RADNE VERZIJE PRAVOSUDNIH ZAKONA: Set zakona predstavljen u Beogradu
“Pred vama su predlozi korenitih i dalekosežnih promena, koje će značajno uticati na jačanje nezavisnosti sudstva i samostalnosti javnog tužilaštva, a koje suštinski podrazumevaju isključenje politike iz izbora sudija, predsednika sudova, javnih tužilaca i glavnih javnih tužilaca i uspostavljanje boljeg sistema predlaganja, premeštaja i prestanka njihove funkcije”, izjavila je ministarka pravde Maja Popović na predstavljanju radnih tekstova zakona u oblasti pravosuđa.
Otvarajući javnu raspravu o setu pravosudnih zakona u Beogradu, Popović je istakla da su građani, podrškom ustavnim promenama, osnažili temelje vladavine prava i pravne sigurnosti i time stvorili uslove za uspešniju zaštitu ljudskih prava, ekonomski razvoj države i jačanje njenih demokratskih kapaciteta.
“Imajući u vidu da je Ustavnim zakonom predviđen rok od godinu dana za usvajanje seta pravosudnih zakona, istog dana kada je proglašen Akt o promeni Ustava u Narodnoj skupštini, Ministarstvo pravde je započelo konsultacije sa Visokim savetom sudstva, Državnim većem tužilaca, Vrhovnim kasacionim sudom, Republičkim javnim tužilaštvom, Društvom sudija Srbije, Udruženjem javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije, profesorima pravnih fakulteta, naučnim saradnicima Instituta za uporedno pravo i predstavnicima ostalih nevladinih organizacija”, istakla je ministarka pravde.
Uprkos tome što je bila izložena pritiscima pojedinih nevladinih organizacija i udruženja, da njihovi predstavnici i rukovodstva uđu u sastav radnih grupa, Popović je izjavila da se prilikom odlučivanja o izboru članova rukovodila isključivo kriterijumima stručnosti, profesionalnosti i integriteta. “Radne grupe ne mogu biti glomazne i disfunkcionalne. Nemoguće je da se obezbedi rad radne grupe sa ogromnim brojem članova, te je bilo nemoguće da u njihov sastav uključimo sva zainteresovana lica i udruženja koji su iskazala želju da u njima učestvuju”, naglasila je ministarka. “Moj jedini cilj bio je da u radne grupe uključim lica za koja sam smatrala da će dati najveći doprinos za iznalaženje najboljih normativnih rešenja”, istakla je Popović.
Nakon četiri meseca napornog i predanog rada na izradi zakonskih rešenja, javnosti su predstavljeni radni tekstovi Zakona o sudijama, Zakona o uređenju sudova, Zakona o Visokom savetu sudstva, Zakona o javnom tužilaštvu i Zakona o Visokom savetu tužilaštva. Novim normativnim aktima Visoki savet sudstva je definisan kao nezavisan državni organ koji obezbeđuje i jemči nezavisnost suda, sudije, predsednika suda i sudije porotnika, dok je Visoki savet tužilaštva definisan kao samostalan državni organ koji obezbeđuje i jemči samostalnost javnog tužilaštva, Vrhovnog javnog tužioca, glavnog javnog tužioca i javnog tužioca. Ovim organima je, u skladu sa preporukama Venecijanske komisije iz oktobra i decembra prošle godine, garantovana budžetska samostalnost, pa će moći direktno da predlažu sredstva za svoj rad, kao i plate nosilaca sudijske i javnotužilačke funkcije. Ovim organima su, u skladu sa Ustavom, poverene i nove, znatno veće nadležnosti ‒ izbor svih sudija i predsednika sudova, javnih tužilaca i glavnih javnih tužilaca, kao i predlaganje kandidata za izbor Vrhovnog javnog tužioca.
Zahvalivši se predstavnicima Evropske Unije i Saveta Evrope na podršci u reformi pravosuđa, Popović je pozvala sve zainteresovane institucije i pojedince da aktivno učestvuju u javnoj raspravi i doprinesu stvaranju što kvalitetnijih pravosudnih zakona.
Prisutnima su se obratile predsednica Vrhovnog kasacionog suda Jasmina Vasović i Republički javni tužilac Zagorka Dolovac, kao i šef delegacije Evropske unije u Republici Srbiji Emanuel Žiofre, koji je istakao da su reforme u oblasti pravosuđa ključni korak na evropskom putu Srbije, od koga će veliku korist imati i država Srbija i njeni građani. “Snažno podržavamo ovakvo opredeljenje, kao i ozbiljan napor koji su Vlada Republike Srbije, a posebno Ministarstvo pravde, zajedno sa predstavnicima pravosuđa i pravne struke, uložili u promociji i implementaciji reformi, koje će Srbiju značajno približiti evropskoj porodici, kojoj i pripada”, istakao je Žiofre.
Izvor: Vebsajt Ministarstva pravde, 27.09.2022.Naslov: Redakcija