NACRT ZAKONA O FISKALIZACIJI: Vlasnici objekata koji izdaju fiskalne račune na postojeće fiskalne kase moraće da nadograde uređaj, koji će imati svoj softver. Uređaj bi bio povezan s Poreskom upravom, koja bi istog momenta kada se neki proizvod naplati i prođe kroz fiskalnu kasu, dobila podatak o mestu, vremenu i ceni prodate robe
Nove promene za sve preduzetnike koji koriste fiskalne kase! Od 1. januara 2022. godine svi oni će morati da imaju dodatni uređaj uz kasu, a koji će poreskim inspektorima omogućiti da prate izdavanje računa i da skeniraju eventualne nepravilnosti. Ovo je predviđeno Nacrtom zakona o fiskalizaciji koji bi trebalo da suzbije sivu ekonomiju i uspostavi efikasniju kontrolu i bolju naplata poreza.
Praktično, vlasnici prodavnica, kafića i svih objekata koji izdaju fiskalne računa, na postojeće fiskalne kase moraće da nadograde uređaj, koji će imati svoj softver. Uređaj bi bio povezan s Poreskom upravom, koja bi istog momenta kada se neki proizvod naplati i prođe kroz fiskalnu kasu, dobila podatak o mestu, vremenu i ceni prodate robe.
Prenos podataka će biti omogućen zahvaljujući internet vezi, što znači da će svaki preduzetnik koji koristi fiskalnu kasu morati da ima i internet.
"Izuzetno, ukoliko se podaci o izdatim fiskalnim računima ne mogu dostaviti u realnom vremenu, usled prekida internet veze ili ona nije dostupna na mestu prometa, predviđena je obaveza čuvanja podataka u internoj memoriji elektronskog fiskalnog uređaja do momenta prenosa podataka Poreskoj upravi", navodi se u saopštenju Ministarstva finansija.
Inspektori će moći da utvrde nepravilnosti kada, recimo, primete da pojedini kafići, diskoteke i restorani, koji inače dobro posluju, petkom uveče gotovo da nemaju promet. Oni će moći da istog trenutka izađu na teren, odu u prethodno "skeniran" kafić, prodavnicu, restoran... i utvrde činjenično stanje.
Novo pravilo praktično bi značilo i novi trošak za poreske obveznike jer bi oni morali da kupe dodatni uređaj. Koliko bi on u Srbiji mogao da košta još nije zvanično saopštavano, ali bi primer iz Hrvatske mogao da posluži kao reper.
U Hrvatskoj je fiskalizacija uvedena 2013. godine, što je preduzetnike pojedinačno koštalo najčešće 400 evra. Rezultati su bili vidljivi odmah nakon primene propisa i to kroz veću naplatu poreskih prihoda. U ovoj je zemlji, međutim, tokom cele 2012. godine vođena javna kampanja i diskusija o potrebi uvođenja fiskalizacije.
Na negodovanje preduzetnika, iz Ministarstva finansija Hrvatske u to vreme su poručivali da preduzetnici koji ne mogu platiti uvođenje novog sistema po ceni od 500 evra i nisu preduzetnici nego slučajevi kojima treba socijalna pomoć.
Pre dve godine kada se prvi put pominjao novi zakon o fiskalizaciji u Srbiji, u resornom ministarstvu razmatrana je mogućnost da država preduzetnicima delimično finansira nabavku nove neophodne opreme. Za sada ta mogućnost nije zvanično pominjana.
Važeći Zakon o fiskalnim kasama ("Sl. glasnik RS", br. 135/2004 i 93/2012) je u primeni od 1. januara 2005. godine. U Ministarstvu finansija kažu da je u međuvremenu tehnologija koja se može primeniti u ovoj oblasti, značajno napredovala, te je nakon izvršene analize postojećeg sistema fiskalizacije, ustanovljeno da postoji potreba za njegovim unapređenjem.
Izvor: Vebsajt Blic, S. L., 27.10.2020.Naslov: Redakcija