PRAVA PUTNIKA U SLUČAJU OTKAZIVANJA LETA: Putnik ima dve opcije povraćaj svih troškova ili preusmeravanje na druge letove, uz nadoknade od 250 do 600 evra

Približavaju se praznici i sve je više rezervisanih karata za letove ka evropskim gradovima. To je period kada se beleži i veći broj reklamacija zbog kašnjenja letova ili otkazanih polazaka, pa je dobra prilika da se putnici na vreme informišu o tome koja su njihova prava i kako da ih ostvare. Dok je za neke kašnjenje aviona samo nekoliko sati duži boravak na nekoj destinaciji, za druge to može biti ozbiljan problem jer zbog toga mogu da zakasne na važan događaj ili propuste neki vezani let za nastavak putovanja. Ono što je najvažnije da znaju jeste da u našoj zemlji važe isti propisi kao u Evropskoj uniji kada je reč o nadoknadi troškova zbog otkazivanja ili kašnjenja letova. Tako svi putnici čiji je let otkazan imaju pravo na naknadu štete, i to od 250 do 600 evra u zavisnosti od udaljenosti odredišta. Prema ovim propisima, kada je let otkazan putnici imaju pravo da biraju između povraćaja novca, promene rute ili povratka. Svi putnici koji su obavešteni o otkazivanju leta manje od 14 dana pre polaska imaju pravo na odštetu. Međutim, ukoliko im bude ponuđeno preusmeravanje i stignu na konačno odredište sa zakašnjenjem do četiri sata, naknada može da im bude smanjena i za 50 odsto.

- Ako je let otkazan, avio-kompanija je dužna da putniku ponudi jednu od dve opcije: preusmeravanje na drugi let ili povraćaj svih troškova. Putniku nudi preusmeravanje na drugi let prema sličnim uslovima prevoza što je pre moguće. Drugi let može biti i nekog kasnijeg datuma ukoliko je to putniku prihvatljivo. Svi putnici čiji je let otkazan imaju pravo na naknadu štete, navode u potrošačkim organizacijama. Postoje pravila koja definišu i koja je krivica avio-prevoznika kada dođe do otkazivanja leta. Na sajtu Direktorata za civilno vazduhoplovstvo je navedeno da putnik može da zatraži zaštitu svojih prava i naknadu ukoliko je let otkazan iz operativnih razloga, prekoračenja radnih sati posade ili je putniku prodata karta a nije registrovan na letu jer je prodato više mesta nego što je dostupno. To se dešava i kada je let neprofitabilan, tj. slabo je interesovanje putnika, ili kada prevoznik ne može da dokaže razloge otkazivanja leta - objašnjavaju iz Direktorata.

Putnici su se interesovali pod kojim okolnostima nemaju pravo na nadoknadu, to jest kada prevoznik nije kriv. To se dešava u slučaju loših vremenskih uslova, prirodnih katastrofa, vojnih operacija, vanrednog stanja, štrajkova zaposlenih u avio-industriji...

- S obzirom na to da se tokom praznika dešava da let bude otkazan na sam dan polaska, putnici treba da znaju da je prevoznik u ovom slučaju obavezan da uruči obaveštenje o pravima koje putnici imaju po zakonu, ponudi im mogućnost izbora između povraćaja novca u vrednosti putne karte (ako su odlučili da ne putuju) ili preusmeravanja puta ka krajnjoj destinaciji - navode iz potrošačkih organizacija. Osim otkazivanja leta, putnici mogu da se suoče i sa gubitkom prtljaga, što takođe može da bude neprijatno. Putnik kome prtljag nije stigao na krajnju destinaciju a predat je na odlaznom aerodromu prijavljuje gubitak kofera na posebno označenom šalteru. Kada prijavljuje gubitak prtljaga, mora da priloži avio-kartu na kojoj se nalaze nalepnice za prtljag koji je predat. Služba za potragu izdaje Zapisnik o neprispeću prtljaga, a on sadrži informacije o veličini, obliku i sadržaju kofera, kao i kontakt-podatke putnika. U slučaju oštećenja ili gubitka prtljaga putnik ima pravo na odštetu koju mu isplaćuje avio-kompanija. Montrealskom konvencijom utvrđena je maksimalna visina odštete za prtljag. Avio-kompanije takođe same određuju visinu refundacije i prihvataju samo razumne troškove, navode na sajtu Direktorata civilnog vazduhoplovstva Srbije.

Izvor: Vebsajt Politika, Jelica Antelj, 25.11.2024.
Naslov: Redakcija