ZAKON O FINANSIJSKOJ PODRŠCI PORODICI SA DECOM: Pun mesečni iznos naknade zarade, odnosno naknade plate za vreme porodiljskog odsustva, ne može biti manji od minimalne zarade utvrđene na dan početka ostvarivanja prava
Centar za mame apelovao je da novim povećanjem minimalne zarade nisu obuhvaćene žene na porodiljskom bolovanju i bolovanju radi nege deteta. Naime, od 1. januara sledeće godine očekuje se povećanje minimalca, koje će u proseku iznositi 40.020 dinara, ali žene koje su na odsustvu radi nege deteta nastaviće da primaju prethodni iznos minimalne zarade dok se ne vrate na radno mesto.
Kako objašnjava direktorka Centra za mame Jovana Ružičić, prema Zakonu o finansijskoj podršci porodici sa decom ("Sl. glasnik RS", br. 113/2017, 50/2018, 46/2021 - odluka US, 51/2021 - odluka US, 53/2021 - odluka US, 66/2021 i 130/2021) pun mesečni iznos naknade zarade, odnosno naknade plate za vreme porodiljskog odsustva, ne može biti manji od minimalne zarade utvrđene na dan početka ostvarivanja prava. Ipak, u Zakonu se ne pominje usklađivanje ove naknade sa rastom cena, kao ni sa minimalnom zaradom.
“Prema istom Zakonu, jednom utvrđena naknada zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i posebne nege deteta ostaje nepromenjena bez obzira na eventualno povećanje zarade ili na povećanje inflacije, što dovodi ovu grupu ljudi u nezavidan položaj”, ističe ona i dodaje da ovo vrlo lako može da se promeni prilagođavanjem pomenutog zakona.
“Zakon može jednostavno da se promeni kako u njemu ne bi stajalo ono što trenutno piše – da su isplate porodiljske zarade onakve kakve su u vreme otvaranja bolovanja, već da se prilagođavaju promeni minimalne cene rada”, navodi Ružičić.
Ona ukazuje da su bebi oprema, hrana i dečije stvari, kao i svi drugi proizvodi, poskupele od 20 do 30 odsto, ali da mame “ne kače” samo ta poskupljenja jer su potrebe njihovih porodica iste kao i kod drugih ljudi.
Na pitanje koje mame su trenutno najugroženije, direktorka Centra za mame Jovana Ružičić kaže da su to one žene sa najmanjim primanjima kojima država ne garantuje minimalac tokom prve godine deteta, već samo u prva tri meseca, kada je mama na porodiljskom odsustvu.
“Najugroženije su mame koje nisu radile 18 meseci u kontinuitetu pre otvaranja porodiljskog bolovanja jer one posle trećeg meseca, a do detetove prve godine, što je devet meseci, mogu da primaju novac koji je mnogo manji od minimalca. To mogu da budu isplate od 12.000-13.000 dinara, u zavisnosti od proseka zarade, koji se računa na 18 meseci. Znači, svaka žena koja nije radila u kontinuitetu svih 18 meseci pre otvaranja porodiljskog primaće manje nego što je imala, i to mnogo manje od minimalca”, podvlači ona.
Ružičić kaže da bi svaka žena trebalo da ima makar minimalac tokom brige o detetu u prvih godinu dana, kao i da se taj iznos uklapa sa rastom drugih cena.
“Pozdravljamo svako povećanje zarada, ali smatramo da ono treba da se odnosi i na mame koji su trenutno na porodiljskom odsustvu, odnosno roditelje koji brinu o svojoj deci. Ako se zarade ne usklade veliki broj mama će tokom odsustva sa posla primati zaradu koja je manja od minimalca. Dodatno, povećanje plata jeste za pohvalu, ali nam naši novčanici govore da ono nije usklađeno sa povećanjima cena kojima svakodnevno svedočimo”, zaključuje direktorka Centra za mame.
Kompanija Paragraf Lex ne preuzima odgovornost za tačnost i istinitost informacija prenetih iz spoljnih sadržaja odnosno drugih izvora, kao i za štetu koja eventualno iz toga, proistekne. Sve informacije objavljene u sekciji "Vesti" su namenjene u svrhu opšteg informisanja.
Naslov: Redakcija