PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA ZAKONA O KULTURI: Izmene Zakona radi usklađivanja sa Zakonom o rodnoj ravnopravnosti

Poslanici Narodne skupštine Republike Srbije su počeli deseto vanredno zasedanje, o Predlogu zakona o izmenama Zakona o kulturi i Predlogu zakona o izmeni Zakona o bibliotečko-informacionoj delatnosti.

Predlog zakona o izmenama Zakona o kulturi odnosi se na sastav upravnog odbora (UO) i nadzornog odbora ustanova kulture, koji treba da obezbedi zastupljenost od najmanje 40 odsto predstavnika manje zastupljenog pola, umesto dosadašnjih 30 procenata. Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić izjavila je da su ove izmene zakona predložene na osnovu upućujućih odredbi iz Zakona o rodnoj ravnopravnosti ("Sl. glasnik RS", br. 52/2021), koji stupio na snagu 1. juna ove godine.

"Zakon o rodnoj ravnopravnosti uspostavlja nova pravila vezana za uravnoteženu zastupljenost polova koja je narušena ukoliko je zastupljenost jednog pola niža od 40 posto. Zato se utvrđuje obaveza da UO institucije kulture od pet članova, i nadzorni odbori od tri člana, i od jedanaest članova Nacionalnog saveta za kulturu, 40 odsto bude manje zastupljenog pola", rekla je Čomić.

Ona je objasnila da se u mnogim institucijama kulture većinu čine žene, jer, kako je ocenila "tamo gde nama para ima manje muškaraca, pa će se u stvari povećavati broj muškaraca u upravnim i nadzornim odborima.

Ministarka je rekla da će u narednom periodu pred poslanike dolaziti i izmene raznih zakona jer je Zakon o rodnoj ravnopravnosti predvideo obavezu da svaka sektorska politika, ministarstvo, lokalna uprava pravi "planove integriteta", odnosno da će izveštavati i skupštinu o tome kakve posledice politika ostavlja na živote žena, a kakve na živote muškaraca.

Osvrnula se i na zakonsku odredbu o kojoj nije bilo mnogo reči – "načelo nasilnik plaća", pa će po Zakonu o rodnoj ravnopravnosti plaćanje programa za odvikavanje od nasilja ići iz budžeta, ali će nasilnik morati da vraća u budžet taj novac.

Kada je reč o Predlogu zakona o izmeni Zakona o bibliotečko-informacionoj delatnosti predloženo je da će za direktora biblioteke moći da se imenuje lice koje ima visoko obrazovanje i najmanje pet godina radnog iskustva u kulturi, umesto dosadašnje tri godine, rekla je Čomić.

Izvor: Vebsajt N1, 28.07.2021.
Izvor iz vesti, Naslov: Redakcija