestanak grupacije po odluci suda

Član 580f

Po tužbi nadležnog organa ili zainteresovanog trećeg lica koje za to ima pravni interes, ako su učinjene povrede odredaba člana 580v i člana 580u stav 1. tačka 1) podtačka (5) ovog zakona, nadležni sud donosi odluku o prestanku grupacije, osim ako se razlozi za podnošenje tužbe otklone pre nego što se ta odluka donese.

Po tužbi člana grupacije, sud može doneti odluku o prestanku grupacije kada za to postoji opravdan razlog.

Ništavost osnivačkog akta i zabrana rada grupacije

Član 580h

Osnivački akt grupacije je ništav ako su ciljevi grupacije koji se navode u osnivačkom aktu suprotni prinudnim propisima ili javnom interesu.

Ništavost osnivačkog akta utvrđuje nadležni sud.

Ako grupacija obavlja bilo koju aktivnost u Republici Srbiji koja je protivna javnom interesu, Ustavni sud donosi odluku o zabrani rada grupacije.

Likvidacija grupacije

Član 580c

Odredbe ovog zakona o likvidaciji shodno se primenjuju i na likvidaciju grupacije.

Do okončanja likvidacije grupacija ima pravnu i poslovnu sposobnost.

Stečaj grupacije

Član 580č

Stečaj nad grupacijom može se otvoriti u slučaju postojanja stečajnog razloga u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečaj.

Otvaranje stečaja nad grupacijom ne znači otvaranje stečaja nad članovima grupacije.ˮ.

Član 4.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”, a primenjuje se od 1. januara 2027. godine.

IZ OBRAZLOŽENJA

II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA

Zakonom o privrednim društvima (“Službeni glasnik RS”, br. 36/11, 99/11, 83/14 - dr. zakon, 5/15, 44/18, 95/18, 91/19 i 109/21- u daljem tekstu: Zakon) uređuje se pravni položaj privrednih društava, a naročito njihovo osnivanje, upravljanje, statusne promene, promene pravne forme, prestanak i druga pitanja od značaja za njihov položaj, kao i pravni položaj preduzetnika.

Vlada je Zaključkom 05 Broj: 337-5373/17 od 19. juna 2017. godine, usvojila Pregovaračku poziciju Republike Srbije za Međuvladinu konferenciju o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji za Poglavlje - 6 “Pravo privrednih društava” kojom se Republika Srbija obavezala da će preuzeti u pravni sistem Republike Srbije pravne tekovine Evropske unije iz oblasti korporativnog prava sa kojima domaći propisi iz ove oblasti do sada nisu bili usaglašeni, i to: Uredbu Saveta (EZ-a) br. 2157/2001 od 8. oktobra 2001. godine o statutu evropskog društva - (SE), Uredbu Saveta 1985/2137/EEZ o Evropskoj ekonomskoj interesnoj grupaciji (EEIG) i Direktivu 2005/56/EZ Evropskog parlamenta i Saveta od 26. oktobra 2005. godine. odnosno - Direktivu (EU) 2017/1132 Evropskog parlamenta i Saveta od 14. juna 2017. godine u okviru koje je kodifikovana Direktiva 2005/56/EZ Evropskog parlamenta i Saveta od 26. oktobra 2005. godine.

S tim u vezi, izmenama Zakona iz 2018. godine izvršene su dopune odredaba ovog zakona kojima je preuzeta sadržina navedenih uredbi, kao i osnovna načela i principi navedene direktive, pa su u pravni sistem Republike Srbije uvedene nove pravne forme društava, odnosno uređen je pravni položaj Evropskog akcionarskog društva i Evropske ekonomske interesne grupacije, a uređeno je i prekogranično spajanje i pripajanje društava kapitala osnovanih u Republici Srbiji sa društvima kapitala iz drugih država članica Evropske unije.

U skladu sa odredbama člana 118. navedene Direktive u prekograničnom spajanju i pripajanju mogu učestvovati društava kapitala osnovana u skladu sa pravom države članice koja imaju sedište, središnju upravu ili glavno mesto poslovanja u Uniji, pod uslovom da su barem dva od tih društava uređena pravom različitih država članica.

Dalje, Uredbom o statutu evropskog društva - (SE) uvedeno je Evropsko društvo s ciljem i svrhom jednostavnijeg osnivanja i delovanja na nadnacionalnom nivou. Osnivanje evropskog društva omogućilo je da privredna društva koja posluju na teritoriji više država članica budu osnovana kao jedno društvo.

Takođe, u skladu sa odredbama Uredbe o Evropskoj ekonomskoj interesnoj grupaciji (EEIG), članovi grupacije mogu biti su svi subjekti privrednog prava (pravna i fizička) koji obavljaju privrednu delatnost na teritoriji Evropske unije i imaju registrovano sedište, odnosno glavnu upravu na teritoriji Evropske unije. Članovi evropske ekonomske interesne grupacije moraju biti iz barem dve različite države članice Evropske unije.

Imajući u vidu navedeno, Predlogom zakona vrši se unapređenje teksta odredaba Zakona o privrednim društvima koje se odnose na prekogranične statusne promene, Evropsko akcionarsko društvo i Evropsku ekonomsku interesnu grupaciju i predlaže da se iste primenjuju od 1. januara 2027. godine.

III. OBJAŠNJENJE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENJA

Članom 1. Predloga zakona predloženo je da se deo sedmi i čl. 514a do 514m kojima je uređen postupak sprovođenja prekograničnih statusnih promena izmene u cilju poboljšanja teksta i daljeg preciziranja.

Istim odredbama definiše se prekogranično pripajanje kao ono pripajanje u kome učestvuju najmanje dva društva, od kojih je najmanje jedno, društvo iz čl. 245. ili 139. ovog zakona registrovano na teritoriji Republike Srbije i najmanje jedno, društvo kapitala osnovano na teritoriji druge države članice Evropske unije ili države potpisnice Ugovora o evropskom ekonomskom prostoru. Jedno ili više ovako definisanih društava pripajaju se drugom društvu prenošenjem na to društvo celokupne imovine i obaveza, čime društvo koje se pripaja prestaje da postoji bez sprovođenja postupka likvidacije. Takođe, novounetim odredbama definiše se i prekogranično spajanje koje je u smislu ovog zakona ono spajanje u kome učestvuju najmanje dva društva, od kojih je najmanje jedno, društvo iz čl. 245. ili 139. ovog zakona registrovano na teritoriji Republike Srbije i najmanje jedno, društavo kapitala osnovano na teritoriji druge države članice. Dva ili više društava spajaju se osnivanjem novog društva prenošenjem na to društvo celokupne imovine i obaveza, čime društva koja se spajaju prestaju da postoje bez sprovođenja postupka likvidacije. Uređuju se najznačajnija pitanja vezana za prekogranično pripajanje i spajanje, uređivanjem zajedničkog Predloga ugovora o pripajanju, njegovog objavljivanja, izveštaja nadležnog organa društva i izveštaja revizora o pripajanju, kao i njihovog usvajanja na skupštini. Ovim odredbama uređuje se i javnobeležnička isprava koja predhodi registraciji pripajanja, registracija pripajanja, pravne posledice pripajanja, pojednostavljeni postupak pripajanja, učestvovanje zaposlenih u odlučivanju, ništavost registracije pripajanja i druga pitanja od značaja, s tim da se propisuje da se odredbe ovog dela zakona o prekograničnim pripajanjima shodno primenjuju i na prekogranična spajanja.

Članom 2. Predloga zakona predloženo je da se deo jedanaesti a i čl. 577a do 577š kojima je uređen postupak osnivanje Evropskog akcionarskog društva (Societas Europea) u Republici Srbiji, u skladu sa Uredbom Saveta 2157/2001/EEZ od 8. oktobra 2001. godine izmene u cilju poboljšanja teksta i daljeg preciziranja.

Navedenim odredbama uređuje se da se Evropsko akcionarsko društvo (u daljem tekstu: evropsko društvo) osniva u pravnoj formi akcionarskog društva, čiji je osnovni kapital podeljen na akcije koje ima jedan ili više akcionara, koji ne odgovaraju za obaveze društva, osim u slučajevima iz člana 18. ovog zakona. Evropsko društvo koje se osniva na teritoriji Republike Srbije stiče svojstvo pravnog lica registracijom u registru u skladu sa zakonom o registraciji. Takođe, navedenim odredbama propisuju se i načini osnivanja evropskog društva, osnovni kapital, osnivački akt i statut. Posebno se uređuje pitanje osnivanja Evropskog društva pripajanjem i spajanjem kroz propisivanje svih pitanja od značaja za zajednički Predlog ugovora o pripajanju, njegovo objavljivanje, izveštaj nadležnog organa društva i izveštaj revizora o pripajanju i njihovo usvajanje na skupštini. Takođe, navedenim odredbama uređuje se i javnobeležnička isprava koja prethodi registraciji, registracija, pravne posledice osnivanja evropskog društva pripajanjem, učestvovanje zaposlenih u odlučivanju, kao i shodna primena u smuslu da se odredbe ovog dela zakona o osnivanju evropskog društva pripajanjem, shodno primenjuju i na osnivanje evropskog društva spajanjem. Ovim delom zakona uređuju se i pitanja od značaja za osnivanje evropskog društva kao holdinga, promena pravne forme akcionarskog društva u evropsko društvo, prenos sedišta evropskog društva registrovanog na teritoriji Republike Srbije u drugu državu članicu i s tim u vezi, plan prenosa i javnobeležnička potvrda. Posebno je uređeno pitanje upravljanja evropskim društvom koje je registrovano u Republici Srbiji, kao i prestanak evropskog društva u smislu da se odredbe ovog zakona o likvidaciji shodno primenjuju i na likvidaciju evropskog društva, a odredbe zakona kojim se uređuje stečaj shodno se primenjuju i na stečaj evropskog društva. Novounetim odredbama propisuje se i da Registar privrednih subjekata u roku od mesec dana od dana registracije osnivanja evropskog društva, brisanja evropskog društva iz registra i prenosa sedišta, dostavlja Kancelariji za zvanična izdanja Evropskih zajednica obaveštenje o registrovanim podacima radi objavljivanja u “Službenom listu Evropske unije”.

Članom 3. Predloga zakona predloženo je da se deo dvanaesti a i čl. 580a do 580č kojima je uređeno osnivanje i pravni položaj Evropske ekonomske interesne grupacije, izmene u cilju poboljšanja teksta i daljeg preciziranja.

Navedenim odredbama propisuje se da se u Republici Srbiji može osnovati Evropska ekonomska interesna grupacija u skladu sa Uredbom Saveta 2137/85/EEZ od 25. jula 1985. godine, koja je pravno lice koje osnivaju najmanje dva privredna društva, preduzetnika, odnosno druga pravna ili fizička lica koja obavljaju poljoprivrednu ili drugu delatnost u skladu sa zakonom, od kojih je najmanje jedno registrovano na teritoriji Republike Srbije, a drugo na teritoriji druge države članice Evropske unije ili države potpisnice Ugovora o evropskom ekonomskom prostoru. Navedenim odredbama uređuje se cilj osnivanja i aktivnosti grupacije, osnivanje i registracija grupacije, kao i njeno sticanje svojstva pravnog lica i finansiranje i odgovornost za obaveze, promena i prenos njenog sedišta, organi grupacije, prestanak grupacije i druga pitanja od značaja.

Članom 4. Predloga zakona predlaže se da ovaj zakon stupi na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”, a da se primenjuje od 1. januara 2027. godine.

V. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU

Predlaže se donošenje ovog zakona po hitnom postupku saglasno članu 167. Poslovnika Narodne skupštine (“Službeni glasnik RS”, broj 20/12 - prečišćen tekst), a imajući u vidu da se vrši poboljšanje teksta odredaba Zakona kojima se uređuju prekogranične statusne promene, Evropsko akcionarsko društvo i Evropskoj ekonomskoj interesnoj grupaciji je Republika Srbija, kako bi se Republika Srbija što bolje pripremila za primenu ovih odredaba do momenta pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji. Pored toga, Pregovaračkom pozicijom Republike Srbije za Međuvladinu konferenciju o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji za Poglavlje 6 - Pravo privrednih društava, koji je Zaključkom 05 Broj: 337-5537/2017 od 19. juna 2017. godine usvojila Vlada, preuzela obavezu da u pravni sistem Republike Srbije preuzme pravne tekovine Evropske unije iz oblasti korporativnog prava sa kojima domaći propisi iz ove oblasti do sada nisu bili usaglašeni, i to: Uredbu Saveta (EZ-a) br. 2157/2001 od 8. oktobra 2001. godine o statutu evropskog društva - (SE), Uredbu Saveta 1985/2137/EEZ o Evropskoj ekonomskoj interesnoj grupaciji (EEIG) i Direktivu 2005/56/EZ Evropskog parlamenta i Saveta od 26. oktobra 2005. godine, odnosno - Direktivu (EU) 2017/1132 Evropskog parlamenta i Saveta od 14. juna 2017. godine u okviru koje je kodifikovana Direktiva 2005/56/EZ Evropskog parlamenta i Saveta od 26. oktobra 2005. godine.

Izvor: Vebsajt Narodne skupštine, 27.01.2025.