NACRT ZAKONA O UNUTRAŠNЈIM POSLOVIMA: Neophodna široka javna rasprava o ovom propisu

Nacrt zakona o unutrašnjim poslovima koji treba da zameni postojeći Zakon o policiji povučen je prošle nedelje iz procedure pod pritiskom javnosti. Taman kada je došao do faze zakonskog predloga i plana da bude usvojen do kraja godine, sudbina dokumenta je da će ipak sačekati u nekoj fioci dok ne prođu izbori na proleće 2022. Ovaj zakon je izuzetno važan budući da reguliše kompleksnu oblast bitnu za sve građane naše zemlje. Ali, čini se da način na koji je nacrt izrađen i nedavno predstavljen javnosti, ne odgovara društvenom značaju ove teme.

Prve kritike su uputile pojedine nevladine organizacije (specijalizovane za teme iz oblasti prava i bezbednosti). Potom su se priključile i skoro sve opozicione stranke. Njihova zajednička teza bila je da ako pojedine odredbe u nacrtu zakona o unutrašnjim poslovima ostanu nepromenjene – izazvaće štetu na račun zagarantovanih prava građana. Nekoliko dana u javnosti je trajala polemika dok predsednik Srbije nije zamolio ministra unutrašnjih poslova da iz procedure povuče sporni nacrt zakona. Predsednik je obrazložio da je razlog povlačenja formalan, jer je ostalo šest meseci do izbora i da tako važan zakon nije dobro donositi u tom periodu.

Bojan Elek iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku kaže da je veliki broj zainteresovanih strana, pre svega organizacija civilnog društva, bio iznenađen načinom na koji je objavljen nacrt, ali i sadržinom pojedinih odredaba.

“Predviđena rešenja propisivala su da će biti kažnjivo otkrivati identitet policajca na zadatku. To bi u praksi značilo da je, na primer, zabranjeno snimati čuvara reda dok tuče građanina. Ovo bi posebno otežalo posao novinarima i aktivistima, i smanjilo bi javni pritisak na policiju koji je trenutno jedini efikasan metod njene spoljašnje kontrole. Sa druge strane, u nacrtu se legalizuje nepotizam time što se konkurs svodi na izuzetak prilikom zapošljavanja, dok se na primer bez konkursa mogu zaposliti deca ljudi koji već rade u MUP-u”’, navodi Elek.

Dodaje da bi štetu na račun građana izazvala i nova ovlašćenja u vezi sa biometrijskim podacima i njihovom obradom u svrhu automatskog prepoznavanja lica. To otvara vrata masovnom nadzoru i ozbiljnom zadiranju u privatnost građana od strane policije, bez mehanizama za kontrolu nad primenom, smatra Elek.

Možda i najkontroverznija novina bila je to da će policajci umesto prezimena na pločici na uniformi ubuduće nositi šifru (kombinaciju brojeva i slova). Time bi građani bili onemogućeni da identifikuju policajca koji im prilazi i legitimiše ih.

“Dok policija nas biometrijski nadzire, planirala je da krije svoj identitet jer će nove oznake potencijalno ukinuti lak način identifikacije postupajućih policajaca prema građanima i otežati zaštitu prava ako je došlo do prekoračenja ovlašćenja”, objašnjava Elek.

Naglašava da je u nacrtu zakona bitno smanjena i javnost rada MUP-a, te da novim odredbama MUP više nije dužan da objavljuje kvartalne izveštaje koje dostavlja skupštini. “Ujedno, uredbe u nacrtu nisu u dovoljnoj meri rešavale uočene probleme u oblasti unutrašnjih poslova i rada policije, pogotovo ključnog problema – političkog uticaja na operativni rad policije. Iako je kroz kozmetičke izmene on zamaskiran, politički uticaj se obezbeđuje kroz niz odredaba koje omogućavaju ministru da se meša u rad policije. Ovo je i ključni uslov na putu Srbije ka EU, u okviru kog se ovakvo stanje kritikuje godinama unazad i jedno je od prelaznih merila u poglavlju 24. Suština problema može se videti iz formulacije nacrta (prisutna je i u sada važećem zakonu, dakle traje sve vreme) koja glasi da se ministar stara o tome da obezbedi operativnu nezavisnost policije. Umesto da zakon postavi temelje tako da se ministrovo mešanje spreči zakonskim rešenjima, on se stavlja u glavnu ulogu onoga od koga autonomija policije zavisi, što je potpuno suprotno onome što treba da se uradi”, zaključuje Bojan Elek.

Lazar Ranitović, predsednik Sindikata srpske policije (SSP), kaže da neće da komentariše odluku vrha države da povuče nacrt zakona, to je njihovo diskreciono pravo. Ali njegovo mišljenje je da je nacrt zakona predviđao dobru regulativu u vezi sa bezbednošću građana. Navodi da su policijski sindikati učestvovali u celom nacrtu i da je sve bilo sprovedeno kroz javnu raspravu.

“Mi i nevladine organizacije možemo da gledamo na nacrt sa različitih strana i iz različitih uglova. Najbitnije je da se napravi konsenzus, a sve u cilju bezbednosti svih građana Srbije”, napominje Ranitović.

Predsednik SSP-a dodaje da su nakon iznošenja nacrta u javnim raspravama i neke njihove ideje prihvaćene.

“Nama se u tom nacrtu svidelo to što su prvi put svi radnici MUP-a obuhvaćeni pod jednim zakonom. Nisu državni službenici na jednoj, a policajci na drugoj strani. U tom novom predlogu svi smo pod istom kapom i sva prava i obaveze su isti za sve. Prema mišljenju predstavnika sindikata ono što u nacrtu ne valja, jesu dugi rokovi disciplinske odgovornosti i visoke disciplinske kazne. Ono što smo smatrali da će biti teško sprovodivo u praksi, a dobro je zamišljeno u zakonu, to je deo u vezi sa druženjem policajaca sa osobama iz kriminogene sredine i objavljivanje u javnosti službenog postupanja gde se može utvrditi identitet policijskog službenika. Ta odredba o zabrani objavljivanja identiteta je dobra jer smo svedoci toga da se po društvenim mrežama i nekim portalima objavljuju samo delovi intervencije policijskih službenika i tako se stvara ružna slika o policiji”, zaključuje Lazar Ranitović.

Nakon svega ovoga, stiče se utisak da su polemika i povlačenje nacrta zakona o unutrašnjim poslovima mogli biti izbegnuti da je ostavljeno više vremena da se sprovede kvalitetnija javna rasprava o tom dokumentu i da, ako se postojeći Zakon o policiji već menja, povede i šira i duža debata na temu kakva policija je potrebna građanima naše zemlje.

Izvor: Vebsajt Politika, Aleksandar Bojović, 27.09.2021.
Naslov: Redakcija