ZAKON O FISKALIZACIJI: Svaki promet dobara i usluga fizičkim licima mora se evidentirati preko fiskalnog uređaja. Ovu obavezu imaju i udruženja
Udruženja koja posluju u Srbiji nemaju obavezu da preko fiskalnog uređaja evidentiraju prijem članarina, osim ukoliko plaćanje članarine podrazumeva da član dobija neku protivuslugu od udruženja, jer se onda radi o prometu usluga. Članarine bi prevashodno trebalo da predstavljaju doprinos članova ostvarivanju programskih ciljeva udruženja i da im obezbede učešće u radu organa udruženja.
Poreski savetnik Aleksandar Vasić kaže da propisi o fiskalizaciji regulišu obavezu da se svaki promet dobara i usluga fizičkim licima evidentira preko fiskalnog uređaja. Ovu obavezu imaju i udruženja ukoliko vrše promet dobara ili usluga fizičkim licima.
U srpskom zakonodavstvu oporezivanje udruženja, odnosno nedobitnih organizacija, uređeno je Zakonom o porezu na dobit pravnih lica ("Sl. glasnik RS", br. 25/2001, 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 43/2003, 84/2004, 18/2010, 101/2011, 119/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014 - dr. zakon, 142/2014, 91/2015 - autentično tumačenje, 112/2015, 113/2017, 95/2018, 86/2019, 153/2020 i 118/2021), što znači da je dobit koju ostvare obavljanjem delatnosti na tržištu oporeziva bez obzira na to da li se radi o domaćim ili stranim udruženjima.
“Međutim, strana udruženja porez plaćaju samo na dobit ostvarenu od obavljanja delatnosti u Srbiji”, ističe Vasić.
Za udruženja generalno važi oslobađanje od plaćanja poreza na dobit ukoliko dobit nije veća od 400.000 dinara na godišnjem nivou. Za ostvarivanje ovog poreskog oslobođenja potrebno je da budu ispunjeni i dodatni uslovi – da se dobit i imovina ne raspoređuju osnivačima, članovima, direktorima i zaposlenima, kao i da zarade zaposlenih i direktora nisu veće od dvostrukog iznosa prosečnih zarada u Srbiji.
Jedan od uslova poreskog oslobođenja je i da udruženja nemaju monopolski ili dominantan položaj na tržištu.
Na pitanje da li udruženja imaju obavezu da uđu u PDV sistem ako im prihod od članarina i donacija bude veći od osam miliona dinara, on kaže da ukoliko se prihodi ostvaruju samo od članarina koja se ne smatraju uslugama to se ne smatra prometom dobara i usluga za potrebe ulaska u sistem PDV.
Takođe, donacije se ne smatraju prometom jer one predstavljaju besteretno davanje, odnosno davanje sredstava bez obaveze udruženja kao primaoca da davaocu donacije izvrši bilo kakvu protivuslugu.
“Drugačiji tretman imaju sponzorstva gde lice koje daje novac, dobra ili usluge za to dobija konkretnu protivuslugu, kao što je na primer reklamiranje na manifestaciji, pa se sponzorstvo smatra prometom usluga i računa se u promet za potrebe ulaska u PDV”, objašnjava poreski savetnik.
U pogledu raspolaganja gotovim novcem ista pravila važe za udruženja kao i za firme, odnosno celokupno poslovanje mora da se obavlja preko poslovnog računa.
“Za potrebe plaćanja troškova, isplate zarada ili naknada, kao i za putne troškove, udruženja mogu podizati gotovinu. Podignuta gotovina se mora upotrebiti za namene za koje je uzeta i utrošena gotovina se mora pravdati valjanim ispravama, kao što su na primer računi, putni nalozi i slično. Neutrošen iznos, kao i primljena gotovina po osnovu članarina, mora se uplatiti na poslovni račun udruženja”, navodi Aleksandar Vasić.
Kompanija Paragraf Lex ne preuzima odgovornost za tačnost i istinitost informacija prenetih iz spoljnih sadržaja odnosno drugih izvora, kao i za štetu koja eventualno iz toga, proistekne. Sve informacije objavljene u sekciji "Vesti" su namenjene u svrhu opšteg informisanja.
Naslov: Redakcija