ZAKON O RADU: Zakonom nije regulisano pitanje manjka u kasi ili inventaru. Ono je deo poslovne politike svake firme pojedinačno

Poslodavci i zaposleni u trgovinskim radnjama neretko se suočavaju sa problemom manjka u kasi ili inventaru. U takvim situacijama često stradaju džepovi zaposlenih, kojima se svota koja nedostaje odbija od plate. Ovo je ustaljena praksa u mnogim trgovinama, jer se manjkovi posmatraju kao propust zaposlenog.

Zaposleni se na različite načine dovijaju da nadoknade svote koje nedostaju u kasi, pa tako bivša radnica jedne beogradske knjižare navodi da su se njene kolege dosetile da manjkove pokrivaju kusurom koji kupci ne žele da uzmu.

“Pošto smo u radnji besplatno vršili usluge pakovanja poklona, često se dešavalo da nas kupci časte, pa smo i taj novac čuvali u slučaju da se javi manjak. Bez toga bi sve bilo plaćeno iz našeg džepa”, navodi ona.

Međutim, praksa da radnik nadoknađuje manjak otvara prostor za zloupotrebe prava i obaveza i zaposlenih i poslodavaca, posebno uzimajući u obzir da svaka trgovina sama određuje način na koji će se nadoknada vršiti.

“Zakonom o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) to konkretno pitanje nije regulisano. Ono je deo poslovne politike svake firme pojedinačno”, navodi advokat Snežana Glavinić, članica Advokatske komore Čačak.

Ona napominje da je poslovna politika regulisana ugovorom o radu ili kolektivnim ugovorom. Kako kaže, u ugovoru stavka o manjku može biti navedena kao disciplinska odgovornost zaposlenog, odnosno može biti propisano da radnik manjak u kasi nadoknađuje od svoje plate.

“Ukoliko dođe do manjka, trebalo bi pokrenuti disciplinski postupak kako bi se utvrdilo da li je propust zaposlenog”, kaže Glavinić, dodajući da je pokretanje takvog postupka retkost.

Kako navodi, dužnost vlasnika trgovinske radnje je da pokrije manjak, pa da nakon toga utvrdi kako je do njega došlo.

“Na kraju svakog radnog dana se sravni kasa i izvuče dnevni izveštaj. On predstavlja ukupni evidentirani promet dobara i usluga. Na osnovu njega se obavlja usaglašavanje stanja gotovine u kasi sa evidentiranim prometom po osnovu plaćanja ‘gotovinom’. Stanje evidentiranog prometa mora da se slaže sa stanjem u kasi po svim osnovama plaćanja”, objašnjava Glavinić i naglašava da za manjak u kasi odgovara računopolagač, odnosno osoba odgovorna za prodaju robe i usluga i ispravnost prateće dokumentacije.

Kada je manjak robe u pitanju, situacija je kompleksnija. Ovakvi manjkovi se obično utvrđuju u toku popisa, nakon kojeg je neophodno proveriti evidenciju artikla po ulazu i izlazu. Na taj način moguće je utvrditi kada je tačno manjak nastao, kaže Glavinić.

Ona naglašava da je poslodavac u obavezi da obavi popis pre zaposlenja novog radnika, jer zaposleni nema obavezu da odgovara za manjak robe ako se manjak nije desio za vreme njegovog zaposlenja.

“Ako je, na primer, popis rađen u februaru, a novi radnik je zaposlen u maju, on ne može da pokriva manjak koji je nastao pre njegovog dolaska na tu poziciju. Zato je poslodavac bio dužan da uradi popis pre zaposlenja novog radnika i da za to ima pisani trag, ako smatra da može da traži od radnika da on pokrije manjak. Takođe, važno je napomenuti da, u slučaju kada poslodavac tereti radnika za manjak robe, a dnevni izveštaj nije pokazivao manjak u kasi za vreme dok je zaposleni radio, ne postoji osnov da se zahteva pokriće manjka od radnika”, kaže Glavinić.

Kao primer zloupotrebe odgovornosti radnika, ona navodi mogućnost da sam poslodavac, koji ima pristup i kasi i robi, odluči da skloni određene artikle i za njih traži naknadu od zaposlenog. U tom slučaju se pokreće pravni postupak.

Takođe, napominje da u slučaju krađe nekog artikla zaposleni ne odgovara za naknadu štete.

Izvor: Vebsajt Biznis, Marija Krsmanović, 27.08.2022.
Naslov: Redakcija