NACRT UREDBE O USLOVIMA I KRITERIJUMIMA USKLAĐENOSTI DRŽAVNE POMOĆI U OBLIKU NAKNADE ZA OBAVLJANJE USLUGA OD OPŠTEG EKONOMSKOG INTERESA: Država će, bez saglasnosti Komisije za kontrolu državne pomoći, moći da daje subvencije svim preduzećima koje obavljaju usluge od opšteg ekonomskog interesa sve dok iznos državne pomoći ne prelazi 15 miliona evra godišnje

Država bi uskoro mogla da dodeljuje subvencije za aerodrome, pristaništa, komunalne usluge, telekomunikacije, elektrodistrubuciju i slične usluge bez dosadašnje procedure koja podrazumeva saglasnost Republičke komisije za kontrolu državne pomoći.

Aerodromi koji godišnje imaju manje od 200.000 putnika, kao i pristaništa sa manje od 300.000 putnika, moći će da dobijaju državnu pomoć bez potrebne saglasnosti republičke Komisije, što je do sada bila praksa, navodi se u Nacrtu uredbe o uslovima i kriterijumima usklađenosti državne pomoći u obliku naknade za obavljanje usluga od opšteg ekonomskog interesa, koja je bila u procesu javnih konsultacija do 27. septembra 2021. godine.

Broj putnika treba da bude prosečno manji od ovog broja dve godine pre nego što se aerodromu ili pristaništu dodeli državna pomoć.

Aerodrom "Konstantin Veliki" u Nišu u toku 2020. godine je imao oko 154.000 putnika, a 2019. 422.000 putnika.

Aerodrom "Morava" u Kraljevu otvoren je 2019. godine, ali je već 2020. njegov rad suspendovan usled pandemije. Prvi komercijalni letovi uspostavljeni su u julu ove godine, kada je poleteo prvi avion iz Kraljeva ka Solunu.

Ovom uredbom, država će subvencije moći da daje bez saglasnosti Komisije i svim preduzećima koje obavljaju usluge od opšteg ekonomskog interesa sve dok iznos državne pomoći ne prelazi 15 miliona evra godišnje.

Izuzetak su jedino firme iz sektora saobraćaja i saobraćajne infrastrukture.

Takođe, uvek usklađena državna pomoć, odnosno ona za koju nije potrebno prijavljivanje Komisiji, trebalo bi da postane i svaka subvencija namenjena za usluge obavezne zdravstvene i socijalne zaštite, kao i za prateće aktivnosti (npr. kod istraživanja), piše u Nacrtu uredbe.

Država može da u navedenim slučajevima dodeljuje državnu pomoć bez saglasnosti Komisije na period do deset godina.

U nacrtu uredbe se objašnjava da je usluga od opšteg ekonomskog interesa delatnost koja "u redovnim tržišnim uslovima ne može da se pruži u neophodnom obimu, kvalitetu ili kontinuitetu koji zadovoljava opšti društveni interes, bez učešća države".

Dodaje se da ova usluga može da se odnosi i na posao koji je poveren javnim preduzećima.

Uslugu od opšteg ekonomskog interesa definiše i Zakon o zaštiti potrošača ("Sl. glasnik RS", br. 62/2014, 6/2016 - dr. zakon i 44/2018 - dr. zakon).

Usluge od opšteg društvenog interesa su pre svega elektronsko komunikacione usluge, distribucija i javno snabdevanje električnom energijom, gasom i toplotnom energijom, kao snabdevanje pijaćom vodom.

Takođe, pod ove usluge spadaju i odvodnjavanje i prečišćavanje atmosferskih i otpadnih voda, prevoz putnika u javnom prevozu, poštanske usluge, održavanje čistoće, odlaganje komunalnog otpada, upravljanje i održavanje groblja i slično.

Institucija koja bude davala državnu pomoć je obavezna da na svojoj internet stranici ili na drugi transparentan način objavljuje podatke informacije o poverenoj usluzi.

U slučaju aerodroma, pristaništa, zdravstvene i socijalne zaštite, kao i naknade do 15 miliona evra godišnje, institucije će morati da objavljuju samo sadržaj akta o poveravanju i informacije o godišnjem iznosu naknade, dok neće biti obaveze da se objavljuju obrazloženja, sadržaje javnih konsultacija i dr.

Izvor: Vebsajt Nova ekonomija, Katarina Baletić, 24.09.2021.
Naslov: Redakcija