PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O FINANSIJSKOJ PODRŠCI PORODICI SA DECOM: Autonomni ženski centar traži uvođenje dečijeg dodatka za decu čije su majke žrtve femicida
Autonomni ženski centar apeluje na sve narodne poslanice i poslanike da usvoje novi član zakona kojim bi bio regulisan dečiji dodatak za decu čije su majke žrtve femicida.
Nakon što se Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, po ubrzanoj proceduri, našao na dnevnom redu drugog vanrednog zasedanja Narodne Skupštine, Autonomni ženski centar je uputio apel svim narodnim poslanicama i poslanicima da usvoje novi član zakona kojim bi bio regulisan dečiji dodatak za decu čije su majke žrtve femicida, navodi se u saopštenju ove organizacije.
Kako se navodi u saopštenju, Autonomni ženski centar je ovaj predlog uputio i Ministarstvu za brigu o porodici i demografiju tokom javne rasprave o izmenama i dopunama o Zakonu o finansijskoj podršci porodici sa decom, ali je Ministarstvo odbilo sve predloge Autonomnog ženskog centra, među kojima i ovaj.
“Razlog za podnošenje ovog apela je činjenica da se srodnici koji preuzimaju brigu o maloletnoj deci čije su majke ubijene susreću sa velikim brojem izazova i problema, često bez bilo kakve psihološke, ali i materijalne podrške države. Materijalni razlozi su, na žalost, često oni koji su presudni kada srodnici donose tu vrstu odluke, jer prihvatanjem maloletne dece na brigu često dovode svoju decu na rub egzistencije. Srodnicima se u tim situacijama ne odobrava srodničko hraniteljstvo, a ostvarivanje dečijeg dodatka po trenutno važećim odredbama ih dovodi u nepovoljnu situaciju zbog cenzusa prosečnog mesečnog prihoda po članu porodice koji je novembra 2023. godine iznosio 15.103,20 dinara, te bivaju odbijeni njihovi zahtevi za ostvarivanje prava na dečiji dodatak.”
AŽC dodaje da je kao i kod smeštanja dece u hraniteljske porodice po drugom osnovu, i u ovim situacijama su deca ubijenih žena koja žive u srodničkoj porodici koja može da im delimično nadomesti osećaj sigurnosti diskriminisana kao beneficijari prava na dečiji dodatak i druga davanja u odnosu na decu koja su smeštena kod nepoznatih ljudi i u nepoznatom okruženju, u hraniteljskim porodicama.
“Stoga Autonomni ženski centar smatra da minimum koji država može da učini za decu ubijenih žena jeste da im omogući pravo na dečiji i uvećani dečiji dodatak koji neće zavisiti od materijalnih uslova srodnika koji o njima brinu”, zaključuje ova organizacija.
Kompanija Paragraf Lex ne preuzima odgovornost za tačnost i istinitost informacija prenetih iz spoljnih sadržaja odnosno drugih izvora, kao i za štetu koja eventualno iz toga, proistekne. Sve informacije objavljene u sekciji "Vesti" su namenjene u svrhu opšteg informisanja.
Izvor: Vebsajt Mašina, 24.09.2024.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija