PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O POREZU NA DOBIT PRAVNIH LICA - Tekst propisa

Član 1.

U Zakonu o porezu na dobit pravnih lica ("Službeni glasnik RS", br. 25/01, 80/02, 80/02-dr. zakon, 43/03, 84/04, 18/10, 101/11, 119/12, 47/13, 108/13, 68/14-dr. zakon, 142/14, 91/15-autentično tumačenje, 112/15, 113/17, 95/18 i 86/19), u članu 27. stav 1. tačka 4) menja se i glasi:

"4)        investicione jedinice investicionog fonda, u skladu sa propisima kojima se uređuju investicioni fondovi;".

Dodaje se tačka 5), koja glasi:

"5)        digitalne imovine, osim ukoliko obveznik, u smislu zakona kojim se uređuje digitalna imovina, ima dozvolu za pružanje usluga povezanih sa digitalnom imovinom i koji je digitalnu imovinu nabavio isključivo radi dalje prodaje u okviru obavljanja usluga povezanih sa digitalnom imovinom u skladu sa tim zakonom.".

Član 2.

U članu 29. posle stava 6. dodaju se novi st. 7. i 8, koji glase:

"Za nepokretnost stečenu pre 1. januara 2004. godine, nabavna cena jeste neotpisana vrednost nepokretnosti utvrđena na dan 31. decembra 2003. godine, u skladu sa propisima o računovodstvu koji su se primenjivali na finansijske izveštaje za 2003. godinu.

Nabavna cena iz stava 7. ovog člana umanjuje se po osnovu amortizacije utvrđene u skladu sa ovim zakonom.".

Dosadašnji st. 7, 8, 9. i 10. postaju st. 9, 10, 11. i 12.

U dosadašnjem stavu 11, koji postaje stav 13, reč: "otvorenog" briše se, reči: "zakonom koji uređuje" zamenjuju se rečima: "propisima koji uređuju", a posle reči: "investicione fondove" dodaju se zapeta i reči: "ukoliko obveznik investicionu jedinicu stiče uplatom sredstava u investicioni fond".

Dodaju se st. 14. i 15, koji glase:

"Nabavna cena digitalne imovine jeste cena koju obveznik dokumentuje kao stvarno plaćenu, odnosno ukoliko je digitalna imovina stečena učestvovanjem u pružanju usluge računarskog potvrđivanja transakcija u informacionim sistemima koji se odnose na određenu digitalnu imovinu (tzv. rudarenje digitalne imovine), nabavna cena je vrednost digitalne imovine iskazana u poslovnim knjigama obveznika, u skladu sa MRS, odnosno MSFI, odnosno MSFI za MSP i usvojenim računovodstvenim politikama.

Nabavna cena digitalne imovine stečene tzv. rudarenjem digitalne imovine koriguje se na procenjenu, odnosno fer vrednost, utvrđenu u skladu sa MRS, odnosno MSFI, odnosno MSFI za MSP i usvojenim računovodstvenim politikama, ukoliko je promena na fer vrednost iskazivana u celini kao prihod perioda u kome je vršena.".

Član 3.

Posle člana 30a dodaje se član 30b, koji glasi:

"Član 30b

Kapitalni dobici ostvareni prodajom digitalne imovine ne ulaze u poresku osnovicu, ukoliko su novčana sredstva od te prodaje uložena u tom poreskom periodu u osnovni kapital rezidentnog obveznika, odnosno investicionog fonda osnovanog u skladu sa propisima kojima se uređuju investicioni fondovi, a čiji se centar poslovnih, odnosno investicionih aktivnosti nalazi na teritoriji Republike.

Kapitalni gubici nastali prodajom digitalne imovine ne mogu se prebijati sa kapitalnim dobicima ukoliko su novčana sredstva od prodaje uložena na način propisan stavom 1. ovog člana.".

Član 4.

Posle člana 35. dodaje se član 35a, koji glasi:

"Član 35a

Preostala neto vrednost imovine investicionog fonda koji nema svojstvo pravnog lica, koja se nakon raspuštanja tog investicionog fonda raspodeljuje članovima srazmerno njihovim investicionim jedinicama, u novcu, odnosno nenovčanoj imovini, a koja je iznad nabavne cene tih investicionih jedinica, smatra se kapitalnim dobitkom koji se uključuje u poresku osnovicu u iznosu od 50 % ukupno ostvarenog kapitalnog dobitka.

Vrednost nenovčane imovine iz stava 1. ovog člana jednaka je njenoj tržišnoj vrednosti na dan donošenja odluke o raspuštanju.".

Član 5.

U članu 40. posle stava 1. dodaje se novi stav 2, koji glasi:

"Prihod koji nerezidentno pravno lice ostvari po osnovu članstva u alternativnom investicionom fondu koji nema svojstvo pravnog lica, smatra se dividendom u smislu stava 1. ovog člana.".

Dosadašnji stav 2. postaje stav 3.

U dosadašnjem stavu 3, koji postaje stav 4, reči: "st. 1. i 2." zamenjuju se rečima: "st. 1. i 3.".

U dosadašnjem stavu 4, koji postaje stav 5, reči: "st. 1. i 3." zamenjuju se rečima: "st. 1. i 4.".

U dosadašnjem stavu 5, koji postaje stav 6, posle reči: "Rezidentno pravno lice" dodaju se zapeta i reči: "uključujući i društvo za upravljanje alternativnim investicionim fondom koji nema svojstvo pravnog lica,", a reči: "st. 1, 2. i 3." zamenjuju se rečima: "st. 1, 3. i 4.".

U dosadašnjem stavu 6, koji postaje stav 7, reč: "otvorenog" briše se.

U dosadašnjem stavu 7, koji postaje stav 8, reči: "stava 6." zamenjuju se rečima: "stava 7.".

U dosadašnjem stavu 8, koji postaje stav 9, reči: "stava 6." zamenjuju se rečima: "stava 7.".

Dosadašnji stav 9, koji postaje stav 10, menja se i glasi:

"Nerezidentno pravno lice - primalac prihoda iz st. 7, 8. i 9. ovog člana, dužno je da u roku od 30 dana od dana ostvarivanja prihoda, preko poreskog punomoćnika određenog u skladu sa propisima kojima se uređuje poreski postupak i poreska administracija, podnese poresku prijavu nadležnom poreskom organu, i to u opštini na čijoj teritoriji se nalazi nepokretnost, sedište privrednog društva u kojem nerezidentno pravno lice ima udeo ili hartije od vrednosti koji su predmet prodaje, odnosno sedište ili prebivalište isplatioca prihoda, odnosno poreskog punomoćnika, po osnovu zakupa i podzakupa pokretnih stvari, kao i sedište ili prebivalište poreskog punomoćnika u slučaju ostvarenja prihoda iz stava 9. ovog člana, na osnovu koje nadležni poreski organ donosi rešenje.".

U dosadašnjem stavu 10, koji postaje stav 11, reči: "stava 9." zamenjuju se rečima: "stava 10.".

U dosadašnjem stavu 11, koji postaje stav 12, reči: "st. 1. i 2." zamenjuju se rečima: "st. 1. i 3.", reči: "st. 6, 7. i 8." zamenjuju se rečima: "st. 7, 8. i 9.", a reči: "st. 1, 2, 6, 7. i 8." zamenjuju se rečima: "st. 1, 3, 7, 8. i 9.".

U dosadašnjem stavu 12, koji postaje stav 13, reči: "stava 3." zamenjuju se rečima: "stava 4.".

U dosadašnjem stavu 13, koji postaje stav 14, reči: "stava 12." zamenjuju se rečima: "stava 13.", a reči: "stava 3." zamenjuju se rečima: "stava 4."

Dosadašnji stav 14. postaje stav 15.

U dosadašnjem stavu 15, koji postaje stav 16, reči: "stava 14." zamenjuju se rečima: "stava 15.".

Dosadašnji stav 16. postaje stav 17.

U dosadašnjem stavu 17, koji postaje stav 18, reči: "st. 5. i 14." zamenjuju se rečima: "st. 6. i 15.".

Član 6.

U članu 40a stav 5. reči: "st. 6, 7, 8. i 14." zamenjuju se rečima: "st. 7, 8, 9. i 15.".

Član 7.

U članu 50a stav 6. posle reči: "lica koja su" dodaju se zapeta i reči: "počev od poslednjeg dana poreskog perioda koji prethodi periodu ulaganja,".

Član 8.

U članu 70a stav 1. reči: "stav 9." zamenjuju se rečima: "stav 10.".

Član 9.

U članu 71. stav 1. reči: "st. 1, 2, 3. i 14." zamenjuju se rečima: "st. 1, 3, 4. i 15.".

Član 10.

Odredbe ovog zakona primenjuju se na utvrđivanje, obračunavanje i plaćanje poreske obaveze počev za 2021. godinu, odnosno za poreski period koji počinje u 2021. godini.

Odredbe člana 1. stav 2, člana 2. stav 5. i člana 3. ovog zakona primenjuju se od dana stupanja na snagu zakona kojim se uređuje digitalna imovina.

Član 11.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

IZ OBRAZLOŽENJA

II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

• Problemi koje zakon treba da reši, odnosno ciljevi koji se postižu donošenjem zakona

Osnovni razlog za donošenje ovog zakona sadržan je u potrebi usklađivanja Zakona o porezu na dobit pravnih lica ("Službeni glasnik RS", br. 25/01, 80/02, 80/02-dr. zakon, 43/03, 84/04, 18/10, 101/11, 119/12, 47/13, 108/13, 68/14-dr. zakon, 142/14, 91/15-autentično tumačenje, 112/15, 113/17, 95/18 i 86/19 - u daljem tekstu: Zakon) sa zakonima kojima se uređuju otvoreni investicioni fondovi sa javnom ponudom, odnosno alternativni investicioni fondovi, i to, pre svega, u smislu stvaranja uslova za jednak poresko-pravni tretman prihoda ostvarenih po osnovu članstva u investicionim fondovima, nezavisno prema kom su zakonu isti osnovani, odnosno da li imaju svojstvo pravnog lica ili ne. Napominjemo da je u toku 2019. godine donet Zakon o alternativnim investicionim fondovima ("Službeni glasnik RS", broj 73/19) koji propisuje mogućnost osnivanja (pored otvorenih) i zatvorenih investicionih fondova, pri čemu zatvoreni investicioni fondovi mogu imati svojstvo pravnog lica. S tim u vezi, stvorila se potreba da se pojedina rešenja u Zakonu upodobe sa rešenjima sadržanim u tom zakonu, čime bi se, istovremeno, omogućilo da se u sistem oporezivanja porezom na dobit pravnih lica uvedu mere kojima bi se obezbedilo nesmetano ulaganje u privredu Republike putem alternativnih investicionih fondova, odnosno kojim bi se stimulisao izbor ovakvog načina ulaganja. Npr., prema trenutno važećem zakonskom rešenju, kapitalni dobitak obveznik ostvaruje, između ostalog, prodajom investicione jedinice otkupljene od strane otvorenog investicionog fonda, u skladu sa zakonom kojim se uređuju investicioni fondovi. Međutim, imajući u vidu stupanje na snagu i početak primene zakona koji uređuje alternativne investicione fondove, a koji predviđa postojanje i zatvorenih investicionih fondova, bilo je potrebno postojeća zakonska rešenje uskladiti i u sistem oporezivanja kapitalnim dobitkom uneti i prenos uz naknadu investicione jedinice zatvorenog investicionog fonda. Napominjemo da je poslednjim izmenama i dopunama zakona koji uređuje oporezivanje dobiti pravnih lica (2019. godine) prihvaćeno rešenje koje predstavlja jedan vid podsticaja za alternativne investicione fondove koji imaju svojstvo pravnog lica. Naime, prema Zakonu, prihod investicionog fonda ostvaren prodajom imovine koja je predmet utvrđivanja kapitalnog dobitka (član 27. stav 1. Zakona), ne ulazi u poresku osnovicu investicionog fonda, pri čemu investicioni fond nije dužan da, po osnovu prodaje te imovine, utvrđuje kapitalni dobitak, odnosno gubitak, na način propisan Zakonom. Prema tome, usvajanjem predloženog rešenja, između ostalog, podstaklo bi se ulaganja i preko alternativnih investicionih fondova (koji se mogu osnovati i kao otvoreni i kao zatvoreni).

Pored navedenog, usvajanjem ovog zakona stvaraju se uslovi za uvođenje u sistem oporezivanja kapitalnim dobitkom digitalne imovine, pri čemu se, istovremeno podstiče ulaganje u kapital rezidentnih privrednih društava, imajući u vidu da se predlaže da kapitalni dobici ostvareni prodajom digitalne imovine ne ulaze u poresku osnovicu, ukoliko su sredstva od prodaje uložena u tom poreskom periodu u osnovni kapital rezidentnog obveznika, odnosno investicionog fonda osnovanog u skladu sa propisima kojima se uređuju investicioni fondovi, a čiji se centar poslovnih, odnosno investicionih aktivnosti nalazi na teritoriji Republike, čime će se pospešiti investiranje u domaću privredu.

Ovim zakonom vrše se i odgovarajuća preciziranja u cilju otklanjanja određenih nejasnoća u primeni Zakona.

S tim u vezi, vrši se pravnotehničko usaglašavanje pojedinih odredaba.

• Razmatrane mogućnosti da se problemi reše bez donošenja zakona

Imajući u vidu da je reč o elementima sistema i politike javnih prihoda koji se, saglasno odredbama Zakona o budžetskom sistemu ("Službeni glasnik RS", br. 54/09, 73/10, 101/10, 93/12, 63/13-ispravka, 108/13, 142/14, 68/15-dr. zakon, 103/15, 99/16, 113/17, 95/18, 31/19 i 72/19), uvode zakonom, to znači da se izmene i dopune tih elemenata mogu vršiti samo zakonom. Prema tome, kako se materija koja se uređuje ovim zakonom odnosi na oporezivanje dobiti pravnih lica i spada u zakonodavnu regulativu, nije razmatrano, niti je bilo osnova za razmatranje njenog uređenja drugim zakonom ili podzakonskim aktom.

• Zašto je donošenje zakona najbolje rešenje datog problema

S obzirom da se radi o zakonskoj materiji, određena postojeća zakonska rešenja jedino je i moguće menjati i dopunjavati donošenjem zakona, tj. izmenama i dopunama zakona.

Uređivanjem poreskopravne materije zakonom daje se doprinos pravnoj sigurnosti i obezbeđuje dostupnost javnosti u pogledu vođenja poreske politike, s obzirom da se zakon, kao opšti pravni akt, objavljuje i stvara jednaka prava i obaveze za sve subjekte koji se nađu u istoj poreskopravnoj situaciji.

III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA

Uz član 1.

Predloženo je da se kapitalni dobitak ostvaruje prodajom investicione jedinice, što znači da se isti ostvaruje nezavisno od toga da li obveznik investicionu jedinicu ima u otvorenom ili zatvorenom investicionom fondu. Na ovaj način postigao bi se jednak tretman prihoda ostvarenog po ovom osnovu, imajući u vidu da se prema trenutnom zakonskom rešenju kapitalni dobitak može ostvariti, između ostalog, prodajom investicione jedinice otkupljene od strane otvorenog investicionog fonda.

Pored toga predlaže se da se kapitalni dobitak može ostvariti prenosom uz naknadu digitalne imovine, osim u slučajevima propisanim ovim članom zakona.

 Uz član 2.

Precizira se, za svrhu utvrđivanja kapitalnog dobitka, način utvrđivanja nabavne vrednosti nepokretnosti koja je stečena pre 1. januara 2004. godine, kao dana kada je počela primena međunarodnih računovodstvenih standarda, odnosno međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja. Prihvatanjem predloženog rešenja otklonile bi se nedoumice koje su se javile u primeni Zakona. Takođe, propisuje se i način utvrđivanja nabavne vrednosti digitalne imovine.

Uz član 3.

Predlaže se da kapitalni dobici ostvareni prodajom digitalne imovine ne ulaze u poresku osnovicu, ukoliko su sredstva od prodaje uložena u tom poreskom periodu u osnovni kapital rezidentnog privrednog društva, odnosno investicionog fonda, koji poslovnu aktivnost obavljaju na teritoriji Republike, čime se motivišu investitori za ulaganje u investicione fondove.

Uz član 4.

Predlaže se da se preostala neto vrednost imovine investicionog fonda koji nema svojstvo pravnog lica, koja se nakon raspuštanja tog investicionog fonda raspodeljuje članovima srazmerno njihovim investicionim jedinicama, a koja je iznad nabavne vrednosti tih investicionih jedinica, smatra kapitalnim dobitkom koji se uključuje u poresku osnovicu u iznosu od 50 % ukupno ostvarenog kapitalnog dobitka, čime se delimično izjednačava tretman ove vrste prihoda sa prihodom koji ostvari obveznik kao član investicionog fonda sa svojstvom pravnog lica.

Uz član 5.

Predlaže se da se prihod koji nerezidentno pravno lice ostvari po osnovu članstva u alternativnom investicionom fondu koji nema svojstvo pravnog lica, smatra dividendom, koja će se, s tim u vezi, oporezovati porezom po odbitku, ukoliko međunarodnim ugovorima o izbegavanju dvostrukog oporezivanja nije drukčije uređeno. Na ovaj način izjednačava se poresko-pravni tretman ove vrste prihoda sa prihodom koji ostvari nerezidentno pravno lice kao član investicionog fonda sa svojstvom pravnog lica.

Vrši se pravno-tehničko usaglašavanje.

Uz član 6.

Vrši se pravno-tehničko usaglašavanje sa izmenama predloženim uz član 5. Predloga zakona.

Uz član 7.

Vrši se preciziranje u smislu da se novozaposlenim licima (u skladu sa članom 50a Zakona) ne smatraju lica koja su, počev od poslednjeg dana poreskog perioda koji prethodi periodu ulaganja, bila zaposlena u, posredno ili neposredno, povezanom licu u smislu člana 59. ovog zakona, čime se otklanjaju nedoumice koje su se pojavile u primeni člana 50a Zakona.

Uz čl. 8. i 9.

Vrši se pravno-tehničko usklađivanje članova Zakona sa predloženim izmenama i dopunama.

Uz član 10.

Predlaže se da se odredbe ovog zakona primenjuju na utvrđivanje, obračunavanje i plaćanje poreske obaveze počev za 2021. godinu, odnosno za poreski period koji počinje u 2021. godini, a da se odredbe člana 1. stav 2, člana 2. stav 5. i člana 3. ovog zakona primenjuju se od dana stupanja na snagu zakona kojim se uređuje digitalna imovina.

Uz član 11.

Predlaže se da ovaj zakon stupi na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

V. ANALIZA EFEKATA ZAKONA

Procenjuje se da bi pojedina rešenja predložena ovim zakonom mogla imati pozitivne efekte na budžetske prihode i to, pre svega, uvođenje u sistem oporezivanja kapitalnim dobitkom prenos uz naknadu prava na digitalnoj imovini, kao i prodaju investisticione jedinice zatvorenog investicionog fonda. Takođe, isti efekat na budžetske prihode trebalo bi da ima i usvajanje predloženog rešenja po osnovu kog bi se prihod nerezidentnog pravnog lica ostvaren po osnovu članstva u alternativnom investicionom fondu smatrao dividendom koja bi se, na taj način, a u skladu sa Zakonom, oporezovala porezom po odbitku. Međutim, prilikom analize uticaja predloženih rešenja na budžetske prihode (a koja se odnose na alternativne investicione fondove) treba uzeti u obzir činjenicu da je Zakon o alternativnim investicionim fondovima počeo da se primenjuje početkom maja ove godine, kao i da još uvek nije osnovan ni jedan fond u skladu sa tim zakonom.

S druge strane, predložena pogodnost, koja se odnosi na to da kapitalni dobici ostvareni prodajom digitalne imovine ne ulaze u poresku osnovicu ukoliko su sredstva od prodaje uložena u istom poreskom periodu u osnovni kapital rezidentog privrednog društva, odnosno investicionog fonda, predstavlja podsticaj kojim se motivišu investitori za ulaganje u kapital rezidentnih privrednih društava, odnosno investicionog fonda, koji pretežni deo poslovnih aktivnosti obavljaju na teritoriji Republike.

1.         Na koga će i kako će najverovatnije uticati rešenja u ovom zakonu

Ovaj zakon će uticati na:

-           obveznike - vlasnike investicionih jedinica u alternativnim investicionim fondovima, s obzirom da će prodajom investicione jedinice biti u obavezi da utvrđuju kapitalni dobitak (ili gubitak). Izuzetak predstavljaju obveznici koji su osnovani kao alternativni investicioni fondovi sa statusom pravnog lica, a koji su, a u skladu sa Zakonom, izuzeti od obaveze utvrđivanja kapitalnog dobitka;

-           obveznike - vlasnike investicionih jedinica u investicionim fondovima bez svojstva pravnog lica, ukoliko bi se taj fond, saglasno zakonu, raspustio. Naime, usvajanjem predloženog rešenja preostala neto vrednost imovine investicionog fonda koja se raspodeljuje članovima fonda srazmerno njihovim investicionim jedinicama, u novcu, odnosno nenovčanoj imovini, a koja je iznad nabavne vrednosti tih investicionih jedinica, smatra se kapitalnim dobitkom koji se uključuje u poresku osnovicu u iznosu od 50 % ukupno ostvarenog kapitalnog dobitka;

-           obveznike - vlasnike digitalne imovine jer se uvodi obaveza utvrđivanja kapitalnih dobitaka (ili gubitaka) ukoliko izvrše prodaju digitalne imovine;

-           nerezidentna pravna lica koja, kao vlasnici investicionih jedinica u alternativnim investicionim fondovima bez svojstva pravnog lica, ostvare prihod po osnovu članstva u fondu, a koji će se, u smislu Zakona, smatrati dividendom, i, s tim u vezi, oporezovati porezom po odbitku po stopi od 20% ukoliko međunarodnim ugovorom o izbegavanju dvostrukog oporezivanja nije drukčije uređeno. Na ovaj način obezbeđuje se ravnopravan poreski status tih lica i nerezidentnih pravnih lica koja imaju investicionu jedinicu u alternativnom investicionom fondu sa statusom pravnog lica;

-           sve obveznike, jer se preciziranjem pojedinih odredaba Zakona daje doprinos ujednačenijoj primeni Zakona i njihovoj pravnoj sigurnosti.

2. Kakve troškove će primena ovog zakona stvoriti građanima i privredi (naročito malim i srednjim preduzećima)

Ovaj zakon odnosi se samo na pravna lica, a njegova primena neće privrednim subjektima, pa ni mikro, malim i srednjim preduzećima, stvoriti značajne dodatne troškove. Naime, očekuje se da će se u narednim poreskim periodima poboljšati položaj poreskih obveznika, a naročito mikro, malih i srednjih preduzeća, imajući u vidu da se ovim zakonom stimulišu ulaganja obveznika u investicione fondove osnovane i registrovane u skladu sa zakonima kojima se uređuju investicioni fondovi, a koji, u smislu tih zakona, pružaju podršku poslovanju mikro, malim i srednjim preduzećima.

3. Da li su pozitivne posledice donošenja ovog zakona takve da opravdavaju troškove koje će on stvoriti

Stvaranjem poreskih obaveza pravnim licima (rezidentnim ili nerezidentnim) - vlasnicima investicionih jedinica u zatvorenim investicionim fondovima, odnosno otvorenim investicionim fondovima bez svojstva pravnog lica, ti vlasnici se dovode u poreski ravnopravan tretman u odnosu na ostale obveznike vlasnike.

Takođe, obuhvatanjem digitalne imovine kao predmeta oporezivanja kapitalnim dobitkom doprinosi se doslednijem oporezivanju shodno ekonomskoj moći obveznika.

4. Da li se ovim zakonom podržava stvaranje novih privrednih subjekata na tržištu i tržišna konkurencija

Ovaj zakon utiče na postojeće privredne subjekte, kroz stimulisanje ulaganja u investicione fondove, kao i kroz predloženu poresku pogodnost koja se odnosi na isključivanje iz poreske osnovice prihoda po osnovu kapitalnog dobitka ostvarenog prodajom digitalne imovine ukoliko su sredstva od prodaje te imovine uložena u kapital rezidentnih privrednih društava, odnosno investicionih fondova na teritorije Republike.

5.         Da li su sve zainteresovane strane imale priliku da se izjasne o ovom zakonu

U postupku pripreme ovog zakona nije sprovedena formalna javna rasprava, ali je Nacrt zakona bio objavljen na internet stranici Ministarstva finansija, čime je zainteresovanim licima pružena mogućnost da dostave svoje primedbe i sugestije. Ovaj zakon je u postupku pripreme dostavljen na mišljenje nadležnim ministarstvima.

6.         Koje će se mere tokom primene ovog zakona preduzeti da bi se ostvarilo ono što se njegovim donošenjem namerava

Ministarstvo finansija nadležno je za davanje mišljenja u primeni Zakona. Posebno ističemo da Ministarstvo finansija, periodičnim publikovanjem Biltena službenih objašnjenja i stručnih mišljenja za primenu finansijskih propisa, kao i na drugi pogodan način, dodatno obezbeđuje transparentnost, informisanost i pristup informacijama, kako bi se i na ovaj način doprinelo ostvarivanju ciljeva postavljenih donošenjem ovog zakona.

Izvor: Vebsajt Narodne skupštine, 27.11.2020.