PREDLOZI ZAKONA O PRIVREMENOM IZDRŽAVANJU DECE IZ ALIMENTACIONOG FONDA I O DOPUNAMA ZAKONA O SOCIJALNOJ ZAŠTITI: Alimentacioni fond bi funkcionisao kao državni, pa ako roditelj ne plaća alimentaciju detetu sa kojim ne živi, a koju je odredio sud, već posle dva meseca iz njega bi se detetu isplaćivala privremena pomoć. Ovaj zahtev, kao i postupak za potraživanje od neodgovornog roditelja, po službenoj dužnosti podnosio bi organ starateljstva
Zakon o privremenom izdržavanju dece iz Alimentacionog fonda i dopune propisa o socijalnoj zaštiti spremni su da uđu u skupštinsku proceduru. Alimentacioni fond bi, kako je zamišljeno, funkcionisao kao državni, pa ako roditelj ne plaća alimentaciju detetu sa kojim ne živi, a koju je odredio sud, već posle dva meseca iz njega bi se detetu isplaćivala privremena pomoć. Ovaj zahtev, kao i postupak za potraživanje od neodgovornog roditelja, po službenoj dužnosti podnosio bi organ starateljstva. Do sada je sve bilo prepušteno inicijativi samohranih roditelja, pretežno majkama, a one često nisu imale snage za skupe sudske procese.
Statistika pokazuje da je bilo i onih koje to jesu činile. Tako je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prošle godine podneto 1.795 krivičnih prijava zbog nedavanja izdržavanja, koje je u Srbiji krivično delo, a zaprećene kazne idu do tri godine zatvora. Osuđeno je 1.319 ljudi, od čega najviše uslovno - 983, ali je bilo i onih koji su dopali rešetaka - njih 123.
- Na dan 31. decembra prošle godine, u kazneno-popravnim ustanovama bilo je smeštena 41 osoba osuđena za nedavanje izdržavanja, od čega tri ženskog pola - potvrđeno je u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija.
Alimentacioni fond predviđen je i prednacrtom Građanskog zakonika, ali je posle okončanja javne rasprave, posao zakočen.
- Ostali smo pri formiranju Alimentacionog fonda jer smo jedna od retkih država u ovom delu sveta koja ga nema. Nastavićemo da usavršavamo sva rešenja, a ako u međuvremenu bude izglasan poseban zakon, uskladićemo se - kažu u Komisiji.
Tačne statistike koliko roditelja ne plaća mesečne obaveze prema deci - nema. Prema procenama Udruženja samohranih roditelja, tek svaki treći otac i svaka četvrta majka čine to redovno. Podaci RZS kažu da je prošle godine razvedeno 5.187 brakova sa decom, a u najvećem broju slučajeva (3.600) mališani su dodeljeni majci. To bi značilo da oko 1.200 očeva i oko 400 mama godišnje ne pomaže u odrastanju svojim mališanima koji žive sa drugim roditeljem.
Alimentacioni fond postoji u mnogim evropskim zemljama, a 1. novembra stupio je na snagu u Crnoj Gori. U Hrvatskoj se naknada deci isplaćuje iz budžeta na osnovu Zakona o privremenom izdržavanju, a u Sloveniji postoji Javni garantni fond za izdržavanje.
Zato je sve više onih koji se odluče da angažuju javne izvršitelje za prinudnu naplatu potraživanja. Kako je ranije potvrdio Bojan Kostić, predsednik Komore javnih izvršitelja, stepen naplate je znatno povećan od kada je nadležnost sa sudova prebačena na izvršitelje. U ovim slučajevima roditelj koji pokreće postupak ne mora da uplati predujam, a zakonodavac je ovim poveriocima dao i prvenstvo u namirenju nad ostalima.
Prinudna naplata alimentacije na zaradama i penzijama može se sprovesti do polovine primanja.
Kostić kaže da dužnici, što su očevi u 99 odsto slučajeva, često pribegavaju raznim metodama ne bi li osujetili prinudnu naplatu, a neki čak daju otkaze da ne bi imali zvanična primanja sa kojih izvršitelj može da skida dug!
Predlagač zakona je Stranka slobode i pravde, koja je sugerisala svim poslaničkim grupama da stanu iza ovog predloga. Milenko Jovanov, šef poslaničke grupe Srpske napredne stranke, kaže da ne može da govori o predlogu jer ga još nije video.
- Kada uđe u proceduru, analiziraćemo ga, pa ćemo se odrediti - kaže on.
Kompanija Paragraf Lex ne preuzima odgovornost za tačnost i istinitost informacija prenetih iz spoljnih sadržaja odnosno drugih izvora, kao i za štetu koja eventualno iz toga, proistekne. Sve informacije objavljene u sekciji "Vesti" su namenjene u svrhu opšteg informisanja.
Naslov: Redakcija