ZAKONI O IZMENAMA I DOPUNI ZAKONA O ALTERNATIVNIM INVESTICIONIM FONDOVIMA I O OTVORENIM INVESTICIONIM FONDOVIMA SA JAVNOM PONUDOM: Predviđeno smanjenje minimalnih iznosa ulaganja za poluprofesionalne i privatne investitore, kao i ukidanje određenih administrativnih prepreka
Narodna skupština Republike Srbije usvojila je Zakon o izmenama i dopuni Zakona o alternativnim investicionim fondovima i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o otvorenim investicionim fondovima sa javnom ponudom čiji je cilj, kako se navodi u obrazloženju Ministarstva finansija, je unapređenje tržišta kapitala u Republici Srbiji i stvaranje podsticajnog ambijenta za veći broj investitora i fondova.
Ovim zakonima omogućeno je smanjenje minimalnih iznosa ulaganja za poluprofesionalne i privatne investitore, kao i ukidanje određenih administrativnih prepreka, kako bi se podstakla veća ulaganja u mikro, mala i srednja preduzeća, infrastrukturne projekte, nekretnine i druge sektore od značaja za privredni rast.
Potpredsednik Vlade i ministar finansija, Siniša Mali, kaže da će ove izmene će doprineti razvoju domaćeg tržišta kapitala, poboljšanju finansijske inkluzije i privlačenju novih investitora, čime se dodatno jačaju kapaciteti srpske ekonomije.
- Istovremeno, izmenama zakona omogućiće se i uspostavljanje jedinstvenog Registra založnog prava na investicionim jedinicama, koji će značajno povećati pravnu sigurnost, transparentnost i efikasnost u postupcima obezbeđenja potraživanja. Centralizovani registar će omogućiti investitorima korišćenje investicionih jedinica kao sredstva obezbeđenja za dobijanje kredita i drugih oblika finansiranja, što ih čini atraktivnijim za ulaganje. Ove izmene predstavljaju važan korak ka unapređenju tržišne infrastrukture i podršci razvoju privrede Srbije-naveo je Mali.
On negira da se ovim izmenama, bar kada je reč o alternativnim fondovima, se dodatno čine ustupci bogatim ljudima, kojima je ranijim izmenama Zakona o porezu na dohodak građana sa primanjima trostruko većim od proseka, data mogućnost da svoje poreske obaveze po tom osnovu praktično prepolove, ako odluče da dug umesto u državni budžet, uplate u neki od njih.
- Kao što sam već rekao izmene i dopune Zakona o alternativnim investicionim fondovima kojima se koriguju pojedini iznosi pojedinačnih ulaganja poluprofesionalnih investitora imaju za cilj da omoguće svim potencijalnim investitorima koji imaju manje platežne mogućnosti, a pokazali su značajno interesovanje, da ulažu u ovu vrstu fondova. S obzirom da ovi fondovi ulažu u različite vrste imovine, kao što su, između ostalog, mikro, mala i srednja privredna društva, nekretnine i infrastruktura, ove izmene bi mogle doprineti većem obimu ulaganja u navedene oblike imovine, razvoju tržišta kapitala i privrede uopšte. Napominjem da je i do sada bilo moguće upisati zalogu na investicionoj jedinici, ali u registru koji vodi društvo za upravljanje investicionim fondom. Uvođenje centralizovanog registra zaloge na investicionim jedinicama, koji će voditi Centralni registar, depo i kliring ima za cilj da se obezbedi veću sigurnost i transparentnost, a samim tim i efikasniju naplatu potraživanja ukoliko se investiciona jedinica koristi za obezbeđenje kredita ili nekog drugog potraživanja - kaže Mali i dodaje:
- Dopunom Zakona o alternativnim fondovima, koja se odnosi na zalogu, ne vrši se nikakva diskriminacija investitora, već se daju iste mogućnosti svim profesionalnim, poluprofesionalnim i malim investitorima. Mogućnost upisa zaloge koja suštinski već postoji i propisana je važećim zakonima, samo će se sada voditi na jednom mestu - centralizovano, kao i za sve ostale finansijske instrumente za koje se već vodi Registar zaloge na finansijskim instrumentima u Centralnom registru, depo i kliringu hartija od vrednosti. Da zaključim, usvojene izmene Zakona o alternativnim investicionim fondovima omogućavaju dodatne benefite za sve investitore i privredu, i ni na koji način ne štete državi već predstavljaju važan korak napred u razvoju tržišta kapitala, što je i strateški cilj Vlade - objasnio je Mali.
I stručnjaci navode da usvojenim Zakonom o alternativnim investicionim fondovima ne preti opasnost od zloupotreba i pranja para jer nijedan fond ne prima uplate u kešu već sve mora da ide kroz bankarske transfere.
Kompanija Paragraf Lex ne preuzima odgovornost za tačnost i istinitost informacija prenetih iz spoljnih sadržaja odnosno drugih izvora, kao i za štetu koja eventualno iz toga, proistekne. Sve informacije objavljene u sekciji "Vesti" su namenjene u svrhu opšteg informisanja.
Izvor: Vebsajt Blic, 27.11.2024.
Naslov: Redakcija