Zastava Bosne i Hercegovine

PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O OSNOVAMA SISTEMA OBRAZOVANJA I VASPITANJA - Tekst propisa


Član 1.

U Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (“Službeni glasnik RS”, br. 88/17, 27/18 - dr. zakon, 10/19 i 6/20), u članu 4. stav 2. na kraju rečenice posle tačke dodaje se rečenica koja glasi:

“Posebnim zakonom može se utvrditi druga starosna granica za upis u srednju školu i za sticanje svojstva redovnog učenika.”

Član 2.

U članu 7. stav 1. tačka 2) posle reči: “kvalitet” dodaje se reč: “obrazovnih”.

U stavu 2. tačka 3), posle reči: “izuzetnim” dodaje se zapeta i reči: “odnosno posebnim”.

Član 3.

Član 10. menja se i glasi:

“Član 10.

Standardi obrazovanja i vaspitanja predstavljaju skup normi na osnovu kojih se vrši procena kvaliteta u sistemu obrazovanja i vaspitanja, i to:

1)         standardi obrazovnih postignuća učenika;

2)         standardi kvaliteta rada ustanove;

3)         standardi kvaliteta udžbenika;

4)         standardi kompetencija nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika;

5)         standardi kompetencija direktora;

6)         standardi kompetencija sekretara ustanove;

7)         standardi kvalifikacija.

Standarde iz stava 1. ovog člana propisuje ministar”.

Član 4.

U članu 14. stav 7, članu 36. stav 1. tačka 3) podtačka (1), članu 43. stav 1, članu 46. stav 1. tačka 3), članu 126. stav 4. tačka 2), članu 128. stav 7. tačka 3), članu 131. stav 1, članu 137. st. 1. i 3, članu 149. stav 2. tačka 1) i članu 170. stav 2. tačka 4) reči: “standardi postignuća” u određenom padežu, zamenjuju se rečima “standardi obrazovnih postignuća” u odgovarajućem padežu.

Član 5.

Član 18. stav 7. menja se i glasi:

“Prethodnu proveru znanja obavlja tim sastavljen od nastavnika razredne nastave, odnosno predmetne nastave, pedagoga i psihologa škole uvažavajući standarde obrazovnih postignuća i ceneći najbolji interes učenika.”.

Član 6.

U članu 19. stav 2. posle reči: “izuzetnim” dodaje se zapeta i reči: “odnosno posebnim”.

Član 7.

U članu 22. stav 6. posle reči: “pohađa nastavu”, zapeta se briše i dodaju se reči: “ili ne obavesti školu o razlozima izostajanja učenika,”.

Član 8.

U članu 24. posle stava 2. dodaje se stav 3. koji glasi:

“Izuzetno od stava 2. ovog člana, pripremni predškolski program može da ostvaruje nastavnik razredne nastave, kada zbog malog broja dece nije moguće formirati vaspitnu grupu, već se deca priključuju učenicima kombinovanog odeljenja.”.

Član 9.

U članu 28. stav 1. menja se i glasi:

“Obrazovno-vaspitni rad ostvaruje se u toku školske godine, koja počinje 1. septembra, izvođenjem himne Republike Srbije, a završava se 31. avgusta naredne godine.”

Član 10.

U članu 31. stav 2. tačka 1) reč: “obavlja” zamenjuje se rečima: “planira i sprovodi”.

Član 11.

U članu 34. stav 1. tačka 4) posle reči: “standardima” dodaje se reč “obrazovnih”.

U tački 5) posle podtačke (2) dodaje se podtačka (2a) koja glasi:

“(2a) standardima kompetencija sekretara;”.

Član 12.

U članu 41. stav 1. tačka 2) posle reči: “završnog ispita i” dodaju se reči: “stručnog dela ispita u okviru”.

Tač. 10) i 13) brišu se.

Član 13.

U članu 42. stav 1. tačka 1) posle reči: “nastavnika” dodaje se zapeta i reč: “sekretara”.

Posle tačke 6) dodaje se tačka 6a) koja glasi:

“6a) pripremu programa ispita za sekretara ustanove;”.

Član 14.

Član 45. menja se i glasi:

“Član 45.

Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja u okviru Centra za ispite obavlja sledeće poslove:

1)         priprema predlog programa završnog ispita na kraju osnovnog obrazovanja i vaspitanja;

2)         učestvuje u pripremi predloga sadržaja završnog ispita u srednjem obrazovanju i vaspitanju i opštoj, stručnoj i umetničkoj maturi;

3)         organizuje i sprovodi završni ispit na kraju osnovnog obrazovanja i vaspitanja;

4)         organizuje i sprovodi prijemne ispite za upis u srednje škole za učenike za posebnim sposobnostima (umetnička škola - muzička, baletska i umetnička škola likovne oblasti, odnosno obrazovni profil iz oblasti umetnosti, škola ili odeljenje za učenike sa posebnim sposobnostima, škola u kojoj se deo nastave ostvaruje na stranom jeziku i škola za talentovane učenike);

5)         organizuje i sprovodi opštu, umetničku i stručnu maturu i završni ispit na kraju srednjeg obrazovanja i vaspitanja;

6)         priprema testove i uputstvo za ocenjivanje testova za završni ispit na kraju osnovnog obrazovanja i vaspitanja, opštu i stručnu maturu, priprema ispit za umetničku maturu, priprema standardizovane radne zadatke za praktični rad sa uputstvom za ocenjivanje za stručnu maturu i završni ispit na kraju srednjeg obrazovanja i vaspitanja;

7)         priprema testove i uputstvo za ocenjivanje testova za srednje škole za učenike za posebnim sposobnostima (umetnička škola - muzička, baletska i umetnička škola likovne oblasti, odnosno obrazovni profil iz oblasti umetnosti, škola ili odeljenje za učenike sa posebnim sposobnostima, škola u kojoj se deo nastave ostvaruje na stranom jeziku i škola za talentovane učenike);

8)         obrazuje i koordinira rad radnih grupa za izradu, recenziranje, pregledanje i ocenjivanje ispitnog materijala za ispite iz tač. 5) i 6) ovog stava;

9)         analizira i interpretira rezultate i izrađuje godišnji izveštaj o sprovedenom završnom ispitu na kraju osnovnog obrazovanja i vaspitanja, opštoj, umetničkoj i stručnoj maturi i završnom ispitu na kraju srednjeg obrazovanja i vaspitanja;

10)       izrađuje i publikuje radne materijale i priručnike za pripremanje ispita;

11)       izrađuje testove i uputstvo za ocenjivanje iz tač. 6) i 7) ovog stava na jezicima nacionalnih manjina, u saradnji sa nacionalnim savetima nacionalnih manjina;

12)       izrađuje i publikuje radne materijale i priručnike za pripremanje ispita na jezicima nacionalnih manjina, u saradnji sa nacionalnim savetima nacionalnih manjina;

13)       pruža stručnu pomoć u prilagođavanju uslova za polaganje ispita i prilagođava ispitne materijale učenicima sa smetnjama u razvoju;

14)       učestvuje u organizaciji i sprovođenju svih vrsta nacionalnih ispitivanja;

15)       razvija programe obuka za kvalitetnu pripremu i sprovođenje svih faza ispita;

16)       izrađuje i održava banke zadataka za nacionalne ispite;

17)       upravlja informacionim sistemom iz člana 181a ovog zakona.

Za obavljanje poslova izrade, recenziranja, pregledanja i ocenjivanja ispitnog materijala, Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja obrazuje radne grupe po predmetima i područjima rada”.

Član 15.

U članu 49. stav 2. posle reči: “standarda” dodaje se reč: “obrazovnih”.

U stavu 5. posle reči: “stručni saradnici,” dodaje se reč: “sekretar,”.

U stavu 9. posle reči: “vrednovanja” dodaje se reč: “obrazovnih”.

U stavu 10. reč: “Organe”, zamenjuje se rečima: “Stručne organe”.

Član 16.

Posle člana 55. dodaju se naziv člana i član 55a koji glase:

“Obrazovno-naučni centar

Član 55a

Radi obavljanja poslova, podizanja kvaliteta obrazovnih, naučnih, istraživačkih, sportskih, omladinskih i turističkih projekata i programa i njihove dostupnosti korisnicima, Vlada može da osnuje obrazovno-naučni centar, u skladu sa zakonom kojim se uređuju javne službe.”.

Član 17.

U članu 56. stav 2. posle reči: “izuzetnim sposobnostima,” dodaju se reči: “program za učenike sa posebnim sposobnostima,”.

U stavu 3. posle reči: “izuzetnim sposobnostima,” dodaju se reči: “program za učenike sa posebnim sposobnostima,”.

Stav 4. menja se i glasi:

“Izuzetno, osnovna škola može da ostvaruje i predškolski program, osnovna muzička škola i program srednjeg muzičkog obrazovanja i vaspitanja, a srednja škola - predškolski program, program osnovnog obrazovanja i vaspitanja i vaspitni program.”

Član 18.

U članu 60. stav 2. menja se i glasi:

“Programi nastave i učenja u osnovnom i srednjem obrazovanju i vaspitanju, sadrže:

1)         ciljeve osnovnog, opšteg srednjeg, stručnog i umetničkog obrazovanja i vaspitanja i ciljeve učenja predmeta, izbornih programa i aktivnosti po razredima;

2)         obrazovne standarde za osnovno obrazovanje i vaspitanje i opšte srednje obrazovanje i vaspitanje;

3)         ključne pojmove sadržaja svakog predmeta;

4)         uputstvo za didaktičko-metodičko ostvarivanje programa;

5)         uputstvo za formativno i sumativno ocenjivanje učenika;

6)         način prilagođavanja programa muzičkog i baletskog obrazovanja i vaspitanja, obrazovanje i vaspitanje učenika sa izuzetnim, odnosno posebnim sposobnostima, za obrazovanje i vaspitanje na jeziku nacionalne manjine i obrazovanje odraslih.”.

Posle stava 2. dodaje se novi stav 3. koji glasi:

“Smernice za prilagođavanje programa nastave i učenja i smernice za pružanje individualizovane dodatne podrške za učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, donosi Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja.”    

Dosadašnji st. 3-6. postaju st. 4-7.

Član 19.

U članu 64. stav 3. briše se.

Dosadašnji stav 4. postaje stav 3.

Član 20.

U članu 67. posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi:

“Plan i program nastave i učenja verske nastave, na usaglašeni predlog tradicionalnih crkava i verskih zajednica, po pribavljenom mišljenju organa nadležnog za poslove odnosa sa crkvama i verskim zajednicama, donosi ministar.”.

Dosadašnji st. 2-6. postaju st. 3-7.

Član 21.

Posle člana 67. dodaju se naziv člana i član 67a, koji glase:

“Komisija za versku nastavu

Član 67a

Organizovanje i ostvarivanje verske nastave prati Komisija za versku nastavu u školi (u daljem tekstu: Komisija).

Komisiju obrazuje Vlada na vreme od šest godina.

U Komisiju se imenuju po jedan predstavnik tradicionalnih crkava i verskih zajednica, tri predstavnika organa nadležnog za poslove odnosa sa crkvama i verskim zajednicama i tri predstavnika Ministarstva.

Član Komisije može biti razrešen pre isteka mandata, i to: na lični zahtev, na predlog predlagača i ako ne ispunjava svoju dužnost kao član Komisije, odnosno svojim postupcima povredi ugled dužnosti koju obavlja.

U slučaju razrešenja člana Komisije pre isteka mandata, Vlada postavlja novog člana po pribavljenom predlogu predstavnika čiji je član razrešen.

Predsednika i zamenika predsednika Komisije biraju članovi Komisije na prvoj sednici, većinom glasova od ukupnog broja članova Komisije.

Komisija obavlja poslove koji se, naročito, odnose na:

1)         usaglašavanje predloga programa verske nastave;

2)         udžbenike i druga nastavna sredstva, u skladu sa zakonom kojim se uređuju pitanja vezana za udžbenike i druga nastavna sredstva;

3)         davanje mišljenja o listama nastavnika verske nastave;

4)         druga pitanja vezana za praćenje organizovanja i ostvarivanja programa verske nastave.

Predsednik, zamenik predsednika i članovi Komisije nemaju pravo na naknadu za svoj rad.

Način rada i druga pitanja od značaja za rad Komisije, uređuju se poslovnikom o radu Komisije.”.

Član 22.

U članu 72. stav 1. posle reči: “standarda” dodaje se reč: “obrazovnih”.

Stav 6. menja se i glasi:

“Učenik se ocenjuje najmanje četiri puta u polugodištu u osnovnom i tri puta u srednjem obrazovanju i vaspitanju, a ako je nedeljni fond časova obaveznog predmeta, izbornog programa i aktivnosti jedan čas - najmanje dva puta u polugodištu.”.

U stavu 9. posle reči: “standardima” dodaje se reč: “obrazovnih”.

Član 23.

U članu 76. posle stava 13. dodaje se novi stav 14. koji glasi:

“Podatak da je obrazovanje stečeno u skladu sa stavom 6. tač. 2) i 3) ovog člana unosi se u odgovarajući deo obrasca javne isprave.”.

Dosadašnji stav 14. postaje stav 15.

Član 24.

U članu 78. stav 5. menja se i glasi:

“Program, način organizacije i sprovođenja ispita i druga pitanja od značaja za ispite iz stava 1. ovog člana, propisuje ministar”.

Član 25.

Posle člana 82. dodaju se naziv člana i član 82a koji glase:

“Prigovor na ispite kojima se završava nivo obrazovanja

Član 82a

Učenik osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja, njegov roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik ima pravo da podnese prigovor na privremene rezultate završnog ispita na kraju osnovnog obrazovanja i vaspitanja, završnog ispita u srednjem obrazovanju i vaspitanju, opšte, umetničke i stručne mature.

Prigovor iz stava 1. ovog člana podnosi se školi u kojoj je učenik polagao ispit, u roku od 24 sata od objavljivanja privremenih rezultata ispita.

O prigovoru na privremeni rezultat na završni ispit na kraju osnovnog obrazovanja i vaspitanja, opštu maturu, kao i opšteobrazovne predmete na stručnoj i umetničkoj maturi, prvostepena komisija odlučuje u roku od 24 časa od isteka roka za podnošenje prigovora.

Ako nije zadovoljan odlukom komisije iz stava 3. ovog člana, učenik, njegov roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik ima pravo da podnese prigovor drugostepenoj komisiji, u roku od 24 časa od prijema odluke komisije.

Drugostepena komisija odlučuje o prigovoru iz stava 4. ovog člana u roku od 24 časa od isteka roka za podnošenje prigovora.

O prigovoru na privremene rezultate stručnog ispita na stručnoj maturi, umetničkog nastavnog predmeta na umetničkoj maturi i završnog ispita u srednjem obrazovanju i vaspitanju, odlučuje komisija u roku od 48 sati od isteka roka za podnošenje prigovora.

Ako komisija iz st. 3, 5 i 6. ovog člana utvrdi da je prigovor osnovan, može izmeniti broj bodova na testu.

Odluka komisije iz st. 5. i 6. ovog člana je konačna.

Sastav, način obrazovanja i rada komisija iz st. 3, 5 i 6. ovog člana uređuju se u uputstvu za organizaciju i sprovođenje ispita koje donosi ministar, u skladu sa članom 78. stav 5. ovog zakona.”.

Član 26.

U članu 94. stav 2. posle reči: “obrazovni profil” stavlja se zapeta, a reči: “ili ostvaruje novi program obrazovanja i vaspitanja” zamenjuju se rečima: “odnosno smer ili tip gimnazije, odnosno kada osnovna škola ostvaruje pripremni predškolski program ili program osnovnog obrazovanja odraslih.”.

Član 27.

U članu 106. st. 10. i 11. menjaju se i glase:

“Po donošenju rešenja kojim se zabranjuje rad ustanove, Ministarstvo određuje ustanovu u kojoj deca, odnosno učenici imaju pravo da nastave započeto obrazovanje.

Troškove nastavka programa vaspitanja i obrazovanja u započetoj godini u predškolskoj ustanovi, započetog ciklusa osnovnog obrazovanja i vaspitanja ili započetog programa srednjeg obrazovanja i vaspitanja, za decu i učenike iz stava 10. ovog člana snosi ustanova kojoj je zabranjen rad.”.

Član 28.

U članu 111. stav 13. briše se.

Član 29.

U članu 117. stav 3. menja se i glasi:

“Skupština jedinice lokalne samouprave razrešiće, pre isteka mandata, pojedine članove, uključujući i predsednika ili organ upravljanja ustanove, na lični zahtev člana, kao i u slučaju da:

1)         organ upravljanja donosi nezakonite odluke ili ne donosi odluke koje je na osnovu zakona i statuta dužan da donosi;

2)         član organa upravljanja neopravdanim odsustvovanjima ili nesavesnim radom onemogućava rad organa upravljanja;

3)         u postupku preispitivanja akta o imenovanju utvrdi nepravilnosti;

4)         skupština jedinice lokalne samouprave pokrene inicijativu za razrešenje člana organa upravljanja imenovanog na njen predlog;

5)         savet roditelja pokrene inicijativu za razrešenje člana organa upravljanja imenovanog na njegov predlog;

6)         vaspitno-obrazovno, odnosno nastavničko i pedagoško veće pokrene inicijativu za razrešenje člana organa upravljanja imenovanog na njegov predlog;

7)         nastupi uslov iz člana 116. stav 9. ovog zakona.”.

Član 30.

U članu 119. stav 1.    tačka 9) menja se i glasi:

“9) odlučuje o pravima, obavezama i odgovornostima direktora ustanove;”.

Posle tačke 9) dodaje se tačka 9a) koja glasi:

“9a) obrazuje komisiju za vođenje disciplinskog postupka protiv direktora i donosi odluku o odgovornosti direktora za težu povredu radne obaveze ili povredu zabrane iz člana 110-113. ovog zakona;”.

U tački 11) posle reči: “standarda” dodaje se reč: “obrazovnih”.

Član 31.

U članu 120. stav 6. tačka 3) menja se i glasi:

“3) učestvuje u predlaganju sadržaja vannastavnih aktivnosti i programa na nivou ustanove;”.

Posle tačke 3) dodaje se tačka 3a) koja glasi:

“3a) učestvuje u postupku izbora udžbenika, u skladu sa zakonom kojim se uređuju udžbenici;”.

Član 32.

U članu 123. stav 11. briše se.

Dosadašnji st. 12-22. postaju st. 11-21.

U dosadašnjem stavu 18. koji postaje stav 17. i u dosadašnjem stavu 19. koji postaje stav 18. reči: “stava 17” zamenjuju se rečima: “stava 16”.

Član 33.

U članu 127. stav 2. reči: “savetnik - spoljni saradnik” zamenjuju se rečima: “prosvetni savetnik”.

Član 34.

U članu 130. stav 8. reči: “kada izvodi nastavu u tom odeljenju” zamenjuju se rečima: “kada ne izvodi nastavu u tom odeljenju”.

U stavu 10. na kraju teksta tačka se zamenjuje zapetom i dodaju se reči: “a nastavnik iz člana 141. stav 12. učestvuje u radu stručnih organa iz st. 2, 3, 6. i 7. ovog člana.”.

Član 35.

Član 132. menja se i glasi:

“Član 132.

Pravne poslove u ustanovi obavlja sekretar.

Sekretar mora da ima obrazovanje iz oblasti pravnih nauka u skladu sa članom 140. stav 1. ovog zakona, savladan program obuke i dozvolu za rad sekretara (u daljem tekstu: licenca za sekretara).

Sekretar se uvodi u posao i osposobljava za samostalan rad savladavanjem programa za uvođenje u posao i polaganjem ispita za licencu sekretara. Sekretaru - pripravniku direktor određuje mentora sa liste sekretara ustanova koju utvrdi školska uprava.

Sekretar je dužan da u roku od dve godine od dana zasnivanja radnog odnosa položi ispit za licencu za sekretara.

Troškove polaganja ispita iz stava 4. ovog člana snosi ustanova.

Ministarstvo izdaje licencu za sekretara.

Sekretaru koji ne položi ispit za licencu za sekretara u roku iz stava 4. ovog člana prestaje radni odnos.

Sekretar koji ima položen stručni ispit za sekretara, pravosudni ili stručni ispit za zaposlene u organima državne uprave ili državni stručni ispit, smatra se da ima licencu za sekretara.

Licenca za sekretara oduzima se sekretaru koji je osuđen pravosnažnom presudom za povredu zabrane iz čl. 110-113. ovog zakona, za krivično delo ili privredni prestup u vršenju dužnosti.

Bliže uslove za rad sekretara, standarde kompetencija i programe obuka, stalno stručno usavršavanje, priprema kandidata za polaganje ispita za licencu sekretara, program ispita za licencu sekretara, način i program uvođenja u posao, način, postupak i rok za prijavu polaganja ispita, sastav i način rada komisije Ministarstva, odnosno nadležnog organa autonomne pokrajine pred kojom se polaže ispit, sadržaj i obrazac licence za sekretara, način vođenja registra izdatih licenci za sekretara, naknade za rad članova komisije i ostala i druga pitanja u vezi sa radom sekretara ustanove, propisuje ministar.”

Član 36.

U članu 141. stav 4. posle reči: “u struci” stavlja se tačka, a reči: “stečenim posle specijalističkog, odnosno majstorskog ispita.” brišu se.

U stavu 7. posle reči: “steklo” dodaje se reč: “osnovno,”.

Posle stava 11. dodaje se stav 12. koji glasi:

“Izuzetno, poslove nastavnika određenih predmeta ili grupa predmeta u školi iz člana 89. st. 5. i 7. ovog zakona može da izvodi nastavnik ili asistent odgovarajuće visokoškolske ustanove ili zaposleni u naučnom institutu sa odgovarajućim zvanjem.”.

Član 37.

U članu 143. st. 2. i 3. menjaju se i glase:

“Kada je obrazovanje stečeno u sistemu vojnog školstva, a vrsta obrazovanja ne odgovara vrsti obrazovanja koja je propisana članom 140. ovog zakona, ministar, po prethodno pribavljenom mišljenju odgovarajuće visokoškolske ustanove, rešenjem utvrđuje da li je vrsta obrazovanja odgovarajuća za obavljanje poslova nastavnika, vaspitača, odnosno stručnog saradnika.

Kada je obrazovanje stečeno u inostranstvu, a vrsta obrazovanja ne odgovara vrsti obrazovanja koja je propisana članom 140. ovog zakona, ministar, po prethodno pribavljenom mišljenju odgovarajuće visokoškolske ustanove, rešenjem utvrđuje da li je vrsta obrazovanja odgovarajuća za obavljanje poslova nastavnika, vaspitača, odnosno stručnog saradnika.”.

Član 38.

U članu 145. stav 10. menja se i glasi:

“Ukoliko nadležni organ ne organizuje polaganje ispita za licencu pripravniku koji je u zakonom propisanom roku prijavljen za polaganje ispita za licencu, rok za polaganje ispita za licencu se produžava do organizovanja ispita.”.

Član 39.

U članu 150. posle stava 8. dodaju se st. 9-13. koji glase:

“Lice iz stava 7. ovog člana savladava program za uvođenje u posao i polaganje ispita za licencu pod neposrednim nadzorom nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika koji ima licencu.

Ustanova i lice iz stava 7. ovog člana zaključuju ugovor o uvođenju u posao u trajanju od najmanje godinu, a najduže dve godine.

Ugovorom iz stava 10. ovog člana ne zasniva se radni odnos.

Lice iz stava 7. ovog člana ima pravo da učestvuje u radu stručnih organa bez prava odlučivanja i nema pravo da ocenjuje učenike u školi.

Troškove polaganja ispita za licencu snosi lice iz stava 7. ovog člana.”.

Član 40.

U nazivu člana 151. posle reči: “stručnog saradnika” dodaju se reči: “i sekretara”.

U st. 1. i 5. posle reči: “standarda” dodaje se reč: “obrazovnih”.

Stav 7. menja se i glasi:

“Prioritetne oblasti stručnog usavršavanja za period od tri godine propisuje ministar na predlog direktora Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja.”.

Posle stava 7. dodaje se stav 8. koji glasi:

“Oblike stručnog usavršavanja, programe i način organizovanja stalnog stručnog usavršavanja, uslove, organ koji odlučuje o sticanju zvanja i postupak napredovanja, sticanje zvanja u toku stručnog usavršavanja nastavnika, vaspitača, stručnih saradnika i sekretara, obrazac uverenja o savladanom programu, sadržaj portfolija i druga pitanja od značaja za stručno usavršavanje, propisuje ministar.”.

Član 41.

Član 154. menja se i glasi:

“Član 154.

Prijem u radni odnos na neodređeno vreme vrši se na osnovu konkursa koji raspisuje direktor.

Direktor donosi odluku o raspisivanju konkursa. Kandidati popunjavaju prijavni formular na zvaničnoj internet stranici Ministarstva, a potrebnu dokumentaciju, zajedno sa odštampanim prijavnim formularom dostavljaju ustanovi.

Konkurs sprovodi konkursna komisija koju imenuje direktor. Komisija ima najmanje tri člana. Sekretar ustanove pruža stručnu podršku konkursnoj komisiji.

Komisija utvrđuje ispunjenost uslova kandidata za prijem u radni odnos iz člana 139. ovog zakona, u roku od osam dana od dana isteka roka za prijem prijava.

Kandidati iz stava 4. ovog člana u roku od osam dana upućuju se na psihološku procenu sposobnosti za rad sa decom i učenicima koju vrši nadležna služba za poslove zapošljavanja primenom standardizovanih postupaka.

Konkursna komisija sačinjava listu kandidata koji ispunjavaju uslove za prijem u radni odnos u roku od osam dana od dana prijema rezultata psihološke procene sposobnosti za rad sa decom i učenicima.

Konkursna komisija obavlja razgovor sa kandidatima sa liste iz stava 6. ovog člana, sačinjava obrazloženu listu svih kandidata koji ispunjavaju uslove i dostavlja je direktoru u roku od osam dana od dana obavljenog razgovora sa kandidatima.

Direktor ustanove donosi rešenje o izboru kandidata po konkursu u roku od osam dana od dostavljanja obrazložene liste iz stava 7. ovog člana.

Kandidat nezadovoljan rešenjem o izabranom kandidatu može da podnese žalbu organu upravljanja, u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja iz stava 8. ovog člana.

Organ upravljanja o žalbi odlučuje u roku od 15 dana od dana podnošenja žalbe.

Kandidat koji je učestvovao u izbornom postupku ima pravo da, pod nadzorom ovlašćenog lica u ustanovi, pregleda svu konkursnu dokumentaciju, u skladu sa zakonom.

Ako po konkursu nije izabran nijedan kandidat, raspisuje se novi konkurs u roku od osam dana.

Rešenje iz stava 8. ovog člana oglašava se na zvaničnoj internet stranici Ministarstva, kada postane konačno.”.

Član 42.

U članu 155. stav 3. tačka 3) reči: “na neodređeno vreme” brišu se.

U stavu 9. posle reči: “posebnog interesa” dodaju se reči: “i nacionalnog značaja”.

Član 43.

U članu 160. u stavu 8. posle reči: “određenog predmeta,” dodaju se reči: “posebnim rešenjem”.

Posle stava 8. dodaje se novi stav 9. koji glasi:

“Naknada za rad nastavnika iz stava 8. ovog člana isplaćuje se na osnovu mesečnog izveštaja nastavnika o održanim časovima.”.

Dosadašnji stav 9. postaje stav 10.

Član 44.

U članu 176. stav 2. reči: “stava 4.” zamenjuju se rečima: “stava 5.”.

Posle stava 3. dodaje se novi stav 4. koji glasi:

“Podatak o JOB-u unosi se u evidenciju koju ustanova vodi u štampanom i/ili elektronskom obliku, kao i obrasce javnih isprava koje izdaje u skladu sa ovim i posebnim zakonom.”.

Dosadašnji st. 4-13. postaju st. 5-14.

U dosadašnjim st. 5-7 koji postaju st. 6-8. i dosadašnjem stavu 12. koji postaje stav 13. reči: “ stava 4.” zamenjuju se rečima: “stava 5.”.

U dosadašnjem stavu 9. koji postaje stav 10. reči: “stava 8.” zamenjuju se rečima “stava 9.”.

U dosadašnjem stavu 11. koji postaje stav 12, reči: “stava 10.” zamenjuju se rečima: “stava 11.”.

Član 45.

U članu 177. stav 1. posle tačke 3) dodaje se tačka 3a) koja glasi:

“3a) podatke za određivanje telesnog i motoričkog statusa učenika u okviru obrazovno-vaspitnog sistema, dobijenih kroz sistem praćenja telesnog i motoričkog statusa učenika u okviru nastave fizičkog i zdravstvenog vaspitanja.”.

Član 46.

U članu 181. stav 4. tačka 15) na kraju teksta tačka se zamenjuje tačkom i zapetom i dodaju se tač. 16)-18) koje glase:

“16) datum prijave na evidenciju Nacionalne službe za zapošljavanje (u daljem tekstu: NSZ);

17) dužina čekanja na evidenciji NSZ;

18) datum i razlog prestanka vođenja evidencije kod NSZ.”.

Član 47.

Posle člana 181. dodaju se naziv člana i član 181a, koji glase:

“Informacioni sistem za sprovođenje ispita

Član 181a

Ministarstvo, u okviru JISP-a, uspostavlja informacioni sistem za sprovođenje ispita iz člana 78. stav 1. ovog zakona i međunarodnih ispitivanja na čije se sprovođenje obavezala Republika Srbija.

U informacionom sistemu iz stava 1. ovog člana, unose se:

1)         podaci za određivanje identiteta učenika: ime i prezime učenika, tip ličnog identifikatora učenika (jedinstveni matični broj građana, odnosno evidencioni broj za stranog državljanina, za učenike iz Republike Srpske jedinstveni matični broj građana), lični identifikator učenika, pol, datum i mesto rođenja, ime jednog roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika učenika, država i mesto stanovanja, JOB (nije obavezno za učenike koji prethodni nivo obrazovanja nije završio u Republici Srbiji), nacionalnu pripadnost (izjašnjavanje o nacionalnoj pripadnosti nije obavezno) i evidenciona šifra za polaganje maturskog ispita, završnog ispita na kraju srednjeg obrazovanja i vaspitanja i završnog ispita na kraju osnovnog obrazovanja i vaspitanja;

2)         podaci o obrazovnom statusu učenika osnovne škole: osnovna škola u kojoj je učenik završio osmi razred i upravni okrug kome ta škola pripada, individualni obrazovni plan ako je ostvarivan, osnovna škola koju pohađa učenik koji nije završio osnovno obrazovanje i vaspitanje ako upisuje srednju muzičku ili srednju baletsku školu i upravni okrug kome ta škola pripada, ocene učenika iz šestog, sedmog i osmog razrada (prosek ocena, pojedinačne ocene i broj bodova za svaki od navedenih razreda), jezik na kome je položio prijemni ispit za upis u srednju škola za učenike sa posebnim sposobnostima (jezik na kome je završio osnovno obrazovanje i vaspitanje ili drugi jezik), podaci o osnovnom obrazovanju ako je stečeno u inostranstvu;

3)         podaci o obrazovnom statusu učenika srednje škole: ocene učenika za svaki završeni razred srednje škole (prosek ocena, pojedinačne ocene i broj bodova za svaki završeni razred), jezik na kom je učenik završio osnovno, odnosno srednje obrazovanje i vaspitanje, osvojene nagrade na takmičenjima (zbirno i pojedinačno po svakom takmičenju), ukupan broj osvojenih bodova tokom školovanja, podatak da li je učenik dobitnik vukove diplome, podaci o osnovnom obrazovanju ako je stečeno u inostranstvu, svojstvu redovnog, odnosno vanrednog učenika, trajanju obrazovanja i vaspitanja, prethodno završenom obrazovanju i vaspitanju, jeziku na kojem je završeno obrazovanje i vaspitanje, maternjem jeziku, jeziku na kojem se izvodi obrazovno-vaspitni rad, obaveznim predmetima i izbornim programima, organizaciji obrazovno-vaspitnog rada, individualnom obrazovnom planu, stranim jezicima, vannastavnim aktivnostima za koje se opredelio, dopunskoj, dodatnoj i pripremnoj nastavi, učešću na takmičenjima, nagradama, izostancima, izrečenim vaspitnim i vaspitno-disciplinskim merama, učešću u radu organa škole i opredeljenju za nastavak obrazovanja;

4)         podaci potrebni za organizaciju ispita i upis učenika u naredni nivo obrazovanja (jezik na kojem će polagati ispit, podatak o tome da li je potrebno prilagođavanje ispita u skladu sa individualnim obrazovnim planom, podatak o vremenu i mestu polaganja ispita, izborni predmeti za koje se opredelio);

5)         iskazane želje učenika za upis u srednju školu, odnosno visokoškolsku ustanovu;

6)         podaci o ispitu koji je učenik polagao;

7)         podaci o licima koja učestvuju u izradi, recenziranju, pregledanju i ocenjivanju ispita iz člana 78. stav 1. ovog zakona, i to: ime i prezime, jedinstveni matični broj građana, adresa, mesto, opština i država stanovanja, kontakt telefon, adresa elektronske pošte, nivo i vrsta obrazovanja i podatak o poznavanju jezika nacionalne manjine;

8)         podaci o drugim licima koja učestvuju u realizaciji ispita iz člana 78. stav 1. ovog zakona: ime i prezime, jedinstveni matični broj građana, adresa, mesto, opština i država stanovanja, kontakt telefon, adresa elektronske pošte;

9)         podaci o ustanovi i prostorijama ustanove u kojima je obavljen ispit.

Podatke iz stava 2. tač. 1)-4) ovog člana koje je ustanova dostavila Ministarstvu u skladu sa zakonom, informacioni sistem iz stava 1. ovog člana preuzima iz JISP-a, iz registra iz člana 177. ovog zakona.

Ostale podatke iz stava 2. tač. 4)-5) ovog člana, izuzev podataka o vremenu i mestu polaganja ispita unosi učenika, odnosno u ime maloletnog učenika roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik ili škola na zahtev učenika, roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika.

Podatke iz stava 2. tač. 4) o vremenu i mestu polaganja ispita, kao i podatke iz stava 2. tačka 6) ovog člana unose radne grupe iz člana 45. ovog zakona.

Podatke o učenicima iz inostranstva u informacioni sistem iz stava 1. ovog člana unosi ustanova u koju se učenik prijavio za polaganje ispita.

Podatke iz stava 2. tačka 8) o licima koja su zaposlena u ustanovama, informacioni sistem iz stava 1. ovog člana preuzima iz registra iz člana 180. ovog zakona.

Podatke iz stava 2. tačka 7) ovog člana za lica koja su izabrana u radne grupe iz člana 45. stav 2. ovog zakona u informacioni sistem iz stava 1. ovog člana unosi Centar iz člana 45. ovog zakona.

Podatke iz stava 2. tačka 9) ovog člana u informacioni sistem iz stava 1. ovog člana unose osnovna i srednja škola.

Obradu podataka iz stava 2. ovog člana, vrši Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja - Centar za ispite, u svrhu pripreme i sprovođenja ispita iz člana 78. stav 1. ovog člana i međunarodnih ispitivanja učenika, upisa učenika u srednju školu, upisa učenika na visokoškolske ustanove, analize, interpretacije i objavljivanja godišnjih izveštaja o sprovedenim ispitima, praćenja i proučavanja postupka i rezultata sprovedenih ispita radi učešća u komparativnim i evaluacionim studijama i radi davanja preporuka za unapređivanja postupka sprovođenja ispita i javnih politika u oblasti obrazovanja i vaspitanja i unosa potrebnih podataka o ispitima u registar iz člana 177. ovog člana.

Podaci o rezultatima ispita iz stava 2. ovog člana dostavljaju se srednjim školama, odnosno visokoškolskim ustanovama koje je učenik osnovne, odnosno srednje škole naveo u spisku želja za upis.

Rukovaoci podacima iz stava 2. ovog člana su Ministarstvo i Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja - Centar za ispite.

Ministarstvo, uz podršku Službe Vlade, uspostavlja i omogućava funkcionisanje informacionog sistema iz stava 1. ovog člana, a ostale poslove u vezi sa upravljanjem obavlja Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja - Centar za ispite.

Prilikom obrade podataka rukovalac je u obavezi da poštuje pravila o srazmernosti obrade u odnosu na cilj koji se namerava ostvariti, u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti.

Podaci koji su predmet obrade iz stava 2. ovog člana čuvaju se pet godina.

Bliže uslove i način održavanja i administriranja informacionog sistema iz stava 1. ovog člana, zatim obrade, unosa i ažuriranja podataka, propisuje ministar.”.

Član 48.

U članu 187. stav 2. tačka 6) posle reči: “projekte ustanova,” dodaju se reči: “obeležavanje jubileja ustanova,”.

U tački 8) na kraju teksta tačka se zamenjuje tačkom i zapetom i dodaje se tačka 9) koja glasi:

“9) troškove škole čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, koja je odlukom ministra dobila autorizaciju za izvođenje programa međunarodne mature.”.

Član 49.

U članu 191. stav 1. posle tačke 3) dodaje se tačka 3a) koja glasi:

“3a) ne izvede himnu Republike Srbije u skladu sa ovim zakonom (član 28);”.

U tački 5) posle reči: “standarda” dodaje se reč: “obrazovnih”.

Član 50.

Završni ispit na kraju osnovnog obrazovanja i vaspitanja zaključno sa školskom 2022/2023. godinom, obaviće se u skladu sa propisima koju su važili do stupanja na snagu ovog zakona.

Završni ispit za učenike koji završavaju srednje obrazovanje i vaspitanje u trogodišnjem trajanju zaključno sa školskom 2021/2022. godinom i maturski ispit za učenike koji završavaju srednje obrazovanje i vaspitanje u četvorogodišnjem trajanju zaključno sa školskom 2022/2023. godinom, obaviće se u skladu sa propisima koju su važili do stupanja na snagu ovog zakona.

Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja - Centar za ispite obavljaće sve poslove na pripremi i sprovođenju:

1)         završnog ispita na kraju osnovnog obrazovanja i vaspitanja počev od školske 2022/2023. godine;

2)         opšte, umetničke i stručne mature počev od školske 2023/2024. godine;

3)         završnog ispita u srednjem obrazovanju i vaspitanju počev od školske 2022/2023. godine.

Član 51.

Medicinska sestra sa položenim stručnim ispitom po propisima iz oblasti zdravstvene zaštite, koja je zasnovala radni odnos u ustanovi pre stupanja na snagu Zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanju (“Službeni glasnik RS”, br. 18/10, 101/17, 113/17 - dr. zakon, 95/18 - dr. zakon i 10/19), može da obavlja vaspitno - obrazovni rad u predškolskoj ustanovi bez licence.

Nastavnici, vaspitači i stručni saradnici koji su u skladu sa ranije važećim propisima, zasnovali radni odnos u ustanovi za učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom bez uverenja o stručnoj defektološkoj osposobljenosti, mogu da obavljaju obrazovno-vaspitni rad, ako su u ustanovi savladali program uvođenja u posao za rad sa decom i učenicima sa smetnjama u razvoju i invaliditetom.

Član 52.

Zavodi će usaglasiti organizaciju i rad sa ovim zakonom u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 53.

Vlada će imenovati Komisiju iz člana 21. ovog zakona (član 67a Zakona) u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Ministar će u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona doneti podzakonske akte, u skladu sa ovim zakonom.

Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja će u roku od godinu od dana stupanja na snagu ovog zakona doneti smernice za prilagođavanje programa nastave i učenja i smernice za pružanje individualizovane dodatne podrške za učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom.

Član 54.

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da važe:

1)         član 33. Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju (“Službeni glasnik RS”, br. 55/13, 101/17, 27/18 - dr. zakon i 10/19);

2)         čl. 7. i 8. Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju (“Službeni glasnik RS”, br. 55/13, 101/17, 27/18 - dr. zakon, 6/20 i 52/21).

Član 55.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”.

IZ OBRAZLOŽENJA

II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

Osnovni razlog za donošenje ovog zakona jeste blagovremeno stvaranje uslova za efikasnu i stručnu pripremu za realizaciju ispita kojim se završava određeni nivo obrazovanja. Uvođenje opšte, stručne i umetničke mature kao završnih ispita koji su trebali da podignu kvalitet srednjeg obrazovanja i vaspitanja i da služe kao ulaz u visoko obrazovanje bilo je planirano Strategijom razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine (“Službeni glasnik RS”, broj 107/12). Prema Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju (“Službeni glasnik RS”, broj 52/21), opštu, stručnu i umetničku maturu prvi put će polagati učenici upisani u srednju školu od školske 2020/2021. godine, odnosno prvi ispiti biće organizovani školske 2023/2024. godine. Uz podršku Projekta “Državna matura” (u daljem tekstu: PDM) koji finansira Evropska unija, u toku 2021. godine realizovan je prvi, a u toku 2022. godine realizovaće se drugi pilot opšte, stručne i umetničke mature. Institucionalni okvir za sprovođenje opšte, stručne i umetničke mature predviđen je aktivnošću broj 1.2.2.1 Akcionog plana za period od 2021. do 2023. godine, za sprovođenje Strategije razvoja obrazovanja i vaspitanja u Republici Srbiji do 2030. godine (“Službeni glasnik RS”, broj 63/21). Ovaj koncept predviđa da se Centru za ispite pri Zavodu za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja dodaju određene nadležnosti i tako u okviru jedne institucije stvore preduslovi za pripremu i sprovođenje nacionalnih ispita kojima se stiče određeni nivo obrazovanja (završni ispit na kraju osnovnog obrazovanja i vaspitanja, završni ispit u srednjem obrazovanju i vaspitanju, opšta, stručna i umetnička matura), ali i međunarodnih ispitivanja. Predlogom zakona definisani su poslovi koji su potrebni da Centar za ispite ostvari ovu ulogu i posebno, uveden je informacioni sistem koji će ovom centru pomoći da lakše obrađuje rezultate ispita i podatke o učenicima i licima koja sprovode ispite, kao i da dobijene rezultate isporuči visokoškolskim ustanovama radi upisa na visoko obrazovanje. Imajući u vidu navedeno, bilo je neophodno izvršiti odgovarajuće izmene i dopune u Zakonu o osnovama sistema vaspitanja i obrazovanja (“Službeni glasnik RS”, br. 88/17, 27/18 - dr. zakon, 10/19 i 6/20, u daljem tekstu: Zakon), kako bi se određeni poslovi u vezi sa pripremom i realizacijom navedenih ispita dali Zavodu za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja - Centru za ispite.

 Takođe, u vezi sa napred navedenim predloženim izmenama bilo je potrebno propisati prigovor na ispite kojima se stiče nivo obrazovanja, s obzirom da rešenja u važećem zakonu nisu precizirala ovu mogućnost i da se problem u praksi rešavao donošenjem stručnih uputstava. Takođe, bilo je potrebno i da se preciziraju podaci o ličnosti koje će obrađivati informacioni sistem za sprovođenje ovih ispita u okviru JISP-a.

Bilo je neophodno izvršiti i usaglašavanje sa Strategijom razvoja obrazovanja i vaspitanja u Republici Srbiji do 2030. godine u delu koji se odnosi na zahtev u pogledu obezbeđivanja kvaliteta u sistemu obrazovanja i vaspitanja davanjem pravnog osnova za propisivanje nedostajućih standarda kompetencija (za sekretara ustanove), kao i standarda kvalifikacija.

Izvršeno je preuzimanje odgovarajućih odredaba iz posebnih zakona - Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju i Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju, koje se odnose na donošenje plana i programa verske nastave, kao izbornog predmeta iz člana 60. Zakona, kao i odredaba o Komisiji za versku nastavu, radi efikasnijeg postupanja.

 Imajući u vidu ulogu obrazovano-vaspitnih ustanova, a radi razvijanja nacionalnog identiteta učenika, kao i svesti i osećanja pripadnosti Republici Srbiji predloženo je da se na poseban način obeleži početak obrazovno-vaspitnog rada u predškolsim ustanovana i osnovnim i srednjim školama - izvođenjem himne Republike Srbije.

Pored toga, izvršeno je preciziranje pojedinih odredaba Zakona za koje je u toku primene utvrđeno da je to neophodno, a koje se odnose, između ostalog, i na standarde obrazovanja, sekretara ustanove, nadležnost organa upravljanja, saveta roditelja, postupak prijema u radni odnos i dr.

O Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja nije sprovedena javna rasprava, o čemu je na predlog Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Odbor za javne službe doneo Zaključak 05 broj: 011-10194/2021 na sednici održanoj 9. novembra 2021. godine.

Sve navedene probleme i usklađivanja ne bi bilo moguće rešiti bez donošenja izmena i dopuna Zakona, imajući u vidu da je ovu materiju nije moguće urediti podzakonskim aktom, što je ujedno i razlog koji donošenje zakona čini jedinim načinom za rešavanje problema.

III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA

Članom 1. Predloga zakona vrši se dopuna u članu 4. stav 2. Zakona, koji uređuje starosnu granicu učenika za upis u srednju školu u svojstvu redovnog i vanrednog učenika. S obzirom da je navedenim članom u stavu 3. već propisan izuzetak kada su u pitanju vanredni učenici, predloženom dopunom daje se mogućnost da se posebnim zakonom može utvrditi druga starosna granica za upis u srednju školu i za sticanje svojstva redovnog učenika.

Članom 2. Predloga zakona vrši se dopuna u članu 7. Zakona. Predloženim rešenjem obuhvataju se učenici i odrasli koji pokazuju neku od sposobnosti, kako bi se svima omogućilo obrazovanje u skladu sa sposobnostima koje imaju - izuzetne, odnosno posebne sposobnosti (talentovani i daroviti).

Članom 3. Predloga zakona vrši se dopuna u članu 10. Zakona, budući da Zakon ne sadrži izričit pravni osnov za ovlašćenje ministra za donošenje podzakonskih akata, odnosno pravilnika o standardima kompetencija nastavnika, vaspitača, stručnih saradnika i direktora.

U nedostatku eksplicitnog pravnog osnova, povezivanjem relevantnih odredaba zakona, ministar je doneo: Pravilnik o standardima kvaliteta udžbenika i uputstvo o njihovoj upotrebi (“Službeni glasnik RS”, br. 42/16 i 45/18); Pravilnik o standardima kvaliteta rada ustanove (“Službeni glasnik RS - Prosvetni glasnik”, broj 14/18); Pravilnik o standardima kompetencija za profesiju vaspitača i njegovog profesionalnog razvoja (“Službeni glasnik RS - Prosvetni glasnik”, broj 16/18); Pravilnik o standardima kompetencija za profesiju stručnog saradnika u predškolskoj ustanovi i njegovog profesionalnog razvoja (“Službeni glasnik RS - Prosvetni glasnik”, broj 3/21). Na osnovu ranije važećeg Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, Nacionalni prosvetni savet doneo je Pravilnik o standardima kompetencija za profesiju nastavnika i njihovog profesionalnog razvoja (“Službeni glasnik RS - Prosvetni glasnik”, broj 5/11) i Pravilnik o standardima kompetencija direktora ustanova obrazovanja i vaspitanja (“Službeni glasnik RS”, broj 38/13).

Takođe u važećem članu 10. tač. 4) i 5) Zakona, kao standardi obrazovanja i vaspitanja koji predstavljaju skup normi na osnovu kojih se vrši procena kvaliteta u sistemu obrazovanja i vaspitanja, navedeni su standardi kompetencija nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika (tačka 4) i standardi kompetencija direktora (tačka 5), ali ne i standardi kompetencija sekretara ustanove, kako je propisano Strategijom, te je saglasno tome dato ovlašćenje ministru da, osim standarda kompetencija nastavnika, vaspitača, stručnih saradnika i direktora, donese i standarde kompetencija za sekretara ustanove, kao i standarde kvalifikacija.

Članom 4. Predloga zakona vrši se izmena naziva “standardi postignuća” u “standardi obrazovnih postignuća” u čl.: 14. stav 7, članu 36. stav 1. tačka 3) podtačka (1), članu 43. stav 1, članu 46. stav 1. tačka 3), članu 126. stav 4. tačka 2), članu 128. stav 7. tačka 3), članu 131. stav 1, članu 137. st. 1. i 3, članu 149. stav 2 tačka 1 i članu 170. stav 2. tačka 4).

Članom 5. Predloga zakona kojim se menja član 18. Zakona, precizirano je da prethodnu proveru znanja prilikom upisa učenika u osnovnu školu obavlja tim, koji u svom sastavu osim nastavnika razredne nastave, pedagoga i psihologa škole, može umesto nastavnika razredne nastave, odnosno uz nastavnika razredne nastave da ima i nastavnika predmetne nastave. Razlog navedene izmene, odnosno uvođenje nastavnika predmetne nastave u tim jeste činjenica da se u praksi dešavalo da ovaj tim vrši prethodnu proveru znanja i dece starije od 12 godina, što uzrasno odgovara učeniku drugog ciklusa osnovnog obrazovanja i vaspitanja, u kojem se ostvaruje predmetna nastava, koju realizuju nastavnici predmetne nastave.

Članom 6. Predloga zakona kojim se dopunjuje član 19. Zakona, omogućeno je da se obuhvate svi učenici i odrasli koji pokazuju neku od sposobnosti, a kako bi svima bilo omogućeno obrazovanja u skladu sa svojim sposobnostima.

Članom 7. Predloga zakona kojim se menja član 22. Zakona, precizirane su obaveze roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika (u daljem tekstu: roditelj) da osim toga što je dužan da obezbedi da učenik redovno pohađa nastavu, dužan i da obavesti školu o razlozima eventualnog izostajanja učenika sa nastave. Mogućnost da roditelj obavesti školu uvedena je iz razloga što postoje i objektivne okolnosti u kojima roditelj neće moći da u roku od tri dana obezbedi da učenik nastavi da redovno pohađa nastavu (npr. u slučaju bolesti učenika ili u drugim opravdanim slučajevima kada učenik nije u mogućnosti da u navedenom roku nastavi redovno pohađanje nastave).

Članom 8. Predloga zakona dopunjuje se član 24. Zakona iz razloga što je uočeno da je u ruralnim područjima Republike Srbije mreža osnovnih škola, odnosno njenih izdvojenih odeljenja razvijenija od predškolskih ustanova, a osnovne škole nemaju vaspitače, već nastavnike razredne nastave. Nastavnici razredne nastave za čijim je radom prestala potreba, mogu biti raspoređeni na rad u pripremnu predškolsku grupu.

Članom 9. Predloga zakona dopunjuje se član 28. Zakona. Predloženo je da se na početku obrazovno-vaspitnog rada koji se ostvaruje u toku školske godine, koja počinje 1. septembra, izvodi himna Republike Srbije, radi razvijanja nacionalnog identiteta učenika, kao i svesti i osećanja pripadnosti Republici Srbiji.

Članom 10. Predloga zakona kojim se menja član 31. Zakona, precizira se nadležnost školskih uprava.

Članom 11. Predloga zakona dopunjuje se član 34. Zakona, budući da Zakonom nije bilo propisano da u oblasti razvoja i unapređivanja sistema obrazovanja i vaspitanja Nacionalni prosvetni savet daje mišljenje o standardima kompetencija sekretara ustanove.

Članom 12. Predloga zakona kojim se menja član 41. Zakona, izvršeno je preciziranje uloge Centra za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih u pripremi sadržaja stručnog dela ispita za stručnu maturu.

Članom 13. Predloga zakona dopunjuje se član 42. Zakona iz razloga što članom 42. Zakona u okviru propisane nadležnosti Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja - Centra za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju, nije bilo propisano da u okviru svojih stručnih poslova priprema i program ispita za sekretara ustanove.

Članom 14. Predloga zakona kojim se menja član 45. Zakona, redefiniše se nadležnost Centra za ispite Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, u organizaciji i sprovođenju svih vrsta završnih ispita u osnovnom i srednjem obrazovanju i vaspitanju. Pored toga, predloženim izmenama omogućava se i angažovanje spoljnih saradnika kroz radne grupe za obavljanje poslova izrade, recenziranja, pregledanja i ocenjivanja ispitnog materijala. Mogućnost imenovanja stručnih komisija iz člana 47. Zakona nije odgovarajući pravni osnov za ove radne grupe jer je priroda njihovog posla takva da se obavlja svake godine, a ne u slučaju povećanog obima ili nedostatka sopstvenih kapaciteta Zavoda, kako je to propisano ovim članom zakona.

Članom 15. Predloga zakona dopunjuje se član 49. Zakona iz razloga što važećim odredbama Zakona nije bio obuhvaćen i sekretar ustanove kada je u pitanju vrednovanje kvaliteta rada.

Članom 16. Predloga zakona kojim dodaje se član 55a Zakona, koji uređuje mogućnost osnivanja obrazovno-naučnih centara. Obrazovno-naučni centar (Centar) osniva se sa ciljem da se obezbede uslovi za unapređivanje obrazovnih postignuća na svim nivoima preduniverzitetskog obrazovanja, za naučnoistraživački rad mladih naučnika istraživača, odnosno za organizovanje okruglih stolova, konferencija, obuka, seminara, kurseva i sl. koji su u vezi sa naučnom oblasti za čije je izučavanje Centar prevashodno namenjen. Centri se organizuju tako da pored radioničkog dela imaju i smeštajne kapacitete koji su namenjeni korisnicima usluga Centra, ali i za realizaciju nastave u prirodi, učeničkih ekskurzija i izleta prilikom kojih se učenicima nude edukativni sadržaji kroz zanimljive radionice tematski vezane za naučnu oblast kojom se Centar bavi. Kroz pružanje ugostiteljskih i smeštajnih usluga u vremenu kada se ne organizuju edukativni sadržaji Centri stvaraju uslov da budu finansijski samoodrživi.

Članom 17. Predloga zakona kojim se dopunjuje član 56. Zakona, precizirano je da osnovna muzička škola, osim programa osnovnog muzičkog obrazovanja i vaspitanja, može da ostvaruje i program srednjeg muzičkog obrazovanja i vaspitanja. Uvođenje mogućnosti da osnovna muzička škola ostvaruje i program srednjeg muzičkog obrazovanja i vaspitanja daje mogućnost za racionalnije i efikasnije postupanje u situacijama kada na teritoriji jedinice lokalne samouprave postoji osnovna muzička škola i veliko interesovanje da učenici koji su završili ovu školu nastave srednje muzičko obrazovanje. U tom slučaju, pošto važeći zakon ne daje mogućnost da se osnovna muzička škola verifikuje za ostvarivanje programa srednjeg obrazovanja, pristupalo se osnivanju srednje muzičke škole kao drugog pravnog lica, što nije racionalan i efikasan način u odgovoru na potrebe i interesovanja učenika.

Osim toga predloženim dopunama obuhvataju se učenici i odrasli koji pokazuju neku od sposobnosti, kako bi svima bilo omogućeno i dostupno obrazovanje u skladu sa svojim sposobnostima.

Članom 18. Predloga zakona kojim se menja član 60. Zakona, predlaže se izmena sadržaja programa nastave i učenja u osnovnom i srednjem obrazovanju i vaspitanju i dat je pravni osnov za donošenje smernica za prilagođavanje programa učenicima sa smetnjama u razvoju i invaliditetom.

Članom 19. Predloga zakona kojim se menja član 64. Zakona, predlaže se brisanje stava 3. zbog toga što opis standarda kvalifikacije dat u ovom stave ne odgovara definiciji i opisu standarda kvalifikacije propisanim Zakonom o Nacionalnom okviru kvalifikacija.

Članom 20. Predloga zakona dopunjuje se član 67. Zakona, tako što se propisuje da plan i program nastave i učenja verske nastave, na usaglašeni predlog tradicionalnih crkava i verskih zajednica, po pribavljenom mišljenju organa nadležnog za poslove odnosa sa crkvama i verskim zajednicama, donosi ministar. Ovo rešenje je na odgovarajući način preuzeto iz posebnih zakona - člana 33. Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju i člana 7. Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju.

Članom 21. Predloga zakona kojim se dodaje se novi član 67a, uređuju se pitanja koja se odnose na obrazovanje Komisije za versku nastavu, koja treba da prati organizovanje i ostvarivanje verske nastave, mandat, imenovanje i razrešenje članova, kao i nadležnost Komisije. Ovo rešenje je preuzeto iz posebnih zakona - član 33. Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju i član 8. Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju. Predsednik, zamenik predsednika i članovi Komisije nemaju pravo na naknadu za svoj rad.

Članom 22. Predloga zakona kojim se menja član 72. Zakona, omogućava se postizanje veće objektivnosti u ocenjivanju učenika u srednjem obrazovanju.

Članom 23. Predloga zakona dopunjuje se član 76. Zakona. Budući da učenik koji završi obrazovanje i vaspitanje po IOP-u 2 ima prilagođene ciljeve i da radi završni ispit po prilagođenom programu i uspeh stečen na opisani način se značajno razlikuje od uspeha stečenog po standardnom planu i programu nastave i učenja. Razlika postoji i u slučaju učenika koji završi obrazovanje i vaspitanje po IOP-u 3 - proširivanje i produbljivanje sadržaja obrazovno-vaspitnog rada za učenika sa izuzetnim sposobnostima.

Iz navedenih razloga, potrebno je da se izričito propiše da se u odgovarajući deo obrasca javne isprave unosi i podatak da je obrazovanje stečeno saglasno po IOP-u 2, odnosno IOP-u 3, a radi preciznijeg definisanja.

Članom 24. Predloga zakona kojim se menja član 78. Zakona, precizirano je ovlašćenje ministru da donese akt o programu, organizaciji i sprovođenju završnih ispita. Na ovaj način, ovlašćenje za donošenje programa svih ispita kojima se završava nivo obrazovanja i vaspitanja, biće propisano sistemskim zakonom u oblasti obrazovanja i vaspitanja. Pored toga, važeće ovlašćenje za donošenje podzakonskog akta koje bi se odnosilo na bliže uslove nije bilo precizno formulisano.

Članom 25. Predloga zakona, kojim se dodaje član 82a Zakona, utvrđuje se pravo učenika na prigovor koji se odnose na završni ispit na kraju osnovnog obrazovanja i vaspitanja, opštu, stručnu i umetničku maturu i završni ispit u srednjem obrazovanju i vaspitanju. Prigovor se podnosi na privremeni rezultat testa. Za završni ispit na kraju osnovnog obrazovanja i vaspitanja i opštu maturu postoji dvostepenost u postupku rešavanja po prigovoru, dok za završni ispit u srednjem obrazovanju i vaspitanju, umetničku i stručnu maturu postoji jednostepeno rešavanje. Ukoliko utvrdi da je prigovor osnovan komisija koja rešava po prigovoru može da ispravi broj bodova koje je učenik ostvario na testu. Imenovanje, sastav i način rada komisija, kao i način podnošenja prigovora biće propisani podzakonskim aktom iz člana 78. stav 5. Zakona.

Članom 26. Predloga zakona vrši se izmena u članu 94. koji uređuje verifikaciju ustanove. S obzirom da su novi programi obrazovanja i vaspitanja po novom sistemu već doneti i da su za verifikaciju osim obrazovnih profila u stručnim školama relevantni smer ili tip gimnazije, neophodno je izvršiti izmenu stava 2. navedenog člana zakona.

Članom 27. Predloga zakona menja se član 106 Zakona i brišu se odredbe kojima je propisano da osnivač odmah po dobijanju rešenja kojim se zabranjuje rad ustanove određuje ustanovu u kojoj deca, odnosno učenici imaju pravo da nastave započeto obrazovanje i vaspitanje, a ukoliko to ne učini ustanovu određuje Ministarstvo.

Dopunjenim odredbama predlaže se rešenje koje predviđa da po donošenju rešenja kojim se zabranjuje rad ustanove, Ministarstvo određuje ustanovu u kojoj deca, odnosno učenici imaju pravo da nastave započeto obrazovanje i vaspitanje, a da troškove nastavka programa vaspitanja i obrazovanja u započetoj godini u predškolskoj ustanovi, započetog ciklusa osnovnog obrazovanja i vaspitanja ili započetog programa srednjeg obrazovanja i vaspitanja, za decu i učenike snosi ustanova kojoj je zabranjen rad.

Članom 28. Predloga zakona kojim se menja član 111. Zakona, predlaže se da se briše odredba kojom je propisano ovlašćenje ministra da propiše bliže uslove o načinima prepoznavanja neverbalnih oblika zlostavljanja dece i učenika od strane zaposlenog za vreme nege, odmora, rekreacije i drugih oblika vaspitno-obrazovnog rada, iz razloga što je Pravilnikom o protokolu postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje obuhvaćeno i prepoznavanje neverbalnih oblika zlostavljanja dece i učenika od strane zaposlenog bez obzira na mesto i vreme dešavanja kada govorimo o aktivnostima u organizaciji ustanove.

Članom 29. Predloga zakona kojim se menja član 117. Zakona izmenjene su odredbe kojima su propisani razlozi usled kojih skupština jedinice lokalne samouprave razrešava, pre isteka mandata, pojedine članove, uključujući i predsednika ili organ upravljanja ustanove, kao i razrešenje na lični zahtev člana.

Članom 30. Predloga zakona dopunjuje se član 119. Zakona. Odredba kojom se propisuje da organ upravljanja odlučuje, osim o pravima i obavezama direktora, odlučuje i o njegovim odgovornostima, kao i odredba kojom je organu upravljanja ustanove propisana nadležnost da obrazuje komisiju za vođenje disciplinskog postupka protiv direktora i donosi odluku o odgovornosti direktora za težu povredu radne obaveze ili povredu zabrane iz člana 110-113. Zakona, uneta je iz razloga što prema dosadašnjem rešenju ukoliko direktor izvrši težu povredu radne obaveze ili povredu zabrane, a što u praksi nije bilo retko, nije bilo eksplicitno propisano ko u tom slučaju vodi disciplinski postupak.  

Osim toga, budući da je članom 126. stav 2. propisano da direktor za svoj rad odgovora ministru i organu upravljanja, navedena odredba zahtevala je predloženu dopunu, radi preciziranja.

Članom 31. Predloga zakona menja se član 120. Zakona, radi preciziranja nadležnosti saveta roditelja u ustanovi u postupku predlaganja sadržaja vannastavnih programa i aktivnosti i u postupku izbora udžbenika, a što će preciznije biti uređeno posebnim zakonom kojim se uređuju udžbenici.

Članom 32. Predloga zakona izmenjen je član 123. Zakona, budući da nastavnici razredne nastave rade samo u osnovnim školama, te stoga u predškolskim ustanovama i ustanovama srednjeg obrazovanja i vaspitanja, navedena odredba nije bila primenljiva.

Članom 33. Predloga zakona menja se član 127. Zakona, tako što se predlaže da instruktivno-pedagoški uvid u rad direktora koji obavlja poslove nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika, u skladu sa rešenjem ministra, umesto savetnika - spoljnog saradnika vrši prosvetni savetnik.

Članom 34. Predloga zakona kojim se menja član 130. Zakona, predlaže se rešenje kojim se omogućava da nastavnici sa visokoškolskih ustanova i naučnih instituta, koji izvode nastavu iz određenih predmeta ili grupa predmeta u školama od posebnog interesa i nacionalnog značaja za Republiku Srbiju učestvuju u radu stručnih organa u tim škola, a čime se doprinosi kvalitetu obrazovanja i vaspitanja. Navedeni nastavnici su propisani u novom stavu (12) u članu 141. Zakona.

Takođe, precizira se da odeljenjsko veće u školi svi čine nastavnici koji izvode nastavu u određenom odeljenju, uključujući odeljenjskog starešinu i kada on ne izvodi nastavu u tom odeljenju.

Članom 35. Predloga zakon menja se član 132. Zakona, kojim se uređuje pravni položaj sekretara ustanove.

Kao što školom rukovodi direktor, bez obzira na broj odeljenja i izdvojenih odeljenja, tako i sekretar obavlja poslove koji su podignuti Zakonom na nivo profesije ispitom za licencu. Poslovi sekretara vezani su za poslove direktora i drugih organa u školi, a ne opredeljuje ih broj učenika. Detaljnijom analizom nadležnosti direktora zaključuje se da gotovo polovina istih, predstavlja deo pravnog korpusa nadležnosti vezane isključivo za zakonitost rada ustanove. Ova činjenica navodi na zaključak da se pravni poslovi u ustanovi obrazovanja i vaspitanja, ne mogu obavljati bez saradnje sa sekretarom, kao zaposlenim koji je zadužen za praktičnu primenu propisa i koji je, po prirodi samog posla, usmeren na saradnju sa direktorom, čije su uzajamne aktivnosti, međusobno, povezane i nerazdvojive jedna od druge.

Kada je u pitanju stručno usavršavanje, važeći zakon ne sadrži ovlašćenje ministra da donese pravilnik kojim bi se uredila pitanja u vezi sa stručnim usavršavanjem sekretara.

Takođe, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja rešenjem je formirao Radnu grupu koja je imala zadatak da razmotri, analizira i izradi radne verzije akata kojima se uređuje, između ostalog rad, obaveze i odgovornost sekretara ustanove, kao i stručno usavršavanje.

Članom 36. Predloga zakona kojim se dopunjuje član 141. Zakona, omogućava se da škole od posebnog interesa i nacionalnog značaja za Republiku Srbiju mogu da angažuju nastavnike sa visokoškolskih ustanova i naučnih instituta za izvođenje nastave iz određenih predmeta ili grupa predmeta u školama od posebnog i nacionalnog značaja za Republiku Srbiju. Pored toga, uslov za nastavnika praktične nastave relaksiran je na pet godina u struci, ne vezujući to iskustvo za stečeno specijalističko, odnosno majstorsko obrazovanje.

Takođe je dodato da pored dosadašnjeg rešenja da je poslove nastavnika i stručnog saradnika, moglo da obavlja lice koje je steklo, srednje, više ili visoko obrazovanje na jeziku na kome se ostvaruje obrazovno-vaspitni rad ili je položilo ispit iz tog jezika po programu odgovarajuće visokoškolske ustanove, propisano je da to može da obavlja i lice koje je steklo osnovno obrazovanje na jeziku na kome se ostvaruje obrazovno-vaspitni rad.

Članom 37. Predloga zakona kojim se menja član 143. Zakona, omogućava se da visokoškolske ustanove daju mišljenje samo u pogledu vrste obrazovanja za izvođenje poslova nastavnika, vaspitača, odnosno stručnog saradnika, kao uslova za zasnivanje radnog odnosa. U praksi je rasprostranjeno da visokoškolske ustanove navode da lica za koje se traži mišljenje nemaju dokaz o obrazovanju iz člana 142. st. 1. i 2. Zakona (Obavezno obrazovanje lica iz člana 140. Zakona je obrazovanje iz psiholoških, pedagoških i metodičkih disciplina stečeno na visokoškolskoj ustanovi u toku studija ili nakon diplomiranja, od najmanje 30 bodova, od kojih najmanje po šest bodova iz psiholoških, pedagoških i metodičkih disciplina i šest bodova prakse u ustanovi, u skladu sa evropskim sistemom prenosa bodova. Obrazovanje iz stava 1. ovog člana Zakona, nastavnik, vaspitač i stručni saradnik je obavezan da stekne u roku od jedne, a najviše dve godine od dana prijema u radni odnos, kao uslov za polaganje ispita za licencu.).

Ovi uslovi se ne traže prilikom zasnivanja radnog odnosa u ustanovi, budući da je Zakonom propisan rok u kome zaposleni treba da stekne ovo obrazovanje (nakon zasnivanja radnog odnosa), pa je potrebno ograničiti mišljenje visokoškolske ustanove samo na vrstu obrazovanja, kako ne bi dovodili ove kandidate u neravnopravan položaj prilikom zasnivanja radnog odnosa u ustanovi.

Članom 38. Predloga zakona kojim se menja član 145. Zakona, izvršeno je preciziranje odredaba, s obzirom da se u praksi dešavalo da se licima koja su završila pripravnički staž i dalje umanjuje plata, iako nadležni organ nije organizovao polaganje ispita za licencu i nema odgovornosti zaposlenog.

Članom 39. Predloga zakona kojim se menja član 150. Zakona, omogućava se da se lice, kome je bila oduzeta licenca na period od pet godina, ponovo uvede u posao i stekne uslove da ponovo položi ispit za licencu, kako bi moglo da zasnuje radni odnos u ustanovi.

Članom 40. Predloga zakona dopunjuje se član 151. Zakona, kojim se uređuju pitanja koja se odnose na stručno usavršavanje i profesionalni razvoj nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika. Predloženo je da se ove odredbe odnose i na sekretara ustanove.

Članom 41. Predloga zakona kojim se menja član 154. Zakona, predložena su rešenja kojim su redefinisani, odnosno precizirani sastav Konkursne komisije prilikom izbora zaposlenog u ustanovi, izostavljanjem sekretara ustanove kao obaveznog člana komisije i propisivanje da sekretar ustanove pruža stručnu podršku komisiji. Posebno, jasno je definisana dvostepenost postupka, odnosno mogućnost kandidata koji nije zadovoljan rešenjem direktora o izboru kandidata da uloži žalbu organu upravljanja ustanove.

U praksi se pokazalo da rešenje iz Zakona kojim je predviđeno da je sekretar ustanove obavezan član konkursne komisije nije adekvatno, u slučaju izbora kandidata za poslove sekretara ustanove. U tim situacijama ustanova je za člana komisije angažovala sekretara iz druge ustanove ili je komisija radila bez učešća sekretara. Predmetno rešenje razultiralo je velikim brojem sudskih sporova.

Članom 42. Predloga zakona kojim se menja član 155. Zakona, precizirano je da se uslovi za prijem u radni odnos u ustanovi od posebnog interesa odnose i na prijem u radni odnos na određeno vreme u ustanovama od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju.

Članom 43. Predloga zakona menja se član 160. Zakona. Predložene izmene treba da obezbede da se na jedinstven način obračunava prekonormni rad nastavnika po broju stvarno održanih časova preko pune norme. Na predloženi način finansijski efekti mogu biti samo manji, nikako veći, što znači da se smanjuju ukupna sredstva koja se isplaćuju po osnovu rada preko norme.

Članom 44. Predloga zakona menja se član 176. Zakona. Podaci iz registra iz člana 175. stav 4. tačka 1) Zakona obrađuju se i radi efikasnog vođenja upravnih i drugih postupaka koji su u nadležnosti ustanove, visokoškolske ustanove, ustanove učeničkog i studentskog standarda, odnosno javno priznatog organizatora aktivnosti.

U cilju ostvarivanja svrhe obrade podataka iz člana 181. st. 1-3. Zakona JISP se elektronski povezuje sa odgovarajućim evidencijama koje vode ustanove. Ključ za elektronsko povezivanje JISP-a sa odgovarajućim evidencijama koje vodi ustanova je Jedinstveni obrazovni broj (JOB). U navedenu svrhu neophodno je da JOB bude sastavni deo evidencija (pisanih i elektronskih) koje vodi ustanova.

Podatke iz člana 181A stava 2. tač. 1)-3) Zakona koje je ustanova dostavila Ministarstvu u skladu sa zakonom, informacioni sistem iz člana 181A, stav 1. preuzima iz JISP-a na osnovu ključa tj. Jedinstvenom obrazovnom broju učenika.

Potrebno je obezbediti eksterni unos JOB-a u informacioni sistem iz člana 181A, stav 1. Zakona, a s tim u vezi potrebno je da javne isprave sadrže JOB.

Članom 45. Predloga zakona dopunjuje se član 177. Zakona tako da se u registru vode i podaci za određivanje telesnog i motoričkog statusa učenika u okviru obrazovno-vaspitnog sistema, dobijenih kroz sistem praćenja telesnog i motoričkog statusa učenika u okviru nastave fizičkog i zdravstvenog vaspitanja.

Podaci dobijeni na osnovu sprovednih merenja telesnog (visina i masa tela, kao i masna komponenta telesnog statusa učenika) i motoričkog statusa (kardiorespiratorna izdržljivost, fleksibilnost, snaga i agilnost učenika) neophodni za svakodnevno funkcionisanje učenika i indirektno održavanje njihovog zdravstvenog statusa.

Članom 46. Predloga zakona, kojim se dopunjuje član 181. Zakona, predložena je dopuna koja je potrebna radi sprovođenja planirane digitalizacije Metodologije za razvoj profila sektora koja koristi podatke ih JISP-a i podatke koje se u okviru JISP obrađuju, u skladu sa članom 181. stav 4. Zakona. Ova Metodologija predstavlja jedinstven informacioni i analitički okvir koji će omogućiti efikasno prikupljanje, obradu i analizu relevantnih podataka o potrebama ekonomije i tržišta rada za veštinama (sektorskim zanimanjima i sektorskim kvalifikacijama), što će rezultirati u sistematskom opisu sektora i njegovih ključnih karakteristika (profil). Razvoj profila sektora će omogućiti blagovremeno obezbeđivanje relevantnog seta podataka za odlučivanje zasnovanog na podacima kako sektorskim većima tako i svim donosiocima odluka u vezi sa politikama obrazovanja i zapošljavanja.

Članom 47. Predloga zakona, kojim se dodaje član 181a Zakona, uspostavlja se informacioni sistem za pripremu i sprovođenje ispita kojima se završava nivo obrazovanja i za sprovođenje međunarodnih ispitivanja. Ministarstvo i Centar za ispite su rukovaoci podacima koji se u okviru ovog informacionog sistema obrađuju. Svrha obrade podataka u okviru ovog informacionog sistema je priprema i sprovođenje ispita iz člana 78. stav 1. Zakona, međunarodnih ispitivanja učenika, upis učenika u srednju školu, upisa učenika na visokoškolske ustanove, analize, interpretacije i objavljivanja godišnjih izveštaja o sprovedenim ispitima, praćenje i proučavanje postupka i rezultata sprovedenih ispita radi učešća u komparativnim i evaluacionim studijama i radi davanja preporuka za unapređivanja postupka sprovođenja ispita i javnih politika u oblasti obrazovanja i vaspitanja i unos potrebnih podataka o ispitima u Registar dece, učenika, studenata i odraslih.

Članom 48. Predloga zakona kojim se dopunjuje član 187. Zakona, omogućava se da se iz budžeta Republike Srbije obezbede sredstva za škole koje su odlukom ministra dobile autorizaciju za izvođenje programa međunarodne mature.

Predložena dopuna ove odredbe Zakona jeste preciziranje postojeće odredbe Zakona koja se odnosi na finansiranje programa ustanova.

Članom 49. Predloga zakona kojim je dopunjen član 191. Zakona, propisana je novčana kazna kojom će se za prekršaj kazniti ustanova, ukoliko ne izvede himnu Republike Srbije u skladu sa zakonom.     

U članu 50. Predloga zakona propisan je režim obavljanja završnih ispita kojima se završava nivo obrazovanja do prelaska nadležnosti u pogledu pripreme i sprovođenja ovih ispita na Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja - Centar za ispite.

U članu 51. Predloga zakona date su zaštitne odredbe kojima se utvrđuje pravo na rad bez licence u predškolskoj ustanovi za medicinske sestre sa položenim stručnim ispitom po propisima iz oblasti zdravstvene zaštite, koje su zasnovale radni odnos u ustanovi pre stupanja na snagu Zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanju (“Službeni glasnik RS”, br. 18/10, 101/17, 113/17 - dr. zakon, 95/18 - dr. zakon i 10/19). Posebno, uređuje se pravo da nastavnici, vaspitači i stručni saradnici koji su u skladu sa ranije važećim propisima, zasnovali radni odnos u ustanovi za učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom bez uverenja o stručnoj defektološkoj osposobljenosti, mogu da obavljaju obrazovno-vaspitni rad, ako su u ustanovi savladali program uvođenja u posao za rad sa decom i učenicima sa smetnjama u razvoju i invaliditetom. Činjenica je da Zakonom nije propisana defektološka osposobljenost, koja se stiče na visokoškolskoj ustanovi, kao poseban uslov za rad sa decom i učenicima sa smetnjama u razvoju i invaliditetom i da je prestao da važi pravilnik sa programom po kome se ta osposobljenost sticala, a da prema važećim propisima program uvođenja u posao nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika, uključuje i program osposobljavanja za rad sa decom i učenicima sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, bez obzira da li je u pitanju škola za učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom ili redovna škola, koja ima učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom.

U članu 52. Predloga zakona propisani su rokovi za usklađivanje organizacije i rada Zavoda za ovim zakonom.

Član 53. Predloga zakona sadrži odredbe koje se odnose na imenovanje Komisije za versku nastavu i propisuje rok za donošenje podzakonskih akata za sprovođenje ovog zakona.

U članu 54. Predloga zakona propisuje se stavljanje van snage odredaba Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju i Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju, u delu koji se odnosi na donošenje plana i programa nastave i učenja verske nastave i obrazovanje Komisije za versku nastavu.

Član 55. Predloga zakona sadrži odredbe o stupanju na snagu propisa.

IV. PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH ZA SPROVOĐENjE ZAKONA

            Za sprovođenje ovog zakona u delu koji se odnosi na proširenje kapaciteta Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja - Centra za ispite, za sprovođenje završnog ispita na kraju osnovnog obrazovanja i vaspitanja, završnog ispita u srednjem obrazovanju i vaspitanju, opšte, stručne i umetničke mature, obezbediće se sredstva u iznosu od 109.605.000,00 dinara u 2022. godini i 338.959.000,00 dinara u 2023. godini.

 U 2022. godini, potreban iznos će se obezbediti preraspodelom u okviru budžeta za razdeo 26. - MPNTR, a u 2023. godini sredstva će biti planirana u okviru limita određenog od strane Ministatrstva finansija u propisanoj budžetskoj proceduri.

 Zakonom o izmenama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2021. godinu (“Službeni glasnik PC”, broj 100/21), ukupna obezbeđena sredstva za razdeo 26-MPNTR, za glavu 26.7-Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, za glavni program 2001-Uređenje nadzor i razvoj svih nivoa obrazovnog sistema za funkciju 980 - Obrazovanje neklasifikovano na drugom mestu, za relizaciju svih programskih aktivnosti sa svih izvora finansiranja iznose 142.659.000,00 dinara, a za programsku aktivnost 0008 - Osiguranje kvaliteta u sistemu obrazovanja opredeljena sredsta za 2021. godinu iznose 102.471.000,00 od ukupnih sredstava.

 Nemamo potrebe za dodatnim sredstvima u 2021. godini.

 Međunarodna matura program se finansira već tri godine. Na glavi 26.2-Srednje obrazovanje, Program 2004, Projekat 4002 Reforma opšteg srednjeg obrazovanja se sredstva namenski opredeljuju za ovaj internacionalni program (Pravilnik o ostvarivanju obrazovno-vaspitnog rada u gimnaziji po programu internacionalne mature (International Baccalaurate Diploma Programme - IBDP) - “Službeni glasnik RS”, br. 93/19 i 7/20), u tri gimnazije čiji je osnivač Republika Srbija, AP Vojvodina ili jedinica lokalne samouprave.

 Podrška uvođenju opšte mature se realizuje od prošle godine. Otvorena je nova Programska aktivnost 0010 i obezbeđena su sredstva za izradu softvera i njegovo održavanje.

Obrazovno-naučni centri - za realizaciju ovih aktivnosti Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2021. godinu, planirana su sredstva za izgradnju Obrazovno-istraživačkog centra u Beloj Crkvi, Program 0201 - Razvoj nauke i tehnologije, funkcija 140 - Osnovno istraživanje, Programska aktivnost 5003 Izgradnja Obrazovno-istraživačkog centra u Beloj Crkvi u iznosu od 62.179.000,00 dinara.

Na programu 2001 - Unapređenje, nadzor i razvoj svih nivoa obrazovnog sistema, funkcija 980 - Obrazovanje neklasifikovano na drugom mestu, programska aktivnost 0011 - Unapređivanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja predviđena su sredstva za izradu projektno tehničke dokumentacije za Obrazovno-naučne centre u Kniću i Vranju, kao i sredstva za gradnju u iznosu od 60.000.000,00 dinara.

Izvor: Vebsajt Narodne skupštine, 26.11.2021.