FISKALNI RAČUN KAO VERODOSTOJNA RAČUNOVODSTVENA ISPRAVA ZA KNJIŽENJE U POSLOVNIM KNJIGAMA

Pitanje:

• Da li fiskalni račun može da predstavlja verodostojnu računovodstvenu ispravu za knjiženje u poslovnim knjigama?

Odgovor:

Računovodstvena isprava treba da obuhvata sve podatke potrebne za knjiženje u poslovnim knjigama tako da se iz računovodstvene isprave nedvosmisleno može saznati osnov, vrsta i sadržaj poslovne promene.

Tako na računovodstvenim ispravama koje služe kao dokaz o nastaloj poslovnoj promeni treba da bude naznačeno šta se dogodilo, kada se dogodilo, koja je vrednost nastale poslovne promene i sl.

Sadržaj i formalni izgled računovodstvene isprave zavisi od raznih faktora, a najpre od toga da li je reč o propisanoj ispravi, odnosno ispravi propisnog sadržaja ili o interno kreiranoj ispravi, a pored toga izgled zavisi i od vrste transakcije čiji nastanak dokazuje, ali i od tehničkih sredstava koja se koriste u obradi podataka.

Da bi se iz isprave nedvosmisleno mogao saznati osnov, vrsta i sadržaj poslovne promene svaka računovodstvena isprava trebala bi da sadrži neke osnovne elemente, kao na primer:

• naziv i adresu izdavaoca isprave;
• naziv i adresu primaoca isprave;
• naziv i redni broj isprave;
• datum i mesto izdavanja isprave;
• kratki opis nastale poslovne promene;
• vrednost poslovne promene.

S druge strane, isprave propisanog sadržaja treba da sadrže sve propisane podatke.

Pored navedenih elemenata, računovodstvene isprave mogu da sadrže i neke druge podatke, a isto tako neke isprave iako ne sadrže sve navedene osnovne elemente ili ne sadrže sve propisane podatke, ipak se mogu smatrati verodostojnim računovodstvenim ispravama ukoliko ispunjavaju uslove propisane članom 9. Zakona o računovodstvu ("Sl. glasnik RS", br. 73/2019 i 44/2021 - dr. zakon).

U isprave propisanog sadržaja spada i fiskalni račun - fiskalni dokument kojim se, saglasno Zakonu o fiskalizaciji ("Sl. glasnik RS", br. 153/2020 i 96/2021), potvrđuje da je pojedinačno ostvareni promet na malo, uključujući i primljeni avans za budući promet na malo, evidentiran u elektronskom fiskalnom uređaju. Prema odredbama ovog zakona, prometom na malo koji je predmet fiskalizacije smatra se i svaki promet dobara i usluga u maloprodajnim objektima, nezavisno od toga da li je korisnik fizičko lice, pravno lice ili preduzetnik.

Ako je korisnik isporučenih dobara i pruženih usluga, odnosno dobara i usluga koje će biti isporučene ili pružene u slučaju primljenih avansa, pravno lice, odnosno preduzetnik, u skladu sa odredbama člana 5. Zakona o fiskalizaciji, fiskalni račun pored ostalih propisanih elemenata, mora da sadrži PIB kupca.

Kako je obaveza evidentiranja prometa dobara i usluga u maloprodajnim objektima preko elektronskog fiskalnog uređaja propisana i za slučaj kada je korisnik pravno lice ili preduzetnik, nesporno je da se za fiskalni račun koji između ostalog sadrži i PIB kupca, može reći da predstavlja računovodstvenu ispravu koja dokazuje promet dobara na malo, odnosno usluga izvršen za pravno lice, odnosno za preduzetnika.

Međutim, u praksi se često postavlja pitanje da li se za potrebe knjiženja u poslovnim knjigama kupca, računovodstvenom ispravom može smatrati fiskalni račun izdat za promet dobara i usluga u maloprodajnim objektima za potrebe pravnog lica ili preduzetnika, u kome nije naveden PIB kupca.

Imajući u vidu da prema odredbama Zakona o računovodstvu:

• knjiženje poslovnih promena i događaja na računima imovine, obaveza, kapitala, prihoda i rashoda se vrši na osnovu verodostojnih računovodstvenih isprava;
• da računovodstvena isprava predstavlja pisani dokument ili elektronski zapis o nastaloj poslovnoj promeni, koja obuhvata sve podatke potrebne za knjiženje u poslovnim knjigama tako da se iz računovodstvene isprave nedvosmisleno može saznati osnov, vrsta i sadržaj poslovne promene;
• pravno lice, odnosno preduzetnik je dužno da, pre unosa podataka iz računovodstvene isprave u poslovne knjige, odredi odgovorno lice koje treba da izvrši kontrolu verodostojnosti isprave i svojim potpisom, odnosno drugom identifikacionom oznakom (utvrđenom opštim aktom kojim pravno lice, odnosno preduzetnik uređuje organizaciju računovodstva) potvrdi da je računovodstvena isprava verodostojna (potpuna, istinita, računski tačna i da verodostojno prikazuje poslovnu promenu);

smatramo da bi se na osnovu navedenog za fiskalni račun izdat za promet dobara i usluga u maloprodajnim objektima za potrebe pravnog lica ili preduzetnika, koji ne sadrži PIB kupca, na prvi pogled moglo reći da zadovoljava uslove za verodostojnu računovodstvenu ispravu na osnovu koje se vrši knjiženje u poslovnim knjigama, ukoliko je overen od strane odgovornog lica, koje je svojim potpisom, odnosno drugom identifikacionom oznakom potvrdilo da je promet iskazan na fiskalnom računu izvršen za potrebe pravnog lica, odnosno preduzetnika, tj. da prikazuje poslovnu promenu pravnog lica ili preduzetnika.

S obzirom na to da fiskalni račun ne sadrži naziv i adresu niti bilo koji drugi podatak o primaocu isprave (kupcu), da bi se izbeglo eventualno osporavanje i potreba dodatnog dokazivanja verodostojnosti takvog fiskalnog računa (koji ne sadrži PIB kupca) koja je potvrđena od strane odgovornog lica, kao računovodstvene isprave koja služi kao osnov za knjiženje nastale poslovne promene, svakako je preporuka da se uz takav fiskalni račun obezbedi dodatna isprava (otpremnica, ugovor i dr.) koja dokazuje da je korisnik evidiranog prometa dobara ili usluga pravno lice odnosno preduzetnik. Međutim imajući u vidu da se fiskalni račun bez PIB najčešće odnosi na promet dobara i usluga male vrednosti koji nije posebno ugovoren, promet u maloprodajnom objektu kod kog se ne izdaje otpremnica smatramo da je u navedenom slučaju sigurno jednostavnije i svakako sigurnije rešenje da se od strane prodavca ipak zahteva ispravka, odnosno izdavanje novog fiskalnog računa s PIB-om.

U vezi fiskalnog računa koji ne sadrži PIB kupca (za koji smatramo da pod napred navedenim uslovima može biti osnov za knjiženje u poslovnim knjigama), posebno ističemo da se takav račun ne smatra PDV računom, što znači da i PDV iskazan na tom računu, kupac dobara i usluga (pravno lice ili preduzetnik) ne može koristiti kao prethodni porez.

Da je podatak o PIB-u kupca na fiskalnom računu, obavezan da bi fiskalni račun predstavljao PDV račun, proizlazi iz odredbe člana 180a Pravilnika o porezu na dodatu vrednost ("Sl. glasnik RS", br. 37/2021, 64/2021, 127/2021 i 49/2022), kojom je propisano da fiskalni račun koji se izdaje u skladu sa zakonom kojim se uređuje fiskalizacija, a koji sadrži podatak o PIB-u primaoca fiskalnog računa, ne mora da sadrži ostale podatke iz člana 42. stav 4. Zakona o porezu na dodatu vrednost ("Sl. glasnik RS", br. 84/2004, 86/2004 - ispr., 61/2005, 61/2007, 93/2012, 108/2013, 6/2014 - usklađeni din. izn., 68/2014 - dr. zakon, 142/2014, 5/2015 - usklađeni din. izn., 83/2015, 5/2016 - usklađeni din. izn., 108/2016, 7/2017 - usklađeni din. izn., 113/2017, 13/2018 - usklađeni din. izn., 30/2018, 4/2019 - usklađeni din. izn., 72/2019, 8/2020 - usklađeni din. izn. i 153/2020 - dalje: Zakon o PDV) i ovog pravilnika, koji nisu obavezni podaci u skladu sa propisima kojima se uređuje fiskalizacija. Dakle, i u slučaju kada fiskalni račun ne sadrži podatak o osnovici za PDV, kao i podatke o nazivu i adresi primaoca računa, ali sadrži podatak o PIB-u primaoca računa (kao i druge podatke iz člana 5. Zakona o fiskalizaciji), takav račun se smatra ispravnim PDV računom, što pored ostalog, znači i da se PDV iskazan na tom fiskalnom računu može koristiti kao prethodni porez, ako obveznik PDV ispunjava i druge propisane uslove iz člana 28. Zakona o PDV.

S tim u vezi, naglašavamo da, iako pod navedenim uslovima fiskalni račun bez PIB može formalno gledano da se koristi kao verodostojna računovodstvena isprava, nikako ne preporučujemo da se prilikom nabavke dobara i usluga iz maloprodaje ne obavesti prodavac da se nabavka vrši za potrebe pravnog lica, te da se po tom osnovu primi fiskalni račun bez PIB-a kupca. Naime, pored toga što se po osnovu fiskalnog računa koji ne sadrži PIB kupca ne može koristiti pravo na odbitak prethodnog poreza, postoji i veliki rizik od osporavanja rashoda knjiženog na osnovu tog računa, u poreskom bilansu obveznika, kao nedokumentovanog troška. Drugim rečima, budući da takav fiskalni račun ne sadrži podatak o kupcu, u slučaju poreske kontrole, obveznik bi imao problema da dokaže da je dobra i usluge nabavio za svoje poslovne potrebe, a ne za lične potrebe vlasnika ili drugih fizičkih lica.

Dakle, savet je da kupac - pravno lice (ili obveznik poreza na prihode od samostalne delatnosti) uvek kada dobije fiskalni račun koji ne sadrži PIB kupca, zahteva od prodavca da izda fiskalni račun sa PIB-om kupca. S tim u vezi, budući da je reč o pogrešno izdatom fiskalnom računu, obveznici treba da postupe u skladu sa objašnjenjem datim u Tehničkom uputstvu za administrativni i tehnički pregled funkcionalnosti ESIR-a ili L-PFR-a: • Verzija 1.12 •

Prema tome, prodavac bi trebalo da poništi fiskalni račun koji ne sadrži PIB kupca, tako što će izdati račun promet - refundacija ili avans-refundacija, a u polju identifikacija kupca svoj PIB. Nakon toga, prodavac izdaje novi fiskalni račun koji sadrži PIB kupca.

U skladu sa predmetnim uputstvom, obveznik fiskalizacije mora imati dokaz da je kupca obavestio o tome da mu je izdao pogrešan račun i da je isti poništio. Obveznik fiskalizacije ima pravo da umanji svoju PDV obavezu za iznos PDV iskazan na poništenom računu pod uslovima propisanim Zakonom o PDV.

Izvor: Redakcija Paragraf Lex, 30.05.2022.