NEDOSTAJE GRAĐEVINSKIH INSPEKTORA
Prošle godine je u Srbiji izdato 22.625 građevinskih dozvola, što je čak tri puta više nego 2011. godine, kada ih je bilo 7.325. O broju nelegalnih gradilišta koja se otvaraju gotovo svakodnevno može samo da se nagađa, a sve njih bi trebalo da kontroliše 11 republičkih građevinskih inspektora, koliko ih ima prema podacima Ministarstva građevinarstva.
Oni imaju pomoć kolega u lokalnim inspekcijama u gradovima i opštinama, ali ona nije dovoljna ako se u obzir uzme podatak da u Srbiji u svim sektorima ukupno nema više od 4.000 inspektora. Tu spadaju i republički i lokalni, od onih koji kontrolišu bezbednost hrane, do onih koji proveravaju kako funkcioniše železnički saobraćaj. I dok se broj gradilišta iz godine u godinu povećava, u Mreži inspektora upozoravaju da se broj "kontrolora" - godinama smanjuje.
Poslednji događaj sa urušavanjem zgrade u Vidovdanskoj ulici u Beogradu, vratio je ovaj problem, na koji stručnjaci već godinama ukazuju, u fokus javnosti.
Profesor Građevinskog fakulteta u penziji Aleksandar Cvetanović kaže da je ovaj problem kompleksan i da su mu koreni duboki.
"Sigurno je da ima premalo i lokalnih i republičkih inspektora, a i oni koji rade nemaju na raspolaganju automobile da obilaze grad. Jedan segment je da su loše plaćeni, a drugi da na njihove odluke često imaju uticaj i neki drugi ljudi", smatra Cvetanović.
Profesor napominje da je splet više okolnosti uticao na dešavanja na gradilištu u Vidovdanskoj u Beogradu, kada se deo zgrade urušio zbog gradilišta koje se nalazi na parceli pored nje i na kome, prema nalazima Građevinske inspekcije nije u skladu sa propisima bila obezbeđena temeljna jama. On, međutim, ukazuje da je u 99 odsto sličnih slučajeva uglavnom odgovornost na izvođaču radova. U tom smislu, dodaje, inspektor je u nekom trenutku mogao da bude korektivni faktor, ali to nije garancija da bi nešto "mogao nešto da uradi".
"Čak ni investitor koji plaća radove nema mnogo veze s tim, koliko ima neznanje izvođača. Beograd je imao 120.000 građevinskih radnika, a sada ih u celoj Srbiji ima pet puta manje od tog broja. Stare građevinske gigante zamenile su neke nove firme, koje nemaju ni znanje ni kadrove da izvode radove koji su im povereni", upozorava Cvetanović.
Inače, poslednji konkurs koji je raspisao Sekretarijat za inspekcijske poslove za sedam pozicija u građevinskoj inspekciji nije uspeo, jer je primljen samo jedan kandidat. Iz Sekretarijata, međutim, do objavljivanja ovog teksta nismo uspeli da dobijemo odgovore na pitanja koliko se kandidata prijavilo i zašto nisu popunjena sva mesta, kao ni podatke o broju inspektora koji su angažovani za kontrolu gradilišta u prestonici.
Predsednik Mreže inspektora Srbije Dragoman Paunović, kaže da je interesovanje slabo zbog male plate i ogromne odgovornosti.
"Taj posao bi trebalo da rade građevinski inženjeri ili arhitekte za platu od 70.000 dinara, a oni mogu da zarade i duplo više ako se zaposle u kompanijama. Posao je delikatan, jer treba da naredi nekome da ruši objekat vredan milion evra. Prevelika je odgovornost, a mala je plata", smatra predsednik Mreže inspektora Srbije.
On napominje da su zarade u drugim inspekcijama još i niže, a naročito u sanitarnoj i veterinarskoj, gde inspektori primaju početnu platu od oko 50.000 dinara.
"Inspekcije su na istorijskom minimumu i samo naporima inspektora postiže se kakva takva kontrola primene zakona i drugih propisa. Takva situacija je neodrživa, jer traje već predugo i mnoge kolege odlaze, zbog preopterećenosti, jer se nove kolege ne primaju i ne uvode u sistem. Mnoga inspekcijska mesta ne mogu ni biti popunjena, jer stručnjaci, naravno, idu tamo gde se bolje plaća. Zbog nepovoljne starosne strukture odnosno odlazaka u penziju, u najavi je novi značajan odliv kadrova iz inspekcija", upozorava Paunović.
On napominje da na nivou Srbije imamo jednog železničkog i 13 saobraćajnih inspektora. U poljoprivrednoj inspekciji ima 275 veterinarskih inspektora, a pre dve decenije bilo ih je više od 500, dok ih Litvanija ima 600 na dva miliona stanovnika.
"Privrednici traže od države inspektore kako bi se suzbila siva ekonomija i obezbedili fer uslovi poslovanja, a time zaštitili oni koji plaćaju poreze od divljih subjekata. Radnici traže od države inspektore kako bi se u radnom procesu poslodavci više pridržavali zakona, čime bi se smanjio broj povreda i pogibija na radnom mestu. Građani traže od države inspektore da bi pod kontrolom bila hrana, voda, životna sredina. Nedavno se dokazalo da godinama kupujemo lažni med koji nema veze sa pčelama. Šta će biti kada se tako nešto dogodi i sa drugim namirnicama – recimo mesom? Inspektora nema i po svemu sudeći, svakog dana biće ih sve manje", napominje predsednik Mreže inspektora.
Paunović napominje da se "ozbiljno kasni" sa realizacijom Akcionog plana za reformu inspekcija iz 2019. godine, kojim je predviđeno zapošljavanje više od 1.200 inspektora.
Udruženje građana Centar za lokalnu samoupravu (CLS) takođe je ukazalo na problem nadležnosti inspekcija. Oni traže da se Beogradu vrate opštinske građevinske inspekcije, koje su ukinute izmenama Odluke o gradskoj upravi od 14. novembra 2018. godine.
"Tim izmenama je gradski Sekretarijat za inspekcijske poslove preuzeo nadležnost nad opštinskim građevinskim inspekcijama, što je bio uvod u urbanistički haos i bujanje divlje i nestručne gradnje. Paradoks je da su baš te 2018. godine opštinske građevinske inspekcije radile mnogo efikasnije od gradske, pa su u prvih šest meseci te godine iskoristile celokupan budžet za rušenje divljih objekata, dok je Grad od predviđanih 18 miliona dinara tada bio potrošio samo 11 hiljada dinara. Danas je očigledno da namera nije bila da se ubrza borba protiv divlje gradnje, već da se ona uspori", saopštili su iz Centra za lokalnu samoupravu.
Iz ovog udruženja tvrde da je "gradska građevinska inspekcija u totalnom rasulu, jer je preopterećena, nema dovoljno kadrova ni opreme, niti izlazi redovno na teren da bi nadzirala radove, što se videlo i u slučaju urušavanja gradilišta i zgrade u Vidovdanskoj ulici".
Izvor: Vebsajt Euronews Srbija, Zlatica Radović, 25.07.2021.Naslov: Redakcija